I Borat bi bio zbunjen, Kazahstan je digitalno konkurentniji od Hr­vat­ske

So­lar­ni sus­tav Dvo­lič­nost po­li­ti­ča­ra Po ra­zvi­je­nos­ti tu­riz­ma tre­ba­li bi bi­ti jed­ni od naj­ve­ćih pro­mi­ca­te­lja glo­ba­li­za­ci­je i oni ko­ji u tom pro­ce­su vi­de pri­li­ke i zna­ju pre­poz­na­ti i za­šti­ti se od opas­nos­ti, ali umjes­to to­ga u Hr­vat­skoj smo jed­ni od pre­dvod

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - BERNARD IVEZIĆ bernard.ive­zic@pos­lov­ni.hr

NI­JE LA­GA­NO U DR­ŽA­VI PO­PUT HR­VAT­SKE KO­JU NAPUŠTAJU MLA­DI, A OSTAJU STA­RI­JI, PROPOVIJEDATI PROMJENE I BU­DUĆ­NOST

Usvi­je­tu ve­li­kih gra­do­va, ro­bo­ta, 3D prin­ta­nja, umjet­ne in­te­li­gen­ci­je, vir­tu­al­ne stvar­nos­ti i pu­to­va­nja u sve­mir, Hr­vat­ska se do te mje­re pov­la­či u se­be da ju je pres­ti­gao čak i Kazahstan. Zna­te onu dr­ža­vu ko­ju je uz­duž i po­pre­ko is­mi­jao ko­mič­ni film­ski lik Bo­ra­ta, a ko­ja vam je na plat­nu dje­lo­va­la kao za­os­ta­la pr­či­ja!? E pa ta je dr­ža­va digitalno kon­ku­rent­ni­ja od Hr­vat­ske. I to ne ma­lo. Ka­zah­t­san je 38. digitalno naj­kon­ku­rent­ni­ja dr­ža­va na svi­je­tu, a Hr­vat­ska 48.

U druš­tvu Ka­zah­s­ta­na još su dr­ža­ve po­put Juž­no­afrič­ke Re­pu­bli­ke, Fi­li­pi­na, Bu­gar­ske, Slo­vač­ke i Ru­si­je. O Es­to­ni­ji, Iz­ra­elu, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Nor­ve­škoj, Ka­nad,i te pr­ve tri, digitalno naj­kon­ku­rent­ni­je dr­ža­ve na svi­je­tu, Sin­ga­pu­ru, Šved­skoj i SAD-u, da ne go­vo­ri­mo. Svi oni po tom pi­ta­nju sto­je bo­lje od na­šeg tu­ris­tič­kog bi­se­ra.

Ri­jet­ke vr­li­ne

Is­tra­ži­va­nje ko­je je na­pra­vio Ins­ti­tut za ra­zvoj pos­lov­nog uprav­lja­nja (IMD) iz La­usan­ne, a či­ji je lo­kal­ni part­ner Na­ci­onal­no vi­je­će za kon­ku­rent­nost (NVK), broj­ka­ma je vr­lo kva­li­tet­no opi­sa­lo sta­nje u Hr­vat­skoj, nje­nom druš­tvu i gos­po­dar­stvu.

Pos­to­je ne­ke stva­ri po ko­ji­ma ko­ti­ra­mo iz­vr­s­no. U pro­ved­bi ugo­vo­ra u di­gi­tal­nom svi­je­tu 7. smo na svi­je­tu. Is­to ta­ko smo 7. na svi­je­tu po inves­ti­ci­ja­ma u te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je. Po bro­ju uči­te­lja u od­no­su na uče­ni­ke smo 8. na svi­je­tu. Po bro­ju že­na u zna­nos­ti smo 11. na svi­je­tu.

Po su­bven­ci­ja­ma za vi­so­ko­teh­no­lo­ške pa­ten­te smo 15. na svi­je­tu. No, na­ža­lost, mno­go je vi­še koč­ni­ca ne­go ka­ta­li­za­to­ra ko­ji bi mo­gli po­mo­ći rast di­gi­tal­ne kon­ku­rent­nos­ti Hr­vat­ske.

Glo­ba­li­za­ci­ja kao pri­jet­nja

Os­no­vi raz­log pos­ta­je ja­san kad se po­gle­da­ju svi oni po­ka­za­te­lji po ko­ji­ma smo na sa­mom za­če­lju. Ne­ma zem­lje na svi­je­tu, uklju­ču­ju­ći da­ka­ko i Kazahstan, u ko­jem tvrt­ke i dr­ža­va ma­nje ula­žu u obra­zo­va­nje svo­jih za­pos­le­ni­ka. Tu smo 63. od 63. dr­ža­ve. Ta­ko­đer, u ni­ti jed­noj dru­goj dr­ža­vi biz­ni­si ne pre­poz­na­ju pri­li­ke i opas­nos­ti na tr­ži­štu sla­bi­je od onih u Hr­vat­skoj.

Ap­so­lut­ni šam­pi­oni, 63. od 63. mjes­ta. Na­rav­no, iz to­ga pro­iz­la­zi da tvrt­ke u Hr­vat­skoj ni­su agil­ne (62. mjes­to), ne ra­di se tran­sfer zna­nja (62.), ne­ma jav­no-pri­vat­nih part­ner­sta­va (62.), a ta­len­ti kod nas ne­ma­ju me­đu­na­rod­no is­kus­tvo (62.), a strani vi­so­ko-kva­li­fi­ci­ra­ni rad­ni­ci ov­dje ni­su do­bro­doš­li (62.).

Re­gu­la­ci­ja, kao što se vi­di na pri­mje­ru Ube­ra, re­gis­tra­ci­je kom­pa­ni­je, za­šti­će­nos­ti fi­nan­cij­skog sek­to­ra i na mno­gim dru­gim pri­mje­ri­ma, jas­no je pre­poz­na­ta pa smo ta­ko po “teh­no­lo­škoj re­gu­la­ci­ji“na 61. mjes­tu od njih 63.

U dr­ža­vi u ko­joj se, ka­ko se vi­di na pri­mje­ru Agro­ko­ra, pos­lo­vi do­go­va­ra­ju is­pod sto­la ko­ri­šte­nje big da­te i ana­li­ti­ke pot­pu­no je su­viš­no u pos­lo­va­nju. Ta­ko da smo po to­me na 61. mjes­tu. Za us­po­red­bu, Kazahstan je po ko­ri­šte­nju ana­li­ti­ke i big da­ta, što su ne­ke od us­lu­ga i pro­izvo­da ko­je im pro- da­ju i tvrt­ke iz Hr­vat­ske, tre­ći na svi­je­tu. No, mo­žda naj­bo­lje sta­nje i raz­log za­što je Hr­vat­ska ta­ko sla­bo digitalno kon­ku­rent­na os­li­ka­va či­nje­ni­ca da smo po sta­vu pre­ma glo­ba­li­za­ci­ji na 61. od 63. mjes­ta. To jas­no uka­zu­je da u glo­ba­li­za­ci­ji u Hr­vat­skoj ri­jet­ko tko vi­di pri­li­ku. Umjes­to to­ga, glo­ba­li­za­ci­ja je ov­dje go­to­vo is­klju­či­vo pri­jet­nja.

Pri­li­ka u tu­riz­mu

Ka­da se to­me do­da da su di­gi­tal­ne vje­šti­ne na ni­skoj ra­zi­ni, a da pro­gra­mi prek­va­li­fi­ka­ci­je ili ne pos­to­je ili su ka­tas­tro­fal­no lo­ši.

Pa kad se to­me do­da da je fi­nan­ci­ra­nje teh­no­lo­škog ra­zvo­ja u Hr­vat­skoj ta­ko­đer iz­nim­no lo­še (58. mjes­to), da je ban­ke i fi­nan­cij­ske ins­ti­tu­ci­je pre­za­šti­će­ne od kon­ku­ren­ci­je (59.), da VC ka­pi­ta­la go­to­vo da ne­ma (57.) i da je inves­ti­cij­ski ri­zik enor­m­no ve­lik (55.), on­da pos­ta­je jas­no da sve to ni­je slu­čaj­no. Ve­ći­na ovih pa­ra­me­ta­ra iz­rav­no ovi­si o po­li­ti­ci i po­li­tič­kim od­lu­ka­ma. Ni­je la­ga­no u dr­ža­vi ko­ju napuštaju mla­di, a ostaju sta­ri­ji, propovijedati promjene i bu­duć­nost. No, dvo­lič­no je od dr­ža­ve, ko­ja kao tu­ris­tič­ka hit des­ti­na­ci­ja 2017. uži­va na jed­nom od glav­nih pred­nos­ti glo­ba­li­za­ci­je tu­riz­mu, da u tom pro­ce­su po­ve­zi­va­nja svi­je­ta vi­di pri­mar­no pri­jet­nje.

Ta dvo­lič­nost ni­je re­zul­tat sta­va gra­đa­na već na­met­nu­te po­li­ti­ke ko­ja šti­ti in­te­re­se ko­ji ne idu u pri­log tim is­tim gra­đa­ni­ma. Šte­ta je što nam da bi to ču­li i o to­me raz­go­va­ra­li tre­ba pret­hod­no iz­vješ­će ne­ko­ga iz­va­na. Još vi­še što nit­ko iz­nu­tra ne ra­di promjene da bi se to pro­mi­je­ni­lo na­bo­lje. Jed­no od rje­še­nja mo­glo bi bi­ti uve­zi­va­nje tu­riz­ma u stra­te­gi­ju ja­ča­nja do­ma­će in­dus­tri­je. Bi­jeg od ve­li­kih gra­do­va, ro­bo­ta, 3D prin­ta­nja, umjet­ne in­te­li­gen­ci­je, vir­tu­al­ne stvar­nos­ti i pu­to­va­nja u sve­mir ne­će za­vr­ši­ti za­dr­ža­va­njem pos­to­je­ćeg sta­nja. Umjes­to to­ga, za­vr­šit će u svi­je­tu gdje će okol­ni mu­ze­ji bi­ti su­vre­me­ni­ji od na­še stvar­nos­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.