Ki­ne­ska za­du­že­nost ne vo­di do fi­nan­cij­ske kri­ze na­lik onoj iz 2008.

Po­gled sa stra­ne Pred­nost Ve­ći­na duga na­la­zi se unu­tar dr­žav­nog sus­ta­va, od dr­žav­nih po­du­ze­ća do ba­na­ka u dr­žav­nom vlas­niš­tvu, i vla­da bi mo­gla ot­pi­sa­ti ne­na­pla­će­na potraživanja i re­ka­pi­ta­li­zi­ra­ti ban­ke, fi­nan­ci­ra­ju­ći se po­su­đe­nim ili štam­pa­nim nov­cem

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Go­di­na 2016. za­vr­ša­va s nez­nat­no vi­šim prog­no­za­ma glo­bal­nog ras­ta i in­fla­ci­je. To dje­lo­mič­no odra­ža­va oče­ki­va­nja ve­li­kog no­vog fi­skal­nog sti­mu­lu­sa u SADu za vri­je­me pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa. No, od jed­na­ke je važ­nos­ti sna­ga ki­ne­skog gos­po­dar­stva, gdje po­let­na in­dus­trij­ska pro­izvod­nja po­ti­če oš­tro po­ve­ća­nje ci­je­na ro­be ši­ro­ke potrošnje na glo­bal­noj ra­zi­ni.

Ta je sna­ga uni­je­la po­mut­nju u oče­ki­va­nja da će sed­mo­go­diš­nji ki­ne­ski kreditni pro­cvat, ti­je­kom ko­jeg se omjer duga i BDPa po­ve­ćao sa 150% na 250%, ne­iz­bjež­no za­vr­ši­ti 2016. go­di­ne. Ne­ki za­pad­ni ula­ga­či pre­dvi­dje­li su kri­zu ban­kar­skog sek­to­ra, us­li­jed ogrom­nih ne­na­pla­će­nih potraživanja; os­ta­li su oče­ki­va­li da će pred­sjed­nik Xi Jin­ping, na­kon kon­so­li­da­ci­je svog po­li­tič­kog po­lo­ža­ja, uves­ti struk­tur­ne eko­nom­ske re­for­me. Me­đu­tim, go­to­vo su svi ne­ki­ne­ski eko­no­mis­ti pre­dvi­dje­li znat­no us­po­ra­va­nje, ko­je će in­ten­zi­vi­ra­ti de­fla­cij­ske pri­ti­ske di­ljem svi­je­ta.

Za­pra­vo, do­go­di­lo se su­prot­no. Za­du­ži­va­nje sre­diš­nje i lo­kal­ne upra­ve u Ki­ni vr­to­gla­vo je po­ras­lo: ban­kov­ni kre­di­ti i kre­di­ti ba­na­ka u sje­ni na­glo su po­ras­li: a Na­rod­na ban­ka Kine (PBOC) sve vi­še je da­va­la iz­rav­ne kre­di­te ban­ka­ma u dr­žav­nom vlas­niš­tvu po­te­zom ko­ji je do­is­ta na­li­ko­vao na mo­ne­tar­no fi­nan­ci­ra­nje dr­žav­ne potrošnje.

Pri­je sve­ga par­tij­ski čla­no­vi

Na­da­lje, tak­ve po­li­ti­ke sve se vi­še oprav­da­va­ju tvrd­nja­ma da Ki­na ima po­li­tič­ke op­ci­je ko­je ni­su ras­po­lo­ži­ve u za­pad­nim gos­po­dar­stvi­ma. U jed­nom član­ku iz sr­p­nja, Sheng Son­g­c­heng, Vo­di­telj Sta­tis­ti­ke u Na­rod­noj ban­ci Kine, tvr­dio je da je “ma­kro ok­vir u socijalističkoj tržišnoj ekonomiji su­pe­ri­oran u us­po­red­bi sa za­pad­njač­kom eko­no­mi­jom,” jer “ki­ne­ska vla­da ima znat­nu moć po pi­ta­nju mo­ne­tar­ne i fi­skal­ne po­li­ti­ke i na­la­zi se u po­lo­ža­ju da mo­že tra­ži­ti op­ti­mal­nu kom­bi­na­ci­ju.”

U me­đu­vre­me­nu, Xi je mo­žda 2013. go­di­ne dao po­dr­šku “od­lu­ču­ju­ćoj ulo­zi tr­ži­šta”, no to ni­je uma­nji­lo nje­go­vo mar­k­sis­tič­ko­le­nji­nis­tič­ko os­la­nja­nje na vo­de­ću ulo­gu države. Shang Fu­lin, pred­sjed­nik Ki­ne­ske ban­kar­ske re­gu­la­tor­ne ko­mi­si­je (CBRC) pod­sje­tio je u ruj­nu vo­đe ba­na­ka da “su oni pri­je sve­ga par­tij­ski čla­no­vi i par­tij­ski taj­ni­ci, a po­tom pred­sjed­nik upra­ve ban­ke i pred­sjed­ni­ci.” Či­ni se da u hibridnoj socijalističkoj tržišnoj ekonomiji rast potaknut kreditima ne tre­ba bi­ti ograničen za­bri­nu­toš­ću zbog održivosti duga.

To je s ne­kih as­pe­ka­ta toč­no. Ras­tu­ća ki­ne­ska za­du­že­nost ne­će do­ves­ti do fi­nan­cij­ske kri­ze po­put one iz 2008. go­di­ne. Ve­ći­na duga na­la­zi se unu­tar dr­žav­nog sus­ta­va – pri­mje­ri­ce, od po­du­ze­ća u dr­žav­nom vlas­niš­tvu do ba­na­ka u dr­žav­nom vlas­niš­tvu – i vla­da bi mo­gla jed­nos­tav­no ot­pi­sa­ti ne­na­pla­će­na potraživanja i re­ka­pi­ta­li­zi­ra­ti ban­ke, fi­nan­ci­ra­ju­ći se po­su­đe­nim ili štam­pa­nim nov­cem. Umjes­to to­ga, ban­ke bi mo­gle vječ­no pro­du­ža­va­ti rok ot­pla­te po­to­je­ćeg duga, pu­tem vje­či­tog da­va­nja no­vih kre­di­ta za ot­pla­tu sta­rih du­go­va.

Na­rav­no, to bi do­ve­lo do po­tra­će­nih ulaganja. Do­is­ta, u okru­že­nju u ko­jem ban­ke ne us­pi­je­va­ju uves­ti stro­ga pro­ra­čun­ska ogra­ni­če­nja fi­nan­cij­ski neo­dr­ži­vim tvrt­ka­ma te u sus­ta­vu pla­ni­ra­nja ko­ji ni­je u sta­nju na­met­nu­ti al­ter­na­tiv­nu učin­ko­vi­tu dis­ci­pli­nu, Ki­na je već preplavljena stambenim blokovima u gra­do­vi­ma sred­nje ve­li­či­ne ko­ji ni­kad ne­će bi­ti nastanjeni i ve­li­kom prekapacitiranošću u teškoj in­dus­tri­ji.

No, ka­ko od­go­va­ra­ju ne­ki ki­ne­ski kre­ato­ri po­li­ti­ka, sva­ki pro­ces ras­ta uklju­ču­je tra­će­nje: bri­tan­ski i ame­rič­ki že­ljez­nič­ki pro­cvat u de­vet­na­es­tom sto­lje­ću do­veo je do ogrom­ne pre­ka­pa­ci­ti­ra­nos­ti i gu­bi­ta­ka ula­ga­ča čak i dok je po­ti­cao gos­po­dar­sku tran­sfor­ma­ci­ju. U Ki­ni bi ta­ko­đer ogrom­no tra­će­nje mo­glo bi­ti kom­pa­ti­bil­no s br­zim ras­tom.

Pret­pos­ta­vi­mo da se ci­je­lo tro­mje­se­čje ki­ne­skih ka­pi­tal­nih ulaganja – ko­je tre­nut­no iz­no­si oko 44% BDPa – po­tra­ti: to bi zna­či­lo da Ki­ne­zi bes­po­treb­no žr­tvu­ju 11% BDPa u iz­gub­lje­noj po­troš­nji: ali ako se pre­os­ta­lih 33% BDPa do­bro ulo­ži, još uvi­jek bi mo­glo do­ći do br­zog ras­ta. Me­đu­tim, us­pr­kos oči­gled­nom tra­će­nju, Ki­na ima i ve­lik broj ulaganja s ve­li­kim povratom – u izvrsnu urbanu in­fras­truk­tu­ru naj­ve­ćih gra­do­va te u auto­ma­ti­zi­ra­nu opre­mu pri­vat­nih tvrt­ki kao od­go­vor na rast re­al­nih plaća.

Po­li­tič­ka pro­tu­rje­čja

Ki­ne­ska so­ci­ja­lis­tič­ka tr­žiš­na eko­no­mi­ja ima i ogra­ni­če­nja, no ona se na­la­ze na stra­ni obve­za u bi­lan­ca­ma sta­nja ba­na­ka, ne na stra­ni imo­vi­ne. Ako imo­vi­na ba­na­ka pre­ma­šu­je 300% BDPa – vi­še od 30 bi­li­ju­na ame­rič­kih do­la­ra – ta­da to mo­ra ta­ko­đer pre­ma­ši­va­ti kom­bi­na­ci­ja ban­kar­skih de­po­zi­ta, ban­kov­nih obvez­ni­ca, pro­izvo­da za uprav­lja­nje bo­gat­stvom ili os­ta­lih obve­za ban­ke ko­je tvrt­ke ili po­je­din­ci sma­tra­ju imo­vi­nom. Ono što ti ula­ga­či či­ne sa svo­jim hol­din­gom od ključ­ne je važ­nos­ti.

Ako pre­mjes­te svoj no­vac u ino­zem­s­tvo, uprav­lja­ni de­viz­ni te­čaj pos­tat će neo­dr­živ: čak i ki­ne­skih 3 bi­li­ju­na ame­rič­kih do­la­ra de­viz­nih re­zer­vi, što je pad s iz­no­sa od bli­zu 4 bi­li­ju­na ame­rič­kih do­la­ra u 2014. go­di­ni, do­ima­ju se nez­nat­nim iz­no­som u us­po­red­bi sa 30 bi­li­ju­na ame­rič­kih do­la­ra fi­nan­cij­ske imo­vi­ne. Po­vrh to­ga, u gos­po­dar­stvu otvo­re­nom za tr­go­vi­nu i iz­rav­na ulaganja, ka­ko pre­ma unu­tra ta­ko i pre­ma van, pos­to­je broj­ne mo­guć­nos­ti za pri­kri­va­nje krat­ko­roč­nih pro­to­ka fi­nan­cij­skog ka­pi­ta­la na te­ku­ćem ra­ču­nu i pu­tem ope­ra­ci­ja du­go­roč­nih ulaganja. Brzi rast kre­di­ta sto­ga se 2016. go­di­ne po­du­da­rao sa stro­gim res­trik­ci­ja­ma na pro­tok ka­pi­ta­la, a to će se do­dat­no vje­ro­jat­no do­ga­đa­ti u 2017. go­di­ni.

Al­ter­na­ti­va bi bi­la po­li­ti­ka ko­ja bi do­pus­ti­la pad de­viz­nog te­ča­ja. No tu pos­to­ji ri­zik od agre­siv­ne re­ak­ci­je pro­tek­ci­onis­tič­ke Trum­po­ve ad­mi­nis­tra­ci­je i mo­glo bi do­ves­ti do in­fla­ci­je ko­ja se sa­ma po­ja­ča­va dok šte­di­še po­ku­ša­va­ju po­tro­ši­ti svoj no­vac pri­je ne­go što on iz­gu­bi vri­jed­nost. Čak je i hi­brid­na so­ci­ja­lis­tič­ka tr­žiš­na eko­no­mi­ja su­oče­na s ogra­ni­če­nji­ma ako i ona že­li bi­ti otvo­re­na eko­no­mi­ja. Iz­ra­že­na pro­tu­rje­čja me­đu raz­li­či­tim sta­ja­li­šti­ma u ki­ne­skoj po­li­ti­ci pos­ta­ju sve iz­ra­že­ni­ja.

Gu­bi­tak rad­nih mjes­ta

Ko­rjen tih pro­tu­rje­čja je u ne­dos­tat­ku čvr­stih pro­ra­čun­skih ogra­ni­če­nja – bi­lo u obli­ku tr­žiš­ne ili pla­ni­ra­ne eko­no­mi­je – na po­du­ze­ća u dr­žav­nom vlas­niš­tvu i lo­kal­ne upra­ve. A pre­pre­ke re­for­mi su po­li­tič­ke: nes­prem­nost za su­oča­va­nje s gu­bit­kom rad­nih mjes­ta u po­du­ze­ći­ma u dr­žav­nom vlas­niš­tvu te ra­di­kal­na de­cen­tra­li­za­ci­ja do­no­še­nja gos­po­dar­skih od­lu­ka u kon­ku­rent­skim grad­skim i pro­vin­cij­skim upra­va­ma.

Op­ti­mis­tič­ni sce­na­rij je da će otva­ra­nje rad­nih mjes­ta u pri­vat­nom sek­to­ru i br­zo sta­re­nje sta­nov­niš­tva uz­ro­ko­va­ti pad ne­za­pos­le­nos­ti što će do­pri­ni­je­ti da za­šti­ta za­pos­le­nja pos­ta­ne ma­nje go­ru­će pi­ta­nje – te uči­ni­ti re­for­mu po­li­tič­ki pri­hvat­lji­vi­jom. Pe­si­mis­tič­ni sce­na­rij je da će struk­tu­re s po­li­tič­kom vlas­ti za­uvi­jek one­mo­gu­ća­va­ti re­for­mu.

Iz­van ki­ne­skog sus­ta­va vlas­ti ne­mo­gu­će je zna­ti ko­ji će pris­tup usvo­ji­ti kre­ato­ri po­li­ti­ka. No što du­že tra­je kreditni pro­cvat, ma­nje je vje­ro­jat­no da će Ki­na pos­ti­ći glat­ku tran­zi­ci­ju pre­ma eko­nom­skoj održivosti.

KI­NA JE PREPLAVLJENA STAMBENIM BLOKOVIMA U GRA­DO­VI­MA SRED­NJE VE­LI­ČI­NE

KO­JI NI­KAD NE­ĆE BI­TI NASTANJENI I VE­LI­KOM PREKAPACITIRANOŠĆU U TEŠKOJ IN­DUS­TRI­JI KI­NA IMA ZNAČAJNIH ULAGANJA S VE­LI­KIM POVRATOM,

NPR. U IZVRSNU URBANU IN­FRAS­TRUK­TU­RU NAJ­VE­ĆIH GRA­DO­VA ADAIR TURNER pred­sjed­nik je Ins­ti­tu­ta za no­va eko­nom­ska razmišljanja ČI­NI SE DA U HIBRIDNOJ SOCIJALISTIČKOJ TRŽIŠNOJ EKONOMIJI RAST POTAKNUT KREDITIMA NE TRE­BA BI­TI OGRANIČEN BRIGAMA ZBOG ODRŽIVOSTI DUGA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.