Tri pos­to ras­ta ove go­di­ne sve ne­dos­tiž­ni­je

Us­po­ra­va­nje BDP-a Na­kon obja­ve ras­ta od 2,5% ana­li­ti­ča­ri spu­šta­ju go­diš­nje prog­no­ze

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN

Rast gos­po­dar­stva u dru­gom kvar­ta­lu sli­je­dom sve­ga bi mo­gao bi­ti na ra­zi­ni oko dva pos­to

Rast gos­po­dar­stva u pr­vom se tro­mje­se­čju bla­go us­po­rio. Na­kon što je u po­s­ljed­njem lanj­skom kvar­ta­lu (pre­ma ori­gi­nal­nim po­da­ci­ma) za­bi­lje­žen re­al­ni rast kvar­tal­nog BDPa od 3,4 pos­to u od­no­su na is­to tro­mje­se­čje pret­hod­ne go­di­ne, pr­ve pro­cje­ne dr­žav­nih sta­tis­ti­ča­ra za pr­vo tro­mje­se­čje upu­ću­ju na us­po­ra­va­nje di­na­mi­ke - na 2,5 pos­to ras­ta.

Prem­da dio ana­li­ti­ča­ra is­ti­če ka­ko se “u pr­vom kvar­ta­lu ni­je do­go­di­lo ni­šta spek­ta­ku­lar­no”, a na tom su tra­gu i se­zon­ski pri­la­go­đe­ni po­da­ci s 0,6 pos­to ras­ta u od­no­su na pret­hod­ni kvar­tal te 3,4 pos­to na go­diš­njoj ra­zi­ni, ve­ći­na eko­no­mis­ta ipak naj­av­lju­je ko­rek­ci­je prog­no­za ras­ta za ovu go­di­nu ko­je su uglav­nom dr­ža­li iz­nad tri pos­to. Sad uglav­nom drže da rast BDPa u 2017. ne­će do­seg­nu­ti tri pos­to. Na to, ka­žu, upu­ću­ju i pr­vi po­ka­za­te­lji di­na­mi­ke eko­nom­ske ak­tiv­nos­ti u dru­gom tro­mje­se­čju, kao i naz­na­ke odre­đe­nog utje­ca­ja kri­ze Agro­ko­ra.

Rast u dru­gom kvar­ta­lu sli­je­dom sve­ga bi mo­gao bi­ti na ra­zi­ni oko dva pos­to, a to zna­či da bi i uz još jed­nu od­lič­nu tu­ris­tič­ku se­zo­nu te­ško bi­lo uhva­ti­ti 3pos­tot­ni rast na ra­zi­ni ci­je­le go­di­ne. Ministar financija Zdravko Marić ne misli još da su Vladine projekcije o 3,2 pos­to ras­ta u ovoj go­di­ni postale neostvarive. Pro­cje­na DZSa za pr­va tri mje­se­ca ni­je, ka­že, da­le­ko od nje­go­vih oče­ki­va­nja, me­đu os­ta­lim zbog či­nje­ni­ce da su la­ni us­kr­s­ni blag­da­ni bi­li ne­što ra­ni­je ne­go ove go­di­ne.

“Ka­da se gle­da se­zon­ski tro­mje­seč­ni pri­la­go­đe­ni po­rast BDPa, on je na ra­zi­ni 3,4 pos­to, kao i kra­jem proš­le go­di­ne, a to zna­či da smo, una­toč odre­đe­nim po­ka­za­te­lji­ma us­po­ra­va­nja, po­gla­vi­to in­dus­trij­ske pro­izvod­nje, ipak na tra­gu sta­bil­ne sto­pe ras­ta BDPa”, oci­je­nio je.

I za po­rast inves­ti­ci­ja od 5,4 pos­to, što pred­stav­lja ne­što bo­lju sto­pu od za­bi­lje­že­ne u me­đu­go­diš­njim us­po­red­ba­ma zad­nje­ga lanj­skog kvar­ta­la, i za rast iz­vo­za od 8 pos­to, ka­že da su u skla­du s oče­ki­va­nji­ma Vlade, dok je po­rast osob­ne po­troš­nje (3,5 pos­to) bio čak ma­lo iz­nad oče­ki­va­nja.

Me­đu­tim, ne­što ve­ći od oče­ki­va­nja, ali sa su­prot­nim učin­kom na ukup­ni BDP, bio je i rast uvo­za ro­be i us­lu­ga (10,1 pos­to), pa je u ko­nač­ni­ci ne­to do­pri­nos ino­zem­ne po­traž­nje BDPu, za raz­li­ku od do­ma­će, bio ne­ga­ti­van. “To je sa­mo još je­dan po­ka­za­telj da osim struk­tur­nih re­for­mi mo­ra­mo ne­što uči­ni­ti i u sa­mom gos­po­dar­stvu ko­je je dos­ta uvoz­no ovis­no”, upo­zo­rio je ministar. U ocje­ne da bi dru­gi kvar­tal mo­gao po­ka­za­ti do­dat­no us­po­ra­va­nje, a pe­čat kri­ze Agro­ko­ra mo­gao bi­ti i vid­lji­vi­ji, ni­je se htio upu­šta­ti.

“To će­mo još vi­dje­ti”, ka­že. Bla­gi tra­vanj­ski pad in­dus­trij­ske pro­izvod­nje um­no­go­me je, ka­že, bio vo­đen pro­izvod­njom ener­gi­je, jer je zi­ma bi­la su­ha, a sa­mo do­nek­le di­je­lom pa­dom kod ne­traj­nih pro­izvo­da ko­ji bi se mo­gao po­ve­zi­va­ti s kri­zom u kon­cer­nu Agro­kor. Ka­ko bi­lo, uz ve­li­ka oče­ki­va­nja od tu­riz­ma, važ­ni­jim sma­tra rast pro­izvod­nje ka­pi­tal­nih pro­izvo­da i s tim po­ve­za­ne inves­ti­cij­ske ak­tiv­nos­ti.

MINISTAR FINANCIJA ZDRAVKO MARIĆ NE MISLI JOŠ DA SU VLADINE PROJEKCIJE O 3,2 POS­TO RAS­TA U 2017. POSTALE NEOSTVARIVE, TRENUTNO US­PO­RA­VA­NJE OČEKIVANO ANA­LI­TI­ČA­RI DRŽE DA BI SE RIZICI POVEZANI S AGROKOROM, ALI I POLITIČKI ZBOG NESTABILNE VLADE I/LI MOGUĆIH IZBORA, MOGLI NEPOVOLJNO ODRAZITI NA RAST ULAGANJA

Ana­li­ti­ča­ri, me­đu­tim, sma­tra­ju da bi se ne­ga­tiv­ni rizici povezani s res­truk­tu­ri­ra­njem Agro­ko­ra i pri­la­god­bom tr­žiš­nih igra­ča na no­ve okol­nos­ti, ali i politički rizici zbog nes­ta­bil­nos­ti Vlade i/li mo­gu­ćim no­vim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, mogli nepovoljno odraziti upra­vo na za­sad ohra­bru­ju­ći rast inves­ti­ci­ja. Me­đu nji­ma je i Zrin­ka Živ­ko­vić Ma­ti­je­vić iz Ra­if­fe­isen ban­ke. Na­jav­lju­ju­ći mo­guć­nost re­vi­zi­je prog­no­ze ras­ta, ka­že ka­ko se “krat­ko­roč­no oče­ku­je naj­ve­ći utje­caj na inves­ti­cij­sku ak­tiv­nost po­du­ze­ća”. Ipak, do­da­je, os­ta­je vi­dje­ti ho­će li i u ko­joj mje­ri tu­ris­tič­ka se­zo­na ne­utra­li­zi­ra­ti mo­gu­će ne­ga­tiv­ne utje­ca­je.

Zdes­lav Šan­tić, glav­ni eko­no­mist Split­ske ban­ke, is­ti­če pak da bi po­li­tič­ka nestabilnost mo­gla po­pri­mi­ti du­go­traj­ni­ji ka­rak­ter. Na­su­prot do­ma­ćim ri­zi­ci­ma, u me­đu­na­rod­nom okru­že­nju krat­ko­roč­no na vi­di­ku ne­ma zna­čaj­ni­jih ri­zi­ka, ka­že, is­ti­ču­ći tek mo­guć­nost ras­ta ka­mat­nih sto­pa. Za ovu go­di­nu sad raz­ma­tra­ju ko­rek­ci­ju na oko 2,5 pos­to, a Šan­tić pod­cr­ta­va ka­ko pro­blem s Agrokorom u sred­njem ro­ku pred­stav­lja zna­ča­jan ne­ga­ti­van po­ten­ci­jal”. Slu­čaj Agro­kor, me­đu os­ta­lim, razotkriva dvojbenu održivost poslovnih modela mnogih domaćih kompanija i mnoge od njih natjerat će na podizanje efikasnosti i kon­ku­rent­nos­ti.

Po­to­nje je, me­đu­tim, već pos­lo­vič­no kro­nič­na bolj­ka hr­vat­skog gos­po­dar­stva. Po­t­vr­đu­je to i naj­no­vi­ji, upra­vo objav­lje­ni Go­diš­njak svjet­ske kon­ku­rent­nos­ti ko­je­ga u ovo do­ba objav­lju­je Ins­ti­tut za ra­zvoj pos­lov­nog uprav­lja­nja (IMD) iz La­usan­ne, či­ji je lo­kal­ni part­ne­rins­ti­tut Na­ci­onal­no vi­je­će za kon­ku­rent­nost. U Go­diš­nja­ku za 2017. Hr­vat­ska je za­uze­la 59. mjes­to od ukup­no 63 vo­de­će svjet­ske eko­no­mi­je obu­hva­će­ne ran- gi­ra­njem, dok je proš­le go­di­ne bi­la 58. od ukup­no 61 dr­ža­ve. Go­diš­njak svjet­ske kon­ku­rent­nos­ti mje­ri ko­li­ko do­bro zem­lje uprav­lja­ju svim svo­jim re­sur­si­ma i kom­pe­ten­ci­ja­ma, a kao i la­ni lis­tu naj­kon­ku­rent­ni­jih pre­dvo­di Hong Kong. Ran­gi­ra­nje se te­me­lji na ana­li­zi če­ti­ri­ju fak­to­ra kon­ku­rent­nos­ti gos­po­dar­skih re­zul­ta­ta, efikasnosti jav­nog sek­to­ra, efikasnosti pos­lov­nog sek­to­ra te in­fras­truk­tu­re.

Ako je su­di­ti pre­ma re­zul­ta­ti­ma, i ove go­di­ne za­klju­čak je sli­čan lanj­skom: na­ši po­ma­ci ne­do­volj­ni su da bi po­di­gli Hr­vat­sku na ljes­tvi­ci kon­ku­rent­nos­ti u glo­bal­nom okru­že­nju gdje se pro­ce­si ubr­za­no mi­je­nja­ju. I da­lje za­os­ta­je­mo i u od­no­su na ostale tzv. no­ve članice EU. A dok ot­pri­je re­la­tiv­no so­lid­no sto­ji­mo s in­fras­truk­tu­rom, kva­li­fi­ci­ra­noš­ću i obra­zo­va­noš­ću rad­ne sna­ge, pa i pris­tu­pom fi­nan­ci­ra­nju, glav­ni utezi kon­ku­rent­nos­ti su nam i da­lje slabosti izvršne vlasti, nestabilnost i nepredvidivost politika, ne­učin­ko­vi­to pravno okruženje, porezni okvir, nedovoljno “business friendly” okruženje. Ni­šta no­vo, rek­lo bi se.

AGRO­KOR, ME­ĐU OS­TA­LIM, RAZOTKRIVA DVOJBENU ODRŽIVOST POSLOVNIH

MODELA MNOGIH DOMAĆIH KOMPANIJA I MNOGE OD NJIH NATJERAT ĆE NA PODIZANJE EFIKASNOSTI HR­VAT­SKA I DA­LJE ZAOSTAJE U OD­NO­SU NA OSTALE TZV. NO­VE ČLANICE EU. GLAV­NI UTEZI SU SLABOSTI IZVRŠNE VLASTI, NESTABILNOST I NEPREDVIDIVOST POLITIKA, PRAVNO OKRUŽENJE, POREZNI OKVIR, NEDOVOLJNO ‘BUSINESS FRIENDLY’ OKRUŽENJE

3,4 pos­to na go­diš­njoj ra­zi­ni ras­tao BDP kvar­tal pri­je 3,5 pos­to oja­ča­la je po­troš­nja ku­ćans­ta­va 10,1 pos­to po­ve­ćan je uvoz ro­ba i us­lu­ga 5,4 pos­to po­ras­le su inves­ti­ci­je u pr­vom kvar­ta­lu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.