Ka­mo sreće da Ba­ri­šić copy/pas­te pri­mi­je­ni na re­for­mu zna­nos­ti i obra­zo­va­nja

So­lar­ni sus­tav Uči­ti od bo­ljih Do­brih pri­mje­ra re­for­me zna­nos­ti i obra­zo­va­nja ima u mno­gim zem­lja­ma, na pri­mjer u Iz­ra­elu, Fin­skoj i Šved­skoj ima ih na pre­tek, ili za­što Hr­vat­ska ne bi uve­la vlas­ti­ti pan­dan ame­rič­kog SBIR-a i ti­me kre­ira­la mo­del ino­va­tivn

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI&ANALIZE - BERNARD IVEZIĆ bernard.ive­zic@pos­lov­ni.hr

BARIŠIĆEVO MI­NIS­TAR­STVO NAJ­AV­LJU­JE DA BI PO­TI­CA­JE ZA R&D MO­GLO VRA­TI­TI DO KRA­JA GO­DI­NE, A TRE­BA­LO BI DO KRA­JA MJE­SE­CA U OBRA­ZO­VA­NJU MO­ŽE BI­TI BIZ­NI­SA, OD OR­GA­NI­ZA­CI­JE ŠKOLSKIH IZLETA, PRE­KO UDŽBENIKA, DO PRIREDBI I SPORT­SKIH SA­DR­ŽA­JA

Za­što se ču­di­te što je pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić čvr­sto stao iza svog mi­nis­tra zna­nos­ti i obra­zo­va­nja Pa­ve Ba­ri­ši­ća? Da, shva­ti­li smo, pla­gi­ja­tor je. Ču­li smo i sum­nje da je to mo­žda ne­toč­no, ali u te je sum­nje vr­lo te­ško po­vje­ro­va­ti. Ako ste pi­sac, glaz­be­nik, di­zaj­ner, umjet­nik, pro­izvo­đač ra­ču­nal­nih iga­ra, vlas­nik tvrt­ke ko­ja je stvo­ri­la vlas­ti­ti brend, brend me­na­džer, vlas­nik ho­te­la, di­rek­tor tu­ris­tič­ke des­ti­na­ci­je, ma­nje­vi­še svat­ko tko ne ra­di na nji­vi ili rud­ni­ku, zna­či net­ko tko za­ra­đu­je i ži­vi od pro­izvo­da i us­lu­ga ko­je se ba­rem di­je­lom te­me­lje na in­te­lek­tu­al­nom ka­pi­ta­lu, on­da je lo­gič­no da vas sme­ta ka­da se na ne­ko­ga sum­nja da pla­gi­ra.

U va­šem je svi­je­tu pla­gi­ra­nje is­to što i kra­đa, a pla­gi­ja­tor is­to što i lo­pov. Me­đu­tim, ov­dje go­vo­ri­mo o svi­je­tu u ko­jem ži­ve hr­vat­ski po­li­ti­ča­ri. Če­mu se da­lje ču­di­te?

U ras­pra­vi o Ba­ri­ši­ću gu­bi se iz vi­da ono naj­važ­ni­je. Ba­ri­šić mo­že bi­ti čak i loš znans­tve­nik, ali ključ­no je pi­ta­nje ho­će li bi­ti do­bar ili loš mi­nis­tar zna­nos­ti i obra­zo­va­nja.

Raz­bi­ja­nje lo­bi­ja

Je­dan do­bar ko­rak Vla­da je već na­pra­vi­la. Pri­mi­je­ti­li ste da se iz ime­na mi­nis­tar­stva iz­gu­bio sport. To je za­to što je po­čeo s ra­dom Sre­diš­nji dr­žav­ni ured za šport. Za­što je net­ko sma­trao da sport i obra­zo­va­nje tre­ba­ju bi­ti u is­tom mi­nis­tar­stvu, te­ško je ra­zu­mi­je­ti. S ob­zi­rom ka­ko se kod nas sport vodi, bi­lo bi lo­gič­ni­je da smo ima­li Mi­nis­tar­stvo gos­po­dar­stva i spor­ta. Nas­ta­vi li tim pu­tem i poč­ne raz­bi­ja­ti raz­li­či­te lo­bi­je unu­tar mi­nis­tar­stva, ko­ji su do­sad ko­či­li re­for­mu škol­s­tva s jed­ne i re­for­mu zna­nos­ti s dru­ge stra­ne, Ba­ri­šić će već na­pra­vi­ti ve­li­ki po­mak.

Ro­bo­ti u ško­la­ma

U obra­zo­va­nju se vr­ti ve­lik no­vac ko­ji ni­je vid­lji­vi na pr­vu. Ta­ko tvrt­ke mo­gu bi­ti za­in­te­re­si­ra­ne da kroz ško­le obra­zu­ju bu­du­će kup­ce. Pri­mje­ri­ce, pri­je ko­ju go­di­nu čel­nik Mi­cro­sof­ta s Mi­nis­tar­stvom obra­zo­va­nja pot­pi­sao je spo­ra­zum o su­rad­nji ko­ji ni­je bio služ­be­no objav­ljen. U os­no­vi se ra­di­lo o do­na­ci­ji. Dje­ca i uči­te­lji do­bi­ju MS Of­fi­ce u clo­udu, a s dru­ge stra­ne svi u obra­zov­nom sus­ta­vu na­uče ko­ris­ti­ti taj sof­tver, i po­ten­ci­jal­no u bu­duć­nos­ti bu­du ko­ris­ni­ci Mi­cro­sof­ta.

I dok su se iz mi­nis­tar­stva prav­da­li da i dru­gi mo­gu pot­pi­sa­ti is­ti spo­ra­zum s nji­ma, pos­tav­lja se pi­ta­nje za­što ta­kav mo­del ni­su for­ma­li­zi­ra­li i na taj na­čin teh­nič­ki opre­mi­li ško­le. Tim vi­še što po tom mo­de­lu su­dje­lo­va­nje ni­je ogra­ni­če­no sa­mo na jed­nog igra­ča, po­seb­no u seg­men­ti­ma gdje do­ma­ćih pro­izvo­đa­ča ne­ma. Ušte­dje­li bi ta­ko mno­go pro­ra­čun­skog nov­ca.

Mo­žda bi na taj na­čin vr­lo br­zo do­bi­li u ško­la­ma ro­bo­te što već ne­ko vri­je­me po­ku­ša­va na­pra­vi­ti Nenad Ba­kić.

Slič­nih u obra­zo­va­nju ne­do­volj­no jas­nih si­tu­aci­ja, a gdje bi mo­glo bi­ti biz­ni­sa ima na pre­tek. Od or­ga­ni­za­ci­ja školskih izleta, pre­ko udžbenika, do priredbi i sport­skih sa­dr­ža­ja.

U zna­nos­ti se ta­ko­đer vr­ti ve­lik no­vac. No, pro­blem je što je on u Hr­vat­skoj za­klju­čan u dr­žav­nim fa­kul­te­ti­ma i is­tra­ži­vač­kim ins­ti­tu­ci­ja­ma ko­je se ni­su pros­la­vi­le re­zul­ta­ti­ma. Vla­da je uči­ni­la pr­vi ko­rak, u pro­ra­ču­nu za ovu i idu­ću go­di­nu pla­ni­ra­no je ma­nje iz­da­ta­ka za zna­nost, od­nos­no ma­nje nov­ca ko­jim se po­ti­če pos­to­je­će sta­nje ko­je se ni­je po­ka­za­lo ni pro­duk­tiv­nim ni odr­ži­vim.

Me­đu­tim, pro­blem je što u is­to vri­je­me ni­su vra­će­ne po­rez­ne pov­las­ti­ce za R&D pri­vat­nom sek­to­ru ka­ko bi one svo­jim ka­pi­ta­lom na­dok­na­di­le taj pad. A tvrt­ke to ite­ka­ko že­le. Me­đu­tim, pri­je dvi­je go­di­ne ti su im po­rez­ni po­ti­ca­ji odu­ze­ti. Tad se pro­ci­je­ni­lo da tak­ve pot­po­re za­pra­vo dr­ža­vu ko­šta­ju vi­še ne­go što joj do­no­se ko­ris­ti. Po­ka­za­lo se pak da al­ter­na­ti­va, u obli­ku klas­te­ra, u Hr­vat­skoj ne funk­ci­oni­ra ni pri­bliž­no ta­ko efik­s­no.

Ne­ma pri­vat­nih ins­ti­tu­ta

Kao re­zul­tat, Hr­vat­ska da­nas to­ne na ljes­tvi­ca­ma ino­va­tiv­nos­ti. Barišićevo mi­nis­tar­stvo naj­av­lju­je da bi po­ti­ca­je za R&D mo­glo vra­ti­ti do kra­ja go­di­ne, a za­pra­vo bi to tre­bao uči­ni­ti do kra­ja ovog mje­se­ca. U pro­tiv­nom, do No­ve go­di­ne mo­gli bi vi­dje­ti val ot­ka­za u naj­i­no­va­tiv­ni­jim tvrt­ka­ma i no­vi val se­obe na­ših struč­nja­ka u ino­zem­s­tvo.

I tu za­pra­vo po­pis Ba­ri­ši­će­vih pos­lo­va tek po­či­nje. Za­što Hr­vat­ska ne­ma pri­vat­ne ins­ti­tu­te? Za­što ne uve­de vlas­ti­ti pan­dan ame­rič­kog SBIRa i ti­me kre­ira mo­del ino­va­tiv­ne jav­ne na­ba­ve ko­ji bi po­du­pi­rao ra­zvoj u Hr­vat­skoj? Za­što ne re­for­mi­ra Za­jed­ni­cu teh­nič­ke kul­tu­re? Za­što ne in­zis­ti­ra da sve po­kre­tač­ke in­dus­tri­je u Hr­vat­skoj pos­ta­nu ujed­no i ver­ti­kal­ne in­dus­tri­je u Stra­te­gi­ji pa­met­ne spe­ci­ja­li­za­ci­je?

Je­dan od ključ­nih tre­nu­ta­ka u in­for­ma­tič­koj po­vi­jes­ti bio je kad je Xe­rox na svo­jim fo­to­ko­pir­ka­ma iz­mis­lio funk­ci­ju copypas­te. Ka­mo sreće da će to Ba­ri­šić sve­srd­no ko­ris­ti­ti. Do­brih pri­mje­ra re­for­me zna­nos­ti i obra­zo­va­nja u Iz­ra­elu, Fin­skoj i Šved­skoj ima na pre­tek. Ili to ili će­mo od idu­će go­di­ne tom po­pi­su do­da­ti i Sr­bi­ju. Ino­va­tiv­nost ta­mo ras­te, a u Hr­vat­skoj pa­da. Ima­mo još go­di­nu da­na pri­je ne­go li Sr­bi­ja po ino­va­tiv­nos­ti pre­tek­ne Hr­vat­sku. Ba­ri­ši­ću, pri­mi se pos­la!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.