KOMENTAR

TEH­NO­LO­GI­JA NE MOŽE RI­JE­ŠI­TI SVE PRO­BLE­ME, PARIŠKI SPO­RA­ZUM UVI­JEK ĆE BI­TI PO­TRE­BAN >>

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Od­lu­ka pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa o pov­la­če­nju SA­Da iz Pa­ri­škog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma do­is­ta je vri­jed­na ža­lje­nja i te­me­lji se na manj­ka­voj eko­nom­skoj ana­li­zi. No, ne­za­us­tav­ljiv teh­no­lo­ški na­pre­dak, plus od­luč­no dje­lo­va­nje od stra­ne os­ta­lih ze­ma­lja, tvrt­ki di­ljem svi­je­ta i ame­rič­kih gra­do­va i dr­ža­va, jam­čit će da Trump ne ome­ta na­pre­dak u smje­ru gos­po­dar­stva s ni­skim udje­lom ugljika.

Trump je tvr­dio da će Pariški spo­ra­zum sni­zi­ti ame­rič­ki BDP za 3 bi­li­ju­na do­la­ra do 2040. go­di­ne. No, stu­di­ja ko­ju on ci­ti­ra na ap­sur­dan na­čin pret­pos­tav­lja da se sma­nje­nje emi­si­ja od stra­ne SA­Da ne­će mo­ći us­po­re­di­ti s dje­lo­va­njem os­ta­lih ze­ma­lja. Ta­ko­đer je od ključ­ne važ­nos­ti što ona za­ne­ma­ru­je či­nje­ni­cu da teh­no­lo­ška re­vo­lu­ci­ja upra­vo pred­stav­lja pre­obraz­bu u eko­no­mi­ji pro­izvod­nje elek­trič­ne ener­gi­je.

Ti­je­kom sa­mo se­dam go­di­na, tro­ško­vi pro­izvod­nje vje­tro­elek­tra­na sni­zi­li su se za preko 65%, dok su tro­ško­vi pro­izvod­nje so­lar­nih elek­tra­na po­to­nu­li za go­to­vo 90%. Na po­god­nim lo­ka­ci­ja­ma on­sho­re tvrt­ke ko­je se ba­ve ener­gi­jom vje­tra i so­lar­nom ener­gi­jom postižu iz­van­red­ne pos­lov­ne re­zul­ta­te na auk­ci­ja­ma za is­po­ru­ku elek­trič­ne ener­gi­je po iz­nim­no ni­skim ci­je­na­ma od 0,03 do­la­ra po ki­lo­vat sa­tu, či­me s la­ko­ćom nad­ma­šu­ju pro­izvo­đa­če ener­gi­je iz fo­sil­nih go­ri­va. Ci­je­ne of­f­sho­re ener­gi­je vje­tra ta­ko­đer pa­da­ju da­le­ko br­že od oče­ki­va­nog.

Kon­ku­rent­ne ci­je­ne

Ame­rič­ki taj­nik za ener­ge­ti­ku Rick Per­ry, na­ru­čio je iz­ra­du stu­di­je o po­tre­bi za “pro­izvod­njom baz­ne elek­trič­ne ener­gi­je,” na­da­ju­ći se da će ona po­ka­za­ti da upo­ra­ba ug­lje­na u pro­izvod­nji elek­trič­ne ener­gi­je ostaje ključ­na.

Me­đu­tim, ana­li­za ko­ju je pro­ve­la Ko­mi­si­ja za ener­get­sku tran­zi­ci­ju (ETC) po­ka­zu­je da,

VJE­TRO­ELEK­TRA­NA I SO­LAR­NIH ELEK­TRA­NA BEZ OGROMNIH SUBVENCIJA

us­li­jed ubr­za­nog pa­da tro­ško­va pro­izvod­nje ba­te­ri­ja (pad od oko 70% ti­je­kom raz­dob­lja od 5 go­di­na), pos­tro­je­nja na ba­zi fo­sil­nih go­ri­va za pro­izvod­nju baz­ne ener­gi­je vi­še ne­će bi­ti neo­p­hod­na. Unu­tar 15 go­di­na, mo­ći ćemo sa­gra­di­ti ener­get­ske sus­ta­ve u ko­ji­ma će 90% elek­trič­ne ener­gi­je bi­ti pro­izve­de­no u vje­tro­elek­tra­na­ma ili u so­lar­nim elek­tra­na­ma, s ukup­nim tro­ško­vi­ma, uklju­ču­ju­ći sve po­tre­be za po­hra­nom ener­gi­je i bac­ku­pom, od sa­mo 0,07 do­la­ra po ki­lo­vat­sa­tu. To je u pot­pu­nos­ti kon­ku­rent­no s tre­nut­nim tro­ško­vi­ma ener­gi­je pro­izve­de­ne na ba­zi fo­sil­nih go­ri­va.

Ova teh­no­lo­ška re­vo­lu­ci­ja tran­sfor­mi­ra po­ten­ci­jal za rast gos­po­dar­stva s ni­skim udje­lom ugljika. Do­ne­dav­no se pret­pos­tav­lja­lo da zem­lje po­put In­di­je, ko­ja vje­ro­jat­no mo­ra utros­tru­či­ti svo­ju ops­kr­bu elek­trič­nom ener­gi­jom unu­tar 20 go­di­na ka­ko bi iš­la u ko­rak s ras­tu­ćim ži­vot­nim stan­dar­dom, ne mo­gu iz­bje­ći ogrom­na po­ve­ća­nja u pro­izvod­nji ener­gi­je na ba­zi ug­lje­na. No, stu­di­ja ko­ju je pro­veo In­dij­ski Ins­ti­tut za ener­gi­ju i re­sur­se po­ka­zu­je da u tre­nut­ku u ko­jem ob­nov­lji­vi izvo­ri ener­gi­je pos­tig­nu ukup­ne tro­ško­ve od 0,07 do­la­ra po ki­lo­vat­sa­tu, u In­di­ji će se u pot­pu­nos­ti mo­ći udo­vo­lji­ti ras­tu­ćim po­tre­ba­ma za elek­trič­nom ener­gi­jom.

Pad po­troš­nje ug­lje­na

Po­s­lje­dič­no, dok su pret­hod­na pre­dvi­đa­nja pret­pos­tav­lja­la da upo­ra­ba ug­lje­na u In­di­ji mo­ra po­ras­ti i do­se­ći ba­rem 1500 mi­li­ju­na to­na go­diš­nje, ona bi za­pra­vo mo­gla do­se­ći vr­hu­nac od 900 mi­li­ju­na to­na te za­tim pas­ti. Do­is­ta, po­troš­nja ug­lje­na u Ki­ni pa­da već tri go­di­ne. U Bri­ta­ni­ji je ona pa­la za 50% u 2016. go­di­ni. Pro­cje­ne Ko­mi­si­je za ener­get­sku tran­zi­ci­ju (ETC) po­ka­zu­ju da bi de­kar­bo­ni­za­ci­ja ener­get­skog sek­to­ra mo­gla do­ves­ti do po­la ukup­no po­treb­nih sma­nje­nja emi­si­ja u ci­lju pos­ti­za­nja­nja ci­lje­va Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma ve­za­no uz ogra­ni­ča­va­nje po­ras­ta pro­sječ­ne glo­bal­ne tem­pe­ra­tu­re do­bra­no is­pod 2°C, u od­no­su na pre­din­dus­trij­sko do­ba – i to bez gu­bi­ta­ka pri­ho­da na ko­je Trump ne­ute­me­lje­no upo­zo­ra­va. Su­oče­ni s tak­vim us­pje­hom, može se čak či­ni­ti da nam Pariški spo­ra­zum vi­še ni­je po­tre­ban kao ni bi­lo kak­ve po­li­tič­ke in­ter­ven­ci­je, jer sa­ma teh­no­lo­gi­ja može ri­je­ši­ti sve pro­ble­me. No, to je uto­pij­ska za­blu­da iz tri raz­lo­ga.

Po­naj­pri­je, ni­kad ne bi­smo postigli današnje tro­ško­ve pro­izvod­nje vje­tro­elek­tra­na i so­lar­nih elek­tra­na bez ogromnih subvencija za ko­ri­šte­nje pr­vo­bit­no vr­lo sku­pih ob­nov­lji­vih iz­vo­ra. Te su su­bven­ci­je po­tak­nu­le teh­no­lo­ški ra­zvoj i im­ple­men­ta­ci­ju ve­li­kih raz­mje­ra, što je po­s­lje­dič­no do­ve­lo do ta­ko dra­ma­tič­nog sni­ža­va­nja tro­ško­va da su­bven­ci­je vi­še ni­su po­treb­ne.

Na­da­lje, dok je de­kar­bo­ni­za­ci­ja pro­izvod­nje elek­trič­ne ener­gi­je ključ­na i ne­iz­bjež­na, ona ni­je dos­tat­na. Čak i ako pro­ši­ri­mo upo­ra­bu čis­te ener­gi­je na što ve­ći broj ak­tiv­nos­ti – elek­tri­za­ci­jom auto­mo­bi­la, la­ga­nih kom­bi­ja te u ve­li­kim raz­mje­ri­ma re­zi­den­ci­jal­no i ko­mer­ci­jal­no gri­ja­nje – os­tat će nam ključ­ne eko­nom­ske ak­tiv­nos­ti po­put avi­ja­ci­je, ces­tov­nog pri­je­vo­za te­re­ta na ve­li­kim uda­lje­nos­ti­ma, te pro­izvod­nja če­li­ka i ce­men­ta, u ko­ji­ma ni­je vje­ro­jat­no da će elek­tri­za­ci­ja bi­ti cje­lo­vi­to ili is­pla­ti­vo rje­še­nje.

Teh­no­lo­ške op­ci­je za de­kar­bo­ni­za­ci­ju tih sek­to­ra do­is­ta pos­to­je. Me­đu­tim, tro­ško­vi tih teh­no­lo­gi­ja ni­su pa­li ni­ti pri­bliž­no po­put tro­ško­va ko­ri­šte­nja ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je i tre­nut­ne ra­zi­ne ula­ga­nja ni­su dos­tat­ne za po­ti­ca­nje sa­mos­tal­nog pa­da tro­ško­va. Po­dr­ška jav­nih po­li­ti­ka i su­rad­nja raz­li­či­tih in­dus­trij­skih sek­to­ra, is­to­vre­me­no u broj­nim zem­lja­ma, neo­p­hod­ne su za po­nav­lja­nje na­pret­ka pos­tig­nu­tog s ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma.

Ma­nji tro­ško­vi bu­še­nja

Na­po­s­ljet­ku, dok će se tro­ško­vi upo­ra­be ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je ne­iz­bjež­no nas­ta­vi­ti spu­šta­ti, ci­je­ne fo­sil­nih go­ri­va vje­ro­jat­no će ta­ko­đer pas­ti i to iz is­tog raz­lo­ga – us­li­jed dra­ma­tič­nog teh­nič­kog na­pret­ka. Tro­ško­vi nafte iz škri­ljev­ca i va­đe­nja plina na ne­kim su lo­ka­ci­ja­ma pa­li za 60%, dok tvrt­ke pri­mje­nju­ju na­pred­nu ana­li­ti­ku po­da­ta­ka i auto­ma­ti­za­ci­ju u ci­lju po­bolj­ša­nja sto­pe us­pje­ha i sma­nji­va­nja tro­ško­va bu­še­nja. No, sve ni­že ci­je­ne fo­sil­nih go­ri­va mo­gle bi oz­bilj­no pot­ko­pa­ti na­pre­dak u pos­ti­za­nju ci­lje­va Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma us­po­ra­va­njem de­kar­bo­ni­za­ci­je ops­kr­be elek­trič­nom ener­gi­jom te iz­a­zi­va­njem učin­ka opo­rav­ka po­traž­nje, gdje će po­tro­ša­či ko­ris­ti­ti jef­ti­no iz­o­bi­lje elek­trič­ne ener­gi­je na ra­si­pan na­čin. Ka­ko bi­smo ot­klo­ni­li tu opas­nost, treba nam ne­ki oblik odre­đi­va­nja ci­je­na ugljika ko­jeg bi paralelno uvele brojne zem­lje. To bi na­la­ga­lo is­tu vr­stu me­đu­na­rod­ne su­rad­nje kak­vu Pariški spo­ra­zum po­ku­ša­va us­pos­ta­vi­ti, prem­da na ne­sa­vr­šen na­čin. © Pro­ject Syn­di­ca­te, 2017.

NI­KAD NE BI­SMO POSTIGLI DANAŠNJE TRO­ŠKO­VE PRO­IZVOD­NJE TREBA NAM NE­KI OBLIK ODRE­ĐI­VA­NJA CI­JE­NA UGLJIKA KO­JEG BI PARALELNO UVELE BROJNE ZEM­LJE

ADAIR TURNER*

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.