KO­MEN­TAR OD­NOS IZ­ME­ĐU VLA­DE I PRIVATNIH TVRT­KI MO­RA SE PA­Ž­LJI­VO KALIBRIRATI

Di­ja­log Vla­da se ne mo­že ta­ko pri­bli­ži­ti pri­vat­nim tvrt­ka­ma da za­vr­ši u nji­ho­vom dže­pu, ili, kao dru­gi ek­s­trem, po­na­ša­ti se ta­ko da im sa­mo na­re­đu­je - i upra­vo tu in­dus­trij­ska po­li­ti­ka à la Trump pa­da na tes­tu MO­ŽE­MO OČE­KI­VA­TI DA ĆE SE IN­DUS­TRIJ­SKA POLITI

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

No­vo­iza­bra­ni ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Trump tek tre­ba pre­uze­ti duž­nost, ali nje­gov brand po­greš­ne in­dus­trij­ske po­li­ti­ke u ci­je­los­ti se pri­ka­zu­je od nje­go­ve iz­ne­na­đu­ju­će po­bje­de u stu­de­no­me.

Unu­tar ne­ko­li­ko tje­da­na na­kon iz­bo­ra, Trump je već iz­vo­je­vao po­bje­du. Mje­ša­vi­nom pri­vo­la i zas­tra­ši­va­nja, na­go­vo­rio je tvrt­ku vo­de­ćeg po­nu­đa­ča rje­še­nja za gri­ja­nje, kli­ma­ti­za­ci­ju i hla­đe­nje pod na­zi­vom Car­ri­er da za­dr­ži dio svog pos­lo­va­nja u In­di­ja­ni, “spa­siv­ši” oko 1000 rad­nih mjes­ta Ame­ri­ka­na­ca. Ti­je­kom nak­nad­nog obi­la­ska pro­izvod­nog po­go­na tvrt­ke Car­ri­er, Trump je upo­zo­rio os­ta­le ame­rič­ke tvrt­ke da će im uves­ti stro­ge pris­toj­be ako pre­mjes­te pro­izvod­nju u pre­ko­mor­ske zem­lje i pla­ni­ra­ju sla­ti go­to­ve pro­izvo­de na­trag u zem­lju. Na nje­go­vom Twit­ter ra­ču­nu po­ja­vio se niz ko­men­ta­ra u is­tom to­nu. Pri­pi­sao si je zas­lu­gu za od­lu­ku tvrt­ke Ford da za­dr­ži tvor­ni­cu Lin­coln u Ken­tuc­kyju, umjes­to pre­se­lje­nja u Mek­si­ko. Za­pri­je­tio je tvrt­ki Ge­ne­ral Mo­tors uvoz­nim pris­toj­ba­ma ako nas­ta­vi s uvo­zom auto­mo­bi­la Che­vro­let Cru­ze iz Mek­si­ka umjes­to da ih pro­izvo­di u SADu.

Trump je ta­ko­đer pro­go­nio iz­vo­đa­če ra­do­va za voj­nu in­dus­tri­ju zbog pre­ko­ra­če­nja tro­ško­va, oš­tro je kri­ti­zi­rao naj­ve­će zra­ko­plov­ne tvrt­ke Bo­eing i Lockheed Mar­tin u ne­ko­li­ko na­vra­ta zbog pro­izvod­nje su­vi­še sku­pih zra­ko­plo­va.

Utje­caj fi­nan­cij­skih mo­gu­la

Eko­no­mis­ti obič­no za­go­va­ra­ju sta­ja­li­šte da po­du­ze­ća i vla­da mo­ra­ju dje­lo­va­ti ne­za­vis­no jed­ni od dru­gih i bi­ti dis­tan­ci­ra­ni. Od jav­nih duž­nos­ni­ka oče­ku­je se da se za­šti­te od privatnih tvrt­ki, ka­ko ne bi bi­li ko­rum­pi­ra­ni ili se upus­ti­li u fa­vo­ri­zi­ra­nje. To je hva­le­vri­jed­no na­če­lo u SADu, no ono se češ­će kr­ši ne­go po­štu­je. Očit pri­mjer to­ga je ne­po­re­civ utje­caj fi­nan­cij­skih mo­gu­la na po­li­ti­ku ame­rič­ke vla­de ti­je­kom po­s­ljed­nja tri de­set­lje­ća.

Ipak, bli­ske in­te­rak­ci­je iz­me­đu po­du­ze­ća i vla­de ta­ko­đer su u po­za­di­ni broj­nih ame­rič­kih us­pje­ha. Po­vi­jest ame­rič­kog gos­po­dar­skog ra­zvo­ja pro­že­ta je prag­ma­tič­nim part­ner­stvom i su­rad­njom iz­me­đu jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, a ne dis­tan­ci­ra­nim od­no­si­ma i ri­gid­nim pra­vi­li­ma.

Kao što su nas pod­sje­ti­li eko­no­mis­ti i po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri usre­do­to­če­ni na po­vi­jest po­put Mic­ha­ela Lin­da, Step­he­na Co­he­na i Bra­da DeLon­ga, Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ba­šti­ni­ce su Ha­mil­to­no­ve tra­di­ci­je u ko­joj fe­de­ral­na vla­da omo­gu­ća­va ula­ga­nja, in­fras­truk­tu­re, financije i os­ta­lu po­dr­šku neo­p­hod­nu pri­vat­nim po­du­ze­ći­ma.

Ame­rič­ke teh­no­lo­ške ino­va­ci­je jed­na­ko du­gu­ju odre­đe­nim vla­di­nim pro­gra­mi­ma, po­put po­mo­ći pu­tem zaj­ma ili dr­žav­ne po­troš­nje kao i in­ge­ni­oz­nos­ti ame­rič­kih po­du­zet­ni­ka i iz­u­mi­te­lja. Kao što je pri­mi­je­tio pro­fe­sor na Har­vard Bu­si­ness Sc­ho­ol Josh Ler­ner, ne­ke od naj­di­na­mič­ni­jih teh­no­lo­ških tvrt­ki u SADu, uklju­ču­ju­ći Ap­ple i In­tel, pri­mi­le su fi­nan­cij­sku po­dr­šku od vla­de pret­hod­no svom iz­la­sku na bur­zu. Tvrt­ka Tes­la, pro­izvo­đač elek­trič­nih auto­mo­bi­la, bi­la je ko­ris­nik pro­gra­ma is­tog dr­žav­nog jam­s­tva ot­pla­te zaj­ma po­put tvrt­ke Solyn­dra, tvrt­ke za sun­če­vu ener­gi­ju ko­ja je spek­ta­ku­lar­no pro­pa­la 2011. go­di­ne.

Kao što po­ka­zu­je pri­mjer tvrt­ke Solyn­dra, broj­ne jav­ne ini­ci­ja­ti­ve pro­pad­nu. No kraj­nji test jest da li je so­ci­jal­ni po­vrat na por­t­fe­lju u cje­li­ni po­zi­ti­van, kad se za­jed­no raz­mo­tre us­pje­si i ne­us­pje­si. Tak­ve gru­be pro­cje­ne obič­no su ri­jet­ke. No, jed­na ana­li­za ot­kri­la je da su ame­rič­ki pro­gra­mi za po­ti­ca­nje ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti po­lu­či­li po­zi­tiv­nu ne­to do­bit. Za­nim­lji­vo, ve­lik dio do­bi­ti mo­gao se pri­pi­sa­ti tri re­la­tiv­no skrom­na pro­jek­ta.

So­ci­olo­zi Fred Block i Mat­t­hew Kel­ler na­pra­vi­li su vje­ro­jat­no naj­bo­lju ana­li­zu ame­rič­ke “ra­zvoj­ne dr­ža­ve” – stvarnosti za ko­ju ka­žu da ju je vla­da­ju­ća ide­olo­gi­ja tr­žiš­nog fun­da­men­ta­liz­ma pri­kri­la. Block i Kel­ler opi­su­ju ka­ko “de­cen­tra­li­zi­ra­na mre­ža jav­no fi­nan­ci­ra­nih la­bo­ra­to­ri­ja” i “mnoš­tvo kra­ti­ca” ini­ci­ja­ti­va za fi­nan­ci­ra­nje, po­put pro­gra­ma pod na­zi­vom Pro­gram za is­tra­ži­va­nje i ino­va­ci­je u ma­lim po­du­ze­ći­ma (SBIR), ra­de s pri­vat­nim tvrt­ka­ma i po­ma­žu im u ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ji nji­ho­vih pro­izvo­da.

Za­jed­no sa svo­jim ko­le­ga­ma, oni su do­ku­men­ti­ra­li znat­nu ulo­gu fe­de­ral­ne vla­de i dr­žav­ne upra­ve u pru­ža­nju po­dr­ške su­rad­nič­kim mre­ža­ma na ko­ji­ma se te­me­lje ino­va­ci­je – bi­lo u bi­oteh­no­lo­gi­ji, ze­le­nim teh­no­lo­gi­ja­ma ili na­no­teh­no­lo­gi­ji.

Imi­ti­ra­ti ki­ne­ski mo­del

Tak­ve in­dus­trij­ske po­li­ti­ke, ko­je se zas­ni­va­ju na uskoj su­rad­nji i ko­or­di­na­ci­ji jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, ta­ko­đer su na­rav­no zna­čaj­ka kre­ira­nja eko­nom­ske po­li­ti­ke u is­toč­noj Azi­ji. Te­ško je za­mis­li­ti pre­obraz­bu Ki­ne u pro­izvod­nu si­lu – i po­prat­ni us­pjeh nje­nog mo­de­la ori­jen­ti­ra­nog na izvoz – bez po­mo­ći i vod­stva ki­ne­ske vla­de. Iro­nič­no je da se is­ti lju­di ko­ji ve­li­ča­ju do­bro­bi­ti glo­ba­li­za­ci­je za Ki­nu čes­to uz­ne­mi­re ra­di či­nje­ni­ce da bi ame­rič­ka ad­mi­nis­tra­ci­ja mo­gla imi­ti­ra­ti ki­ne­ski pris­tup i eks­pli­cit­no pri­hva­ti­ti in­dus­trij­sku po­li­ti­ku.

Za raz­li­ku od Ki­ne, na­rav­no, SAD se pred­stav­lja kao de­mo­kra­ci­ja. A in­dus­trij­ska po­li­ti­ka u de­mo­kra­ci­ji na­la­že tran­s­pa­rent­nost, od­go­vor­nost i ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­ju. Od­nos iz­me­đu vla­de i privatnih tvrt­ki mo­ra se pa­ž­lji­vo kalibrirati. Vla­di­ne agen­ci­je tre­ba­ju bi­ti do­volj­no bli­zu pri­vat­nim po­du­ze­ći­ma ka­ko bi pri­ku­pi­le in­for­ma­ci­je o teh­no­lo­škim i tr­žiš­nim stvar­nos­ti­ma. Pri­mje­ri­ce, ko­ji su glav­ni raz­lo­zi gu­bit­ka rad­nih mjes­ta u pro­izvod­nji, re­ci­mo, u auto­mo­bil­skoj in­dus­tri­ji, i ka­ko vla­da mo­že po­mo­ći, ako ona to uop­će mo­že? Ali ona se ne mo­že ta­ko pri­bli­ži­ti pri­vat­nim tvrt­ka­ma da za­vr­ši u nji­ho­vom dže­pu, ili, kao dru­gi ek­s­trem, po­na­ša­ti se ta­ko da im sa­mo na­re­đu­je.

Po­li­ti­ka pu­tem twe­eto­va

Upra­vo tu in­dus­trij­ska po­li­ti­ka à la Trump pa­da na tes­tu. S jed­ne stra­ne, nje­go­va imenovanja na ključ­ne eko­nom­ske po­zi­ci­je upu­ću­ju na to da on baš ne­ma na­mje­ru raskinuti ve­ze iz­me­đu vla­de i Wall Streeta i ve­li­kih fi­nan­cij­skih tvrt­ki. S dru­ge stra­ne, nje­go­vo kre­ira­nje po­li­ti­ke pu­tem twe­eto­va na­go­vi­je­šta da on baš ni­je za­in­te­re­si­ran za us­pos­ta­vu ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­nog di­ja­lo­ga, sa svim neo­p­hod­nim jam­s­tvi­ma ko­je po­uz­da­na in­dus­trij­ska po­li­ti­ka na­la­že.

To zna­či da mo­že­mo oče­ki­va­ti da će se in­dus­trij­ska po­li­ti­ka Trum­po­ve ad­mi­nis­tra­ci­je ko­le­ba­ti iz­me­đu kro­niz­ma i na­sil­niš­tva. To mo­že po­go­do­va­ti ne­ki­ma; no ne­će baš ko­ris­ti­ti ogrom­noj ve­ći­ni ame­rič­kih rad­ni­ka ili gos­po­dar­stvu u cje­li­ni.

TKO ĆE MI PLA­TI­TI KNJI­GO­VO­ĐU ZA SVA­KU TRAN­SAK­CI­JU? Ko­ris­nik war­ren na čla­nak o do­hot­ku od ka­pi­ta­la TRUM­PO­VA IMENOVANJA UPU­ĆU­JU NA TO DA ON BAŠ NE­MA NA­MJE­RU RASKINUTI VE­ZE IZ­ME­ĐU VLA­DE I WALL STREETA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.