Pos­lov­ni uz­let La­bin

Vra­ti­li smo lju­de, im­pe­ra­tiv je kvaliteta rad­nih mjes­ta

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

LJU­DI OD­LA­ZE U INO­ZEM­S­TVO,

ULa­bi­nu je u pe­tak kao nas­ta­vak če­t­vr­te se­zo­ne cje­lo­go­diš­njeg pro­jek­ta ko­ji je Pos­lov­ni dnev­nik po­kre­nuo s ci­ljem pro­mo­ci­je hr­vat­skog ma­log i sred­njeg po­du­zet­niš­tva odr­žan još je­dan Pos­lov­ni uz­let. La­bin je dru­gi put do­ma­ćin Pos­lov­nog uz­le­ta jer, ka­ko je po­t­vr­dio gra­do­na­čel­nik Val­ter Gla­vi­čić, ra­di se o gra­du ko­ji se na­kon pok­lek­nu­ća ru­dar­ske in­dus­tri­je po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na sprem­no do­če­kao na no­ge.

“Uz­let je pri­ča ko­ja u La­bi­nu tra­je već ne­ko vri­je­me te se na­da­mo da će­mo pos­ta­ti još bo­lji i ja­či. U jed­nom smo se tre­nut­ku pri­je dva­de­se­tak go­di­na naš­li su­oče­ni s ve­li­kim bro­jem rad­ne sna­ge ko­ja je os­ta­la bez pos­la. Ta­daš­nji su po­da­ci o BDPu i ne­za­pos­le­nos­ti bi­li zas­tra­šu­ju­ći. Da­nas bi­lje­ži­mo tek 2,62 pos­to ne­za­pos­le­nih, što nas do­vo­di i is­pred razvijenih europ­skih ze­ma­lja. Ma­lo i sred­nje po­du­zet­niš­tvo okos­ni­ca je ra­zvo­ja gra­da La­bi­na i naš je slje­de­ći cilj do­dat­no po­ve­ća­nje kva­li­te­te rad­nih mjes­ta”, ka­zao je Gla­vi­čić.

Os­na­ži­va­nje ne sa­mo la­bin­skog, već gos­po­dar­stva či­ta­ve Is­tre, jed­na je te­melj­nih za­da­ća žu­pa­ni­je, do­da­la je za­mje­ni­ca žu­pa­na Is­tar­ske žu­pa­ni­je San­dra Ča­kić Ku­har.

Po­moć Žu­pa­ni­je

“U to­me je žu­pa­ni­ja po­mo­gla re­ali­zi­ra­nim kre­di­ti­ma i jam­s­tvi­ma na­mi­je­nje­ni­ma po­du­zet­ni­ci­ma ukup­ne vri­jed­nos­ti 100 mi­li­ju­na ku­na. Žu­pan Val­ter Fle­go ne­dav­no je pot­pi­sao i no­vi ugo­vor o su­rad­nji s pos­lov­nim ban­ka­ma za su­bven­ci­ju di­je­la ka­ma­ta na­mi­je­nih ra­zvo­ju ino­va­ci­ja, sve s ci­ljem da se po­du­zet­ni­ci­ma olak­ša ula­ga­nje i po­ve­ća nji­ho­va kon­ku­rent­nost na raz­li­či­tim tr­ži­šti­ma. Jed­na­ko ta­ko že­li­mo omo­gu­ći­ti otva­ra­nje no­vih rad­nih mjes­ta te po­ve­ća­ti kva­li­te­tu ži­vo­ta na ovom po­dru­čju”, is­tak­nu­la je.

U La­bi­nu su tre­nut­ni gos­po­dar­ski po­ka­za­te­lji za­do­vo­lja­va­ju­ći, no tre­ba pos­ta­vi­ti te­me­lje ko­ji će za­jam­či­ti da tak­va si­tu­aci­ja os­ta­ne du­go­roč-

De­nis Jam­bro­šić ru­ko­vo­di­telj za ra­zvo­ja ljud­skih re­sur­sa Ulja­ni­ka

no, je­dan je od za­klju­ča­ka pa­nel di­sku­si­je po­sve­će­ne te­mi ra­zvo­ja ma­log i sred­njeg po­du­zet­niš­tva u La­bi­nu na ko­joj se i pos­ta­vi­lo pi­ta­nje ka­ko da­lje za­us­ta­vi­ti pro­ces de­po­pu­la­ci­je. Na­ime, kva­li­tet­na ra­zvoj­na strategija i ko­ri­šte­nje kom­pa­ra­tiv­nih pred­nos­ti bi­li su pre­du­vje­ti ko­ji su omo­gu­ći­li da La­bin da­nas sve vi­še pos­ta­je sre­di­nom u

Val­ter Gla­vi­čić gra­do­na­čel­nik La­bi­na

ko­ju lju­di do­la­ze, re­kao je no­vi la­bin­ski gra­do­na­čel­nik Val­ter Gla­vi­čić.

“Va­la­ma­ro­va inves­ti­ci­ja u pro­jekt ob­nov­lje­nog i da­nas su­vre­me­nog re­sor­ta Gi­ran­del­le za po­s­lje­di­cu je ima­la otva­ra­nje 400 no­vih rad­nih mjes­ta, bez da uz to go­vo­ri­mo i ko­li­ko je još tvrt­ki bi­lo an­ga­ži­ra­no na ra­do­vi­ma. Ne sa­mo to, već u la­bin­skom po­du­zet­nič-

Kris­ti­an Kr­pan di­rek­tor tvor­ni­ce MCZ

kom in­ku­ba­to­ru da­nas go­to­vo da ne­ma mjes­ta, sto­ga će­mo stvo­ri­ti dalj­nje pre­du­vje­te za no­ve fir­me ko­ji­ma tre­ba po­čet­ni elan. Pla­ni­ra­mo im po­nu­di­ti edu­ka­ci­je za otva­ra­nje tvrt­ki, vo­đe­nje knji­go­vod­stva i sva dru­ga po­treb­na zna­nja jer ide­mo u smje­ru ra­zvo­ja re­gi­je u ko­ju kva­li­tet­ni ka­dro­vi do­la­ze. Mladi su ra­ni­je od­la­zi­li jer ni­smo ni­šta na­pra­vi­li da ih za­dr­ži­mo, pa smo kao pri­ori­tet­ne ci­lje­ve pos­ta­vi­li po­ti­ca­nje za­poš­lja­va­nja, stva­ra­nja uvje­ta za or­ga­ni­zi­ran i ugo­dan ži­vot te omo­gu­ća­va­nje da se i na­kon pos­la ima­ju gdje opus­ti­ti. Na­pu­šta­li su rod­ni kraj za­to što im je u ino­zem­s­tvu osi­gu­ra­na eg­zis­ten­ci­ja, ali uglav­nom ne i kvaliteta ži­vo­ta”, nas­ta­vio je Gla­vi­čić.

Oaza za struč­nja­ke

Do­ma­goj Os­to­vić, vlas­nik Lloyds De­sign Stu­di­ja, upra­vo je je­dan od tak­vih la­bin­skih pri­mje­ra us­pje­ha. Mladi se Bje­lo­var­ča­nin u ovaj gra­dić do­se­lio pri­je šest go­di­na te u so­bi od ne­ko­li­ko kva­dra­ta os­no­vao tvrt­ku Lloyds De­sign Stu­dio ko­ja se us­pi­nje u sek­to­ru ra­zvo­ja sof­tver­skih rje­še­nja. Za­poš­lja­va vi­še od 10 struč­nja­ka, a iz­a­zov­nim pro­jek­ti­ma otva­ra mo­guć­nost da se mladi u La­bin i vra­te.

“Ni­su mi to­li­ko važ­ni ni diploma ni ži­vo­to­pis ko­li­ko spo­sob­nost rad­ni­ka da iz nu­le na­pra­vi pro­izvod. I sa­mi že­li­mo mla­de lju­de po­du­či­ti zna­nji­ma

ZA ŠTO I REALNI SEK­TOR SNOSI DIO OD­GO­VOR­NOS­TI

DA­NAS LA­BIN IMA TEK 2,62% NE­ZA­POS­LE­NIH, ŠTO NAS DO­VO­DI I IS­PRED RAZVIJENIH EUROP­SKIH ZE­MA­LJA PRI ZA­POŠ­LJA­VA­NJU NI­SU MI TO­LI­KO VAŽ­NI NI DIPLOMA NI ŽI­VO­TO­PIS KO­LI­KO SPO­SOB­NOST RAD­NI­KA DA IZ NU­LE NA­PRA­VI PRO­IZVOD Do­ma­goj Os­to­vić vlas­nik Lloyds De­sign Stu­di­ja

NE TRE­BA BANALIZIRATI TRA­DI­CI­ONAL­NA

ZNA­NJA JER SU PRO­IZVOD­NE DJE­LAT­NOS­TI SUOČENE UPRA­VO S DEFICITOM IS­TIH

ŽU­PA­NI­JA JE PO­DU­ZET­NI­CI­MA PO­MO­GLA SA 100 MI­LI­JU­NA KU­NA REALIZIRANIH KRE­DI­TA I JAM­S­TA­VA San­dra Ča­kić Ku­har za­mje­ni­ca žu­pa­na

ko­ja će im su­tra tre­ba­ti, pa or­ga­ni­zi­ra­mo ško­lu za pro­gra­mi­ra­nje, o če­mu raz­go­va­ra­mo i sa Sve­uči­li­štem u Pu­li. Na fa­kul­te­ti­ma se na­uči tek dio po­treb­nih zna­nja, dok ve­ći­nu ni­jan­si kas­ni­je svat­ko iz­bru­si vlas­ti­tim tru­dom i pre­da­noš­ću. Naš glav­ni pro­gra­mer je pri­je de­se­tak da­na do­šao s in­for­ma­ci­jom da u La­bi­nu kupuje stan, što zna­či da smo us­pje­li za­dr­ža­ti vr­hun­skog struč­nja­ka“, is­pri­čao je Os­to­vić.

Go­vo­re­ći o la­bin­skom po­du­zet­niš­tvu ne­izos­tav­no ime i MCZ, tvor­ni­ca pe­ći i ko­tlo­va na pe­le­te, či­ji je di­rek­tor Kris­ti­an Kr­pan po­jas­nio da je ova pri­ča o us­pje­hu za­pra­vo za­po­če­la pri­je go­to­vo 20 go­di­na.

“Go­vo­ri­mo o tre­nut­ku ka­da su os­tva­re­ni pr­vi kon­tak­ti s lju­di­ma ko­ji su se na­la­zi­li u ino­zem­s­tvu, na­šim is­e­lje­ni­ci­ma. Ne­du­go na­kon to­ga stu­pi­li smo u kon­takt s ta­li­jan­skim inves­ti­to­ri­ma i pro­izvo­đa­či­ma pe­ći na pe­le­te, a nas­ta­vak te pri­če bio je pro­izvod­ni po­gon vri­jed­nos­ti ve­će od 5,5 mi­li­ju­na eura da bi­smo da­nas ima­li 65 za­pos­le­nih i pro­jek­ci­je dalj­njeg ras­ta. Na­še baz­no tr­ži­šte su za­pad­ne europ­ske zem­lje, a vje­ru­jem i da je ula­zak Hr­vat­ske u EU inves­ti­to­ri­ma ulio do­dat­ni osje­ćaj si­gur­nos­ti”, sma­tra Kr­pan. Uz to, je­dan od glav­nih raz­lo­ga po­kre­ta­nja pro­izvod­nje MCZa na la­bin­skom po­dru­čju bio je ‘ba­zen’ pos­to­je­će rad­ne sna­ge. Na­gla­sio je i da ne tre­ba banalizirati tra­di­ci­onal­na zna­nja jer su pro­izvod­ne dje­lat­nos­ti suočene upra­vo s deficitom is­tih. “U na­šoj tvrt­ki 60 pos­to lju­di ni­je za­vr­šil­teh­nič­ko obra­zo­va­nje pa ih mo­ra­mo po­du­ča­va­ti rad­nim na­vi­ka­ma i ka­ko se ra­di po­sao, što ni­je du­go­roč­no odr­ži­vo. Vje­ru­jem da je ipak je­di­ni ka­pi­tal ko­ji po­sje­du­je­mo sa­mo onaj iz­me­đu na­ša dva uha”, na­gla­sio je.

Šk­ver ko­ji ima uči­li­šte

Ulja­nik, bro­do­gra­di­li­šte sa 161 go­di­nu du­gom tra­di­ci­jom, pro­ble­me s pro­na­la­skom adek­vat­ne rad­ne sna­ge ta­ko­đer rje­ša­va vlas­ti­tim ru­ka­ma. Ta­ko su 2006. go­di­ne po­kre­nu­li Uči­li­šte Ulja­nik, ko­je osim sje­di­šta u Pu­li, svoj od­vje­tak ima i u Sla­von­skom Bro­du. In­te­res je ve­lik jer zna­ča­jan broj lju­di ili ne mo­že pro­na­ći po­sao unu­tar stru­ke za ko­ju su se obra­zo­va­li ili od svo­je stru­ke svjes­no odus­ta­je, is­pri­čao je ru­ko­vo­di­telj služ­be obra­zo­va­nja i ra­zvo­ja ljud­skih re­sur­sa Ulja­nik De­nis Jam­bro­šić.

“Shva­ti­li smo da od obra­zov­nog sus­ta­va ne do­bi­va­mo do­vo­ljan broj kva­li­tet­nih rad­ni­ka, a dok smo bi­li u po­tra­zi za lju­di­ma ko­je bi­smo za­pos­li­li ma­nje smo se sti­gli ba­vi­ti ra­zvo­jem. Dio pro­ble­ma je i što lju­di od­la­ze u ino­zem­s­tvo, za što i realni sek­tor snosi dio od­go­vor­nos­ti”, sma­tra. Obra­zov­ni pro­gra­mi Ulja­ni­ka tra­ju ne­ko­li­ko mje­se­ci, a da bi se pos­ta­lo maj­sto­rom po­je­di­nog za­ni­ma­nja po­treb­no je još ne­ko­li­ko go­di­na prak­tič­nog ra­da, nas­ta­vio je, sto­ga se sla­že i s mo­de­lom du­al­nog obra­zo­va­nja jer omo­gu­ća­va po­ve­ća­nu flek­si­bil­nost usva­ja­nja nuž­nih vje­šti­na. “Osim što že­li­mo da­ti pri­li­ku za si­gur­no za­pos­le­nje, ori­jen­ti­ra­ni smo is­klju­či­vo na iz­voz što je ide­al­na pri­li­ka da tvrt­ke i ko­ope­ran­te, kao i kva­li­te­tu nji­ho­va ra­da kroz is­po­ru­ku fi­nal­nih pro­izvo­da, pro­mo­vi­ra­mo di­ljem svi­je­ta“, do­dao je.

Wil­li­am Ne­gri, vlas­nik OPGa Ne­gri, sma­tra da je za us­pjeh osim obi­telj­ske tra­di­ci­je bav­lje­nja mas­li­nar­stvom i lju­ba­vi pre­ma pos­lu po­treb­no i ba­ra­ta­nje raz­li­či­tim vje­šti­na­ma, od mar­ke­tin­ških pa do dr­ža­nja ko­ra­ka uz teh­no­lo­ški ra­zvoj: “Tvrt­ka smo ve­za­na za des­ti­na­ci­ju, a ni­jed­na re­gi­ja ne mo­že bez svo­jih pro­izvod­nih dje­lat­nos­ti. S Gra­dom i Žu­pa­ni­jom ima­mo od­lič­nu su­rad­nju već 27 go­di­na jer lo­kal­na sa­mo­upra­va uva­ža­va po­tre­be po­du­zet­ni­ka. Svi­ma nam je cilj ra­zvoj ko­ji će ge­ne­ri­ra­ti do­bro­bit za sve.”

NEL PAVLETIĆ/PIXSELL

Do­ma­goj Os­to­vić, Kris­ti­an Kr­pan, Wil­li­am Ne­gri, Val­ter Gla­vi­čić, De­nis Jam­bro­sic i Mis­lav Ši­ma­to­vić

NEL PAVLETIĆ/PIXSELL

San­dra Ča­kić Ku­har go­vo­ri­la je i o no­vim pro­gra­mi­ma za su­bven­ci­oni­ra­nje ka­ma­ta po­du­zet­ni­ci­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.