Drvoprerađivači do­bi­li vjetar u leđa zabranom iz­vo­za hrastovih trupaca

Ana­li­za Uči­nak Po­tez mi­nis­tra To­lu­ši­ća zas­lu­žu­je po­hva­lu jer je po­s­ljed­njih godina ile­gal­ni izvoz hrastovih trupaca po­ras­tao pet do šest pu­ta, a to je stal­ni iz­a­zov i kom­ple­men­ta­ran pro­blem s ko­jim se tre­ba­ju još od­luč­ni­je ulo­vi­ti u ko­štac nad­lež­ne in­s­pek

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Mi­nis­tar To­lu­šić je početkom prošlog tjed­na u Opa­ti­ji ti­je­kom sre­diš­njeg okup­lja­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča jav­no obja­vio svo­ju na­red­bu ko­jom je ogra­ni­čio pri­je­voz od­nos­no izvoz hrastovih trupaca u slje­de­će dvi­je go­di­ne. Ta je fi­to­sa­ni­tar­na mje­ra ujed­no ja­ki vjetar u leđa ci­je­loj drv­noj in­dus­tri­ji, ko­ja sa­da isto drvo mo­že pre­ra­di­ti u fi­nal­ne pro­izvo­de.

Ne­mam ilu­zi­ja o to­me ka­ko pos­to­ji po­šte­na ili ne­što ma­nje po­šte­na po­li­ti­ka. Čak i u zre­lim i sa­tu­ri­ra­nim za­pad­nim de­mo­kra­ci­ja­ma po­li­ti­ka uglav­nom po­ku­ša­va pro­vo­di­ti mje­re koje će je čim du­že odr­ža­ti na vlas­ti. Spo­ra­dič­no se po­ja­ve neki po­te­zi ili ak­tiv­nos­ti koje nam vra­te vje­ru u smi­sao po­li­ti­ke i ulo­gu dr­ža­ve. Svi mi, gra­đa­ni, upla­ti­te­lji po­re­za, a pri­je sve­ga po­du­zet­ni­ci i tvrt­ke ko­ji su glav­ni fi­nan­ci­je­ri dr­ža­ve oče­ku­je­mo da će ad­mi­nis­tra­ci­ja odra­di­ti ne­što na­ma ”in fa­vo­re”. Ne­kad sa­mo oče­ku­je­mo da će po­vu­ći lo­gič­ne po­te­ze i sta­vi­ti pra­vu stvar na pra­vo mjes­to. Na­ža­lost, sva­kod­nev­no svje­do­či­mo to­me ka­ko se do­no­se ”glu­pi i ne­lo­gič­ni” pro­pi­si ko­ji ne­kad ima­ju ba­nal­ne po­s­lje­di­ce, a u da­naš­nje vri­je­me lju­di os­ta­nu bez ku­će ili dru­gih ne­kret­ni­na zbog tih za­ko­no­dav­nih ru­pa. Pra­te­ći već go­di­na­ma in­dus­trij­sko okru­že­nje i po­du­zet­nič­ku nad­grad­nju mo­gu od­go­vor­no tvr­di­ti da su se tvrt­ke po­mi­ri­le s ti­me da u bra­ku s ad­mi­nis­tra­ci­jom uvi­jek mo­že bi­ti go­re. Pos­li­je be­smis­le­nog za­ko­na mo­že bi­ti do­ne­sen još glup­lji, ili nakon lo­šeg či­nov­ni­ka mo­že bi­ti pos­tav­ljen još go­ri.

Za­mjer­ke šu­ma­ra

Os­ta­vit će­mo u ovoj pri­go­di ana­li­zu To­lu­ši­će­ve us­pješ­nos­ti u agro­pre­hram­be­nom ili ri­bar­skom po­dru­čju, ia­ko je i ta­mo po­vu­kao ne­ko­li­ko zna­čaj­nih po­te­za. Ula­skom u sek­tor po­ljo­pri­vre­de To­lu­šić je u mi­raz do­bio i šu­mar­stvo, lov­s­tvo i drv­nu in­dus­tri­ju, ko­ji su u tom mi­nis­tar­stvu po­nov­no za­vr­ši­li nakon ra­ni­je se­obe u Re­gi­onal­ni ra­zvoj. Ni­je taj­na da se agro­no­mi i šu­ma­ri baš ne vo­le pre­vi­še i da gdje god je mo­gu­će for­si­ra­ju svat­ko svo­ja rje­še­nja. Šu­ma­ri su od­mah za­mje­ri­li mi­nis­tru što ni­je vra­tio šu­mar­stvo u na­ziv ins­ti­tu­ci­je te što ni­je pos­ta­vio dr­žav­nog taj­ni­ka za re­sor pa sma­tra­ju da ga je ti­me ujed­no i de­gra­di­rao, od­nos­no uma­njio nje­go­vu važ­nost unu­tar Vla­de.

Iz­gub­lje­ne pot­po­re

Za ta­ko ne­što pos­to­je i snaž­ni sta­tis­tič­ki ar­gu­men­ti jer se po­ljo­pri­vre­da i na šu­mi ba­zi­ra­ni sek­to­ri mo­gu us­po­re­đi­va­ti po znat­no po­bolj­ša­nom Pa­re­to­vom na­če­lu 20:80. Pot­po­re iz pro­ra­ču­na te­škog 2,3 mi­li­jar­de ku­na, od­nos­no od 6,5 mi­li­jar­di, ako pro­ra­ču­nu pri­do­da­mo i EU sred­stva sko­ro se u 100pos­tot­nom iz­no­su ko­ris­te za po­ljo­pri­vre­du, a za na šu­mi te­me­lje­ne in­dus­tri­je one su za­is­ta sim­bo­lič­ne ili za­ne­ma­ri­ve, una­toč od­lič­nim po­ka­za­te­lji­ma, pri­mje­ri­ce po­kri­ve­nos­ti uvo­za iz­vo­zom od 250%. Ako se pro­ma­tra­ju dru­gi pa­ra­me­tri vi­di se da drvo i šu­ma zapošljavaju čak 53.000 radnika uglav­nom na ruralnim područjima, da je nji­hov udio u BDPu 3,6 pos­to te da se u iz­vo­zu su­dje­lu­je sa sko­ro 11%. Oči­to ne­do­volj­no za pot­po­re koje su do­sa­da uglav­nom iš­le u prav­cu Agrokora ili dru­gih per­ja­ni­ca.

Ovaj os­vrt ni­je kri­ti­ka upor­nog i po­ne­kad tvr­do­gla­vog mi­nis­tra. Što­vi­še, nje­go­va mje­ra ogra­ni­ča­va­nja tran­s­por­ta hrastovih trupaca zbog bo­les­ti u hras­to­vim šu­ma­ma uš­la je u ka­te­go­ri­ju mi­le­nij­skih po­te­za hr­vat­ske ad­mi­nis­tra­ci­je jer je is­tom na vr­lo slo­je­vit na­čin ri­je­šio vi­še pro­ble­ma. Ni­je ni­kak­va taj­na da se šu­me u Hrvatskoj su­še, po­čev­ši od Gor­skog ko­ta­ra, gdje pot­kor­njak oz­bilj­no pri­je­ti i za­zi­va nes­ta­nak sto­go­diš­njih smre­ko­vih šu­ma. Sta­bla bri­jes­ta već go­di­na­ma ne­iz­lje­či­vo bo­lu­ju i po­la­ko nes­ta­ju iz na­ših pla­ni­na, a kes­ten i ja­sen su ta­ko­đer sve ugro­že­ni­ji. Struč­na jav­nost se po­ne­kad lju­ti na šu­ma­re zbog mo­gu­će za­kaš­nje­lih re­ak­ci­ja, ia­ko je ta stru­ka re­la­tiv­no do­bro uprav­lja­la našim šu­ma­ma u po­s­ljed­njih 250 godina, od ka­da smo na ger­man­skoj dok­tri­ni po­če­li gos­po­da­ri­ti ovim, u da­naš­njim uvje­ti­ma ne­pro­cje­nji­vim re­sur­som či­ja se vri­jed­nost mje­ri u sto­ti­na­ma mi­li­jar­di ku­na.

Hrast je naj­tra­že­ni­ji

Naj­ve­ća zabrinutost vla­da oko sušenja sla­von­skog hrasta ko­ji je na­še naj­ve­će zla­to, jed­na od svjet­ski naj­tra­že­ni­jih vr­sta dr­va kroz po­vi­jest, jer nje­ga i da­nas groz­ni­ča­vo pri­želj­ku­ju pro­izvo­đa­či fran­cu­skih ba­rique ba­ča­va, ta­li­jan­skog par­ke­ta ili nje­mač­kog i skan­di­nav­skog na­mje­šta­ja. Hrast se po­s­ljed­njih de­set­lje­ća neo­bjaš­nji­vo su­ši, di­je­lom zbog no­ve re­gu­la­ci­je pod­zem­nih vo­da u po­dru­čju Du­na­va i Sa­ve, di­je­lom zbog dje­lo­va­nja štet­ni­ka i po­ja­ve bo­les­ti, is­ti­ču struč­nja­ci.

Sto­ga je bi­lo kraj­nje vri­je­me po­vu­ći po­tez ko­jim će se ovoj vr­sti omogućiti pre­dah i bi­olo­ška kon­so­li­da­ci­ja, a drv­noj in­dus­tri­ji ko­ja služ­be­no ima oko 25% ve­će po­tre­be od ras­po­lo­ži­vih ko­li­či­na si­ro­vi­ne omogućiti da lo­kal­no pre­ra­di to obo­lje­lo drvo, po mo­guć­nos­ti u ve­ćem stup­nju fi­na­li­za­ci­je od pi­lje­ne gra­đe. Već go­di­na­ma Hr­vat­ske šu­me zbog ve­li­ke ko­li­či­ne tzv ”su­ša­ca” pro­da­ju hrast i u ka­te­go­ri­ji ”mu­ši­ca” što zna­či da je i drvo pro­ša­ra­no toč­ki­ca­ma i zna­ko­vi­ma na­met­ni­ka tr­žiš­no pri­hvat­lji­vo u sa­daš­njoj ne­vi­đe­noj svjet­skoj ko­njun­k­tu­ri i po­traž­nji. Ne tre­ba uop­će go­vo­ri­ti ko­li­ko je ova od­lu­ka mi­nis­tra To­lu­ši­ća da­le­ko­sež­na i ko­li­ko će po­zi­tiv­no dje­lo­va­ti na ru­ral­ni ra­zvoj Sla­vo­ni­je, na mno­ge bi­olo­ške, ali i na so­ci­jal­ne as­pek­te šu­mar­stva. Na­red­ba ne­će do­ves­ti do re­vo­lu­ci­onar­nih eko­nom­skih uči­na­ka za sek­tor, ia­ko će ne­sum­nji­vo pro­uz­ro­či­ti probleme za tr­gov­ce dr­vom, po­se­bi­ce one ko­ji su trup­ce sla­von­skog hrast iz­vo­zi­li u Ki­nu ili na dru­ga tr­ži­šta, gdje se za sla­von­ski hrast “pla­ća zla­tom”.

Tre­ba spo­me­nu­ti da je po­s­ljed­njih godina za­bi­lje­žen po­rast od 56 pu­ta u ile­gal­nom iz­vo­zu hrastovih trupaca, a to je per­ma­nent­ni iz­a­zov i kom­ple­men­ta­ran pro­blem s ko­jim se tre­ba­ju još od­luč­ni­je ulo­vi­ti u ko­štac nad­lež­ne in­s­pek­ci­je i ca­rin­ske služ­be. Za­sad, osim po­tre­be da se do­dat­no po­jas­ne neki as­pek­ti na­red­be, po­tez mi­nis­tra To­lu­ši­ća zas­lu­žu­je sva­ku po­hva­lu.

DRVO I ŠU­MA ZAPOŠLJAVAJU ČAK 53.000 RADNIKA UGLAV­NOM NA RURALNIM PODRUČJIMA, A NJI­HOV UDIO U BDP-U JE 3,6 POS­TO

NAJ­VE­ĆA ZABRINUTOST VLA­DA OKO SUŠENJA SLA­VON­SKOG HRASTA KO­JI JE NA­ŠE NAJ­VE­ĆE ZLA­TO

MARIJAN KAVRAN*

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.