RAS­PAD GLOBALNOG PORETKA PO­ČEO JE PRI­JE TRUM­PA I BREXITA

Smjer Umjes­to sli­je­pog dr­ža­nja za dog­me Pro­s­vje­ti­telj­stva, mo­ra­mo pre­poz­na­ti ogra­ni­če­nja na­šeg svi­je­ta i pre­mi­jes­ti­ti paž­nju s nje­go­vog osva­ja­nja na nje­go­vo oču­va­nje, to je za­jed­nič­ka vi­zi­ja neo­p­hod­na za po­dr­šku no­vom glo­bal­nom po­ret­ku

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Užas­na go­di­na an­nus hor­ri­bi­lis 2016. sa­da je iza nas. No, nje­ne ni­ske toč­ke – gla­sa­nje Ve­li­ke Bri­ta­ni­je za na­pu­šta­nje Eu­rop­ske uni­je (Brexit), iz­bor Do­nal­da Trum­pa za ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka, gro­zo­te ko­je se tre­nut­no do­ga­đa­ju u Si­ri­ji – bi­li su sa­mo simp­to­mi pro­ce­sa ras­pa­da globalnog sus­ta­va ute­me­lje­nog na li­be­ral­nim pra­vi­li­ma ko­ji je za­po­čeo pu­no ra­ni­je. Na­ža­lost, ti simp­to­mi tre­nut­no ubr­za­va­ju pro­past sus­ta­va.

Go­di­na­ma se li­be­ral­ni po­re­dak na­la­zi pod pri­ti­skom. Mo­žda je naj­o­či­gled­ni­je da je doš­lo do po­manj­ka­nja na­pret­ka u ra­zvo­ju ins­ti­tu­ci­ja i prav­nih ins­tru­me­na­ta. Ukrat­ko, po­ku­ša­va­mo spo­ji­ti nespojivo globalnu moć dvadeset pr­vog stoljeća s ins­ti­tu­ci­ja­ma utemeljenim na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta.

Is­kriv­lje­ni pri­kaz proš­log do­ba, bi­lo ti­je­kom sas­tan­ka Uprav­nog od­bo­ra Vi­je­ća si­gur­nos­ti Uje­di­nje­nih na­ro­da ili Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da, na­ru­ša­va­ju le­gi­ti­mi­tet glo­bal­nih ins­ti­tu­ci­ja te nji­ho­vu spo­sob­nost su­oča­va­nja s no­vim iz­a­zo­vi­ma. To je po­tak­nu­lo po­mak pre­ma ne­for­mal­nim me­ha­niz­mi­ma po­put sku­pi­ne G20 i no­vim ne­isku­ša­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma po­put Azij­ske in­fras­truk­tur­ne inves­ti­cij­ske ban­ke.

Bo­lji pris­tup te­žio bi po­ti­ca­nju pred­stav­lja­nja gos­po­dar­sta­va u nas­ta­ja­nju u pos­to­je­ćim ins­ti­tu­ci­ja­ma. On bi ta­ko­đer te­žio uklju­či­va­nju ve­ćeg bro­ja ne­dr­žav­nih igra­ča, ka­ko or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog druš­tva, ta­ko i pos­lov­nih pred­stav­ni­ka u me­đu­na­rod­ni pos­tu­pak od­lu­či­va­nja.

Uvje­re­nje u ljud­ski na­pre­dak

Me­đu­tim, iz­a­zov s ko­jim smo su­oče­ni na­di­la­zi na­čin funk­ci­oni­ra­nja ins­ti­tu­ci­ja ko­ji za­bri­nja­va ve­ći­nu ko­men­ta­to­ra, uklju­ču­ju­ći me­ne. Fi­lo­zof­ska srž li­be­ral­nog me­đu­na­rod­nog poretka zja­pi praz­ni­nom, gdje se ključ­ne ide­je ko­je su se ne­koć sma­tra­le te­me­lji­ma mo­der­nog svi­je­ta – po­put ide­ja o slo­bod­noj tr­go­vi­ni, de­mo­kra­ci­ji, ljud­skim pra­vi­ma – tre­nut­no na­la­ze ili na uz­ma­ku ili pod pri­jet­njom. Ako ne priz­na­mo i sve dok ne priz­na­mo i uhva­ti­mo se u ko­štac s tak­vom stvar­noš­ću, nas­ta­vit će se pot­ko­pa­va­nje li­be­ral­nog svjet­skog poretka ko­ji je re­zul­ti­rao mi­rom i pros­pe­ri­te­tom u svi­je­tu bez pre­se­da­na ti­je­kom proš­lih se­dam de­set­lje­ća.

Li­be­ra­li­zam i me­đu­na­rod­ni po­re­dak ko­ji je on po­dr­ža­vao pro­izvod su Pro­s­vje­ti­telj­stva. Oni su uko­ri­je­nje­ni u uvje­re­nju u ne­smi­lje­ni ljud­ski na­pre­dak, u poj­mu uni­ver­zal­ne za­jed­nič­ke vi­zi­je i smje­ra – usre­do­to­če­nih na svla­dau va­nje pri­ro­de – či­je dik­ta­te ra­ci­onal­nog vlas­ti­tog in­te­re­sa tre­ba sli­je­di­ti. Suk­lad­no tak­vom sta­ja­li­štu, vla­da­vi­na pra­va, za­šti­ta ljud­skih pra­va i tr­go­vi­na pred­stav­lja­ju me­ha­niz­me za una­p­rje­đe­nje čo­vje­čans­tva, čak i on­da ka­da put vr­vi iz­bo­či­na­ma.

U da­naš­nje vri­je­me na­še su sud­bi­ne vi­še is­pre­ple­te­ne ne­go ikad, prem­da se te­melj­ni do­jam da ima­mo za­jed­nič­ki cilj iz­gu­bio, jer su na­še ide­je o to­me od če­ga bi se taj cilj tre­bao sas­to­ja­ti do­ve­de­ne pi­ta­nje – pa čak i ne­gi­ra­ne. Sa­da zna­mo da sred­stva ko­ja po­du­pi­ru naš na­pre­dak ni­su neo­gra­ni­če­na i da na­ša pla­ne­ta ne mo­že iz­dr­ža­ti sve ve­ći broj lju­di či­ji je ži­vot­ni stil bio po­s­lje­di­ca nji­ho­vog pros­pe­ri­te­ta kroz po­vi­jest.

Uni­ver­za­lis­tič­ki me­ha­niz­mi ne mo­gu is­prav­no funk­ci­oni­ra­ti ako ni­su ute­me­lje­ni na uni­ver­zal­noj eti­ci, ci­lje­vi­ma i oče­ki­va­nji­ma. Oni mo­gu ras­pi­ri­ti ne­za­do­volj­stvo i su­ko­be, kao što smo vi­dje­li ti­je­kom 2016. go­di­ne te po­tak­nu­ti lju­de na od­ba­ci­va­nje ra­ci­onal­nos­ti i po­ri­ca­nje stvar­nos­ti. To je do­is­ta uz­ne­mi­ru­ju­će i s tim se tre­ba po­za­ba­vi­ti.

Pr­vi ko­rak je pro­sud­ba. Umjes­to sli­je­pog dr­ža­nja za re­to­ri­ku i dog­me Pro­s­vje­ti­telj­stva, mo­ra­mo pre­poz­na­ti ogra­ni­če­nja na­šeg svi­je­ta i pre­mi­jes­ti­ti na­šu paž­nju s nje­go­vog osva­ja­nja na nje­go­vo oču­va­nje. To je za­jed­nič­ka vi­zi­ja i smjer ko­ji su neo­p­hod­ni za po­dr­šku no­vom mo­der­nom glo­bal­nom po­ret­ku.

Slje­de­ći ko­rak je pro­cje­na ono­ga što bi­smo toč­no tre­ba­li oče­ki­va­ti od te no­ve stvar­nos­ti – i ra­zvoj no­vih pa­ra­me­ta­ra za mje­re­nje us­pje­ha. Ne mo­že­mo pret­pos­ta­vi­ti da će bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ima­ti vi­še, ali mo­že­mo dje­lo­va­ti s ci­ljem da one ima­ju bo­lje. S tim ci­ljem, po­li­ti­ka ne bi tre­ba­la bi­ti ute­me­lje­na na iz­rav­nim in­di­ka­to­ri­ma agre­gat­nih pro­mje­na, po­put BDPa i ne­to tr­go­vin­skih po­da­ta­ka, ne­go na so­fis­ti­ci­ra­ni­jem sus­ta­vu mje­re­nja ko­ji da­je jas­ni­ju sli­ku o dis­tri­bu­ci­ji bo­gat­stva, obra­zo­va­nju i kva­li­te­ti ži­vo­ta.

Pos­ti­ći za­jed­nič­ki pris­tup

Tre­ći ko­rak je pos­ti­ći da svi raz­miš­lja­ju na sli­čan na­čin. U da­naš­njem svi­je­tu, za­jed­nič­ki pris­tu­pi od te­melj­ne su važ­nos­ti za su­oča­va­nje s iz­a­zo­vi­ma i stva­ra­nje no­vih pri­li­ka. Ni­kak­va ko­li­či­na na­ci­ona­lis­tič­ke re­to­ri­ke ili an­ti­tr­go­vin­skog ras­po­lo­že­nja ne mo­že to pro­mi­je­ni­ti.

Na­rav­no, čak i bez učin­ko­vi­tih me­đu­na­rod­nih sus­ta­va po­du­pr­tih uni­ver­zal­nom eti­kom i svr­hom, me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca tre­bat će su­ra­đi­va­ti u rje­ša­va­nju iz­a­zo­va ka­ko se oni bu­du po­jav­lji­va­li. No, mo­gu­će je da će do tak­ve su­rad­nje do­ći tek na­kon što je taj pro­blem iz­vr­šio do­volj­no sna­žan utje­caj na per­ci­pi­ra­ne in­te­re­se po­je­di­nih ak­te­ra.

Pri­tom pos­to­ji dvo­ja­ka opas­nost. Po­naj­pri­je, ne­pos­to­ja­nje uni­ver­zal­nih nor­mi osu­đu­je svi­jet na vječ­nu re­ak­tiv­nost. Re­zul­tat to­ga je ne­učin­ko­vi­ti i des­ta­bi­li­zi­ra­ju­ći mo­del re­ak­ci­je na kri­zu – te ne­pos­to­ja­nje kons­truk­tiv­ne vi­zi­je za bu­duć­nost. Za­tim, što je još pod­muk­li­je, ne­pos­to­ja­nje sve­obu­hvat­nog ci­lja os­na­žu­je usko sta­ja­li­šte vlas­ti­tog in­te­re­sa, s dis­kret­nim do­no­še­njem od­lu­ka, na te­me­lju tran­sak­cij­ske, a ne sus­tav­ne per­s­pek­ti­ve.

Po­s­lje­di­ce krat­ko­vid­nos­ti

Trump, kao pr­vi, či­ni se uvje­re­nim da je ta­kav pris­tup upra­vo ono što je svi­je­tu po­treb­no. No, zna­mo što tak­vo skla­pa­nje spo­ra­zu­ma na te­me­lju vlas­ti­tog in­te­re­sa do­is­ta no­si. Uis­ti­nu, po­s­lje­di­ce krat­ko­vid­ne po­li­ti­ke os­lo­bo­đe­ne vri­jed­nos­ti već se na­zi­ru u naj­skan­da­loz­ni­joj mje­ri u Si­ri­ji. Bru­tal­na op­sa­da Ale­pa kul­mi­ni­ra­la je na­kon šest go­di­na praz­ne re­to­ri­ke i po­lu­mje­ra za­pad­njač­kih vo­đa ko­ji su, či­ni se, vje­ro­va­li da stra­ho­te gra­đan­skog ra­ta u Si­ri­ji ni­su na­la­ga­le po­tre­bu za pra­vim dje­lo­va­njem.

Si­ri­ja je na­go­vje­štaj glo­bal­ne dis­to­pi­je. No na­ša sud­bi­na ne tre­ba bi­ti to­li­ko mrač­na. Umjes­to opla­ki­va­nja li­be­ral­nog svjet­skog poretka, što iz­gle­da ta­ko ve­li­ki broj lju­di žar­ko že­li či­ni­ti, tre­ba­li bi­smo te­ži­ti pro­mi­ca­nju no­vog za­jed­nič­kog ci­lja ko­ji mo­že bi­ti upo­ri­šte is­tin­ski globalnog sus­ta­va – i jam­či­ti bo­lju bu­duć­nost svi­ma.

NE MO­ŽE­MO PRET­POS­TA­VI­TI DA ĆE BU­DU­ĆE GE­NE­RA­CI­JE IMA­TI VI­ŠE, ALI MO­ŽE­MO DJE­LO­VA­TI S CI­LJEM DA ONE IMA­JU BO­LJE ANA PALACIO biv­ša špa­njol­ska mi­nis­tri­ca vanj­skih pos­lo­va i biv­ša vi­ša pot­pred­sjed­ni­ca Svjet­ske ban­ke, čla­ni­ca je špa­njol­skog dr­žav­nog vi­je­ća

PO­KU­ŠA­VA­MO SPO­JI­TI NESPOJIVO - GLOBALNU MOĆ DVADESET PR­VOG STOLJEĆA S INS­TI­TU­CI­JA­MA UTEMELJENIM NA­KON DRU­GOG SVJET­SKOG RA­TA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.