Dok se ne shva­ti da je ‘maz­nu­ti’ pje­smu ili film s ne­ta lo­še, ko­čit će­mo svoj na­pre­dak

Ne­nad Mar­čec, glav­ni di­rek­tor HDS ZAMP-a, o za­šti­ti auto­ra i nji­ho­vih pra­va, pos­lo­va­nju u Hr­vat­skoj, ko­ris­ti do­ma­ćih iz­vo­đa­ča s ino­zem­nih tr­ži­šta, pot­po­ri umjet­ni­ci­ma, iz­mje­na­ma za­ko­no­dav­s­tva...

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ ana.maria.fi­li­po­vic.gr­cic@pos­lov­ni.hr

Hr­vat­ska je po za­ko­ni­ma uko­rak s Eu­ro­pom i svi­je­tom, no svi­jest o važ­nos­ti i vri­jed­nos­ti za­šti­te autor­stva ni pri­bliž­no ne sli­je­di pro­pi­se

Kre­ativ­na in­dus­tri­ja dru­ga je naj­ja­ča in­dus­tri­ja u Hr­vat­skoj, za­poš­lja­va oko 40 ti­su­ća lju­di i stva­ra no­ve tr­žiš­ne pro­izvo­de s mi­ni­mal­nom inves­ti­ci­jom u gi­ta­ru, olov­ku ili kist. Upra­vo su auto­ri i nji­ho­vi pro­izvo­di mo­tor hr­vat­sko­ga gos­po­dar­stva jer uz glaz­be­nu, film­sku, ogla­ši­vač­ku in­dus­tri­ju i iz­da­vaš­tvo po­kre­ću ra­dio, te­le­vi­zi­ju, ti­ska­ne me­di­je, ar­hi­tek­tu­ru, vi­deo igre za­pra­vo či­tav niz dru­gih dje­lat­nos­ti ba­zi­ra­nih na autor­skom pra­vu i kre­ativ­nom ra­du. Stav je to glav­nog di­rek­to­ra struč­ne Služ­be za­šti­te autor­skih mu­zič­kih pra­va (ZAMP) Hr­vat­skog druš­tva skla­da­te­lja (HDS) Ne­na­da Mar­če­ca, ko­ji je za Pos­lov­ni dnev­nik pro­ko­men­ti­rao hr­vat­sko i eu­rop­sko za­ko­no­dav­s­tvo ka­da je ri­ječ o autor­skim pra­vi­ma te ot­krio vi­še o ak­tiv­nos­ti­ma ko­je pro­vo­di HDS ZAMP.

Iz­as­lans­tvo HDS-a i ZAMP-a upra­vo se vra­ti­lo iz Bruxel­le­sa gdje ste su­dje­lo­va­li na me­đu­na­rod­nom fo­ru­mu auto­ra i zas­tup­ni­ka u Eu­ro­par­la­men­tu. Ko­ji je cilj i is­hod to­ga su­sre­ta?

Dra­go nam je da se su­sre­tu oda­zva­lo čak šest hr­vat­skih zas­tup­ni­ka u Eu­ro­par­la­men­tu i da su po­ka­za­li iz­nim­no vi­so­ku ra­zi­nu ra­zu­mi­je­va­nja za pro­blem. A pro­blem je jed­nos­ta­van, svi auto­ri Eu­ro­pe uje­di­ni­li su se oko zah­tje­va Eu­rop­skoj ko­mi­si­ji i Eu­rop­skom par­la­men­tu da ri­je­še pro­blem tzv. ne­pra­ved­no­ga pri­je­no­sa vri­jed­nos­ti kre­ativ­nog ra­da na di­gi­tal­ne plat­for­me po­put Yo­uTu­bea i Fa­ce­bo­oka. Auto­ri tra­že pra­ve­dan tret­man i ni­šta vi­še od ra­zum­ne i pra­ved­ne nak­na­de. Su­sre­li smo se sa zas­tup­ni­ci­ma Pe­tir, Šu­ica, Pi­cu­la, Zov­ko, Ra­doš i Ma­le­tić da im pri­bli­ži­mo pro­blem i po­raz­go­va­ra­mo o na­či­ni­ma na ko­ji bi oni mo­gli po­mo­ći hr­vat­skim kre­ativ­ci­ma u svo­jim nas­to­ja­nji­ma da bu­du pra­ved­no tre­ti­ra­ni na in­ter­ne­tu.

U Spli­tu je odr­ža­na Skup­šti­na HDS-a na ko­joj su čla­no­vi­ma pred­stav­lje­na pos­lov­na i fi­nan­cij­ska iz­vješ­ća o ra­du HDS-a i ZAMP-a u 2016. go­di­ni. Kak­vi su pos­lov­ni re­zul­ta­ti?

Pri­je sve­ga že­lim za­hva­li­ti ko­le­ga­ma auto­ri­ma na po­vje­re­nju jer su jed­no­glas­no usvo­je­na sva iz­vješ­ća uklju­či­vo poslovno iz­vješ­će, fi­nan­cij­sko iz­vješ­će i fi­nan­cij­ski plan za idu­ću go­di­nu. Po­no­san sam na tak­vo je­dins­tvo druš­tva u ovom tre­nut­ku, a ono je i do­kaz da druš­tvo ra­di us­pješ­no i kva­li­tet­no i na ko­rist svo­jih čla­no­va. Pos­lov­ni re­zul­ta­ti su po­zi­tiv­ni, par pos­tot­nih po­ena po­ve­ća­nje pri­ho­da i uz to sma­nje­nje tro­ško­va sa­svim su do­vo­ljan raz­log za za­do­volj­stvo zna­ju­ći gos­po­dar­ske pri­li­ke u Hr­vat­skoj. Na­da­mo se da će­mo ta­kav po­zi­tiv­ni trend za­dr­ža­ti i u idu­ćem raz­dob­lju.

Ne­dav­no ste bi­li i part­ne­ri do­ga­đa­nji­ma u ve­zi stva­ra­laš­tva mla­dih - Fes­ti­va­lu dje­čjeg glaz­be­nog stva­ra­laš­tva i Da­nu in­te­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva za dje­cu i mla­de, s ko­jim ci­ljem?

Mla­di­ma je po­treb­no priz­na­nje i ohra­bre­nje, oso­bi­to div­nim mla­dim kre­ativ­ci­ma. HDS ZAMP nas­to­ji po­du­pi­ra­ti tak­ve ma­ni­fes­ta­ci­je ka­ko bi po­tak­nuo mla­de da nas­ta­ve s ra­dom, da os­lo­bo­de svo­ju ma­štu, pri­je­đu gra­ni­ce, ali i da vje­ru­ju da je bi­ti kre­ati­vac po­sao bu­duć­nos­ti i, ono naj­važ­ni­je, da će u pra­ved­nom druš­tvu od nje­ga mo­ći pris­toj­no ži­vje­ti.

Ima li no­vos­ti u os­tva­ri­va­nju pra­va od di­gi­tal­nih ser­vi­sa za hr­vat­ske auto­re u 2017.?

Pr­vi pu­ta HDS ZAMP za­klju­čio je pre­ko­gra­nič­ne ugo­vo­re s De­eze­rom i Yo­uTu­be­om za ci­je­lu Eu­ro­pu, Bli­ski is­tok i Afri­ku. To zna­či da će hr­vat­ski auto­ri pu­tem HDS ZAMPa iz­rav­no li­cen­ci­ra­ti svo­ju glaz­bu u Nje­mač­koj, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i dru­gim ve­li­kim tr­ži­šti­ma gdje smo do sa­da čes­to za­vr­ša­va­li u tzv. odre­za­nim du­gim re­po­vi­ma pri­li­kom ras­po­dje­le ho­no­ra­ra pa je no­vac na­šim auto­ri­ma pris­ti­zao ma­lo ili ni­ka­ko, a od­sa­da će sti­za­ti ažur­no i u ci­je­los­ti.

U pro­ce­du­ri su i iz­mje­ne Za­ko­na o autor­skom pra­vu, oče­ku­je se nje­go­vo usva­ja­nje u Sa­bo­ru – ka­ko će se odra­zi­ti na rad HDS ZAMP-a?

No­ve iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na u naj­ve­ćoj mje­ri ba­ve se tran­s­pa­rent­noš­ću i do­brim uprav­lja­njem or­ga­ni­za­ci­ja za ko­lek­tiv­no os­tva­ri­va­nje pra­va po­put HDS ZAMPa. Iako po­dr­ža­va­mo eu­rop­ska nas­to­ja­nja za vi­so­kim stan­dar­di­ma u tom po­gle­du, sma­tra­mo da će ma­lim druš­tvi­ma po­put na­šeg, a oso­bi­to svim dru­gim druš­tvi­ma u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj, no­ve za­kon­ske obve­ze uve­li­ke ote­ža­ti rad i na­met­nu­ti iz­nim­no ve­li­ki broj no­vih obve­za.

Ko­ji su bi­li uzo­ri pri iz­ra­di Za­ko­na? Što je s eu­rop­skom le­gis­la­ti­vom, ko­li­ko je ona oš­tra i ka­kav je red uve­la?

Pri­je sve­ga Za­kon o autor­skom pra­vu sas­to­ji se od in­te­gri­ra­nog sa­dr­ža­ja ni­za svjet­skih ko­nven­ci­ja i me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra ko­ji­ma je Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska pot­pis­ni­ca te ni­za europ­skih di­rek­ti­va ko­je re­gu­li­ra­ju po­dru­čje autor­skih pra­va. Upra­vo su u sa­bor­skoj pro­ce­du­ri no­ve iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na od 40tak no­vih čla­na­ka ko­ji­ma se im­ple­men­ti­ra u na­še za­ko­no­dav­s­tvo još jed­na eu­rop­ska di­rek­ti­va. Dak­le, RH je u pot­pu­nos­ti u ko­rak s Eu­ro­pom i svi­je­tom što se ti­če us­kla­đe­nos­ti pro­pi­sa, me­đu­tim, svi­jest jav­nos­ti o vri­jed­nos­ti i važ­nos­ti za­šti­te autor­skih pra­va ni pri­bliž­no ne sli­je­di pro­pi­se. Kod nas je svi­jest o kra­đi bi­cik­la kao ne­če­mu lo­šem i ne­do­pus­ti­vom vr­lo jas­na, me­đu­tim “maz­nu­ti” pje­smu ili film na in­ter­ne­tu pa on­da još to i po­di­je­li­ti pri­ja­te­lji­ma i ko­le­ga­ma ne sma­tra se ne­čim oso­bi­to lo­šim. I dok se to ne pro­mi­je­ni, sa­mi ta­ko ko­či­mo vlas­ti­ti na­pre­dak. Na ovim se pros­to­ri­ma ne­ri­jet­ko sma­tra ka­ko su

te­le­vi­zij­ski, ra­dij­ski i os­ta­li ko­mer­ci­jal­ni pro­gra­mi jav­no do­bro te da za sa­dr­ža­je na tak­vim ka­na­li­ma ne tre­ba pla­ća­ti pret­pla­tu ni­ti nak­na­du. Pre­ma va­šem miš­lje­nju, što je u po­za­di­ni tak­va sta­va?

Još uvi­jek smo u tran­zi­ci­ji iz biv­šeg sus­ta­va gdje je sve bi­lo jav­no i za­jed­nič­ko u da­naš­nji moderni sus­tav tr­žiš­ne eko­no­mi­je i pri­vat­nog vlas­niš­tva. Taj pro­ces je spor i du­go­tra­jan pa ta­ko i pri­la­god­ba vi­so­koj ra­zi­ni za­šti­te autor­skog pra­va kao pri­vat­nog vlas­niš­tva do ko­je ni­smo na­ža­lost doš­li vlas­ti­tim pro­miš­lja­njem i zre­loš­ću druš­tva, već usva­ja­njem me­đu­na­rod­nih pro­pi­sa i di­rek­ti­va ko­ji od nas vr­lo oprav­da­no tra­že vi­so­ke stan­dar­de za­šti­te pra­va.

To je na­rav­no za na­še vlas­ti­to do­bro, ali jav­nost za njih čes­to ni­je sa­svim sprem­na jer učin­ke i nji­ho­vu vri­jed­nost jed­nos­tav­no ni­smo u pot­pu­nos­ti osvi­jes­ti­li.

Dr­ža­va bi mo­ra­la čvr­sto sta­ti iza za­šti­te autor­skih pra­va kroz edu­ka­ci­ju jav­nos­ti i jas­ne po­li­tič­ke po­ru­ke po­dr­ške, no da­nas i jed­no i dru­go na­ža­lost iz­os­ta­je.

PR­VI PUT NA­ŠI AUTO­RI ĆE S NAJ­VE­ĆIH TR­ŽI­ŠTA NO­VAC DOBIVATI AŽUR­NO I U CI­JE­LOS­TI, ZA­HVA­LJU­JU­ĆI PREKOGRANIČNIM UGO­VO­RI­MA S YO­UTU­BE­OM I DE­EZE­ROM DR­ŽA­VA MO­RA ČVR­STO STA­TI IZA ZA­ŠTI­TE AUTO­RA KROZ EDU­KA­CI­JU JAV­NOS­TI I PO­LI­TIČ­KU PO­DR­ŠKU, ALI TO IZ­OS­TA­JE

GO­RAN STANZL/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.