In­ter­v­ju Vje­kos­lav Ma­je­tić

Bez vi­so­ko­teh­no­lo­ške pro­izvod­nje ne mo­že op­s­ta­ti ni­jed­na dr­ža­va

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - BERNARD IVEZIĆ

Svo­jim ži­vot­nim us­pje­hom Ma­je­tić sma­tra či­nje­ni­cu da je s Dok-in­gom omo­gu­ćio da se u Hr­vat­skoj ra­zvi­ja i pro­izvo­di vi­so­ka teh­no­lo­gi­ja ko­ja ima i iz­vr­s­ne iz­voz­ne re­zul­ta­te na svjet­skim tr­ži­šti­ma

Če­t­vrt sto­lje­ća od os­nut­ka DokIng je naj­poz­na­ti­ji svjetski brend ro­bot­skih stro­je­va za raz­mi­ni­ra­nje. Nje­gov os­ni­vač i di­rek­tor, iz­u­mi­telj Vje­kos­lav Ma­je­tić, kod nas je poz­na­ti­ji po to­me što je u Hr­vat­skoj us­pio ra­zvi­ti i pro­izves­ti pr­vi hr­vat­ski elek­trič­ki auto­mo­bil XD, a us­pio ga je ov­dje i pro­da­ti. Pr­vi do­ma­ći elek­trič­ni auto­mo­bil ku­pio je za­gre­bač­ki FER. Ma­je­tić je ra­zvio, pro­izveo i pro­dao i dva elek­trič­na auto­bu­sa u Ko­priv­ni­cu, ra­zvio i pro­izveo elek­trič­ne mi­ni ka­mi­one TOM TOM, elek­trič­ni džip, te elek­trič­ne mo­to­re Co­re. Za po­to­nje ima part­ne­re za iz­voz u Špa­njol­sku i Mek­si­ko, pr­va na­rudž­ba je vi­še od ti­su­ću ko­ma­da. Ma­je­tić je već ra­zvio i no­vi osob­ni auto na elek­trič­ni po­gon zvan YD, a ko­je­ga se tes­t­na vož­nja oče­ku­je kroz go­di­nu da­na. Kli­jen­ti DokIn­ga naj­ve­će su svjet­ske tvrt­ke u ru­dar­skoj, nuk­le­ar­noj i voj­noj in­dus­tri­ji. Tvrt­ka, ia­ko u Za­gre­bu, su­dje­lu­je na sku­po­vi­ma o vir­tu­al­noj stvar­nos­ti, umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji i ro­bo­ti­ci. Za svoj je rad Ma­je­tić upra­vo do­bio Eu­rop­sku pos­lov­nu na­gra­du (EBA) za ži­vot­no dje­lo. Ve­li­ko je to priz­na­nje, jer se za nje­ga na­tje­cao s dru­gim po­du­zet­ni­ci­ma iz EU, ko­ja je jed­no od tri gos­po­dar­ski naj­i­no­va­tiv­ni­jih i naj­pro­pul­ziv­ni­jih po­dru­čja na pla­ne­tu. No, u Ma­je­ti­će­vom ure­du EBA na­gra­da ni­je usam­lje­na. Vi­tri­na je pu­na priz­na­nja.

Ko­ja vam je na­gra­da naj­dra­ža?

Or­de­ni predsjednika RH Re­da Da­ni­ce Hr­vat­ske. Je­dan s li­kom Ni­ko­le Tes­le iz 2010. i dru­gi s li­kom Bla­ža Lor­ko­vi­ća iz 2016., i to za po­seb­ne do­pri­no­se hr­vat­skom gos­po­dar­stvu i ino­va­tiv­nom po­du­zet­niš­tvu.

Kao do­bit­nik na­gra­de za ži­vot­no dje­lo što sma­tra­te svo­jim ži­vot­nim dje­lom?

Da bis­te mo­gli us­pje­ti mo­ra­te to že­lje­ti. Tek on­da slijedi upo­ran rad, tra­že­nje no­vih na­či­na i ja­ko gu­ra­nje ka­ko bis­te pro­izvod mo­gli fi­nan­ci­ra­ti i pla­si­ra­ti na glo­bal­no tr­ži­šte. Da je te­ško, te­ško je. Po­seb­no pro­izvo­di­ti ne­što u Hr­vat­skoj. No, Doking je do­kaz da se mo­že u nas ra­zvi­ja­ti i pro­izvo­di­ti vi­so­ka teh­no­lo­gi­ja te da je to na ne­ki na­čin mo­je ži­vot­no dje­lo. Sre­tan sam što su Do­kin­go­vi stro­je­vi po­mo­gli u raz­mi­ni­ra­nju vi­še od 36 mi­li­ju­na če­tvor­nih me­ta­ra po­dru­čja kon­ta­mi­ni­ra­nih mi­na­ma i dru­gim eks­plo­ziv­nim sred­stvi­ma te spa­si­li broj­ne ži­vo­te. Sre­tan sam što smo spa­si­li i ži­vo­te ru­da­ra, na­ši ro­bo­ti obav­lja­ju naj­o­pas­ni­je pos­lo­ve umjes­to njih. Sre­tan sam i što smo u Hr­vat­skoj stvo­ri­li okru­že­nje u ko­jem 30ak vr­s­nih mla­dih struč­nja­ka mo­že stva­ra­ti i ba­vi­ti se ra­zvo­jem naj­na­pred­ni­jih teh­no­lo­gi­ja iz ro­bo­ti­ke, umjet­ne in­te­li­gen­ci­je, vir­tu­al­ne stvar­nos­ti i elek­trič­nih vozila. Ko­nač­no, sre­tan sam što nam je tr­ži­šte iz­van Hr­vat­ske i što su nam kup­ci vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je ured­no pla­ća­ju pa ima­mo fi­nan­cij­sku sta­bil­nost. Vlas­ti­ta vi­so­ko­teh­no­lo­ška pro­izvod­nja i njen iz­voz su važ­ni. Bez njih da­nas ni­ti jed­na dr­ža­va ne mo­že op­s­ta­ti.

Što je Dok-in­gu bio oki­dač za us­pjeh?

Ia­ko sma­tram da dr­ža­va ima ve­li­ku ulo­gu u po­dr­š­ci vi­so­ko­teh­no­lo­škoj in­dus­tri­ji, kao po­du­zet­nik uvje­ren sam da svat­ko mo­ra tra­ži­ti svo­ju pri­li­ku. Ne­će vam nit­ko ni mo­ći po­mo­ći, ako si pr­vo ne po­mog­ne­te sa­mi. Doking je us­pio jer jer ra­zvio do­bar pro­izvod za raz­mi­ni­ra­nje Hr­vat­ske. Kad smo se do­ka­za­li ov­dje, ši­ri­li smo se van. Uči­ni­li smo raz­mi­ni­ra­nje si­gur­ni­jim pos­lom. Us­pje­li smo jer smo uči­li na vlas­ti­toj ko­ži. Ma­lo je tvrt­ki na svi­je­tu ko­je pro­izvo­de i ra­de sa svo­jim stro­je­vi­ma, u na­še stro­je­ve ut­ka­li smo i vlas­ti­to is­kus­tvo. Oni su učin­ko­vi­ti, ro­bus­ni, po­uz­da­ni u eks­plo­ata­ci­ji i ra­de na svim te­re­ni­ma. Mo­čvar­ni te­ren svla­da­li smo raz­mi­ni­ra­ju­ći oko­li­cu Gli­ne. U SADu su tes­ti­ra­ni u pus­ti­nji...

Ko­li­ko ste do­sad pro­da­li ro­bo­ta za raz­mi­ni­ra­nje?

Vi­še od 300 sus­ta­va glo­bal­no, od če­ga ih je 30ak u Hr­vat­skoj. Ko­ris­te se u mi­rov­nim mi­si­ja­ma, tvrt­ka­ma za raz­mi­ni­ra­nje, voj­ska­ma, a ku­pu­ju ih i vla­de kao do­na­ci­je. Naš naj­poz­na­ti­ji i naj­ve­ći ku­pac je ame­rič­ka voj­ska. Doking je naj­po­pu­lar­ni­ji brend sus­ta­va za raz­mi­ni­ra­nje na svi­je­tu.

Ka­ko ste us­pje­li pro­da­ti vi­so­ku teh­no­lo­gi­ju iz Hr­vat­ske i na­pra­vi­ti naj­po­pu­lar­ni­ji brend u ni­ši? Kak­vu ste iz­voz­nu in­fras­truk­tu­ru tre­ba­li?

Na­ša iz­voz­na in­fras­truk­tu­ra te­me­lji se na kva­li­tet­nim lo­kal­nim part­ne­ri­ma i agen­ti­ma, te kon­ti­nu­ira­noj pri­sut­nos­ti na naj­z­na­čaj­ni­jim spe­ci­ja­li­zi­ra­nim saj­mo­vi­ma, iz­lož­ba­ma i kon­fe­ren­ci­ja­ma u svi­je­tu. Ne mo­že­te pos­ti­ći pro­daj­ne re­zul­ta­te bez iz­rav­nog kon­tak­ta s kup­cem. Za­to se os­la­nja­mo na lo­kal­ne part­ne­re, a ima­mo i dva ure­da u SADu i Juž­no­afrič­koj Re­pu­bli­ci ( JAR).

Za­što lju­di još uvi­jek gi­nu u raz­mi­ni­ra­nju? Imat će­mo auto­nom­na vozila za oti­ći na tr­ž­ni­cu, ali za­što ih ne­ma­mo za uk­la­nja­nje mi­na?

Na­ši stro­je­vi mo­gu ra­di­ti auto­nom­no. No, nji­ho­va pr­va funk­ci­ja je da bu­du alat ko­jim čo­vjek uprav­lja sa si­gur­ne uda­lje­nos­ti. Na­ša pr­va mi­si­ja je da ču­va­mo čo­vje­ka. Kad is­po­ru­ču­je­mo na­šeg ro­bo­ta za raz­mi­ni­ra­nje uz nje­ga se mo­že is­po­ru­či­ti i vo­zi­lo ko­je će bi­ti ko­man­d­ni cen­tar ili sa­mo opre­ma za da­ljin­ski nad­zor i uprav­lja­nje. Na­rav­no da se mo­že pot­pu­no auto­ma­ti­zi­ra­ti po­sao raz­mi­ni­ra­nja. No, to ni­je sa­mo teh­nič­ko već i pi­ta­nje eti­ke i re­gu­la­ti­ve.

Ko­ji su vam tu teh­nič­ki, a ko­ji etič­ki i re­gu­la­tor­ni iz­a­zo­vi?

Doking ra­zvi­ja vlas­ti­ti sus­tav auto­nom­ne vož­nje, ali ne mo­že­mo ga us­po­re­đi­va­ti s onim od Ube­ra, Ap­plea i Go­oglea, ko­ji ko­ris­te poz­na­te sce­na­ri­je iz ces­tov­ne vož­nje. Raz­mi­ni­ra­nje se do­ga­đa na svim vr­sta­ma te­re­na pa se naš sus­tav mo­ra mo­ći sna­la­zi­ti u da­le­ko zah­tjev­ni­jim i ne­pre­dvid­lji­vi­jim uvje­ti­ma. Teh­nič­ki za­sad ne­ma po­tre­be za pu­nom auto­ma­ti­za­ci­jom raz­mi­ni­ra­nja, tak­vi se pos­lo­vi obav­lja­ju na ma­njim kva­dra­tu­ra­ma gdje je čo­vje­ko­va asis­ten­ci­ja vi­še no do­bro­doš­la. Etič­ke i re­gu­la­tor­ne iz­a­zo­ve naj­bo­lje sa­ži­ma či­nje­ni­ca da ni Hr­vat­ska ne priz­na­je da je raz­mi­ni­ra­nje ne­kog po­dru­čja go­to­vo ako ga ba­rem jed­nom ni­je pro­šao čo­vjek i ruč­no pre­gle­dao sva­ki pe­dalj.

Kad već ra­zvi­ja­te umjet­nu in­te­li­gen­ci­ju ko­ja kao asis­tent mo­že i auto­nom­no raz­mi­ni­ra­ti, ho­će­te li pro­da­va­ti sus­ta­ve za auto­nom­nu vož­nju ili ne­ke nje­ne funk­ci­onal­nos­ti?

Naš pr­vi elek­trič­ni auto­mo­bil XD, pr­vi hr­vat­ski eauto­mo­bil pro­izve­den i pro­dan u Hr­vat­skoj, upra­vo se za to ko­ris­ti. S FERom u ok­vi­ru jed­nog EU pro­jek­ta ra­di­mo sus­tav auto­mat­skog par­ki­ra­nja. Ra­di­mo još ne­ke EU pro­jek­te na tom po­dru­čju.

O pro­da­ji umjet­ne in­te­li­gen­ci­je, kao i sva­ke teh­no­lo­gi­je, pi­ta­nje je tko je že­li ku­pi­ti kao tak­vu, a tko kao dio pro­izvo­da.

Poz­na­ti ste i po ru­dar­skim stro­je­vi­ma. Do ko­je du­bi­ne idu pod zem­lju?

Na­ši ro­bot­ski stro­je­vi ma­hom ra­de na va­đe­nju pla­ti­ne, a ima­mo i mo­de­la ko­ji ru­da­re di­ja­man­te i dru­ge vri­jed­nos­ti. U JARu ima­mo 35 stro­je­va ko­ji su znat­no po­ve­ća­li učin­ko­vi­tost rud­ni­ka i si­gur­nost ru­da­ra. Ra­zvi­ja­mo pet no­vih mo­de­la za An­gloAme­ri­can, naj­ve­ćeg svjet­skog pro­izvo­đa­ča pla­ti­ne. Što se du­bi­ne ti­če je sve­jed­no, već me­tar is­pod po­vr­ši­ne ste u mr­k­lom mra­ku. Što ide­te dub­lje, to je to­pli­ne, vlaž­ni­je, opas­nost od uru­ša­va­nja ras­te, a tu su i pli­no­vi i te­ku­ći­ne, sve dru­ga­či­jeg sas­ta­va od onog na po­vr­ši­ni. No, po­nu­da stro­je­va nam je još ši­ra.

U ko­jem smis­lu?

Ra­zvi­ja­mo i stro­je­ve ko­ji ru­da­re uran. Je­dan pla­ni­ra­mo za stra­nog part­ne­ra ko­ji je je­dan od naj­ve­ćih igra­ča na glo­bal­nom nuk­le­ar­nom tr­ži­štu. Je­dan od ra­zvoj­nih pro­je­ka­ta od­no­si se i na ro­bo­te za asis­ten­ci­ju u slu­ča­ju ha­va­ri­ja na plin­skim bu­šo­ti­na­ma. U Za­gre­bu smo ne­dav­no asis­ti­ra­li va­tro­gas­ci­ma s na­šim ro­bo­tom MVF5. Po­mo­gao je uga­si­ti po­žar ko­ji bi tra­jao da­ni­ma, u sve­ga ne­ko­li­ko sa­ti. Raz­gr­nuo je dio zga­ri­šta s bi­oot­pa­dom gdje se stva­rao me­tan i omo­gu­ćio va­tro­gas­ci­ma da po­žar br­zo uga­se.

Vi­so­ko­teh­no­lo­škim tvrt­ka­ma tre­nu­tač­no naj­vi­še go­ri pod pe­ta­ma zbog manj­ka struč­nih ka­dro­va. Ko­li­ko od va­ših 120-ak lju­di ra­di u ra­zvo­ju?

Ot­pri­li­ke če­t­vr­ti­na je u ra­zvo­ju, ima­mo dos­ta mla­dih i am­bi­ci­oz­nih pro­daj­nih spe­ci­ja­lis­ta, vr­lo važ­nih jer po ci­je­lom svi­je­tu tra­že no­ve kli­jen­te i part­ne­re, os­ta­tak lju­di ra­di u pro­izvod­nji, kon­tro­li kva­li­te­te, na­ba­vi, pot­por­nim funk­ci­ja­ma i tvrt­ki kće­ri Doking Au­to­mo­tiv. Ka­ko se u seg­men­tu ra­zvo­ja osje­ća kri­za, ma­lo stag­ni­ra­mo. Je­dan dio lju­di nam je oti­šao u ino­zem­s­tvo. Žao mi je zbog to­ga, jer da bis­te stvo­ri­li kva­li­tet­nog in­že­nje­ra tre­ba pro­ves­ti tri do pet go­di­na ra­de­ći na­kon ško­lo­va­nja.

Ne­ki od naj­bo­ljih tad od­la­ze. Pla­će su nam iz­nad pro­sje­ka gra­da, re­do­vi­te, a tru­di­mo se stvo­ri­ti do­bre rad­ne uvje­te i ugod­nu me­đu­ljud­sku kli­mu. No, mla­di tra­že no­ve iz­a­zo­ve i že­le is­pro­ba­ti ra­di­ti u dru­gim sre­di­na­ma, mo­žda i dru­gim in­dus­tri­ja­ma, što je ra­zum­lji­vo. Ža­los­ti me kad nam ode do­bar struč­njak, a mo­gu se sa­mo na­da­ti da će se ne­ki i vra­ti­ti jed­nog da­na s no­vim is­kus­tvi­ma. Sre­ćom, uku­pan broj za­pos­le­nih u Do­kin­gu je sta­bi­lan.

Što bi tre­ba­lo na­pra­vi­ti da se to ri­je­ši?

Mi zbog pos­to­je­ćih uvje­ta pos­lo­va­nja ne mo­že­mo na­pra­vi­ti pu­no to­ga. Tre­ba nam bo­lja po­rez­na po­li­ti­ka ka­ko bi se po­ve­ća­la kon­ku­rent­nost hr­vat­skih pro­izvo­đa­ča i iz­voz­ni­ka. Tre­ba sma­nji­ti iz­dva­ja­nja za rad­ni­ke i po­re­ze da mo­že­mo po­ve­ća­ti pla­će.

Mo­že li se to di­je­lom ri­je­ši­ti kroz pot­po­re vi­so­ko­teh­no­lo­škom ra­zvo­ju?

Ako vla­da ima ins­ti­tu­ci­ju ko­ja po­dr­ža­va ra­zvoj i no­ve teh­no­lo­gi­je on­da bi pro­ces do­la­že­nja do nov­ca za pro­jek­te ko­ji se te­me­lje na ra­zvo­ju i no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma tre­bao bi­ti jed­nos­tav­ni­ji i sred­stva bi tre­ba­la bi­ti obil­ni­ja. Ili bi tre­ba­lo snaž­ni­je po­du­pri­je­ti iz­voz­ne pos­lo­ve. Ili pro­na­ći mo­del jav­no­pri­vat­nog part­ner­stva na ra­zvoj­nim pro­jek­ti­ma.

TO­MIS­LAV MI­LE­TIĆ/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.