KA­DA OBRA­ZO­VA­NI ODU, TKO ĆE ŠETATI ZA­GRE­BAČ­KIM TR­GOM, KA­KO GOD SE ON ZVAO?

BEZ PARDONA

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - VLA­DI­MIR NIŠEVIĆ vla­di­mir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

Uproš­log tjed­na objav­lje­nom član­ku u sklo­pu pro­jek­ta Pos­lov­nog dnev­ni­ka “Hr­vat­ska pa­met Hr­vat­skoj” upi­ta­li smo pred­stav­ni­ke aka­dem­ske stru­ke (ma­hom s pri­vat­nih ve­le­uči­li­šta), vo­di­te­lje HR odje­la ve­li­kih tvrt­ki, te dru­ge ugled­ne čla­no­ve pos­lov­ne za­jed­ni­ce ka­ko vi­de bu­duć­nost obra­zo­va­nja i to u smje­ru nje­go­ve pri­la­god­be po­tre­ba­ma tržišta ra­da, ra­zvo­ja druš­tva u cje­li­ni, a u ne­koj mje­ri i bu­duć­nos­ti na­še dje­ce.

Za­nim­lji­vi i u ve­li­koj mje­ri jed­noz­nač­ni i ujed­na­če­ni od­go­vo­ri bez ob­zi­ra iz ko­je druš­tve­ne struk­tu­re do­la­zi­li su­go­vor­ni­ci uka­zu­ju ka­ko u na­šem druš­tvu pos­to­ji kritična masa lju­di spremnih na zdra­ve, neideološki obojene pro­mje­ne.

Bez za­okre­ta

Za­nim­ljiv je po­gled na­ših su­go­vor­ni­ka ko­ji na ovaj ili onaj na­čin is­ti­ču či­nje­ni­cu da obra­zo­va­nje ne smi­je bi­ti tro­šak o ko­jem se ras­prav­lja u dnev­noj po­li­ti­ci već ula­ga­nje u bu­duć­nost svih nas. Ukrat­ko, imidž obra­zo­va­nja mo­ra se pro­mi­je­ni­ti s pro­ra­čun­ske stav­ke na stav­ku inves­ti­ra­nja po­djed­na­ko kao i ne­ki dru­gi sek­to­ri u ko­jim grad­nja zgra­de i po­di­za­nje kva­li­te­te ni­je tro­šak ne­go ne­što što do­no­si du­go­roč­nu za­ra­du. U ovom slu­ča­ju kroz du­go raz­dob­lje, ali na kra­ju obe­ća­va “Hap­py End”. I taj sret­ni za­vr­še­tak tre­bao bi bi­ti za­jed­nič­ki cilj svih bez ob­zi­ra na po­li­tič­ki li bi­lo ko­ji dru­gi pred­z­nak jer bez to­ga ne­ma op­s­tan­ka. Ali na­kon svih os­ta­lih na­pi­sa proš­log tjed­na, od Agro­ko­ra pre­ko pro­mje­ne ime­na jed­nog za­gre­bač­kog tr­ga do ne­sret­ne ar­bi­tra­že sa Slo­ve­ni­jom, ne­ka­ko je važ­na bu­duć­nost opet u dru­gom pla­nu. Na­rav­no, mo­že­mo sa­da la­men­ti­ra­ti o to­me da su i sva go­re na­ve­de­na pi­ta­nja stvar bu­duć­nos­ti je­su, ali mo­ra­mo se za­pi­ta­ti je li u ovom tre­nut­ku stvar­no važ­ni­je ime jed­nog tr­ga ili ne­ko­li­ko me­ta­ra mo­ra od de­mo­graf­skog i obra­zov­nog iz­gle­da Hr­vat­ske za 30 go­di­na.

Svi za­in­te­re­si­ra­ni za na­ve­de­ne te­me pu­no su glas­ni­ji od onih ko­ji pro­miš­lja­ju bu­duć­nost ma­lo oz­bilj­ni­je i to ni­je do­bro, po­se­bi­ce u dr­ža­vi ko­ja ni­je pre­na­pu­če­na, da­pa­če za ko­ju i oz­bilj­ne ins­ti­tu­ci­je po­put Uje­di­nje­nih na­ro­da pre­dvi­đa­ju da bi mo­gla bi­ti još ma­nje na­se­lje­na. Za­nim­lji­vo je u stva­ri pro­ma­tra­ti ko­li­ko na­ša sva­kod­ne­vi­ca uma­ra i oduzima ikak­vu mo­guć­nost promišljanja du­lje od jed­nog po­li­tič­kog man­da­ta u zad­nje vri­je­me i kra­će. Kao u ne­kom za­ča­ra­nom kru­gu ga­še­nje lo­kal­nih druš­tve­nih po­ža­ra, a ko­ji iz­bi­ja­ju u sva­koj se­kun­di na dru­gom mjes­tu, za­us­tav­lja ikak­vu mo­guć­nost mo­der­ni­za­ci­je ili za­okre­ta u cje­li­ni.

Br­zi­na de­vas­ta­ci­je

Ali, ne smi­je­mo si do­pus­ti­ti da to­me bu­de ta­ko ni­ti da oni pr­vi (us­tva­ri bez­i­dej­ni i bez stvar­nih sposobnosti) nad­gla­sa­ju ove dru­ge. Mo­žda bi tre­ba­lo ne­ke stva­ri po­put ime­na trgova, da­le­ke po­vi­jes­ti i slič­no os­ta­vi­ti po stra­ni ko­li­ko god glas­no po­je­din­ci ur­la­li o to­me, a okre­nu­ti se stva­ri­ma ko­je nam pro­la­ze is­pod ra­da­ra di­gi­ta­li­za­ci­ja, “ube­ri­za­ci­ja”, za­jam­če­ni osob­ni do­ho­dak, ot­kri­ća u ge­ne­ti­ci i me­di­ci­ni i slič­nim stva­ri­ma. Vi­še je raz­lo­ga to­mu, ali ako po­gle­da­mo sa­mo one ba­nal­ni­je već će sve bi­ti jas­ni­je ako obra­zo­va­ni odu, a sve vi­še dje­ce od­la­zi i po obra­zo­va­nje iz­van gra­ni­ca Hr­vat­ske tko će on­da šetati tim tr­gom ka­ko se god zvao, tko će uos­ta­lom ra­di­ti u Agro­ko­ru ka­ko se god kon­cern zvao i u ko­jem god obli­ku pos­to­jao, i na kra­ju tko će bi­ti na tom to­li­ko ci­je­nje­nom mo­ru (kao ri­bar ili sta­nov­nik). Od­go­vor je po­ra­zan nit­ko. A ako se mak­ne­mo i ma­lo da­lje on­da mo­že­mo za­mis­li­ti na ko­je na­či­ne od­la­zak sta­nov­niš­tva i sve ma­nje ro­đe­nih ugro­ža­va mi­ro­vin­ski i zdrav­s­tve­ni sustav ko­ji ovi­si upra­vo o bro­ju za­pos­le­nih i obra­zo­va­nih. Ako tak­ve oz­bilj­ni­je stva­ri poč­ne­mo do­da­va­ti u jed­nadž­bu pos­ta­je jas­no pre­ma ku­da ide­mo, ali i ko­jom br­zi­nom ta­mo sti­že­mo. Mo­žda u toj br­zi­ni de­vas­ta­ci­je druš­tva ko­ja se do­ga­đa ne vi­di­mo ko­li­ko je je­dan trg bez­na­ča­jan, ali mo­gli bi pre­br­zo saz­na­ti ko­li­ko je obra­zo­va­nje bi­lo važ­no, a za­ne­ma­re­no.

ZA­NIM­LJI­VO JE PRO­MA­TRA­TI KO­LI­KO NA­ŠA SVA­KOD­NE­VI­CA ODUZIMA MO­GUĆ­NOST PROMIŠLJANJA DU­LJE OD JED­NOG PO­LI­TIČ­KOG MAN­DA­TA U NA­ŠEM DRUŠ­TVU IPAK POS­TO­JI KRITIČNA MASA LJU­DI SPREMNIH NA ZDRA­VE, NEIDEOLOŠKI OBOJENE PRO­MJE­NE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.