Tek­s­til­ci pro­pa­da­ju zbog kri­jum­ča­ra

Si­vo tr­ži­šte Sr­p­ska tek­s­til­na in­dus­tri­ja oz­bilj­no je ugro­že­na po­pla­vom jef­ti­ne odje­će ko­ja se ne­le­gal­no prodaje

Poslovni Dnevnik - - REGIJA -

Kri­jum­ča­re­na odje­ća naj­vi­še do­la­zi iz sre­diš­nje Ita­li­je, Tur­ske i Ki­ne, a je­dan dio pla­si­ra­ju do­ma­ći ve­le­tr­gov­ci i pro­izvo­đa­či

Cr­no tr­ži­šte tek­s­ti­la pri­je­ti da u pot­pu­nos­ti po­to­pi pro­izvod­nju u Sr­bi­ji. U pos­led­nja dva de­set­lje­ća ni­ka­da ni­je bi­lo to­li­ko odje­će, kao i dru­ge ro­be ši­ro­ke po­troš­nje na uli­ca­ma, ze­le­nim tr­ž­ni­ca­ma i “buv­lja­ci­ma”, pi­še Po­li­ti­ka.

“Dr­ža­va taj pro­blem mo­že ri­je­ši­ti za krat­ko vri­je­me, ako to že­li, ali ni­šta kon­kret­no ne po­du­zi­ma”, ka­že Mi­lan Kne­že­vić, vlas­nik Mo­du­sa, kom­pa­ni­je či­ja je bu­duć­nost ta­ko­đer ne­iz­vjes­na. On je pri­je če­ti­ri go­di­ne u pro­izvod­nji imao 265 za­pos­le­nih, a da­nas sa­mo 16.

“Onaj tko u tek­s­ti­lu ra­di le­gal­no ne­ma ni­kak­ve šan­se pro­tiv onih ko­ji taj po­sao obav­lja­ju ile­gal­no. Si­va eko­no­mi­ja u na­šoj dr­ža­vi mo­gla bi se pre­po­lo­vi­ti za tri mje­se­ca, me­đu­tim, či­ni mi se da je ovo pro­jekt dr­ža­ve, jer dr­ža­va pro­pu­šta pro­ves­ti za­ko­ne ko­je je sa­ma do­ni­je­la”, objaš­nja­va Kne­že­vić. Pro­cje­nju­je se da se 30 pos­to eko­nom­ske ak­tiv­nos­ti u Sr­bi­ji odvi­ja da­le­ko od oči­ju dr­ža­ve, pa se zbog to­ga ne na­pla­ti iz­me­đu pe­ti­ne i če­t­vr­ti­ne mo­gu­ćeg PDVa i vi­še od če­t­vr­ti­ne po­re­za na do­ho­dak i do­pri­no­se.

Je­dan od ve­li­kih iz­vo­ra si­ve eko­no­mi­je su upra­vo tr­ž­ni­ce, gdje je pre­ma pro­cje­na­ma čak 70 pos­to pro­me­ta na cr­no, a prodaje se sve – od hra­ne, pre­ko odje­će, do ci­ga­re­ta i pi­ća, iako je za­ko­nom jas­no de­fi­ni­ra­no da se na ze­le­nim tr­ž­ni­ca­ma ne mo­že pro­da­va­ti tak­va ro­ba.

Kne­že­vić ka­že da 80 pos­to te ro­be ula­zi kri­jum­ča­re­njem, a tre­nut­no naj­vi­še sti­že iz sre­diš­nje Ita­li­je, Tur­ske i Ki­ne. Je­dan dio pla­si­ra­ju do­ma­ći ve­le­tr­gov­ci i pro­izvo­đa­či, ali tvr­di da su “vra­ta” kroz ko­ja ula­zi naj­ve­ći dio te ro­be ona na ca­ri­ni. “Bez kon­tro­le ra­da ca­ri­ne ne­ma na­pret­ka u bor­bi pro­tiv si­ve eko­no­mi­je. Sva­ko tko prodaje ro­bu tre­bao bi ima­ti fak­tu­ru ili fi­skal­ni ra­čun kao do- kaz gdje je ro­bu za­ko­ni­to na­ba­vio. Ve­ći­na onih ko­ji pro­da­ju na uli­ci i tr­ž­ni­ca­ma ne­ma­ju ni­kak­vu do­ku­men­ta­ci­ju. Za­to tvr­dim da je ri­ječ o “so­ci­jal­nom pro­gra­mu dr­ža­ve” u ko­joj se go­diš­nje na cr­no pro­me­tu­je sa osam do 10 mi­li­jar­di eura”, ka­že su­go­vor­nik Po­li­ti­ke, do­da­ju­ći da je mno­go onih ko­ji­ma je u in­te­re­su da se tak­vo sta­nje za­dr­ži i za­to se ni­šta ni ne mi­je­nja.

Na tr­ži­štu je naj­vi­še tek­s­til­ne ro­be ko­ja se prodaje bez po­ri­jek­la. Su­go­vor­ni­ci lis­ta iz tek­s­til­ne in­dus­tri­je ka­žu da ne po­ma­že ni Za­kon o in­s­pek­cij­skim pos­lo­vi­ma jer se ne pri­mje­nju­je. Za njih je pro­blem i sve ve­ći broj se­cond hand tr­go­vi­na u ko­ji­ma je ve­lik dio kri­jum­ča­re­ne ro­be.

S dru­ge stra­ne, ka­ko ka­žu do­ma­ći pro­izvo­đa­či, uz da­va­nja dr­ža­vi ne pos­to­ji ni­kak­va šan­sa da sa­ši­ju hla­če za 800 di­na­ra (oko 6,6 eura) i bu­du kon­ku­rent­ni.

FOTOLIA

Pro­blem je i sve ve­ći broj se­cond hand tr­go­vi­na u ko­ji­ma je ve­lik dio kri­jum­ča­re­ne ro­be

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.