Nje­mač­ko tr­ži­šte ra­da i da­lje us­pješ­no ‘gu­ta’ mi­li­jun iz­bje­gli­ca

Sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti u 2018. pa­da na 5,8 pos­to, ocje­nju­je Bun­de­sbank

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - TO­MIS­LAV PI­LI

BEZ SVLADAVANJA JE­ZI­KA I OBRAZOVNIH PRO­GRA­MA NE­MA NI POS­LA

Raz­lo­zi za­što iz­bje­glič­ki val ni­je po­dig­nuo ne­za­pos­le­nost le­že u sta­re­nju sta­nov­niš­tva te ve­ćem ula­sku mi­gra­na­ta na tr­ži­šte ra­da tek 2021.

Go­to­vo dvi­je go­di­ne na­kon što je u Nje­mač­ku uš­lo mi­li­jun iz­bje­gli­ca iz Si­ri­je, Ira­ka i Af­ga­nis­ta­na, ne­za­pos­le­nost u gos­po­dar­skom mo­to­ru Eu­ro­pe i da­lje pa­da una­toč vla­di­nim pre­dvi­đa­nji­ma ka­ko će iz­bje­glič­ki val po­di­ći ne­za­pos­le­nost.

U Nje­mač­koj tre­nut­no ra­di re­kord­nih 43,5 mi­li­ju­na lju­di, a sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti od šest pos­to na naj­ni­žoj je ra­zi­ni od uje­di­nje­nja pri­je če­t­vrt sto­lje­ća.

Mno­gi su iz­ne­na­đe­ni

Va­lja se pod­sje­ti­ti ka­ko je ta­moš­nje mi­nis­tar­stvo ra­da na vr­hun­cu mi­grant­skog va­la sre­di­nom 2015. go­di­ne pre­dvi­đa­lo po­ve­ća­nje sto­pe ne­za­pos­le­nos­ti već 2016. go­di­ne. Pre­dvi­đa­nja eko­no­mis­ta za ovu go­di­nu go­vo­re da se sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti ne­će mi­je­nja­ti, a slje­de­će će bla­go na­ras­ti na 6,2 pos­to. Bun­de­sban­ka je ne­što op­ti­mis­tič­ni­ja i pre­dvi­đa ne­za­pos­le­nost od 5,8 pos­to u 2018. go­di­ni.

“Ono što iz­ne­na­đu­je mnoš­tvo lju­di u Nje­mač­koj jest da ima­te u zem­lji mi­li­jun iz­bje­gli­ca, a ne vi­di­mo ni­šta u pro­mje­ni ne­za­pos­le­nos­ti”, ka­že za Blo­om­berg Ra­imund Bec­ker, član od­bo­ra Sa­vez­ne agen­ci­je za rad. Blo­om­ber­go­va ana­li­za po­ka­zu­je za­što je tr­ži­šte ra­da naj­ve­će eu­rop­ske eko­no­mi­je us­pje­lo “pro­gu­ta­ti” mi­li­jun mi­gra­na­ta.

Pr­vi i os­nov­ni raz­log je pri­rod­ni od­ljev što po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja u Nje­mač­koj, zem­lji s naj­ni­žim pri­rod­nim pri­ras­tom u Eu­ro­pi i iz­nim­no po­go­đe­noj sta­re­njem sta­nov­niš­tva. Na­ime, sa sa­daš­njih 80 mi­li­ju­na lju­di sta­nov­niš­tvo Nje­mač­ke do 2060. sma­njit će se na 68 mi­li­ju­na. Već sa­da ta­moš­nje tr­ži­šte ra­da go­diš­nje gu­bi 300.000 rad­ni­ka ko­ji od­la­ze u mi­ro­vi­nu. Pri­rod­ni od­ljev uz otva­ra­nje no­vih rad­nih mjes­ta zbog eko­nom­skog ras­ta re­zul­ti­ra s 36.000 no­vih pos­lo­va ko­ji se sva­kog mje­se­ca nu­de. S dru­ge stra­ne, mje­seč­no se na “bur­zu ra­da” pri­jav­lji­va­lo oko 10.000 mi­gra­na­ta, po­ka­zu­ju po­da­ci za pr­vo lanj­sko po­lu­go­di­šte. U dru­gom po­lu­go­di­štu pro­sječ­ni broj pri­ja­va bio je čak i ne­što ma­nji.

“Ta­ko du­go dok kom­pa­ni­je stva­ra­ju vi­še rad­nih mjes­ta ne­go što broj iz­bje­gli­ca ula- zi na tr­ži­šte ra­da, to urav­no­te­žu­je ukup­nu sto­pu, čak i ako iz­bje­gli­ce ne po­pu­nja­va­ju sve po­zi­ci­je ko­je se otva­ra­ju”, tu­ma­či Ste­fan Ki­par, eko­no­mist u Baye­ris­c­he Lan­de­sbank u Mün­c­he­nu.

Ma­lo strp­lje­nja, velika pri­li­ka

Dru­gi raz­log su in­te­gra­cij­ski te­ča­je­vi na ko­ji­ma iz­bje­gli­ce svla­da­va­ju nje­mač­ki je­zik i rad­ne vje­šti­ne, a zbog če­ga su iz­van tr­ži­šta ra­da po ne­ko­li­ko go­di­na. Dio objaš­nje­nja le­ži u nje­mač­kom sus­ta­vu pri­prav­niš­tva kom­bi­na­ci­ji obra­zo­va­nja u ško­la­ma i prak­se u tvrt­ka­ma. Bez pro­la­ska tog pri­prav­niš­tva i svladavanja je­zi­ka ne­ma ni (služ­be­nog) ula­ska na tr­ži­šte ra­da.

Pre­ma pro­cje­na­ma nje­mač­kog za­vo­da za za­poš­lja­va­nje, pro­ći će oko šest go­di­na dok sve iz­bje­gli­ce ne po­lo­že nje­mač­ki je­zik, struč­no obra­zo­va­nje i prak­su ka­ko bi se mo­gli sma­tra­ti kva­li­fi­ci­ra­nim rad­ni­ci­ma. “Velika pri­li­ka za Nje­mač­ku jest što su iz­bje­gli­ce mla­de vi­še od 70 pos­to mla­đe je od 30 go­di­na. Ni­je ve­li­ki pro­blem in­te­gri­ra­ti ih u tr­ži­šte ra­da ako bu­de­mo ma­lo strp­lji­vi”, is­ti­če Ra­imund Bec­ker.

REUTERS

Mi­gran­ti na pro­gra­mu kva­li­fi­ka­ci­je u že­ljez­nič­koj kom­pa­ni­ji De­ut­s­c­he Bahn

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.