D. A. Mli­ko­tić, Ad­di­ko ban­ka

‘Pri­jaš­nja ured­nost vra­ća­nja ključ­na nam je za odo­bra­va­nje kre­di­ta’

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLA­ŠKO­VIĆ

Ne­ke su ban­ke i pri­je kri­ze ima­le vi­so­ke stan­dar­de uprav­lja­nja ri­zi­ci­ma, ali je bi­lo i mno­go pri­mje­ra ne­ad­ke­vat­ne pro­cje­ne, is­ti­če Mli­ko­tić

Za ban­ka­re se zna re­ći da nu­de ki­šo­bran kad si­je sun­ce, a tra­že ga na­trag kad kre­ne ki­ša. Di­le­ma kad je ri­zi­ka pre­ma­lo, a kad pre­vi­še, sva­kod­nev­ni je po­sao Du­brav­kaAn­te Mli­ko­ti­ća, še­fa ri­zi­ka Ad­di­ko ban­ke, ko­ji u ko­nač­ni­ci da­je ze­le­no svje­tlo za kre­di­te. Mli­ko­tić je ka­ri­je­ru po­čeo u Hr­vat­skoj na­rod­noj ban­ci (HNB) kad se us­tro­ja­va­la su­per­vi­zi­ja i u ka­ri­je­ri je pro­šao ne­ko­li­ko naj­ve­ćih ba­na­ka.

Ad­di­ko u vlas­niš­tvu fon­da ko­ji ima na­čel­nu iz­laz­nu stra­te­gi­ju, što to zna­či za vaš po­sao uprav­lja­nja ri­zi­ci­ma?

Za nas to zna­či da mo­ra­mo po­ka­za­ti mo­že­mo li na­pra­vi­ti po­ma­ke u krat­kom raz­dob­lju. Od vlas­ni­ka smo do­bi­li ja­san za­da­tak i odri­je­še­ne ru­ke da ban­ku te­me­lji­to pres­lo­ži­mo. To ni­je jed­nos­tav­no ni­ti se mo­že pro­ves­ti pre­ko no­ći i ključ­no je pro­mi­je­ni­ti na­čin raz­miš­lja­nja. Pri­mje­ri­ce, ne­kad je ban­ka ima­la kre­dit­ne po­li­ti­ke pre­ma ko­ji­ma se mo­glo odo­bra­va­ti kre­di­te fi­zič­kim oso­ba­ma do 1-1,5 mi­li­ju­na eura bez adek­vat­ne pro­cje­ne iz­vo­ra ot­pla­te, već is­klju­či­vo in­ter­no pro­ci­je­nje­ne vri­jed­nos­ti za­lo­že­ne imo­vi­ne.

Čo­vjek bi do­šao u ban­ku, is­pu­nio tra­že­ne uvje­te i do­go­vo­rio kre­dit. Da­nas por­t­felj gra­di­mo na ma­njim iz­lo­že­nos­ti­ma vo­de­ći ra­ču­na tko su kli­jen­ti ko­ji­ma odo­bra­va­mo kre- di­te („know yo­ur cus­to­mer“pris­tup) ana­li­zi­ra­ju­ći kre­dit­nu spo­sob­nost. Bez tzv. big tic­kets pla­sma­na kva­li­tet­ni­je dis­per­zi­ra­mo ri­zi­ke, ali to zah­tje­va i pu­no ve­ći an­ga­žman u uprav­lja­nju ri­zi­ci­ma.

Dak­le, ne­ki kli­jen­ti su 'ne­za­nim­lji­vi' bez ob­zi­ra na ko­la­te­ral?

Bez ob­zi­ra. Na­ma se kre­dit­ni por­t­felj ne ba­zi­ra na ko­la­te­ra­li­ma već is­klju­či­vo na po­ten­ci­ja­lu vra­ća­nja te do­sa­daš­njoj ured­nos­ti. Ka­da smo pri­je par mje­se­ci u seg­men­tu sta­nov­niš­tva uve­li br­ze Blic kre­di­te uz pre­do­če­nje osob­ne is­kaz­ni­ce te is­pla­tu kre­di­ta u par sa­ti mno­gi su bi­li sum­nji­ča­vi gle­de pro­cje­ne ri­zi­ka.

Me­đu­tim, pri­je uvo­đe­nja ra­di­li smo de­talj­nu ana­li­zu kva­li­te­te por­t­fe­lja, ra­zvi­ja­li in­ter­ne mo­de­le za pre­poz­na­va­nje ri­zič­ni­jih kli­jen­ta te fo­kus sta­vi­li na one naj­u­red­ni­je. Za­to za odre­đe­ne seg­men­te kli­je­na­ta ne tra­ži­mo za­duž­ni­cu kao ins­tru­ment na­pla­te. Za­duž­ni­cu pri­mar­no sma­tra­mo ins­tru­men­tom na­pla­te, u smis­lu se­kun­dar­nog iz­vo­ra na­pla­te, a ne ins­tru­men­tom osi­gu­ra­nja.

Ka­ko pro­cje­nju­je­te mo­že li net­ko vra­ća­ti kre­dit?

Ne­dav­no smo svi čla­no­vi Upra­ve obiš­li mrežu od Osi­je­ka do Du­brov­ni­ka. Me­ne je za­ni­ma­lo bi li za­pos­le­ni­ci pri­vat­no da­li kli­jen­tu 75.000 ku­na na 10 go­di­na bez za­duž­ni­ce. Mno­ge ko­le­gi­ce i ko­le­ga me gle­da­lo u ču­du i rek­lo “ne”.

Da­nas pro­cje­nju­je­mo ri­zik na te­me­lju in­ter­nih mo­de­la i sus­ta­va vred­no­va­nja kli­je­na­ta ana­li­zi­ra­ju­ći po­na­ša­nja u proš­lom raz­dob­lju. Ured­nost nam je, uz kre­dit­nu spo­sob­nost, klju­čan ele­ment u pro­cje­ni da li kli­jent mo­že vra­ća­ti kre­dit.

Ka­ko funk­ci­oni­ra me­to­do­lo­gi­ja? Jed­na ban­ka pri­mje­ri­ce, ma­nje ri­zič­ni­je kli­jen­te sma­tra ože­nje­ne od sa­ma­ca? Je­su li že­ne ri­zič­ni­ji kli­jen­ti od mu­ška­ra­ca?

Ne, ne­ma raz­li­ke me­đu spo­lo­vi­ma jer bi to bi­la dis­kri­mi­na­ci­ja prem­da je do­ka­za­no da su že­ne ured­ni­je pla­ti­še. Niz je pa­ra­me­ta­ra u mo­de­lu; po­čev­ši od op­će­ni­tih, po­put do­bi, za­pos­le­nja, dje­lat­nos­ti, mjes­ta sta­no­va­nja, čak i mre­že na ko­joj je mo­bi­tel, do in­di­vi­du­al­ni­jih po­put ured­nos­ti ot­pla­te, ko­ri­šte­nja kar­ti­ca. Po­ka­za­lo se da je dob vr­lo pre­dik­tiv­na: mla­đi kli­jen­ti su u pra­vi­lu ne­ured­ni­ji od sta­ri­jih, ta­ko­đer na­čel­no su dr­žav­ne tvrt­ke sta­bil­ni­je od mi­kro­t­vrt­ki, kao i ne­ki sek­to­ri po­put fi­nan­cij­skog. No, re­zul­tat mo­de­la je sa­mo je­dan od ele­me­na­ta ko­je ban­ka ko­ris­ti kod do­no­še­nja od­lu­ka.

Ko­li­ko su se pro­mi­je­ni­li ri­zi­ci da­nas u od­no­su pri­je kri­ze 2008.?

Ovi­si od ban­ke do ban­ke, ne­ke su i ta­da ima­le vi­so­ke stan­dar­de što se mo­že vi­dje­ti i u re­zul­ta­ti­ma, ali je bi­lo i pu­no pri­mje­ra ne­adek­vat­ne pro­cje­ne. Škol­ski se po­dra­zu­mi­je­va da u sva­kom fi­nan­ci­ra­nju vlas­nik mo­ra su­dje­lo­va­ti vlas­ti­tim ka­pi­ta­lom jer ina­če sve ri- zi­ke snosi ban­ka, a even­tu­al­ni pro­fit ve­ći­nom ide vlas­ni­ku. Bi­lo je slu­ča­je­va da su po­je­di­ne ban­ke fi­nan­ci­ra­le sta­no­grad­nju bez vlas­ti­tog učeš­ća; po­ten­ci­jal­ni “inves­ti­to­ri”vo­ze­ći se gra­dom tra­ži­li su lo­ka­ci­je na ko­ji­ma su bi­le sta­ri­je ku­će, otiš­li bi vi­dje­ti tko ta­mo ži­vi, ako je po mo­guć­nos­ti to bi­la sta­ri­ja oso­ba, do­go­vo­ri­li bi za­mje­nu ku­će za je­dan ili dva sta­na kad na­pra­ve zgra­du. To se pred­stav­lja­lo kao vlas­ti­to učeš­će. Da­nas tak­vih pri­mje­ra, pre­ma mo­jim saz­na­nji­ma, ne­ma. Kao risk ma­na­ger, ko­jem su mno­go pu­ta u ka­ri­je­ri rek­li da kom­pli­ci­ram, da ne ra­zu­mi­jem po­du­zet­niš­tvo, mo­gu re­ći da je kri­za “po­mo­gla” da se uprav­lja­nje ri­zi­kom da­nas vi­še ne sma­tra ap­s­trak­t­nim, već jed­nim od te­me­lja us­pješ­nog du­go­roč­nog poslovanja jer je­dan loš ve­li­ki pla­sman mo­že “anu­li­ra­ti” de­set­ke do­brih pla­sma­na. Is­ti­na je da je pu­no za­hval­ni­je bi­lo bi­ti ve­li­ki ban­kar u zlat­nom raz­dob­lju ban­kar­stva u Hr­vat­skoj. To vri­je­me se ni­ka­da vi­še ne­će po­no­vi­ti, sa­da se do­ga­đa pra­vo ban­kar­stvo.

Bje­že li ban­ke još uvi­jek od ri­zi­ka?

Na­jo­pas­ni­ji je onaj ri­zik ko­ji se ne mo­že pre­dvi­dje­ti. Za­to je us­pos­ta­va ra­nih me­ha­ni-

IMA­TE SLUČAJEVE VE­ĆIH KRE­DI­TA

OD 500.000 EURA GDJE DUŽ­NI­CI ŽI­VE U ATRAKTIVNIM NE­KRET­NI­NA­MA, A PET GO­DI­NA STOPIRAJU BAN­KU DA NA­PLA­TI PO­TRA­ŽI­VA­NJA

za­ma de­tek­ci­je, na­uš­trb me­ha­ni­za­ma “ga­še­nja po­ža­ra” ko­ji su već iz­bi­li, tim važ­ni­ja. Da­nas su svi fo­ku­si­ra­ni na ri­zi­ke, ali ni to ne tre­ba bi­ti cilj jer je po­sao ba­na­ka pre­uzi­ma­nje ri­zi­ka. Upra­vo za­to uprav­lja­nje ri­zi­ci­ma mo­ra bi­ti dio kor­po­ra­tiv­nog DNK. Za sva­ki pla­sman mo­že se na­ći raz­log da ga ne odo­bri­te, osim za su­per kli­jen­te. U Hr­vat­skoj je pre­ma te­oret­skim po­ka­za­te­lji­ma, ako gle­da­te os­nov­ne po­ka­za­te­lje za­du­že­nos­ti, ve­li­ka ve­ći­na tvrt­ki pre­za­du­že­na.

Za­da­tak Upra­ve je sma­nji­va­nje lo­ših pla­sma­na. Ko­li­ko ste u to­me us­pje­li?

Pro­ces tra­je ne­ko vri­je­me, mi ga nas­tav­lja­mo. Ma­nji dio je os­tao u kor­po­ra­tiv­nom di­je­lu, sad se fo­ku­si­ra­mo na gra­đans­tvo. Sre­ćom, tr­ži­šte je na­po­kon saz­re­lo za prodaje po­tra­ži­va­nja. U ovom pod­neb­lju, na­ža­lost, pos­to­ji sklo­nost tra­že­nju na­či­na ka­ko iz­bje­ći pod­mi­re­nje du­go­va. Za­to je prav­ni sustav klju­čan.

Te­ško je stra­nim inves­ti­to­ri­ma po­jas­ni­ti ne­efi­kas­nost prav­nog sus­ta­va u pro­ce­si­ma na­pla­te. U seg­men­tu kod gra­đa­na, ima­te po­je­di­nač­ne slučajeve ve­ćih kre­di­ta (500.000 eura i vi­še) gdje duž­ni­ci ži­ve u atraktivnim ne­kret­ni­na­ma, a po­s­ljed­njih (45) go­di­na stopiraju prav­ne rad­nje i ban­ku da na­pla­ti­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja. Na­ša strategija de­fi­ni­tiv­no jest nas­ta­vi­ti sma­nji­va­ti NPLo­ve jer je to je­dan od bit­ni­jih po­ka­za­te­lja ko­jeg sva­ki vlas­nik gle­da. Ako se ne mo­že­mo na­pla­ti­ti u ra­zum­nom ro­ku, lo­gič­na je prodaja. Ne­osi­gu­ra­ne pla­sma­ne sta­nov­niš­tvu smo in­ten­ziv­ni­je po­če­li pro­da­va­ti, a ove go­di­ne raz­miš­lja­mo i o pro­da­ji stam­be­nog por­t­fe­lja. To još nit­ko ni­je ra­dio, u fa­zi smo pro­vo­đe­nja du­bin­skog sni­ma­nja.

Mo­že­te li o broj­ka­ma?

Proš­le go­di­ne pro­da­li smo 115 mi­li­ju­na eura kor­po­ra­tiv­nih pla­sma­na, i to je bio nas­ta­vak pro­ce­sa iz ra­ni­jih go­di­na. Por­t­felj je pre­ne­sen u HETAu, a tre­ćim oso­ba­ma ni­smo pro­da­va­li kor­po­ra­tiv­ni por­t­felj. Naš udio lo­ših kre­di­ta kra­jem proš­le go­di­ne bio je is­pod 9 pos­to.

U če­mu je pro­blem s pro­da­jom stam­be­nog por­t­fe­lja? Za­što to dru­gi ni­su do­sad na­pra­vi­li?

U to­me još nit­ko ne­ma is­kus­tva, a ni inves­ti­to­ri ne zna­ju što će sa sta­no­vi­ma ko­ji su za­log za te kre­di­te.

Kad ri­je­ši­te stam­be­ni por­t­felj lo­ših kre­di­ta, ho­će­te li os­tva­ri­ti že­lje­ne ra­zi­ne NPL-a?

kor­po­ra­tiv­nih pla­sma­na pro­dao je la­ni Ad­di­ko

Ne. Na­ši vlas­ni­ci se ka­ko u pos­lo­va­nju ta­ko i u uprav­lja­nju ri­zi­ci­ma vo­de za­pad­no­europ­skim stan­dar­di­ma, a to u kon­tek­s­tu NPLa zna­či udio is­pod 5 pos­to. Kad do­đe­mo ta­mo, mo­gu­će je da se pos­ta­vi i ni­ža broj­ka.

Ka­ko se ti ni­ski ci­lje­vi odra­ža­va­ju na pos­lov­nu po­li­ti­ku?

Mi sa sma­nje­nim NPLom ima­mo pros­to­ra za rast, po­seb­no jer ima­mo vr­lo vi­so­ku adek­vat­nost ka­pi­ta­la od 29 pos­to. Mo­že­mo se fo­ku­si­ra­ti na pro­daj­ne ak­tiv­nos­ti, da što vi­še pla­si­ra­mo, ali kva­li­tet­no da ima­mo zdra­vi rast i os­tva­ru­je­mo dvos­tru­ki efekt ras­ta i sma­nje­nja udje­la NPLa.

Poz­na­to je da tvrt­ke ima­ju ma­njak ka­pi­ta­la. Što to va­ma iz per­s­pek­ti­ve ri­zi­ka zna­či, ko­li­ko pros­to­ra za rast ima­te?

Vr­lo ogra­ni­če­no jer da­va­ti kre­di­te pre­za­du­že­nim fir­ma­ma ne­ma smis­la. Sa­da je lak­še odo­bra­va­ti pla­sma­ne gra­nič­no za­du­že­nim kli­jen­ti­ma zbog po­zi­tiv­nih ma­kro kre­ta­nja. Ope­ra­tiv­ni re­zul­tat ras­te, uz za­du­že­nost ko­ja os­ta­je is­ta, pa je po­ka­za­telj ne­to du­ga u od­no­su na EBITDA po­volj­ni­ji dok je u kri­zi auto­mat­ski pa­dao. Kli­jen­ti su shva­ti­li da go­mi­la­nje imo­vi­ne ko­ju su ku­po­va­li pret­hod­nih go­di­na iz os­tva­re­nih vi­ško­va nov­ča­nih sred­sta­va ne­ma smis­la pa pro­da­ja­ma ge­ne­ri­ra­ju go­to­vi­nu i sma­nju­ju dug. Do­bro je što se sad vi­de re­zul­ta­ti ula­ska u EU, pu­no je ma­lih i sred­njih tvrt­ki ko­je ni­su na ra­da­ru me­di­ja, a okre­nu­te su iz­vo­zu, vr­lo ogra­ni­če­no ras­tu i pa­met­no se za­du­žu­ju, s tak­vim tvrt­ka­ma ne­ma ni­kak­vih pro­ble­ma.

Pi­ta­nje uprav­lja­nja ri­zi­ci­ma po­seb­no je za­nim­lji­vo u slu­ča­ju Agro­ko­ra. Is­pa­da da su svi sve zna­li, pa se pri­bje­ga­va­lo mje­ni­ca­ma jer se ban­ke vi­še ni­su smje­le iz­la­ga­ti?

Ne bih že­lio kon­kret­no o Agro­ko­ru, to je osjet­lji­vo pi­ta­nje. Po pi­ta­nju ana­li­ze iz­vješ­ća to je jed­nos­tav­na te­ma: sva­ki ana­li­ti­čar zna pri­hvat­lji­ve po­ka­za­te­lje za kor­po­ra­tiv­nog kli­jen­ta, njih de­fi­ni­ra­ju rej­ting agen­ci­je. Ne­to dug pre­ma EBITDAi od 3 pu­ta je pri­hvat­lji­vo, 45 pu­ta je ri­zič­ni­je, iz­nad 5 pu­ta pos­to­ji zna­čaj­na ri­zič­nost. Agro­kor je do pri­je kup­nje Mer­ca­to­ra imao te po­ka­za­te­lje u ok­vi­ru tih gra­ni­ca.

Na­kon ak­vi­zi­ci­je pos­to­ja­la je jas­na strategija što je po­treb­no po­du­ze­ti ka­ko bi se os­tva­ri­li po­zi­tiv­ni efek­ti na ci­je­lu gru­pu. Pri­tom je kre­di­to­ri­ma ključ­na stvar po­vje­re­nje i in­for­ma­ci­je ko­je se do­bi­va­ju od kli­je­na­ta, jer se mi vo­di­mo kvalitetom iz­vješ­ća te­me­ljem ko­jih do­no­si­mo od­lu­ke.

mi­li­ju­na eura 115

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/ PIXSELL

Du­brav­koAn­te Mli­ko­tić ka­ri­je­ru je za­po­čeo u Hr­vat­skoj na­rod­noj ban­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.