ZAD­NJE ŠTO ZEM­LJI TRE­BA JE DALJ­NJE PO­TI­CA­NJE RAZ­LI­KA U RE­ŽI­JI VLA­DE

Go­mi­la­nje pro­ble­ma Za­što umjes­to bil­da­nja pra­va i po­ti­ca­nja umi­rov­lje­nja što će bi­ti po­s­lje­di­ca no­vog za­ko­na o pra­vi­ma bra­ni­te­lja, re­sor­ni mi­nis­tar Kr­sti­če­vić ni­je smis­lio ne­što da po­tak­ne ve­te­ra­ne, ne­daj­bo­že, da se lak­še za­pos­le, po­kre­nu svoj po­sao i upl

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

PRO­ŠI­RE­NJE POVLASTICA VEĆ PRIVILEGIRANOJ SKU­PI­NI GRA­ĐA­NA NA TE­RET OS­TA­LIH NE­ĆE DO­NI­JE­TI ZAHVALNOST VEĆ PRODUBITI PODJELE U DRUŠ­TVU

U ZEM­LJI U KO­JOJ OD 4,2 MI­LI­JU­NA STA­NOV­NI­KA NI MI­LI­JUN I POL NE RA­DI, VLA­DA TRE­BA POTICATI ZA­POŠ­LJA­VA­NJA, A NE OD­LA­SKE U MI­RO­VI­NU

Go­to­vo če­ti­ri de­set­lje­ća, toč­ni­je 37 go­di­na, na­kon smr­ti Ti­ta sa svih nas­lov­ni­ca vri­šte nas­lo­vi o re­fe­ren­du­mu za pro­mje­nu ime­na tr­ga u me­tro­po­li ko­ji no­si nje­go­vo ime. 37 go­di­na kas­ni­je ne­bit­no je što je Hr­vat­ska u Europ­skoj uni­ji i NATOu, a Ju­gos­la­vi­ja ži­vi još je­di­no u udž­be­ni­ci­ma po­vi­jes­ti i u umo­vi­ma za­gri­že­nih pa­ra­no­id­nih des­ni­ča­ra, umjes­to manj­ka vr­ti­ća, smi­ju­ri­je od jav­nog pri­je­vo­za, ili kak­vog tre­ćeg, za ži­vot važ­nog ko­mu­nal­nog pi­ta­nja, Zagreb se ba­vi Ti­tom. Is­to­vre­me­no, gra­do­na­čel­nik naj­av­lju­je grad­nju Spo­me­ni­ka do­mo­vi­ni, Voj­nog mu­ze­ja i voj­nog grob­lja,

Go­to­vo če­t­vrt sto­lje­ća, toč­ni­je 22 go­di­ne, na­kon kra­ja Do­mo­vin­skog ra­ta u HDZo­va Vla­da na kri­li­ma zah­tje­va ša­to­ra­ša i jed­no­go­diš­nje oku­pa­ci­je jav­nog pros­to­ra i po­ko­je plin­sku bo­cu, do­no­si no­vi za­kon o bra­ni­te­lji­ma. Nji­me se uki­da jav­na evi­den­ci­ja ko­li­ko bra­ni­te­lja (za­što ne ve­te­ra­na na­kon to­li­ko go­di­na?) ima, otva­ra­ju pri­je osam go­di­na za­tvo­re­ni ro­ko­vi za priz­na­va­nje PTSPa i suk­lad­no os­tva­ri­va­nje pra­va te is­pla­ta mi­ro­vi­na pri­pad­ni­ci­ma HVOa uz pra­vo na stam­be­no zbri­nja­va­nje. 22 go­di­ne na­kon ra­ta, kad smo u EU i NATOu, taj­ni po­da­tak bit će ko­li­ko je bra­ni­te­lja bi­lo (500.000 ili vi­še?), pum­pa­ju se pra­va i broj ve­te­ra­na i inva­li­da, te fi­nan­ci­ra­nje gra­đa­na dru­ge dr­ža­ve na te­ret hr­vat­skih po­rez­nih obvez­ni­ka.

Ban­dić 'de­la' po svom

Za­gre­bač­kog gra­do­na­čel­ni­ka još se i mo­že ra­zu­mje­ti da pod­ma­zu­ju­ći des­ni­cu jef­ti­nim re­vi­zi­oniz­mom osi­gu­ra­va pot­po­ru na če­lu gra­da da i da­lje “de­la” po svom, uprav­lja s osam mi­li­jar­di ku­na te­škim pro­ra­ču­nom gra­da bez ve­ćih pro­ble­ma. No, što ra­di Vla­da pot­pu­na je ne­poz­na­ni­ca. O, da, jas­no je da vra­ća us­lu­gu privilegiranoj druš­tve­noj sku­pi­ni uz či­ju je pot­po­ru doš­la na vlast, ali u raz­mje­ri­ma da sa­ma se­bi ko­pa bez­dan u jav­nim fi­nan­ci­ja­ma? Prem­da se uz sva­ki za­kon mo­ra na­pra­vi­ti fi­skal­na pro­cje­na, nit­ko ne zna, na­ime, ko­li­ko će si­ja­set no­vih pra­va ko­šta­ti, no za pret­pos­ta­vi­ti je da će se tro­šak mje­ri­ti u mi­li­jar­da­ma. I to sve dok sa stra­ne vi­si osam mi­li­jar­di ku­na na­go­mi­la­nih du­go­va u zdrav­s­tvu, šest mi­li­jar­di od sin­di­ka­ta jav­nih služ­bi za ne­is­pla­će­ne pla­će ko­ji su lju­di za­is­ta svoj po­sao odra­di­li, is­to to­li­ko od potencijalne ar­bi­tra­že ba­na­ka zbog lo­šeg za­ko­na o ko­nver­zi­ji švi­car­skog fran­ka, kao i ar­bi­tra­že InaMol za ko­ju se već na­ve­li­ko šu­ška da je na­kon one Švi­car­ske i iz­gub­lje­na i u Wa­shin­g­to­nu...

Tik po­što je pre­mi­jer Plen­ko­vić sa­mo­za­do­volj­no us­t­vr­dio da je iz­la­zak iz pro­ce­du­re pre­ko­mjer­nog de­fi­ci­ta “po­t­vr­da kva­li­tet­ne i od­go­vor­ne po­li­ti­ke ko­ju Vla­da vo­di ka­da je ri­ječ o fi­skal­noj kon­so­li­da­ci­ji, mu­drom pro­ra­čun­skom uprav­lja­nju i bri­zi o jav­nim fi­nan­ci­ja­ma”, eto no­vih pra­va bra­ni­te­lji­ma. No, pra­vi raz­mje­ri tra­ge­di­je tog po­te­za pu­no su dub­lji od fi­nan­cij­skog im­pak­ta.

Pro­ši­re­nje povlastica već privilegiranoj sku­pi­ni gra­đa­na na te­ret os­ta­lih ne­će do­ni­je­ti zahvalnost već produbiti podjele u već snaž­no ras­lo­je­nom druš­tvu. Ži­vi­mo u zem­lji ko­ja de­mo­graf­ski sta­ri, u ko­joj od 4,2 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ni­ti mi­li­jun i pol ih ne ra­di, u ko- joj će za tri go­di­ne je­dan rad­nik ne le­đi­ma ima­ti jed­nog umi­rov­lje­ni­ka, u ko­joj go­to­vo po­lo­vi­ca rad­no spo­sob­nih ne ra­di, a tek 13 pos­to odra­di pu­ni rad­ni vi­jek.

U tak­voj kons­te­la­ci­ji po­la­ko do­la­zi do ra­ski­da­nja druš­tve­nog tka­nja, iz su­prot­stav­lje­nih ro­vo­va već se gle­da­ju mla­di i sta­ri, dr­žav­ni i jav­ni služ­be­ni­ci za ko­je vri­je­de jed­na pra­vi­la sa za­pos­le­ni­ma u pri­vat­nom sek­to­ru ko­ji ple­šu po dru­gi­ma...

Ne­mi­nov­na ras­lo­ja­va­nja

Zad­nja stvar ko­ja ovoj zem­lji tre­ba je dalj­nje ras­lo­ja­va­nje i po­ti­ca­nje raz­li­ka u re­ži­ji Vla­de. Za­što umjes­to bil­da­nja pra­va i po­ti­ca­nja umi­rov­lje­nja, mi­nis­tar Kr­sti­če­vić smis­lio ne­što da po­tak­ne ve­te­ra­ne, ne­daj­bo­že, da se lak­še za­pos­le, po­kre­nu svoj po­sao i upla­ću­ju u pro­ra­čun? 22 go­di­ne proš­lo je od ra­ta, Hr­vat­ska je me­đu naj­sla­bi­je ra­zvi­je­nim zem­lja­ma u EU s ogrom­nim re­gi­onal­nim raz­li­ka­ma, du­go­vi u zdrav­s­tvu su to­li­ki da je kva­li­tet­na i dos­tup­na zdrav­s­tve­na us­lu­ga pos­to­ji sa­mo for­mal­no na pa­pi­ru, ali ne i u prak­si. Mi­ro­vin­ski sus­tav je pred ras­pa­dom, sa­mo će se to vi­dje­ti za par go­di­na kad kre­nu pr­ve is­pla­te iz dru­gog stu­pa. Mla­di, ško­lo­va­ni lju­di se is­e­lja­va­ju jer ne vi­de svo­ju bu­duć­nost u svo­joj zem­lji. Ka­ko i bi kad se ba­vi­mo pro­ma­še­nim ide­olo­škim spi­no­vi­ma i re­vi­zi­oniz­mom, po­li­tič­ki ek­s­trem­ni mar­gi­nal­ci pos­ta­ju “ma­ins­tre­am”, a Vla­da umjes­to rje­ša­va­nja na­go­mi­la­nih pro­ble­ma sa­mo do­da­je no­ve?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.