Mo­gu li kaz­ne­ne pri­ja­ve Han­fe smek­ša­ti MOL u pre­go­vo­ri­ma?

Ma­đa­ri za­sad su­ge­ri­ra­ju da im se ne žu­ri i da vje­ru­ju u 2:0 u ar­bi­tra­ža­ma

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN jadranka.dozan@pos­lov­ni.hr

U DORH-u ka­žu da ne mo­gu ot­kri­ti što se do­sad po­du­ze­lo po pri­ja­va­ma Han­fe iz 2011. te ho­će li taj slu­čaj u zas­ta­ru

Dok se u jav­nos­ti ras­pre­da je li bad­njač­ka naj­a­va pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća o na­mje­ri re­na­ci­ona­li­za­ci­je Ine bi­la is­hi­tre­na, pre­mi­jer je naj­a­vio da će se vje­ro­jat­no već ovaj tje­dan s Ma­đa­ri­ma nas­ta­vi­ti kon­tak­ti u ve­zi s ot­ku­pom Mo­lo­va udje­la. Ma­đar­ska je stra­na proš­lo­tjed­nim iz­ja­va­ma su­ge­ri­ra­la da ni­je a pri­ori pro­tiv raz­go­vo­ra, ali da se nji­ma za­pra­vo ne žu­ri i da vje­ru­ju da će u ar­bi­tra­ža­ma s Hr­vat­skom na­kon pra­vo­ri­je­ka one u Wa­shin­g­to­nu (kra­jem go­di­ne) re­zul­tat bi­ti 2:0 za njih.

Ma­đar­ski šef di­plo­ma­ci­je Pe­ter Szij­jar­to je, do­du­še, sa­mo opis­no dao nas­lu­ti­ti cje­nov­na oče­ki­va­nja Mo­la. Ka­ko je re­kao, Ma­đar­skoj bi se “mo­rao vra­ti­ti ba­rem no­vac ulo­žen u Inu”. Nes­luž­be­no se već ne­ko vri­je­me tvr­di da Mo­lo­vi ape­ti­ti tre­nut­no te­že bli­zu dvi­je mi­li­jar­de eura. To, da­ka­ko, uve­li­ke na­di­la­zi Plen­ko­vi­će­vu for­mu­lu če­t­vr­ti­ne HEPa za po­la Ine. I ener­get­ski struč­nja­ci ma­hom is­ti­ču ka­ko u va­ga­nju re­al­ne vri­jed­nos­ti Ine tre­ba ima­ti na umu da je ona ti­je­kom 13 go­di­na part­ner­stva InaMol teh­no­lo­ški na­za­do­va­la, da su joj se tr­žiš­ni udje­li sro­za­li, za­li­he naf­te i pli­na sro­za­le, a ma­lo se uči­ni­lo u po­gle­du no­vih is­tra­ži­va­nja i po­ten­ci­ja­la. Ta­ko se nji­ho­ve ok­vir­ne pro­cje­ne vr­te od 6 ili 7 pa do de­se­tak mi­li­jar­di ku­na.

Čak i za­ne­ma­ru­ju­ći ni­ma­lo bez­az­le­ne po­li­tič­ke i teh­nič­ke ne­iz­vjes­nos­ti ve­za­ne uz Vla­din plan, jed­no od važ­nih pi­ta­nja je kak­ve pre­go­va­rač­ke kar­te u ru­ka­ma ima Vla­da. Ili, što je to što bi sa­daš­nje, na­iz­gled udob­ne pre­go­va­rač­ke po­zi­ci­je Ma­đa­ra mo­glo uči­ni­ti ma­nje kom­for­nim, a ti­me i pri­zem­lji­ti cje­nov­ne ape­ti­te. Pre­mi­je­ro­va naj­a­va žal­be Sa­vez­nom su­du Švi­car­ske na ne­dav­ni pra­vo­ri­jek ar­bi­tra­že u Že­ne­vi te­ško da ih je ja­ko uz­ne­mi­ri­la, a i do­ma­ći prav­ni struč­nja­ci to pr­vens­tve­no vi­de kao kao tak­tič­ki po­tez ‘za do­ma­ću upo­tre­bu’ i/li po­ku­šaj kup­nje vre­me­na.

Poz­na­va­te­lji ge­ne­ze stra­te­ško­part­ner­skih od­no­sa InaMol sma­tra­ju da bi jed­na od ja­čih ka­ra­ta mo­gle bi­ti kaz­ne­ne pri­ja­ve ko­je je Han­fa još sre­di­nom 2011. pod­ni­je­la hr­vat­skom Dr­žav­nom od­vjet­niš­tvu pro­tiv Mo­la od­nos­no od­go­vor­nih lju­di u Mo­lu i Ini.

Uz ma­ni­pu­la­ci­ju tr­ži­štem, Han­fa ih je te­re­ti­la za pri­je­va­re u gos­po­dar­skom pos­lo­va­nju i zlo­upo­ra­bu pov­la­šte­nih in­for­ma­ci­ja, pri če­mu su ključ­ni na­la­zi oko tzv. LODO pro­to­ko­la de fac­to upu­ći­va­li da je sus­tav uprav­lja­nja Inom ne­le­ga­lan. No, iz tih se pri­ja­va do­sad u DORH-u ni­je iz­ro­di­lo ni­šta, ili ba­rem ni­šta vid­lji­vo, a sre­di­nom go­di­ne pri­je­te im zas­ta­re.

Uve­zi s tim kaz­ne­nim pri­ja­va­ma na­me­će se, na­rav­no, pi­ta­nje što se uop­će po­du­zi­ma­lo u pro­tek­lih pet i pol go­di­na? Na upit Pos­lov­nog dnev­ni­ka o sta­tu­su tih pri­ja­va iz DORHa su od­go­vo­ri­li ka­ko nisu u mo­guć­nos­ti od­go­vo­ri­ti na pi­ta­nja. Po­zva­li su se pri­tom na Za­kon o dr­žav­nom od­vjet­niš­tvu, od­nos­no ču­va­nje taj­nos­ti po­da­ta­ka.

Odred­ba za­ko­na na ko­ju su se re­fe­ri­ra­li ka­že ka­ko se taj­ni­ma sma­tra­ju “spi­si DORHa do do­no­še­nja rje­še­nja o pro­vo­đe­nju is­tra­ge ili dos­tav­lja­nja oba­vi­jes­ti iz član­ka 213. stav­ka 2. Za­ko­na o kaz­ne­nom pos­tup­ku ili od­ba­ča­ja kaz­ne­ne pri­ja­ve”. Han­fi­ne pri­ja­ve za­sad, pre­ma sve­mu su­de­ći, nisu re­zul­ti­ra­le ni od­ba­ča­jem ni pri­hva­ća­njem, a iz­vjes­no je tek da po nji­ma nisu po­kre­nu­ti sudski pos­tup­ci.

No, ta­daš­nje vod­stvo Han­fe na če­lu s An­tom Sa­mo­do­lom bi­lo je uvje­re­no da je kroz obu­hva­tan pos­tu­pak nad­zo­ra (pra­ćen i vi­še­mje­seč­nom blo­ka­dom tr­go­va­nja di­oni­ca­ma Ine) po­das­tr­lo ja­ke do­ka­ze o kaz­ne­nim dje­li­ma ko­ji na­di­la­ze as­pek­te tr­ži­šta ka­pi­ta­la i kor­po­ra­tiv­nog uprav­lja­nja, a ko­ji su s ob­zi­rom na Han­fi­nu nad­lež­nost u tom nad­zo­ru bio pri­ma­ran.

Pr­va se kaz­ne­na pri­ja­va od­no­si­la na Mo­lo­vu jav­nu po­nu­du za ot­kup di­oni­ca od ma­lih di­oni­ča­ra u pro­sin­cu 2010. Ma­lim di­oni­ča­ri­ma ta­da je nu­đe­no 2800 ku­na po di­oni­ci (kao i 2008.), a Han­fa je is­tra­la gom u ko­ju je uklju­či­la i me­đu­na­rod­ne re­gu­la­to­re doš­la do po­da­ta­ka o to­me da su Ma­đa­ri is­to­dob­no pre­ko tre­ćih stra­na (Ci­par, Slo­vač­ka) po­ku­ša­va­li uhva­ti­ti nat­po­lo­vič­ni pa­ket di­oni­ca, pri če­mu je nu­di-

znat­no vi­še (oko 4000 ku­na). No, tre­nut­no je i za­nim­lji­vi­ja

pri­ja­va ve­za­na uz na­la­ze ana­li­za i is­ka­za o pro­to­ko­lu u ok­vi­ru LODOa (Lis­te ov­la­šte­nja pri do­no­še­nju od­lu­ka), ključ­no­ga do­ku­men­ta ko­ji ure­đu­je na­čin uprav­lja­nja i pro­ce­se od­lu­či­va­nja u Ini.

Han­fa je sma­tra­la da je po­nu­di­la čvr­ste do­ka­ze ka­ko Upra­va Ine (toč­ni­je, ‘hrvatska kvo­ta’ u njoj) ope­ra­tiv­no ne uprav­lja kom­pa­ni­jom već to či­ni Mol pre­ko pred­sjed­ni­ka Upra­ve i svo­jih iz­vr­š­nih di­rek­to­ra. Kons­ta­ti­ra­la je i da Od­bor iz­vr­š­nih di­rek­to­ra ni­je u skla­du s hr­vat­skim za­ko­ni­ma ni­ti s in­ter­nim ak­ti­ma Ine jer uprav­lja kom­pa­ni­jom uz odo­bre­nje Mo­la iako je for­mal­no os­no­van sa­mo kao sa­vje­to­dav­no ti­je­lo Upra­ve. No, ka­ko je ta­da is­ti­cao Sa­mo­dol, “LODO je sa­mo vrh san­te le­da, stvar kon­ti­nu­ite­ta i po­s­lje­di­ca ne­če­ga što je stvo­ri­lo pod­lo­gu da se do­go­di”. Pri­tom

U PRAVORIJEKU ŽENEVSKE AR­BI­TRA­ŽE ISTAKNUTO JE UPRAVO KA­KO NI ČLANOVI UPRA­VE INE NI DRUGE INSTITUCIJE U RH NISU POKRENULE ODGOVARAJUĆI SUDSKI SPOR

je taj “kon­ti­nu­itet” smjes­tio u vri­je­me pro­da­je pr­vog pa­ke­ta di­oni­ca 2003., pa i nje­ne pri­pre­me (2002.).

Hr­vat­ski članovi Upra­ve u to su vri­je­me ta­ko­đer svje­do­či­li da su u prak­si bi­li mar­gi­na­li­zi­ra­ni te ‘pre­ska­ka­ni’ u di­je­lje­nju pov­la­šte­nih i pos­lov­no zna­čaj­nih in­for­ma­ci­ja od na­či­na i re­dos­li­je­da in­for­mi­ra­nja pri na­ba­vi naf­te pa do uvi­da u rad iz­vr­š­nih di­rek­to­ra. Is­ti­ca­li su, pri­mje­ri­ce, ka­ko go­diš­nje za kup­nju naf­te Ina po­tro­ši oko 2,5 mi­li­jar­di do­la­ra, što je ne­što ma­nje od po­la nje­zi­nih pri­ho­da, a da oni tj. članovi Upra­va o to­me nisu ima­li ni pu­ne ni pra­vo­dob­ne in­for­ma­ci­je. Is­to ta­ko, po­nav­lja­li su da je sus­ta­vom LODO Upra­vi odu­ze­ta iz­vr­š­na ulo­ga, na što su se, ka­žu, ža­li­li.

Me­đu­tim, ba­rem ako je su­di­ti pre­ma ne­dav­nom pravorijeku ženevske ar­bi­tra­že, či­ni se da su se ža­li­li na po­greš­ne adre­se. U nje­go­vu obraz­lo­že­nju, na­ime, istaknuto je upravo ka­ko ni članovi upra­ve ni­ti druge re­le­vant­ne institucije u RH nisu zbog to­ga pokrenule sudski spor.

Tre­ba li se u toj opa­ski pre­poz­na­ti i DORH? Jer, do­jam je da je, po­put po­li­ti­ča­ra i vla­da­ju­ćih ko­ali­ci­ja, i on u ve­zi s Inom vi­še bio za­okup­ljen (sa­mo) Sa­na­de­rom i pri­čom o mi­tu. U pre­is­pi­ti­va­nju pre­go­va­rač­kih po­zi­ci­ja Vla­de idu­ćih mje­se­ci za­ci­je­lo ne bi bi­lo zgo­re­ga do­bro pre­tres­ti i la­di­ce DORHa.

PATRIK MACEK/ PIXSELL

Iz Han­fi­nih pri­ja­va u pet i pol go­di­na u DORH-u se ni­je iz­ro­di­lo ni­šta, ili ba­rem ni­šta vid­lji­vo

D. URUKALOVIĆ/ PIXSELL

Hr­vat­ski članovi Upra­ve ža­li­li su se da su is­klju­če­ni iz od­lu­či­va­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.