U tri go­di­ne po­kre­nut će­mo 500 za­dru­ga u 500 se­la

Mi­lan Kr­ko­ba­bić, mi­nis­tar bez por­t­fe­lja u vla­di Sr­bi­je, za­du­žen za re­gi­onal­ni ra­zvoj, go­vo­ri o mje­ra­ma ko­je će po­du­ze­ti ka­ko bi mla­di os­ta­li ži­vje­ti i ra­di­ti na se­lu, te po­kre­nu­li gos­po­dar­ski ra­zvoj

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MIROSLAV KUSKUNOVIĆ/VL

Mi­lan Kr­ko­ba­bić, mi­nis­tar bez por­t­fe­lja u vla­di Sr­bi­je, za­du­žen za re­gi­onal­ni ra­zvoj, go­vo­ri o mje­ra­ma ko­je će po­du­ze­ti ka­ko bi mla­di os­ta­li ži­vje­ti i ra­di­ti na se­lu, te po­kre­nu­li gos­po­dar­ski ra­zvoj

na­pra­vi­ti spe­ci­ja­li­zi­ra­ne za­dru­ge ko­je se ba­ve pro­izvod­njom ma­li­na, vi­ša­nja, po­vr­tlar­skih kul­tu­ra, sto­čar­stvom, mli­je­kom i si­rom

Sr­p­ska vla­da po­kre­nu­la je pro­jekt otva­ra­nja 500 za­dru­ga u 500 sr­p­skih se­la, a vo­di ga mi­nis­tar Mi­lan Kr­ko­ba­bić, ko­ji je ne­što slič­no ra­dio u vri­je­me dok je bio ge­ne­ral­ni di­rek­tor Po­šta Sr­bi­je. Na­ime, ta­da je u 52 se­la otvo­rio 52 ure­da po­šta, s ci­ljem za­dr­ža­va­nja lju­di u ru­ral­nim pros­to­ri­ma.Za­po­če­li ste pro­jekt ko­jim u tri go­di­ne že­li­te po­kre­nu­ti 500 za­dru­ga u 500 se­la?

Vla­da ima no­vu ra­zvoj­nu po­li­ti­ku re­gi­onal­nog ra­zvo­ja ka­ko bi se u bu­duć­nos­ti do­bi­la bit­ka za ru­ral­ne pros­to­re ko­ji su sve na­pu­šte­ni­ji. Rje­še­nje za op­s­ta­nak se­la i po­ljo­pri­vre­de je u udru­ži­va­nju pro­izvo­đa­ča i os­ni­va­nju za­dru­ga. Od 4700 se­la u Srbiji, 1200 la­ga­no nes­ta­je i zbog čega treba po­du­ze­ti prak­tič­ne i kon­kret­ne mje­re ka­ko bi mla­di os­ta­li ži­vje­ti i ra­di­ti na se­lu.

Vra­ća­te za­dru­ge kao va­žan oblik oču­va­nja se­la?

Ključ­no je bilo de­fi­ni­ra­ti or­ga­ni­za­cij­ski oblik tj. ka­ko na naj­bo­lji na­čin po­kre­nu­ti pri­vred­nu ak­tiv­nost na pros­to­ri­ma ko­ji su sve praz­ni­ji i odak­le nam od­la­ze lju­di. Za­dru­ge u EU sa­vr­še­no funk­ci­oni­ra­ju, a i mi ima­mo du­gu tra­di­ci­ju, ko­ja se iz­gu­bi­la. Po­kre­ta­nje 500 po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga dio je ši­re stra­te­gi­je, jer ima­mo u pla­nu ra­di­ti i na ra­zvo­ju so­ci­jal­nih, kul­tur­nih, us­luž­nih i rad­nič­kih za­dru­ga. Ko­nač­no i šted­no­kre­dit­nih, ko­je bi tre­ba­le fi­nan­ci­ra­ti ove na­bro­ja­ne, kao što to je to prak­sa u ra­zvi­je­nim zem­lja­ma.

Na na­šim pros­to­ri­ma za­dru­ge ima­ju du­gu po­vi­jest, a pri­mje­ri­ce još u 19 sto­lje­ću u Bač­kom Pe­trov­cu, ko­ji je ta­da bio u Aus­tro-Ugar­skoj, os­no­va­na je tre­ća za­dru­ga u svi­je­tu. Že­li­mo za­dru­gar­stvo pos­ta­vi­ti na no­ge kao va­žan vid gos­po­dar­ske ak­tiv­nost, a od­lu­či­li smo kre­nu­ti od po­ljo­pri­vred­nih. To je po­če­tak bit­ke za seŽe­li­mo lo ko­je nam os­ta­ju sve praz­ni­je jer ih mla­di na­pu­šta­ju i od­la­ze u ve­li­ke gra­do­ve, ai u ino­zem­s­tvo. Že­li­mo stvo­ri­ti uvje­te da se mla­di mo­gu od­lu­či­ti os­ta­ti ži­vje­ti na se­lu.

Pla­ni­ra­te u tri go­di­ne u to ulo­ži­ti 25 mi­li­ju­na eura?

Kre­nu­li smo od to­ga da ima­mo oko 4700 se­la te oko 1500 po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga od ko­jih njih 1000 pos­lu­je re­dov­no. Ima­mo oko 500 se­la ko­ja mo­gu bi­ti ključ­na za po­kre­ta­nje pro­jek­ta, a kre­će­mo od ju­ga i naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih op­ći­na gdje je si­tu­aci­ja naj­te­ža. Ove će­mo go­di­ne na­pra­vit ogled­ne pri­mje­re za­dru­ga i kre­nu­ti u pri­kup­lja­nje is­kus­ta­va te ci­je­li pro­jekt u ho­du ra­zvi­ja­ti. Sve ono što nas ko­či, a čes­to su to za­ko­ni, nije raz­log da ne kre­ne­mo i u ho­du mi­je­nja­mo sve ka­ko bi us­pje­li po­kre­nu­ti gos­po­dar­ski ra­zvoj na se­lu.

No­vim će­mo za­dru­ga­ma bes­po­vrat­no da­va­ti 50.000 eura, a pos­to­je­ćim ko­je već ra­de do 100.000 eura. Že­li­mo na­pra­vi­ti spe­ci­ja­li­zi­ra­ne za­dru­ge ko­je se ba­ve pro­izvod­njom ma­li­na, vi­ša­nja, po­vr­tlar­skih kul­tu­ra, sto­čar­stvom, pro­izvod­njom mli­je­ka, si­ra i dr. Za­dru­ga­ri ko­ji po­kre­nu os­ni­va­nje no­ve za­dru­ge mo­rat će sim­bo­lič­no ulo­ži­ti do 100 di­na­ra.

Sma­tra­te ka­ko udru­že­ni pro­izvo­đa­či mo­gu pos­ta­ti pro­fi­ta­bil­ni i kon­ku­ret­ni?

Ima­mo ja­ko usit­nje­ne po­sje­de. Na jugu Sr­bi­je prosječno domaćinstvo ima oko 2,5 ha, u središnjoj Srbiji je to oko 5, a u Vojvodini oko 10,9 ha. Ta­ko ma­li po­sjed nije ga­ran­ci­ja da mo­že­te ima­ti kon­ku­rent­ne pro­izvo­đa­če, već one ko­ji su iz­lo­že­ni si­la­ma pri­ro­de s jed­ne stra­ne, i svim tr­žiš­nim ne­po­dop­šti­na­ma s dru­ge. Pri­tom mis­lim na na­kup­ce, pre­kup­ce. Kroz udru­ži­va­nja že­li­mo da pos­ta­nu kon­ku­ret­ni. U Srbiji je oko 631.000 tak­vih do­ma­ćins­ta­va, a na nji­ma ra­di oko 1,4 mi­li­ju­na lju­di. To je ogrom­na ar­mi­ja lju­di i zbog čega zas­lu­žu­ju po­seb­nu paž­nju.

Mo­že li se do­go­di­ti da se no­vac ne­na­mjen­ski po­tro­ši?

No­vac za za­dru­ge tro­šit će se plan­ski i is­klju­či­vo za svr­hu po­kre­ta­nja pro­izvod­nje, a to zna­či na­ba­vu sta­da, po­di­za­nje mi­ni mlje­ka­ra, skla­di­šta, hlad­nja­ča i itd. Dr­ža­va će stro­go kon­tro­li­ra­ti tro­ši li se no­vac na­mjen­ski, i pla­ćat će­mo iz tre­zo­ra sve, i za­dru­ge ne­će mo­ći uzeti no­vac za po­kri­va­nje du­go­va, ope­ra­tiv­no pos­lo­va­nje, ne­go is­klju­či­vo za ra­zvoj i inves­ti­ci­je.

Osim dr­ža­ve u pro­jekt je uklju­če­na i lo­kal­na sa­mo­upra­va, ko­ja mo­ra zna­ti je li ne­ka za­dru­ga u skla­du s pla­no­vi­ma ra­zvo­ja te op­ći­ne. Oni će su­dje­lo­va­ti u pri­pre­mi te­melj­nih stva­ri, od ad­mi­nis­tra­tiv­no-teh­nič­kih, do to­ga da po­ma­žu u iz­ra­di biz­nis pla­na, po­ma­ga­nju oko iz­da­va­nja do­zvo­la i sl. I pred­sjed­ni­ci op­ći­na pre­uzi­ma­ju na se­be od­go­vor­nost da pro­jekt us­pi­je. Ovo je je­dan ve­li­ki pro­jekt ne sa­mo ove vla­de, ne­go i bu­du­ćih, a do­bi­li smo po­dr­šku i Sr­p­ske aka­de­mi­je na­uka i umjet­nos­ti i me­di­ja.

Kroz pro­jekt pla­ni­ra­ti za­pos­li­ti mla­de, obra­zo­va­ne lju­de?

Za­dru­ga mo­ra funk­ci­oni­ra­ti na pri­ci­pi­ma pro­fi­ta­bil­nos­ti i kon­ku­ret­nos­ti, te te­ži­ti inves­ti­ra­nju, usa­vr­ša­va­nju pro­izvod­nje, ali i ima­ti druš­tve­nu od­go­vor­nost – dak­le da bu­de po­kre­tač os­ni­va­nja sport­skih klu­bo­va, fol­k­lo­ra i dr. Mo­ra­ju ih vo­di­ti struč­ni lju­di jer su da­nas zna­nje i no­ve teh­no­lo­gi­je po­kre­tač ra­zvo­ja eko­no­mi­je. Za­pos­lit će­mo mla­de agro­no­me, eko­no­mis­te, teh­no­lo­ge, ve­te­ri­na­re i sl.. Že­li­mo ih pris­toj­no pla­ti­ti i taj tro­šak će fi­nan­ci­ra­ti dr­ža­va, ta­ko da pla­će bu­du mo­ti­vi­ra­ju­će te da mla­di struč­ni lju­di že­le ži­vje­ti i ra­di­ti na se­lu.

U Hr­vat­skoj pos­to­ji ot­por pre­ma za­dru­gar­stvu kao re­lik­tu proš­los­ti. Ka­ko će­te taj pro­mje­ni­ti strah lju­di od udru­ži­va­nja?

Znam da je to mo­žda kod nas pro­blem, ali ja sam bio u Čač­ku u za­dru­zi ko­ja se ba­vi vo­ćar­stvom i u ko­joj je 20tak za­dru­ga­ra od 20 do 78 godina ko­ji ima­ju od 3 do 30 hektara. Oni ima­ju za­jed­nič­ku hlad­nja­ču od 1200 to­na, svu ro­bu iz­vo­ze, ima­ju su­vre­me­nu opre­mu za so­ri­tra­nje i mla­dog struč­nog vo­di­te­lja za­dru­ge. Os­tao sam fas­ci­ni­ra­ni i vje­ru­jem da mo­že­mo prev­la­da­ti taj ot­por i strah u krat­kom ro­ku.

NA JUGU SR­BI­JE PROSJEČNO DOMAĆINSTVO IMA OKO

2,5 HA, U SREDIŠNJOJ SRBIJI JE TO OKO 5,A U VOJVODINI OKO 10,9 HEKTARA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.