RA­ZVOJ UMJETNE INTELIGENCIJE JOŠ JE DA­LE­KO OD NAJAVLJENE APOKALIPSE

Teh­no­lo­gi­ja bu­duć­nos­ti Pametni stro­je­vi mo­gu obav­lja­ti ma­te­ma­tič­ke iz­ra­ču­ne na na­čin ko­ji uve­li­ke nad­ma­šu­je ljud­ske spo­sob­nos­ti, ali oni se ne mo­gu s la­ko­ćom us­pi­nja­ti ste­pe­ni­štem, kao ni otvo­ri­ti vra­ta ili za­tvo­ri­ti ven­til, li jed­nos­tav­no šut­nu­ti no­go­met

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - SIMON JOHNSON* JONATHAN RUANE* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Usvi­je­tu sva­ka­ko ne ne­dos­ta­je neo­d­lož­nih pi­ta­nja. 1,6 mi­li­jar­di lju­di ži­vi u du­bo­kom si­ro­maš­tvu; pro­cje­nju­je se da je 780 mi­li­ju­na odras­lih trenutno ne­pi­sme­no. Oz­bilj­ni pro­ble­mi nisu re­zer­vi­ra­ni is­klju­či­vo za zam­lje u ra­zvo­ju: pri­mje­ri­ce “smr­ti od oča­ja”, po­ve­ća­va­ju sto­pu mor­ta­li­te­ta me­đu mu­škar­ci­ma bi­je­le ra­se u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Čak i ti­je­kom raz­dob­lja ras­ta u ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma ne uži­va­ju svi na jed­nak na­čin u pos­tig­nu­tim bla­go­da­ti­ma. Pri­pad­ni­ci sku­pi­ne s ve­ćim pri­ho­di­ma na­pre­du­ju, dok do­ma­ćins­tva s ni­žim pri­ho­di­ma i ma­njin­ske sku­pi­ne kon­zis­tent­no ka­ska­ju za nji­ma.

Trenutno ne­ki ana­li­ti­ča­ri na­vo­de da će no­vi obli­ci ra­ču­nal­nog pro­gra­mi­ra­nja do­dat­no po­gor­ša­ti po­s­lje­di­ce tih pro­mje­na, dok algoritmi, ro­bo­ti i sa­mo­vo­ze­ći auto­mo­bi­li bu­du uni­šta­va­li rad­na mjes­ta za sred­nju kla­su i za­oš­tra­va­li ne­jed­na­kost. Čak i skra­će­ni na­ziv za tu teh­no­lo­gi­ju, umjet­na in­te­li­gen­ci­ja, zvu­či pri­je­te­će. Ljud­ski mo­zak mo­že bi­ti “naj­slo­že­ni­ja stvar u poz­na­tom di­je­lu sve­mi­ra,” no, pro­ma­tra­ni kao vr­sta, ni­smo uvi­jek ko­lek­tiv­no vr­lo pametni. Naj­pro­da­va­ni­ji pis­ci znant­sve­ne fan­tas­ti­ke odav­no su pre­dvi­dje­li da će­mo jed­nog da­na iz­u­mi­ti stro­je­ve ko­ji će nas uni­šti­ti.

Po­ten­ci­jal za na­pre­dak

Teh­no­lo­gi­ja neophodna za iz­grad­nju tak­ve dis­to­pij­ske bu­duć­nos­ti ni­je još niti na ob­zo­ru. Ne­dav­na ot­kri­ća u teh­no­lo­gi­ja­ma srod­nim umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji do­is­ta ima­ju ogro­man po­ten­ci­jal za po­zi­tiv­ni na­pre­dak u ni­zu pri­mje­na od tran­s­por­ta do obra­zo­va­nja i ot­kri­va­nja no­vih li­je­ko­va. U slu­ča­ju ako se ko­ris­te na mu­dar na­čin, taj pro­cvat ljud­skih ra­ču­nal­nih vje­šti­na mo­že bi­ti od po­mo­ći ci­je­loj pla­ne­ti i ne­ki­ma od nje­nih naj­ra­nji­vi­jih gra­đa­na.

Sa­da smo u mo­guć­nos­ti pro­na­ći obras­ce ko­ji nisu od- mah oči­gled­ni ljud­skom pro­ma­tra­ču – i to već na­go­vi­je­šta na­či­ne sma­nje­nja po­troš­nje ener­gi­je i emi­si­ja ug­ljič­nog di­ok­si­da. Mo­že­mo po­ve­ća­ti pro­duk­tiv­nost u tvor­ni­ca­ma i sma­nji­ti ra­si­pa­nje hra­ne. Op­će­ni­ti­je re­če­no, mo­že­mo po­bolj­ša­ti pre­dvi­đa­nja u to­li­koj mje­ri da ona uve­li­ko nad­ma­še spo­sob­nos­ti ko­nven­ci­onal­nih računala. Raz­mis­li­te o mnoš­tvu ak­tiv­nos­ti u ko­ji­ma bi upo­zo­re­nje pos­la­no jed­nu se­kun­du ra­ni­je bi­lo ko­ris­no ili bi čak mo­glo spa­si­ti ži­vo­te.

Pa ipak os­ta­je strah: ne­će li ta is­ta po­bolj­ša­nja po­dra­zu­mi­je­va­ti us­tu­pa­nje svih na­ših rad­nih mjes­ta – ili ve­ći­ne do­brih rad­nih mjes­ta? Do­is­ta, pos­to­je tri razloga zbog ko­jih je apo­ka­lip­sa rad­nih mjes­ta još uvi­jek na če­ka­nju.

Po­naj­pri­je, na to se mo­že pri­mi­je­ni­ti Mo­ra­ve­cov pa­ra­doks. Hans Mo­ra­vec i os­ta­li ra­ču­nal­ni znans­tve­ni­ci na­gla­si­li su ti­je­kom 1980ih da je ono što je la­ko lju­di­ma, te­ško čak i naj­so­fis­ti­ci­ra­ni­joj umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji; za raz­li­ku od to­ga, umjet­na in­te­li­gen­ci­ja čes­to mo­že s la­ko­ćom uči­ni­ti ne­što što lju­di sma­tra­ju kom­plek­s­nim. Ve­ći­na lju­di mo­že ho­da­ti, ma­ni­pu­li­ra­ti pred­me­ti­ma i spo­sob­na je ra­zu­mi­je­va­ti slo­že­no je­zič­no iz­ra­ža­va­nje od svo­je ra­ne do­bi, bez pri­da­va­nja puno paž­nje ko­li­či­ni iz­ra­ču­na ili ener­gi­je neo­p­hod­nih za obav­lja­nje tih za­da­ta­ka. Pametni stro­je­vi mo­gu obav­lja­ti ma­te­ma­tič­ke iz­ra­ču­ne na na­čin ko­ji uve­li­ke nad­ma­šu­je ljud­ske spo­sob­nos­ti, ali oni se ne mo­gu s la­ko­ćom us­pi­nja­ti ste­pe­ni­štem, kao ni otvo­ri­ti vra­ta ili za­tvo­ri­ti ven­til. Ili šut­nu­ti no­go­met­nu lop­tu.

Pro­mje­na pri­ro­de ra­da

Dru­go, da­naš­nji algoritmi pos­ta­ju vr­lo dobri u pre­poz­na­va­nju obra­za­ca kad im se pru­ži ve­li­ki skup po­da­ta­ka – pro­na­la­že­nje pred­me­ta na vi­deo snim­ka­ma na Yo­uTu­beu ili ot­kri­va­nje pri­je­va­ra na kre­dit­nim kar­ti­ca­ma – no oni su puno ma­nje učin­ko­vi­ti u neo­bič­nim okol­nos­ti­ma ko­je se ne uk­la­pa­ju u uobi­ča­je­ne she­me, ili jed­nos­tav­no u slu­ča­je­vi­ma kad su po­da­ci oskud­ni ili po­ma­lo ne­pre­ciz­ni. Za hva­ta­nje u ko­štac s tak­vim slu­ča­je­vi­ma po­treb­na je struč­na oso­ba i nje­no is­kus­tvo, in­tu­ici­ja te druš­tve­na osvi­je­šte­nost. Tre­će, naj­no­vi­ji sustavi ne mo­gu objas­ni­ti što su učinili niti iz kojeg razloga preporučaju određeni pos­tu­pak. U tim “cr­nim ku­ti­ja­ma,” ne mo­že­te jed­nos­tav­no pro­či­ta­ti ši­fru i ana­li­zi­ra­ti što se do­ga­đa ili pro­vje­ri­ti pos­to­ji li skri­ve­na pris­tra­nost. U slu­ča­je­vi­ma u ko­ji­ma je tu­ma­če­nje važ­no – pri­mje­ri­ce, u brojnim medicinskim aplikacijama – u odlučivanju je neophodna obučena oso­ba.

Na­rav­no, to je sa­mo si­tu­aci­ja s da­naš­njom teh­no­lo­gi­jom i vi­so­ke sto­pe ulaganja mo­gle bi ubr­zo pro­mi­je­ni­ti tre­nut­ne mo­guć­nos­ti. Me­đu­tim, pri­ro­da ra­da ta­ko­đer će se pro­mi­jen­ti. Da­naš­nji pos­lo­vi znat­no se raz­li­ku­ju od pos­lo­va pri­je 50 ili čak pri­je 20 go­di­na.

Ve­ća ulaganja u is­tra­ži­va­nje

No, bit će po­treb­no vre­me­na da bi no­vi kom­pju­ter­ski algoritmi u pot­pu­nos­ti pro­nik­nu­li u eko­no­mi­ju. Sek­to­ri ko­ji vr­ve po­da­ci­ma po­put di­gi­tal­nih me­di­ja i etr­go­vi­ne tek su po­če­li os­lo­ba­đa­ti spo­sob­nos­ti nas­ta­le us­li­jed umjetne inteligencije. Za pro­ši­re­nje mnoš­tva uskih pri­mje­na umjetne inteligencije ko­je bi mo­gle utje­ca­ti na sek­to­re po­put zdrav­s­tva, obra­zo­va­nja i gra­đe­vi­ne bit će neo­p­hod­no znat­no vi­še vre­me­na. Na­ime, to bi se mo­glo do­go­di­ti baš u pra­vo vri­je­me – sta­nov­niš­tvo ko­je ubr­za­no sta­ri u ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma po­dra­zu­mi­je­va ma­nju rad­nu sna­gu – te ve­ću po­tre­bu za us­lu­ga­ma osob­ne nje­ge – ti­je­kom na­do­la­ze­ćih de­set­lje­ća.

Od­lu­ke u jav­noj po­li­ti­ci uobli­čit će eru umjetne inteligencije. Za pro­mi­ca­nje teh­no­lo­škog na­pret­ka na na­čin da se iz­bjeg­ne iz­os­tav­lja­nje ve­li­kog bro­ja lju­di po­treb­ne su nam pri­li­ke i kon­ku­ren­ci­ja, a ne rast moć­nih mo­no­po­la. To na­la­že po­bolj­ša­nje pris­tu­pa svim obli­ci­ma obra­zo­va­nja – po ni­skoj ci­je­ni ili bez ikak­vih troškova.

Bu­du­ći da su­par­ni­ci ra­zvi­je­nih gos­po­dar­sta­va, uklju­ču­ju­ći Ki­nu, znat­no ulažu u umjet­nu in­te­li­gen­ci­ju, kre­ato­ri politika tre­ba­li bi po­ve­ća­ti po­dr­šku te­melj­nim is­tra­ži­va­nji­ma i po­bri­nu­ti se da nji­ho­ve zem­lje ima­ju na ras­po­la­ga­nju neo­p­hod­ne fi­zič­ke i ljud­ske re­sur­se ka­ko bi iz­u­mi­le i pro­izve­le sve što je po­ve­za­no s tom važ­nom no­vom teh­no­lo­gi­jom op­će na­mje­ne.

Ne bi­smo tre­ba­li pod­cje­nji­va­ti ljud­sku spo­sob­nost za na­no­še­nje šte­te vlas­ti­tim za­jed­ni­ca­ma, vlas­ti­tom oko­li­šu, pa čak i ci­je­loj pla­ne­ti. Mo­glo bi se jed­nog da­na po­ka­za­ti da su pis­ci apo­ka­lip­tič­ne fik­ci­je u pra­vu. Me­đu­tim, za sa­da ima­mo mo­ćan no­vi alat ko­ji mo­že omo­gu­ći­ti svim lju­di­ma bolji ži­vot. Tre­ba­li bi­smo ga upo­tri­je­bi­ti na mu­dar na­čin.

NAJ­NO­VI­JI SUSTAVI IPAK NE MO­GU

OBJAS­NI­TI ŠTO SU UČINILI NITI IZ KOJEG RAZLOGA PREPORUČAJU ODREĐENI POS­TU­PAK U BROJNIM MEDICINSKIM APLIKACIJAMA ALGORITMI NISU DOVOLJNI – U ODLUČIVANJU JE NEOPHODNA OBUČENA OSO­BA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.