Hr­vat­ski znans­tve­nik na slu­ča­ju Agro­ko­ra na­šao li­jek za ‘crony’ ka­pi­ta­li­zam

So­lar­ni sus­tav Da­ta sci­en­ce Goran Kle­pac je na dvod­nev­noj kon­fe­ren­ci­ji Da­ta Sci­en­ce Eco­nomy 2017., ko­ja se ovog tjed­na odr­ža­la u Za­gre­bu i ko­ja je oku­pi­la 350 struč­nja­ka, u ne­ko­li­ko slaj­do­va ‘po­pi­kao’ ključ­ne mo­men­te iz ko­jih se mo­glo oprav­da­no za­klju­či­ti

Poslovni Dnevnik - - ISKUSTVOZLATAVRIJEDI -

KLE­PAC JE PR­VI ZNANS­TVE­NIK KO­JI JE IZ SLU­ČA­JA AGRO­KOR STVO­RIO NO­VO I KO­RIS­NO ZNA­NJE PO­DU­ZET­NI­CI­MA I INVES­TI­TO­RI­MA

VBERNARD IVEZIĆ

eć ot­pri­je je poz­na­to da su, uz la­ži­ma sklo­nog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa, na Twit­te­ru i fi­nan­ci­ja­ši, ko­ji su tra­di­ci­onal­no naj­bo­lji i naj­po­uz­da­ni­ji kor­po­ra­tiv­ni in­saj­de­ri. Vo­di­telj ka­te­dre za in­for­ma­cij­ske sus­ta­ve Vi­so­kog uči­li­šta Al­ge­bra, Goran Kle­pac, ovaj je tje­dan po­ka­zao da slič­no vri­je­di i u Hr­vat­skoj.

Iz­van sa­lo­na

Pri tom je os­li­kao ka­ko su broj­ni ma­li inves­ti­to­ri na Za­gre­bač­koj bur­zi mo­gli spa­si­ti ula­ga­nja u tvrt­ke iz Agro­ko­ra i nje­go­vog eko­sus­ta­va sa­mo da su upa­ri­li Twit­ter i da­ta sci­en­ce. Kle­pac je na dvod­nev­noj kon­fe­ren­ci­ji Da­ta Sci­en­ce Eco­nomy 2017., ko­ja se ovog tjed­na odr­ža­la u Za­gre­bu i ko­ja je oku­pi­la 350 struč­nja­ka, u ne­ko­li­ko slaj­do­va “po­pi­kao” ključ­ne mo­men­te iz ko­jih se mo­glo oprav­da­no za­klju­či­ti da Agro­ko­ru pri­je­ti ko­laps, i to tje­dan ra­ni­je ne­go li je to bi­lo služ­be­no. Dru­gim ri­je­či­ma, ono što je vje­ro­jat­no bi­li po­pri­lič­no jas­no Po­rez­noj upra­vi, do­ma­ćim po­li­ti­ča­ri­ma, dje­lu ban­kar­ske i pos­lov­ne eli­ta, mo­gli su zna­ti i ma­li inves­ti­to­ri, ali i OPGo­vi, ma­nji do­bav­lja­či i dru­gi slič­ni part­ne­ri Agro­ko­ra. Ni­su mo­ra­li sje­di­ti u is­tim sa­lo­ni­ma s eli­tom već je bi­lo do­volj­no da pra­te jed­nu druš­tve­nu mre­žu i ko­ris­te da­ta sci­en­ce.

Sa­mo znans­tve­no

Kle­pac se, da­ka­ko, od­mah na po­čet­ku svo­je pre­zen­ta­ci­je ogra­dio od po­li­tič­kog kon­tek­s­ta ci­je­le pri­če. Lo­gič­no, s ob­zi­rom da je Agro­kor su­kre­ira­la i sa­da spa­ša­va upra­vo po­li­ti­ka. Is­tak­nuo je za­to da je svo­je “Is­tra­ži­va­nje o Agro­ko­ru na Twit­te­ru od 9. do 18. ožuj­ka” na­pra­vio da bi vi­dio mo­že li se sus­tav ra­nog upo­zo­re­nja, ko­ji kom­pa­ni­je ko­ris­te da bi ot­kri­le i pre­ve­ni­ra­le pro­ble­me in­ter­no, is­ko­ris­ti­ti i ek­s­ter­no. Dru­gim ri­je­či­ma, išao je tes­ti­ra­ti mo­že li se in­ter­net ko­ris­ti­ti kao sus­tav ra­nog uz­bu­nji­va­nja, i to na pri­mje­ru Agro­ko­ra.

Slič­nih ide­ja, na­rav­no, ima mno­go. Pos­to­ji i mnoš­tvo ala­ta za to, ali svi oni da­ju tek dio od­go­vo­ra. Klep­če­va je me­to­do­lo­gi­ja cje­lo­vi­ta, a pri to­me jed­nos­tav­na i prak­tič­na. Za­si­gur­no je pr­vi znans­tve­nik ko­ji je iz slu­ča­ja Agro­kor stvo­rio no­vo i ko­ris­no zna­nje po­du­zet­ni­ci­ma i inves­ti­to­ri­ma.

Nje­go­va ana­li­za je po­ka­za­la da je pr­vi skok u bro­ju tvi­to­va na te­mu Agro­ko­ra za­bi­lje­žen 9. ožuj­ka. Bi­lo ih je osam. Dan kas­ni­je je­dan pa tri pa se­dam pa če­ti­ri, a on­da je 14. ožuj­ka broj tvi­to­va skočio na 256. Za­tim je idu­ći dan skočio na 595 pa na 404 pa 527 da bi 18. ožuj­ka, kad su stva­ri pos­ta­le jas­ne bio na 125. Sa­me te broj­ke ne zna­če mno­go, ali tu, tu­ma­či Kle­pac, na sce­nu ula­zi da­ta sci­en­ce. De­talj­ni­ja ana­li­za ka­da su u to­ku da­na ko­ris­ni­ci Twit­te­ra tvi­ta­li o Agro­ko­ru po­ka­za­la je neo­bič­nu ten­den­ci­ju. Ko­ris­ni­ci su o Agro­ko­ru tvi­ta­li ne­po­sred­no pri­je i pos­li­je ruč­ka. Zna­mo li da su fi­nan­ci­ja­ši u vr­lo za­pos­le­ni lju­di i da je ru­čak tra­di­ci­onal­no vri­je­me kad od svo­jih ko­le­ga i pri­ja­te­lja doz­na­ju “si­tu­aci­ju” na te­re­nu, Kle­pac po­jaš­nja­va, mo­glo to je se po­sum­nja­ti da su doz­na­li da se u Agro­ko­ru ne­što ku­ha. Do­dat­na ana­li­za lju­di ko­ji su tvi­ta­li, po­ka­za­la je da su me­di­je, poz­na­te lič­nos­ti i po­li­ti­ča­re, val tvi­ta­nja o Agro­ko­ru ne­uobi­ča­je­no snaž­no za­ja­ha­li upra­vo raz­ni in­saj­de­ri, uklju­ču­ju­ći fi­nan­ci­ja­še. Kle­pac je pri to­me na­gla­sio da je te po­dat­ke ano­ni­mi­zi­rao te da o kon­kret­nim ime­ni­ma ne že­li go­vo­ri­ti.

Na­vo­di da je to­me do­dao ana­li­zu sa­dr­ža­ja i ot­krio sen­ti­ment. Do­mi­nant­ne ri­je­či u tvi­to­vi­ma bi­le: dug, pre­uze­ti, spa­si­ti i stis­ni. Do­dat­no kad su se sta­vi­le u kon­tekst, je­di­no što se mo­glo iš­či­ta­ti je da na tr­ži­štu vla­da pa­ni­ka.

Li­jek za Hr­vat­sku

Ia­ko pre­da­va­nje Go­ra­na Klep­ca ni­je bi­lo sre­diš­nji do­ga­đaj kon­fe­ren­ci­je Da­ta Sci­en­ce Eco­nomy 2017., ono je sva­ka­ko naj­bo­lja ilus­tra­ci­ja po­ten­ci­ja­la ko­ji da­ta sci­en­ce ima u dr­ža­vi ko­ja gos­po­dar­stvo te­me­lji na poz­nans­tvi­ma i fa­mi­li­jar­nim ve­za­ma. Zna­nost je naš­la od­go­vor i za to. BROJ­NI MA­LI INVES­TI­TO­RI MO­GLI SU SPA­SI­TI ULA­GA­NJA U TVRT­KE IZ AGRO­KO­RA SA­MO DA SU UPA­RI­LI TWIT­TER I DA­TA SCI­EN­CE bernard.ive­zic@pos­lov­ni.hr

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.