Ana­li­za Zvjez­da­ne Bla­žić

U tri go­di­ne iz­voz pre­hram­be­nih pro­izvo­da po­ve­ćan za 45 pos­to

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE -

Op­ti­mi­zam je za­hva­tio hr­vat­sku pos­lov­nu sce­nu i to ne sa­mo u po­dru­čju gos­po­dar­stva i ma­kro­eko­nom­skih po­ka­za­te­lja ne­go i op­ćih druš­tve­nih kre­ta­nja. Po­zi­tiv­no je da je tur­bu­lent­na go­di­na ko­ja je iza nas iz­nje­dri­la op­ti­mi­zam s ko­jim hr­vat­sko gos­po­dar­stvo ula­zi u 2017 go­di­nu.

Rast ko­je hr­vat­sko gos­po­dar­stvo os­tva­ru­je sa­da već dvi­je go­di­ne za­re­dom naj­ve­ćim se dje­lom te­me­lji na ras­tu osob­ne po­troš­nje i tu­riz­mu. No, sa­da je već svi­ma jas­no da sta­lan i sta­bi­lan rast ovi­si o iz­voz­no ori­jen­ti­ra­nom gos­po­dar­stvu.

U ma­lim eko­no­mi­ja­ma sa tr­žiš­nim ogra­ni­če­nim bro­ja sta­nov­ni­ka i nji­ho­vom ku­pov­nom mo­ći iz­voz naj­lak­še do­pri­no­si os­tva­ri­va­nju zna­čaj­ni­jeg gos­po­dar­skog ras­ta.

Sve bo­lji re­zul­ta­ti

Pro­izvod­nja hra­ne je sve vi­še iz­voz­no ori­jen­ti­ran sek­tor ko­ji pos­ti­že već tre­ću go­di­nu za­re­dom vi­so­ke sto­pe ras­ta u iz­vo­zu, uz sma­nje­ni rast uvo­za. To je je­dan od zna­čaj­ni­jih sek­to­ra hr­vat­skog gos­po­dar­stva zbog stra­te­ške važ­nos­ti osi­gu­ra­nja do­volj­nih ko­li­či­na zdra­ve, si­gur­ne i kva­li­tet­ne hra­ne za pre­hra­nu sta­nov­niš­tva, ali i raz­lo­ga ve­li­kog bro­ja za­pos­le­nih te bro­ja gos­po­dar­skih su­bje­ka­ta ras­po­re­đe­nih po svim re­gi­ja­ma.

Uz to, ogro­man je i broj sred­njih i ma­lih po­du­ze­ća, a pro­izvod­nja hra­ne po­ka­zu­je sve ve­ću iz­voz­nu orjen­ti­ra­nost i sve bo­lje re­zul­ta­te u vanj­sko­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni. Od 2014, na­ro­či­to u 2015. i 2016 u sek­to­ru pro­izvod­nje hra­ne ima­mo po­zi­tiv­ne tren­do­ve u iz­vo­zu. U 2015. go­di­ni ko­nač­no je na­kon pro­te­ka ci­je­log de­set­lje­ća iz­voz ras­tao to­li­ko snažnije od uvo­za da je de­fi­cit u rob­noj raz­mje­ni hra­ne i pi­ća pao za skrom­nih 17 mi­li­ju­na eura. No i da­lje je de­fi­cit bio vi­so­kih 917,5 mi­li­ju­na eura. Da bi se ta­kav mi­ni­mal­ni po­zi­tiv­ni trend do­go­dio bio je po­tre­ban snaž­ni rast iz­vo­za od 240 mi­li­ju­na eura ili čak 17,9 pos­to pri če­mu smo iz­vez­li hra­ne i pi­ća za 1576 mi­li­ju­na eura.

Ali i uvoz je da­lje ras­tao za zna­čaj­nih 9,6%, te je uvoz hra­ne na­ras­tao na 2547 mi­li­ju­na eura. Važ­no je da se 2016 go­di­ne nas­ta­va­lja trend ras­ta iz­vo­za ko­ji je ve­ći od ras­ta uvo­za. De­fi­cit u vanj­sko­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da je ve­lik ali se ipak po­la­ko sma­nju­je.

Pre­ma po­da­ci­ma Dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku vanj­sko­tr­go­vin­skom raz­mje­nom po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­izvo­da Hr­vat­ske u raz­dob­lju si­je­čanj ru­jan 2016. go­di­ne os­tva­ren je de­fi­cit u iz­no­su od 746,3 mi­li­ju­na eura.

U raz­dob­lju si­je­ča­nj­ru­jan 2016. go­di­ne vri­jed­nost iz­vo­za po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­izvo­da iz­no­si­la je 1,3 mi­li­jar­di eura, dok je vri­jed­nost uvo­za po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­izvo­da iz­no­si­la 2,0 mi­li­jar­de eura.

Pro­ma­tra­no u od­no­su na is­to raz­dob­lje pret­hod­ne go­di­ne, vri­jed­nost iz­vo­za po­ve­ća­na je za 12,4 %, tj. za 138,2 mi­li­ju­na eura, a vri­jed­nost uvo­za po­ve­ća­na je za 4,8 % ili za 91,3 mi­li­ju­na eura. Pro­ma­tra­no u od­no­su na is­to raz­dob­lje pret­hod­ne go­di­ne, u pr­vih de­vet mje­se­ci 2016., de­fi­cit je sma­njen za 5,9 % (u ap­so­lut­nom iz­no­su os­tva­re­no je pad de­fi­ci­ta za 46,9 mi­li­ju­na eura). Stu­panj po­kri­ve­nos­ti uvo­za iz­vo­zom iz­no­si 62,65 % i u od­no­su na is­to raz­dob­lje pret­hod­ne go­di­ne po­ve­ćan je za 4,25 pos­tot­nih bo­do­va.

Rast udje­la

Udio iz­vo­za po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da u ukup­noj rob­noj raz­mje­ni ta­ko­đer ras­te te sa 13,15% u 2015. go­di­ni po­ve­ćan na 14,24% u proš­loj go­di­ni. Udio uvo­za po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da u ukup­nom rob­nom uvo­zu is­to­vre­me­no stag­ni­ra te iz­no­si 13,8%.

Vanj­sko­tr­go­vin­ska raz­mje­na po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da bit­no se po­bolj­ša­la u po­s­ljed­nje tri go­di­ne. Iz­voz po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da os­tva­ru­je dvoz­na­men­skas­ti rast u sva­koj od pret­hod­ne tri go­di­ne.

KA­KO BI SNAŽNIJE JAČALI IZ­VOZ MO­RA­MO UNAPRIJEDITI UKUP­NO POS­LOV­NO OKRU­ŽE­NJE, USMJERITI SE NA RA­ZVOJ POS­LOV­NIH VJEŠTINA TE PODIZANJE KONKURENTNOSTI

Iz­voz pre­hram­be­no po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da je od 2013 na­ras­to sa 1,2 mi­li­jar­de eura na 1,75 mi­li­jar­du eura, ko­li­ko se oče­ku­je u 2016 go­di­ni.

Skep­sa po­du­zet­ni­ka

U tri go­di­ne iz­voz je na­ras­tao za pre­ko 500 mi­li­ju­na eura na go­diš­njoj ra­zi­ni. To je po­ve­ća­nje od 45% u tri go­di­ne.

Ka­da smo ula­zi­li u EU ni­je bi­lo ni­ti jed­ne ana­li­ze ko­je je prog­no­zi­ral­no tak­ve sto­pe ras­ta iz­vo­za u ovom sek­to­ru. A i sa­mi poduzetnici su bi­li iz­ra­zi­to skep­tič­ni po­go­to­vo jer su se na glav­nim izvoznim tr­ži­šta ze­ma­lja CEFTE na­kon ula­ska RH u EU, bit­no po­gor­ša­li uvje­ti u iz­vo­zu. Vi­si­na uvoz­nih ca­ri­ne, pre­lev­ma­ni itd. Ali si­tu­aci­ja se bit­no pro­mi­je­ni­la, glav­no iz­voz­no tr­ži­šte vi­še ni­je Bos­na i Her­ce­go­vi­na ne­go se zna­ča­jan rast iz­vo­za pos­ti­že u Ita­li­ji, Slo­ve­ni­ji, Ma­đar­skoj , Nje­mač­koj i Aus­tri­ji.

Iz­voz u Ita­li­ju je sa­mo u 2016 go­di­ni na­ras­tao 63% i u pr­vih de­vet mje­se­ci znat­no nad­ma­šio vri­jed­nost os­tva­re­nu u ci­je­loj proš­loj go­di­ni. S dru­ge stra­ne iz­voz u zem­lje CEFTa kon­ti­nu­ira­no pa­da. U 2016. pri­mje­tan je pad iz­vo­za u Sr­bi­ju i to pre­ko 15% u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je. Kod uvo­za i da­lje se naj­vi­še uvo­zi iz Nje­mač­ke, Ita­li­je, Slovenije, Ma­đar­ske, Ni­zo­zem­ske, Polj­ske i Aus­tri­je.

Iz ze­ma­lja ko­je ima­ju vr­lo snaž­nu po­ljo­pri­vred­no i pre­hram­be­nu pro­izvod­nju i na vr­hu su po po­ka­za­te­lji­ma konkurentnosti u EU, uvo­zi­mo naj­vi­še hra­ne. Ta­ko da je nuž­nost po­ve­ća­ti na­šu pro­duk­tiv­nost ka­ko bi i na do­ma­ćem tr­ži­štu, ali i u iz­vo­zu mo­gli kon­ku­ri­ra­ti pro­izvo­di­ma iz tih ze­ma­lja.

Naj­ve­ći de­fi­cit u raz­mje­ni pro­izvo­da hra­ne ostvarujemo sa Nje­mač­kom, Ni­zo­zem­skom i Polj­skom. Iako je in­te­re­sant­no da nam uvoz iz Polj­ske u pr­vih de­vet mje­se­ci ove go­di­ne pa­da u od­no­su na 2015. Na­kon tro­go­diš­njeg raz­dob­lja na­šeg člans­tva u EU mo­gli bi za­klju­či­ti da ima pro­izvo­da sa ko­ji­ma u kon­ti­nu­ite­tu pos­ti­že­mo do­bre iz­voz­ne re­zul­ta­te.

To je pri­je sve­ga še­ćer, za­tim pro­izvo­di ri­bar­stva, ak­va­kul­tu­re i ma­ri­kul­tu­re te pri­prem­lje­na i kon­zer­vi­ra­na ri­ba. Kod tih pro­izvo­da vri­jed­nost iz­voz na go­diš­njem ni­vou se pe­nje pre­ko 100 mi­li­ju­na eura. Za­tim su tu ži­ta­ri­ce i to naj­vi­še pše­ni­ca, a on­da i ku­ku­ruz.

Umaci i začini

Me­đu značajnijim izvoznim pro­izvo­di­ma su umaci i pripravci za umake, začini gdje spada vegeta i gdje ostvarujemo u de­vet mje­se­ci 2016. go­di­ne pre­ko 43 mi­li­ju­na eura vri­jed­nost iz­vo­za.

Za­tim se me­đu pro­izvo­di­ma ko­je zna­čaj­ni­je izvoznim na­la­ze pi­vo, vo­de mi­ne­ral­ne i iz­vor­ske, pro­izvo­di za pre­hra­nu do­jen­ča­di i ma­le dje­ce, čo­ko­la­de, pripravci ko­ji se ko­ris­te u pre­hra­ni ži­vo­ti­nja, ci­ga­re­te, ulje­na re­pi­ca itd. Na lis­ti pro­izvo­da ko­je naj­vi­še uvo­zi­mo je i da­lje svinj­sko me­so ko­je smo u de­vet mje­se­ci 2016 uvez­li u vri­jed­nos­ti 115 mi­li­ju­na eura, za­tim su na dru­gom mjes­tu pe­kar­ski pro­izvo­di, kruh, pe­ci­va, ko­la­či, kek­si i os­ta­li pe­kar­ski pro­izvo­di sa 85 mi­li­ju­na eura te čo­ko­la­da sa 82 mi­li­ju­na eura. Uvo­zi­mo i vo­će, mli­ječ­ne pro­izvo­di na­ro­či­to sir i sku­ta, ži­ve ži­vo­ti­nje i dru­ge pro­izvo­de.

Po­zi­tiv­ni po­ma­ci ko­ji su vid­lji­vi u po­da­ci­ma o vanj­sko­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni su os­tva­re­ni pri­je stu­pa­nja na sna­gu po­rez­ne re­for­me ko­ja će si­gur­no ima­ti po­zi­ti­van utje­caj na re­zul­ta­te u po­ljo­pri­vre­di, os­ta­lih naj­av­lje­nih re­for­mi u ras­te­re­će­nju gos­po­dar­stva te od­luč­nos­ti mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de u bor­bi sa ne­lo­jal­nim uvjetima na tr­ži­štu po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da.

Sve to uz iz­mje­nje­ni za­kon o jav­noj na­ba­vi tre­bao bi već po­čet­kom ove go­di­ne do­pri­ni­je­ti dalj­njem ras­tu iz­vo­za hra­ne, ali i us­po­ra­va­nju uvo­za hra­ne.

Ra­zvoj vještina

Ka­ko bi snažnije jačali iz­voz mo­ra­mo unaprijediti ukup­no pos­lov­no okru­že­nje, usmjeriti se na ra­zvoj pos­lov­nih vještina te podizanje konkurentnosti. Is­ti­na je da je ci­je­na ra­da pos­ta­la kon­ku­rent­ni­ja jer je zad­njih go­di­na doš­lo da pa­da ci­je­ne ra­da, ali pro­duk­tiv­nost ra­da je u ve­ći­ni sek­to­ra i da­lje is­pod pro­sje­ka EU. Ta­ko da kon­ku­rent­nost tre­ba­mo gra­di­ti ula­žu­ću u no­ve teh­no­lo­gi­je, ali i no­va pos­lov­na rje­še­nja i pos­lov­ne vje­šti­ne.

Za bo­lje re­zul­ta­te sva­ka­ko je po­treb­no stvo­ri­ti uvje­te, a ve­će ho­ri­zon­tal­no i ver­ti­kal­no po­ve­zi­va­nje do­ma­će po­ljo­pri­vre­de, in­dus­tri­je, tu­riz­ma i tr­go­vi­ne mo­gu po­seb­no do­pri­ni­je­ti iz­vo­za pro­izvo­da sa ve­ćom do­da­nom vri­jed­noš­ću.

Po­bolj­ša­nje iz­voz­ne konkurentnosti do­ma­ćee pre­hram­be­ne in­dus­tri­je ne­za­obi­la­zan je čim­be­nik us­pješ­nog ra­zvo­ja in­dus­tri­je i gos­po­dar­stva u cje­li­ni po­go­to­vo u svje­tlu či­nje­ni­ce da je pre­hram­be­na in­dus­ti­ja pe­ta iz­voz­na gra­na hr­vat­skog gos­po­dar­stva.

ME­ĐU ZNAČAJNIJIM IZVOZNIM PRO­IZVO­DI­MA SU UMACI I PRIPRAVCI ZA UMAKE, ZAČINI GDJE SPADA VEGETA I GDJE OSTVARUJEMO U DE­VET MJE­SE­CI 2016. GO­DI­NE PRE­KO 43 MI­LI. EURA

U TRI GO­DI­NE IZ­VOZ JE NA­RAS­TAO ZA PRE­KO 500 MI­LI­JU­NA EURA NA GO­DIŠ­NJOJ RA­ZI­NI

ZVJEZDANA BLA­ŽIĆ*, neo­vis­na kon­zul­tan­ti­ca, Ge­ja sa­vje­to­va­nja d. o. o.

FOTOLIA

Udio iz­vo­za po­ljo­pri­vred­no pre­hram­be­nih pro­izvo­da u ukup­noj rob­noj raz­mje­ni ta­ko­đer ras­te te je sa 13,15% u 2015. go­di­ni po­ve­ćan na 14,24%

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.