Tko će bi­ti kriv ako me­di­cin­ski ro­bot po­gri­je­ši? On, pro­izvo­đač ili pa­ci­jent?

Biz­nis i eti­ka Fi­lo­zof­ske de­ba­te o auto­nom­noj vož­nji već utje­ču na kup­nju e-vozila, pa­met­nih ure­đa­ja u do­mu...

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - BERNARD IVEZIĆ

Pr­vu hr­vat­sku kon­fe­ren­ci­ju o umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji ni­su or­ga­ni­zi­ra­li ni in­že­nje­ri ni po­du­zet­ni­ci već - fi­lo­zo­fi

Hr­vat­ski ro­bot za ope­ra­ci­je moz­ga Ron­na, ko­ji da­nas asis­ti­ra u za­gre­bač­koj Kli­nič­koj bol­ni­ci Du­bra­va, za dvi­je-tri go­di­ne mo­ći će ci­je­li za­hvat oba­vi­ti sam. Umjet­na in­te­li­gen­ci­ja ugra­đe­na u Ron­nu uči mu­nje­vi­tom br­zi­nom pa je­dan od nje­nih tvo­ra­ca, Bo­jan Jer­bić, vo­di­telj Za­vo­da za ro­bo­ti­ku i auto­ma­ti­za­ci­ju pro­izvod­nih sus­ta­va s Fa­kul­te­ta stro­jar­stva i bro­do­grad­nje u Za­gre­bu, sad umjes­to pro­ble­ma iz do­me­ne vi­so­ke teh­no­lo­gi­je, sve vi­še pro­miš­lja pi­ta­nja iz do­me­ne eti­ke pa i ši­re – fi­lo­zo­fi­je.

Na­oko jed­nos­tav­no pi­ta­nje ve­za­no za bu­du­ću auto­nom­nu Ron­nu, za ko­ju se za­ni­ma­ju i ame­rič­ki pro­izvo­đa­či, mo­glo bi bi­ti tko će bi­ti kriv ako za­hvat kre­ne po zlu. Ron­na kao elek­tro­nič­ka oso­ba? Autor al­go­rit­ma na te­me­lju ko­jeg Ron­na ra­di? Ho­će li kriv bi­ti pro­izvo­đač ili pa­ci­jent?

Big da­ta u ru­ka­ma dik­ta­to­ra

Ron­na do­bro os­li­ka­va s kak­vim će se pi­ta­nji­ma do­ma­ći vi­so­ko­teh­no­lo­ški struč­nja­ci usko­ro su­sres­ti. O nji­ma se već go­di­na­ma žus­tro de­ba­ti­ra u Si­li­cij­skoj do­li­ni, a sa­da se te te­me na­či­nju i kod nas. U Za­gre­bu je kra­jem svib­nja odr­ža­na pr­va kon­fe­ren­ci­ja o umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji u Hr­vat­skoj. “Za­greb Ap­pli­ed Et­hics Con­fe­ren­ce 2017 The Et­hics of Ro­bo­tics and Ar­ti­fi­ci­al In­tel­li­gen­ce” (ZAEC) je us­mje­re­na na znans­tve­ni­ke ko­ji se ba­ve pri­mi­je­nje­nom eti­kom, a ove go­di­ne pre­zen­ti­ra­li su svo­ja dos­tig­nu­ća u po­dru­čju umjet­ne in­te­li­gen­ci­je. S njom u Hr­vat­skoj ra­di pre­gršt tvrt­ki CROTEAM, Na­no­bit, Ri­mac Au­to­mo­bi­li, DokIng, ali i star­tu­pi Bel­la­be­at, Pho­toPay, Era­to... Njo­me se ba­ve is­tra­ži­va­či na fa­kul­te­ti­ma, u bi­oteh­no­lo­gi­ji, na­no­teh­no­lo­gi­ji, ru­dar­stvu, pro­me­tu. Pr­vu kon­fe­ren­ci­ju u Hr­vat­skoj is­klju­či­vo o umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji ni­su or­ga­ni­zi­ra­li in­že­nje­ri, in­for­ma­ti­ča­ri ili po­du­zet­ni­ci već fi­lo­zo­fi. An­dre­as Mat­t­hi­as, pro­gra­mer i fi­lo­zof, vi­ši pre­da­vač na ka­te­dri za fi­lo­zo­fi­ju na hon­g­kon­škom Lin­g­nan Uni­ver­sityju, ne­go­du­je na pi­ta­nje odak­le fi­lo­zo­fi u vi­so­koj teh­no­lo­gi­ji i on­da još biz­ni­su.

“Fi­lo­zo­fi su odu­vi­jek pro­pi­ti­va­li vri­jed­nos­ti druš­tva i kva­li­te­tu na­ših ži­vo­ta. Da­nas je to tim ak­tu­al­ni­je što su te dvi­je te­me pos­ta­le iz­vo­ri pos­lov­nih ci­lje­va naj­ve­ćih kom­pa­ni­ja. Je­anJacqu­es Ro­usse­au, John Stu­art Mill, Karl Marx sa­mo su ne­ki od fi­lo­zo­fa ko­ji su os­ta­vi­li vr­lo opip­lji­vog tra­ga i u gos­po­dar­stvu. Pi­ta­nja ra­ci­onal­nog iz­bo­ra ili op­ćeg do­bra, na ko­ji­ma da­nas gra­di­mo gos­po­dar­stvo, pr­vo su bi­la u fo­ku­su fi­lo­zo­fi­je. No, da­nas ima­mo pro­gra­me­re ko­ji ne zna­ju ni­šta o fi­lo­zo­fi­ji i fi­lo­zo­fe ko­ji ne zna­ju ni­šta o pro­gra­mi­ra­nju”, ka­že Mat­t­hi­as.

Do­da­je da je ta­ko i u dru­gim po­dru­čji­ma te da je sve ve­ći pro­blem što struč­nja­ci iz raz­li­či­tih po­dru­čja me­đu­sob­no ne ko­mu­ni­ci­ra­ju. S dru­ge stra­ne, Mat­t­hi­as ko­ji je i pro­gra­mer i fi­lo­zof, ka­že da fi­lo­zo­fi zna­ju što sme­ta pro­gra­me­re. Spo­mi­nje bloc­k­c­ha­in i bit­co­in za ko­je ka­že da da­ju mo­guć­nost da iz­vo­di­te taj­ne tran­sak­ci­je i to se mo­že ko­ris­ti­ti za zlo, ali da­ju i slo­bo­du da ku­pi­te ne­što, a da to svat­ko ne zna. Na­vo­di i pri­mjer big da­ta teh­no­lo­gi­je kod Tes­le, ko­ji ci­je­lo vri­je­me dok ko­ris­ti­te auto sve što ra­di­te do­jav­lju­je pro­izvo­đa­ču.

“Big da­ta stva­ra niz fi­lo­zof­skih pro­ble­ma. Što ako dr­ža­va iz ko­je je pro­izvo­đač auto­mo­bi­la odjed­nom pos­ta­ne dik­ta­tu­ra ili do­bi­je lo­šu vla­du? Dik­ta­tor do­bi­va pris­tup svim va­šim osob­nim po­da­ci­ma”, upo­zo­ra­va Mat­t­hi­as.

Te­ško po­ga­đa ma­nje igra­če

Već da­nas, is­ti­če, teh­no­lo­gi­je va­tro­zi­da umjes­to za za­šti­tu od ha­ke­ra ko­ris­te se za cen­zu­ru i špi­ju­ni­ra­nje. Do­da­je da će dalj­nji na­pre­dak teh­no­lo­gi­je u big da­ti i umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji kroz sus­ta­ve ugra­đe­ne u ra­ču­na­la, ro­bo­te i dru­ge stva­ri, te­ško po­go­di­ti ma­nje igra­če i gos­po­dar­stva ma­njih dr­ža­va.

“Hr­vat­ska i tvrt­ke odav­de ne­ma­ju do­volj­no po­da­ta­ka da tre­ni­ra­ju svo­je sis­te­me umjet­ne in­te­li­gen­ci­je s ko­ji­ma bi mo­gle odr­ža­ti pred­nost u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju iz naj­ve­ćih dr­ža­va, a svi tak­vi sis­te­mi te­me­lje se na po­da­ci­ma. Ap­ple, Go­ogle, Tes­la i svi ti po­dat­kov­ni mo­no­po­lis­ti, da­ju vam tek da ra­di­te vlas­ti­te pro­izvo­de na nji­ho­vim plat­for­ma­ma, ne i po­dat­ke ko­je su sku­pi­li”, ka­že Mat­t­hi­as.

To­mis­lav Ja­no­vić, do­cent na Od­sje­ku za fi­lo­zo­fi­ju i ko­mu­ni­ko­lo­gi­ju Hr­vat­skih stu­di­ja, je­dan od or­ga­ni­za­to­ra ZAECa po­jaš­nja­va da nam ne­dos­ta­ju thin­k­tan­ko­vi ko­ji bi po­mo­gli druš­tvu an­ti­ci­pi­ra­ti tak­ve tren­do­ve. S njim se sla­že i dru­gi su­or­ga­ni­za­tor kon­fe­ren­ci­je, To­mis­lav Bra­ca­no­vić, izvan­red­ni pro­fe­sor eti-

To­mis­lav Bra­ca­no­vić

Hr­vat­ski stu­di­ji ke i fi­lo­zo­fi­je zna­nos­ti na Hr­vat­skim stu­di­ji­ma, ko­ji is­ti­če da su pi­ta­nja s ko­ji­ma se ba­ve tvor­ci Ron­ne u fi­lo­zo­fi­ji du­go poz­na­ta.

“Ro­bo­ti­ka i umjet­na in­te­li­gen­ci­ja na­pre­du­ju eks­po­nen­ci­jal­no i pos­ta­ju sve­pri­sut­ni. Ro­bo­ti, mo­že­mo ih zva­ti i pa­met­ni stro­je­vi, ko­ris­te se u me­di­ci­ni, pro­me­tu, zdrav­s­tve­noj skr­bi, seks in­dus­tri­ji, do­ma­ćins­tvu i za­to smo na kon­fe­ren­ci­ju do­ve­li fi­lo­zo­fe i dru­ge struč­nja­ke ko­ji se ba­ve svim tim po­dru­čji­ma”, ka­že Bra­ca­no­vić.

On nas­tav­lja da fi­lo­zof­ske de­ba­te na te­mu auto­nom­ne vož­nje već utje­ču na od­lu­ku o kup­nji elek­trič­nih vozila. Slič­no je, na­vo­di, i u slu­ča­ju ro­bot­skih usi­sa­va­ča, pa­met­nih ku­ća ili pa­met­nih te­le­vi­zo­ra u ku­ćans­tvu.

“Ni­je sve­jed­no je li pro­izvo­đač od­lu­čio za­šti­ti se­be i pri opas­noj si­tu­aci­ji is­po­ru­čio auto­mo­bil či­ja umjet­na in­te­li­gen­ci­ja sma­tra da je pri­ori­tet spa­si­ti pje­ša­ka ili je pri­ori­tet spa­si­ti vo­za­ča. Ve­li­ko je pi­ta­nje si­gur­nos­ti ku­ćan­skih ro­bo­ta, oni skup­lja­ju ve­li­ke ko­li­či­ne po­da­ta­ka o va­ma i va­šoj dje­ci pa je pi­ta­nje tko sno­si od­go­vor­nost ako net­ko ha­ki­ra te ro­bo­te i na­ru­ši va­šu pri­vat­nost ili vas za­hva­lju­ju­ći tim po­da­ci­ma op­ljač­ka ili na­pad­ne”, ka­že Bra­ca­no­vić.

MARKO PRPIĆ/

Su­or­ga­ni­za­tor kon­fe­ren­ci­je To­mis­lav Ja­no­vić i jed­na od nje­nih zvi­jez­da An­dre­as Mat­t­hi­as

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.