Za Inu če­ti­ri mo­de­la i pre­vi­še ne­poz­na­ni­ca

Da­le­ko od re­ali­za­ci­ja Po­li­tič­ki ak­te­ri bez kon­sen­zu­sa, ali svat­ko sa svo­jom ide­jom o HEP-u

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN jadranka.dozan@pos­lov­ni.hr

Ma­đar­ski mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va iz­ja­vio ka­ko Ma­đar­ska u slu­ča­ju ot­ku­pa mo­ra vra­ti­ti ba­rem no­vac ko­ji je ulo­žen

Zec je još du­bo­ko u šu­mi, ali Vla­da je na­pra­vi­la pr­vi ko­rak ka ope­ra­ci­ona­li­za­ci­ji po­li­tič­ke od­lu­ke o otva­ra­nju pre­go­vo­ra o re­ot­ku­pu Mo­lo­va udje­la u Ini. Ime­no­va­la je Sa­vjet na če­lu s pre­mi­je­rom An­dre­jem Plen­ko­vi­ćem, s još šest mi­nis­ta­ra te jed­nim dr­žav­nim taj­ni­kom u nje­go­vu sas­ta­vu. Neg­dje is­to­dob­no s Plen­ko­vi­će­vom nna­ja­vom da će se naj­vje­ro­jat­ni­je idu­ćeg tjed­na nas­ta­vi­ti kon­tak­ti s Ma­đa­ri­ma, ta­moš­nji je mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Pe­ter Szij­jar­to iz­ja­vio da ra­zu­mi­je pro­mje­nu pri­va­ti­za­cij­ske stra­te­gi­je u Hr­vat­skoj, ali da se Ma­đar­skoj u slu­ča­ju ot­ku­pa “mo­ra vra­ti­ti ba­rem no­vac ko­ji je ulo­žen u Inu”.

Što to zna­či ni­je, da­ka­ko, pre­ci­zi­rao. Ali, ma­đar­ski se ape­ti­ti, ili ba­rem po­čet­ne pre­go­va­rač­ke po­zi­ci­je (u ko­ji­ma se za­si­gur­no igra i na kar­tu vje­ro­jat­nos­ti is­ho­da ar­bi­traž­nog pos­tup­ka u Wa­shin­g­to­nu) pro­cje­re­gi­ja nju­ju na bli­zu dvi­je mi­li­jar­de eura.

To je ne­sum­nji­vo u ve­li­kom ra­sko­ra­ku s Vla­di­nim vi­đe­njem ci­je­ne mo­gu­ćeg ot­ku­pa. No, ko­li­ko god su pi­ta­nja ci­je­ne (pre­go­va­rač­kih adu­ta Vla­de) i du­go­roč­ne stra­te­gi­je ključ­na za ko­na­čan stav o smis­le­nos­ti te ope­ra­ci­je, u ovom tre­nut- ku kod nas su se u pr­vi plan na­met­nu­li mo­gu­ći mo­de­li za nje­zi­nu pro­ved­bu do­đe li do do­go­vo­ra s ma­đar­skom stra­nom. Me­đu re­le­vant­nim po­li­tič­kim ak­te­ri­ma tre­nut­no se za­pra­vo ba­ra­ta s tri­če­ti­ri mo­de­la. Toč­ni­je, to­li­ko ih ‘plu­ta’, jer ni je­dan za­sad ne­ma čvr­sta si­dri­šta ni­ti nu­di od­go­vo­re na sva bit­na pi­ta­nja. Plen­ko­vić je i da­lje uvje­ren da je mo­del ot­ku­pa ko­ji uklju­ču­je pro­da­ju 25 pos­to di­oni­ca HEP-a naj­bo­lji, ali je po­zvao i “sve ko­ji sma­tra­ju da ima­ju kva­li­te­tan mo­del fi­nan­ci­ra­nja da ga iz­lo­že jav­nos­ti i Vla­di”. Pri­tom je ipak na­gla­sio ka­ko tre­ba ima­ti na umu da ta tran­sak­ci­ja ne bi smje­la ge­ne­ri­ra­ti no­vi jav­ni dug. Vla­din plan, za po­če­tak, ne­ma baš ne­dvo­smis­le­nu po­dr­šku ni u re­do­vi­ma HDZ-ovih ko­ali­cij­skih part­ne­ra iz Mos­ta či­je se za­dr­ške pre­ma pro­da­ji di­je­la HEP- a oči­tu­ju i u pri­zi­va­nju in­ter­ven­ci­je u Us­tav ra­di eks­pli­cit­ni­jeg ure­đe­nja pi­ta­nja za­šti­te i ras­po­la­ga­nja pri­rod­nim re­sur­si­ma. Most u svr­hu ot­ku­pa Ine gu­ra ide­ju o os­ni­va­nju svo­je­vr­s­ne pro­jek­t­ne tvrt­ke, od­nos­no su­bjek­ta po­seb­ne na­mje­ne (SPNa) ko­ja bi po­tom iz­da­la obvez­ni­ce.

Is­to­dob­no, SDP pre­fe­ri­ra for­mi­ra­nje hol­din­ga ne­ko­li­ko ener­get­skih tvrt­ki, ko­ji bi ta­ko­đer za­du­že­njem osi­gu­rao no­vac za kup­nju Ine.

Mo­del ko­je­mu se prik­la­nja Most mo­gao bi se opi­sa­ti kao “kup­nja Ine Ini­nim di­oni­ca­ma”, jer on pre­dvi­đa da u pro­jek­t­nu tvrt­ku, SPN, Vla­da une­se svo­jih 44 pos­to di­oni­ca Ine, što bi u dru­gom ko­ra­ku bi­lo i pod­lo­ga za za­du­že­nje iz­da­njem obvez­ni­ca (di­je­lom mo­gu­će i ko­nver­ti­bil­nih) za kup­nju Mo­lo­vih di­oni­ca. Bo­žo Pe­trov priz­na­je da za­sad ne­ma od­go­vo­ra bi li se za­du­že­nje tog SPVa tre­ti­ra­lo kao jav­ni dug, što Vla­da sva­ka­ko že­li iz­bje­ći. Me­đu os­ta­lim, na mo­de­lu ko­ji ne­će op­te­re­ti­ti ra­zi­nu dr­žav­nog du­ga us­tra­ja­va se zbog eu­rop­ske pro­ce­du­re za pre­ko­mjer­ni de­fi­cit, ali i ne­kih dru­gih da­nas po­ten­ci­jal­nih i pri­je­te­ćih, a su­tra mo­gu­će stvar­nih obve­za s odra­zom na ra­zi­nu jav­nog du­ga (od ri­zi­ka ar­bi­traž­nih spo­ro­va s ban­ka­ma i Mo­lom do sin­di­ka­ta). Dio fi­nan­ci­ja­ša ko­ji su za op­ci­ju SPNa re­ći će da tret­man du­ga ko­ji bi on emi­ti­rao ni­je baš pi­ta­nje auto­ma­tiz­ma već ko­mu­ni­ka­ci­je i do­go­vo­ra s Eu­rop­skom ko­mi­si­jom (i Eu­ros­ta­tom). SPNi su, ka­žu, ti­je­kom kri­ze u EU u vi­še slu­ča­je­va ko­ri­šte­ni kao po­lu­ga. Do­da­ju ka­ko bi tak­va tvrt­ka s Ini­nim di­oni­ca­ma u bi­lan­ci bi­la ogra­ni­če­na vi­je­ka tra­ja­nja i os­tva­ri­va­la bi tr­žiš­ne pri­ho­de od imo­vi­ne (ve­će od tro­ška ka­ma­ta), što su ne­ki od kri­te­ri­ja ko­ji­ma se eu­rop­ska sta­tis­tič­ka me­to­ca do­lo­gi­ja (ESA 2010) vo­di u po­gle­du kla­si­fi­ka­ci­je jav­nog du­ga. Osim to­ga, is­ti­ču za­go­vor­ni­ci tog mo­de­la, taj bi SPN na­kon ot­ku­pa di­oni­ca Ine u ne­kom tre­nut­ku za po­tre­be ser­vi­si­ra­nja obve­za po obvez­nič­kom du­gu mo­gao po­seg­nu­ti i za pro­da­jom (ma­njeg) di­je­la di­oni­ca Ine jer dr­ža­vi ni­je nuž­no po­sje­do­va­ti baš 100 pos­to. Me­đu­tim, pra­vi­la o kla­si­fi­ka­ci­ji (Sek­tor­ska kla­si­fi­ka­ci­ja ins­ti­tu­ci­onal­nih je­di­ni­ca) ne iš­či­ta­va­ju svi ta­ko kad su po­sri­je­di SPNi i jav­ni dug. U tim pra­vi­li­ma, me­đu os­ta­lim, sto- ji da “druš­tva ko­ja se ba­ve pri­je­no­som fi­nan­cij­skih sred­sta­va, umjet­na druš­tva kće­ri i je­di­ni­ce po­seb­ne na­mje­ne ukup­ne dr­ža­ve bez sa­mos­tal­nos­ti dje­lo­va­nja do­dje­lju­ju se sek­to­ru svo­jih kon­tro­li­ra­ju­ćih ti­je­la. Iz­nim­ka se jav­lja ka­da su ne­re­zi­dent­na pa se priz­na­ju odvo­je­no od svo­jih kon­tro­li­ra­ju­ćih ti­je­la. Ali u slu­ča­ju dr­ža­ve, ak­tiv­nos­ti druš­tva kće­ri odra­ža­va­ju se u ra­ču­ni­ma dr­ža­ve”. Dok je, dak­le, dvoj­be­no bi li Mostov mo­del po­ve­ćao jav­ni dug, u slu­ča­ju SDPo­va mo­de­la fi­nan­ci­ra­nja kup­nje di­oni- Ine pu­tem os­ni­va­nja (i za­du­že­nja) hol­din­ga dr­žav­nih ener­get­skih kom­pa­ni­ja ve­ći je pro­blem u apri­or­nom za­zo­ru i ne­po­vje­re­nju pre­ma stva­ra­nju još jed­nog po­li­tič­kog hol­din­ga. No, iz re­do­va SDPa ima i ide­ja da se HEP su­dje­lo­vao u ot­ku­pu Ine ta­ko što bi ku­pio 35 pos­to di­oni­ca Ine. O nje­go­vu po­ten­ci­ja­lu, uz inves­ti­cij­ske po­tre­be ko­je i sam ima, za­sad ne nu­de prave od­go­vo­re. HNSov Ivan Vr­do­ljak, pak, za­go­vor­nik je kom­bi­ni­ra­nog mo­de­la ko­ji, po­put Vla­di­na, uklju­ču­je HEP, sa­mo na dru­gi na­čin, a uklju­ču­je i os­ni­va­nje pro­jek­t­ne (SPVBID) kom­pa­ni­je. Ka­ko je iz­ja­vio Ve­čer­njem lis­tu, ide­ja je da HEP u tran­sak­ci­ji kup­nje Ine su­dje­lu­je go­to­vim nov­cem (a ne di­oni­ca­ma), od­nos­no da uz­me tzv. mos­ni kre­dit na rok od npr. tri mje­se­ca. HEP bi, ka­že, ta­ko fi­nan­ci­rao 25% tran­sak­ci­je ili pret­pos­tav­lje­nih oko 2 mi­li­jar­de, a mos­ni kre­dit za­tvo­rio bi se iz­da­va­njem obvez­ni­ce Ine na­kon pre­uzi­ma­nja. Tak­vom kom­bi­na­ci­jom, is­ti­če, ne bi se po­ve­ćao jav­ni dug. Ko­nač­no, ni Vla­din plan da­nas ni­je bez oz­bilj­nih ‘fe­le­ra’ i upit­ni­ka.

“Tko će se usu­di­ti pot­pi­sa­ti Pros­pekt HEPa”, pi­ta je­dan fi­nan­ci­jaš alu­di­ra­ju­ći na to da se uz tre­nut­ni prav­no­for­mal­ni sta­tus ne­kih važ­nih di­je­lo­va HEPa za­pra­vo ne zna što bi se to uop­će pro­da­va­lo. U naj­bo­ljem slu­ča­ju, prav­no ras­pet­lja­va­nje tih pi­ta­nja od­ni­je­lo bi dos­ta vre­me­na. Pre­vi­še ne­poz­na­ni­ca, a da se ni­smo ni do­tak­li ci­je­ne i sna­ge adu­ta ko­ji­ma je Vla­da mo­že sves­ti u ra­zum­ne ok­vi­re.

FOTOLIA

PATRIK MACEK/ PIXSELL

Pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.