Uz rast te­ča­ja od 15% jav­ni dug 2017. bio bi 90,5% BDP-a

Plan U slje­de­će tri go­di­ne po­ve­ća­ti udjel du­ga u ku­na­ma na 32% i pro­du­lji­ti roč­nost

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

Us­kla­du s kre­ta­njem manj­ka kon­so­li­di­ra­ne op­će dr­ža­ve, a uzi­ma­ju­ći u ob­zir pla­ni­ra­ne pri­va­ti­za­cij­ske pri­mit­ke i pro­mje­nu u sta­nju de­po­zi­ta, u Vla­di ra­ču­na­ju da su već u proš­le go­di­ne is­pu­nje­ne pret­pos­tav­ke za iz­la­zak iz pro­ce­du­re pre­ko­mjer­nog pro­ra­čun­skog manj­ka. U Mi­nis­tar­stvu fi­nan­ci­ja uvje­re­ni su da će se “uz nas­ta­vak vo­đe­nja odr­ži­ve, ra­zum­ne i urav­no­te­že­ne fi­skal­ne po­li­ti­ke osi­gu­ra­ti i po­vra­tak kre­dit­nog rej­tin­ga na ra­zi­nu inves­ti­cij­skog te traj­no sma­nji­va­nje te­re­ta du­ga. Prem­da su ove go­di­ne po­tre­be fi­nan­ci­ra­nja op­te­re­će­ne nat­pro­sječ­no ve­li­kim iz­no­si­ma dos­pi­je­ća du­go­va, u Ka­tan­či­će­voj sma­tra­ju da je u krat­kom ro­ku re­al­no ubla­ža­va­nje ri­zi­ka re­fi­nan­ci­ra­nja. Ove go­di­ne, na­ime, za ot­pla­te du­go­va, ra­ču­na­ju­ći i one krat­ko­roč­ne po tre­zor­skim za­pi­si­ma, tre­ba osi­gu­ra­ti 55,4 mi­li­jar­de kuna, a ukup­ne po­tre­be su de­se­tak mi­li­jar­di kuna ve­će jer uz pla­ni­ra­ni de­fi­cit (6,8 ml­rd. kuna) uklju­ču­ju i odre­đe­ni iz­nos pri­je­no­sa de­po­zi­ta u idu­ću go­di­nu te još ne­što obve­za s os­no­va da­nih zaj­mo­va i di­oni­ca. I za ot­pla­te i za de­fi­cit po­tre­be bi dvi­je na­red­ne go­di­ne tre­ba­le osjet­no pas­ti; do­go­di­ne za re­fi­nan­ci­ra­nje du­go­va tre­ba de­se­tak mi­li­jar­di kuna ma­nje ne­go ove go­di­ne, a i de­fi­cit bi tre­bao bi­ti 1,1 mi­li­jar­du ma­nji, dok se za 2018. pre­dvi­đa 50 mi­li­jar­di re­fi­nan­ci­ra­nja du­go­va te de­fi­cit od ‘sa­mo’ 3,9 mi­li­jar­di. Prem­da bi se po­tre­be fi­nan­ci­ra­nja u idu­ćih ne­ko­li­ko go­di­na tre­ba­le sma­nji­ti, u sred­njem ro­ku iz­gled­no je ma­nje po­volj­no okru­že­nje, a to sa­mo po­ten­ci­ra važ­nost stal­nog po­du­zi­ma­nja mjera za ubla­ža­va­nje ri­zi­ka i dalj­njeg una­p­rje­đi­va­nja sus­ta­va uprav­lja­nja du­go­vi­ma. U uvje­ti­ma kad pos­to­je­ća ra­zi­na jav­nog du­ga i ut­vr­đe­na struk­tu­ra go­diš­njih ot­pla­ta ge­ne­ri­ra­ju po­tre­bu re­fi­nan­ci­ra­nja i do 20% BDPa go­diš- nje, pos­to­je­ći re­la­tiv­no po­volj­ni uvje­ti na tr­ži­šti­ma omo­gu­ću­ju pro­du­že­nja pro­sječ­ne roč­nos­ti du­ga, uz sma­nje­nje udje­la krat­ko­roč­nog. Danas je prosječna roč­nost du­ga 5,2 go­di­ne, a udjel krat­ko­roč­nog premašuje 13 posto. Do kra­ja 2019. u pro­sje­ku bi se tre­ba­la pro­du­lji­ti na 5,4 go­di­ne, a udjel krat­ko­roč­nog du­ga tre­bao bi pas­ti is­pod 12 posto. Kad su po­sri­je­di va­lut­ni ri­zi­ci, plan je pak da se u idu­će tri go­di­ne po­ve­ća udjel du­ga u ku­na­ma, i to s ne­pu­nih 30 na vi­še od 32 posto. U struk­tu­ri jav­nog du­ga u nas je do­mi­nant­no domaće tr­ži­šte, ali je glav­ni­na de­no­mi­ni­ra­na ili in­dek­si­ran u euri­ma. Taj va­lut­ni ri­zik ni­je mo­gu­će ot­klo­ni­ti u kra­ćem ro­ku, ali uvje­ti na do­ma­ćem tr­ži­štu ka­pi­ta­la omo­gu­ću­ju nje­go­vo dje­lo­mič­no ubla­ža­va­nje, is­ti­če se u Stra­te­gi­ji. Što pak zna­či va­lut­ni ri­zik, do­volj­no je re­ći da bi, pre­ma tes­tu osjet­lji­vos­ti na šo­ko­ve, de­pre­ci­ja­ci­ja ku­ne pre­ma euru od 15 posto po­di­gla ovo­go­diš­nju ra­zi­nu jav­nog du­ga na 90,5% BDPa. Kad su po­sri­je­di ra­nji­vos­ti, u Stra­te­gi­ji se na­vo­de i one ve­za­ne uz jam­s­tva. U pret­pos­tav­lje­nom sce­na­ri­ju pre­uzi­ma­nja jam­s­ta­va u iz­no­su od 2% BDPa, jav­ni bi dug ove go­di­ne dos­ti­gao 83,5% BDPa umjes­to pro­ji­ci­ra­nih 81,5 posto. To sa­mo na­gla­ša­va važ­nost pro­ved­ba pro­ce­sa fi­nan­cij­skog i pos­lov­nog res­truk­tu­ri­ra­nja ko­ris­ni­ci­ma jam­s­ta­va, na če­mu se tre­nut­no u pr­vom re­du ra­di u ces­tar­skom sek­to­ru. Ko­nač­no, du­go­roč­no po­ve­ća­nje re­fe­rent­nih tr­žiš­nih ka­mat­nih sto­pa pred­stav­lja­lo bi znat­nu pri­jet­nju fi­skal­noj odr­ži­vos­ti ge­ne­ri­ra­ju­ći zna­tan po­rast jav­nog du­ga. U krat­kom ro­ku to ni­je pre­tje­ra­no ve­li­ka pri­jet­nja jer tre­nut­no vi­še od 86% du­go­roč­nih obve­za či­ne za­du­že­nja s fik­s­nom ka­mat­nom sto­pom.

Svi ri­zi­ci, me­đu­tim, naj­bo­lje će se ubla­ži­ti do­s­ljed­nom pro­ved­bom odr­ži­ve fi­skal­ne po­li­ti­ke i sma­nje­njem per­cep­ci­je ri­zič­nos­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.