Zgra­de ko­je pro­izvo­de vi­še ener­gi­je ne­go što tro­še

Fu­tu­reBu­ilt Os­lo pro­vo­di am­bi­ci­oz­ni de­se­to­go­diš­nji pro­gram grad­nje ug­ljič­no ne­utral­nih ur­ba­nih po­dru­čja či­ja je glav­na ka­rak­te­ris­ti­ka vi­so­kok­va­li­tet­na ar­hi­tek­tu­ra

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

Glav­ni grad Nor­ve­ške oče­ku­ju rast sta­nov­niš­tva od 40 pos­to u slje­de­ćih tri­de­se­tak go­di­na pa su se okre­nu­li ur­ba­nis­tič­kom ra­zvo­ju u skla­du no­vo­nas­ta­lim po­tre­ba­ma

Sob­zi­rom na to da su po­s­lje­di­ce kli­mat­skih pro­mje­na sve iz­ra­že­ni­je na glo­bal­noj se ra­zi­ni sus­tav­no ra­di na sma­nje­nju emi­si­ja stak­le­nič­kih pli­no­va po­ve­za­nih s glo­bal­nim za­top­lje­njem. Pre­ma po­da­ci­ma Europ­ske Ko­mi­si­je, tre­nu­tač­na pro­sječ­na tem­pe­ra­tu­ra na svjet­skoj ra­zi­ni vi­ša je za 0,85 ºC ne­go kra­jem 19. sto­lje­ća, a sva­ko bi sva­ko slje­de­će po­ve­ća­nje mo­glo ima­ti po­ten­ci­jal­no ka­tas­tro­fal­ne po­s­lje­di­ce po kva­li­te­tu ži­vo­ta na Zem­lji. Sto­ga, po­s­ljed­njih su go­di­na i in­dus­tri­je i sve dru­ge dje­lat­nos­ti pri­mo­ra­ne pos­lo­va­ti u skla­du s no­vim eko­lo­škim zah­tje­vi­ma, pa je ta­ko i ar­hi­tek­tu­ra me­đu pr­vi­ma pos­ta­la di­je­lom no­ve ze­le­ne i odr­ži­ve pri­če. Ne­ki od pri­mje­ra naj­bo­lje prak­se u tom smje­ru do­la­ze iz Os­la gdje se ra­zvi­ja Fu­tu­reBu­ilt, am­bi­ci­oz­ni de­se­to­go­diš­nji pro­gram (2010.2020.) grad­nje ug­ljič­no ne­utral­nih ur­ba­nih po­dru­čja či­ja je glav­na ka­rak­te­ris­ti­ka vi­so­kok­va­li­tet­na ar­hi­tek­tu­ra.

Na­ime, ovaj glav­ni grad Nor­ve­ške, kao i nje­go­va pri­pa­da­ju­ća po­dru­čja, oče­ku­ju rast sta­nov­niš­tva od 40 pos­to u slje­de­ćih tri­de­se­tak go­di­na, pa su se okre­nu­li ur­ba­nis­tič­kom ra­zvo­ju u skla­du no­vo­nas­ta­lim po­tre­ba­ma, ali ra­zvo­ju ko­ji ne ide na uš­trb eko­lo­škom sus­ta­vu. Ra­di se o grad­skoj, stam­be­noj i pro­met­noj in­fras­truk­tu­ri ko­jom se pla­ni­ra sma­nje­nje emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va iz pro­me­ta, ener­gi­je i ma­te­ri­jal­ne po­troš­nje i to za naj­ma­nje 50 pos­to.

Eko­lo­ški i re­cik­li­ra­ni ma­te­ri­ja­li

Gra­đe­vin­ski je sek­tor za­hva­ti­la is­ta pro­mje­na pa su ku­će i zgra­de na­prav­lje­ne od ma­te­ri­ja­la s ni­skim emi­si­ja­ma stak­le­nič­kih pli­no­va kao što je pri­mje­ri­ce dr­vo ili ni­sko­ug­ljič­ni be­ton (ina­če, pro­izvod­nja be­to­na od­go­vor­na je za pet pos­to ukup­ne emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va), dok se u di­zaj­ner­skom i ar­hi­tek­ton­skom smis­lu sve vi­še ide pre­ma de­mon­taž­noj grad­nji. Uz to se po­ti­če i ko­ri­šte­nje gra­đe­vin­skih ma­te­ri­ja­la ko­ji su se ra­ni­je sma­tra­li ot­pa­dom, a ko­ji se mo­gu po­nov­no is­ko­ris­ti­ti. Tak­ve su jav­ne us­ta­no­ve, ško­le i dje­čji vr­ti­ći te

ne­ko­li­ci­na no­vih stam­be­nih zgra­da, a i ne­ke sta­ri­je zgra­de ob­nov­lje­ne su u skla­du s naj­no­vi­jim teh­no­lo­škim dos­tig­nu­ći­ma.

U sklo­pu pro­jek­ta Fu­tu­reBu­ilt mo­že se iz­dvo­ji­ti ne­ko­li­ko za­jed­nič­kih ka­rak­te­ris­ti­ka ko­je su pos­tav­lje­ne kao za­da­ni pa­ra­me­tri, i to: zgra­de su spo­sob­ne pri­ku­pi­ti i pro­izves­ti vi­še ener­gi­je ne­go što za­pra­vo tro­še, u grad­nji su ko­ri­šte­ni sa­mo eko­lo­ški ili re­cik­li­ra­ni ma­te­ri­ja­li, ino­va­tiv­nim se pris­tu­pom i kom­bi­na­ci­jom ar­hi­tek­ton­skih rje­še­nja vi­še ko­ris­ti iz­vor pri­rod­ne svje­tlos­ti i to­pli­ne te par­kin­ga za auto­mo­bi­le ili ne­ma ili je sve­den na mi­ni­mum. Ta­kav na­čin grad­nje i pla­ni­ra­nja ni­je ni­ma­lo skup­lji od tra­di­ci­onal­ni­jih va­ri­jan­ti, a ge­ne­ri­ra zna­čaj­ne ušte­de ener­gi­je, ma­te­ri­ja­la i nov­ca dok mu je naj­ve­ća pred­nost što ni­je inva­zi­van po pri­ro­du.

Po to­me se unu­tar pro­jek­ta Fu­tu­reBu­ilt is­ti­če kon­cept os­nov­ne ško­le Bjør­n­s­let­ta, pa­siv­ne po pi­ta­nju emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va jer se os­la­nja na auto­mat­ske sus­ta­ve za op­ti­mal­nu unu­tar­nju kli­mu i ko­ri­šte­nje ener­gi­je iz so­lar­nih pa­ne­la is­klju­či­vo u skla­du s po­tre­ba­ma dok su tro­ško­vi gri­ja­nja sma­nje­ni su za­hva­lju­ju­ći do­broj iz­o­la­ci­ji. Ško­li je, kao u ne­ko­li­ko dru­gih di­je­lo­va Os­la, do­di­je­lje­no mi­ni­mal­no par­kir­nih mjes­ta upra­vo ka­ko bi se po­tak­lo što ve­će ko­ri­šte­nje bi­ci­ka­la kao pri­je­voz­nih sred­sta­va. Gul­l­ha­ug torg je pr­vi nor­ve­ški ured­ski i stam­kjør­bo be­ni kom­pleks s re­vo­lu­ci­onar­nim sus­ta­vom sma­nje­ne po­troš­nje ener­gi­je i sus­ta­vom pri­rod­ne ven­ti­la­ci­je. Ra­di se o vi­še­na­mjen­skoj zgra­di na 16 ka­to­va s ven­ti­la­ci­jom ko­ja zah­ti­je­va ma­nje inves­ti­cij­ske tro­ško­ve u teh­nič­kim sus­ta­vi­ma dok zgra­da op­će­ni­to ima funk­ci­je ko­je omo­gu­ća­va­ju i sma­nje­ne po­tre­be za nje­nim odr­ža­va­njem.

Ener­get­ska učin­ko­vi­tost

Zgra­da je pre­ma pla­nu spo­sob­na i sa­mos­tal­no pro­izvo­di­ti ener­gi­ju in­te­gri­ra­nim so­lar­nim pa­ne­li­ma pa se do­dat­ni iz­vo­ri ener­gi­je za ven­ti­la­ci­ju, gri­ja­nje i hla­đe­nje ne­će mo­ra­ti ku­po­va­ti. Plan uklju­ču­je krov­ni vrt, a ci­je­la bi kons­truk­ci­ja tre­ba­la bi­ti smje­šte­na u bli­zi­ni jav­nog pri­je­vo­za. Ni­je pla­ni­ran par­king za auto­mo­bi­le, dok je za bi­cik­le do­dat­no pro­ši­ren. Dje­čji vr­tić Kis­te­fo­s­sdam­men još je jed­na gra­đe­vi­na ko­ja je spo­sob­na sa­mos­tal­no pro­izvo­di­ti i skla­di­šti­ti ener­gi­ju, a do­dat­ni plus je što je iz­gra­đe­na od eko­lo­ški pri­hvat­lji­vih ma­te­ri­ja­la. U ur­ba­nis­tič­kom pla­nu os­tav­lje­no je vi­še mjes­ta za ho­da­nje i bi­cik­lis­te ne­go što se to ra­di­lo u tra­di­ci­onal­ni­jem pris­tu­pu te se u bli­zi­ni na­la­zi jav­ni grad­ski pri­je­voz. Okol­ni su sa­dr­ža­ji po­ve­za­ni pje­šač­kim i bi­cik­lis­tič­kim mos­to­vi­ma i dio gra­da u ko­jem se vr­tić na­la­zi pos­ta­je sve pri­hvat­lji­vi­jim mjes­tom za obi­telj­ski ži­vot. Mu­zej New Mun­ch za­miš­ljen je ta­ko­đer kao pa­siv­na gra­đe­vi­na po pi­ta­nju emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va s ener­get­ski učin­ko­vi­tim ra­s­vjet­nim sus­ta­vom i ve­li­kim stak­le­nim po­vr­ši­na­ma ko­je osi­gu­ra­va­ju do­volj­no dnev­nog svje­tla u či­joj su grad­nji ko­ri­šte­ni ma­te­ri­ja­li kao što su be­ton, dr­vo, ka­men i ke­ra­mi­ka. Kao i sve pret­hod­ne gra­đe­vi­ne i mu­zej je pla­ni­ran u ne­po­sred­noj bli­zi­ni jav­nog grad­skog pri­je­vo­za

Pa­pir­bred­den 2 i 3 dvi­je su pos­lov­ne zgra­de či­ji na­crt pre­dvi­đa ko­ri­šte­nje ener­gi­je iz ge­oter­mal­nih iz­vo­ra, op­ti­mi­zi­ra­nu po­troš­nju ma­te­ri­ja­la (be­to­na) u grad­nji, po­zi­ci­oni­ra­nje u bli­zi­ni jav­nog pri­je­vo­za te ve­li­ki par­king za bi­cik­le. Juž­na stra­na zgra­de ima ma­nje stak­le­nih po­vr­ši­na ka­ko bi se spri­je­či­lo pre­gri­ja­va­nje u to­pli­jim mje­se­ci­ma (sma­nju­je se po­tre­ba za uklju­či­va­njem ra­s­hlad­nih ure­đa­ja), dok su sje­ver­na i sje­ve­ro­za­pad­na stra­na oblo­že­ne tros­tru­kim stak­le­nim stak­lom što pak sma­nju­je po­tre­bu za umjet­nim svje­tlom. Tu je i Kjør­bo, pr­va pos­lov­na zgra­da ko­ja pro­izvo­di vi­še ener­gi­je ne­go što tro­ši i to za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom fo­to­na­pon­skom sus­ta­vu, spo­sob­nom pro­izves­ti pre­ko 200 ti­su­ća kWh stru­je go­diš­nje.

U sklo­pu pro­jek­ta Fu­tu­reBu­ilt, a na tra­gu me­đu­dr­žav­nih spo­ra­zu­ma o kli­mi Nor­ve­ška je go­di­na­ma po­ti­ca­la sve ve­će ko­ri­šte­nje bi­ci­ka­la kao pri­je­voz­nog sred­stva, a po­sve­će­ni su i po­bolj­ša­nju bi­cik­lis­tič­kih obje­ka­ta te edu­ka­ci­ji od naj­mla­đih no­gu o be­ne­fi­ti­ma ovog na­či­na tran­s­por­ta. Re­zul­ta­ti ni­su iz­os­ta­li te se Os­lo da­nas is­ti­če po to­me što ima­ju vi­še bi­cik­lis­ta od ‘naj­bi­cik­lis­tič­ki­jeg’ gra­da na svi­je­tu, Ko­pen­ha­ge­na.

SNØHETTA

Gul­l­ha­ug torg je pr­vi ured­ski i stam­be­ni kom­pleks sa sus­ta­vom pri­rod­ne iz­o­la­ci­je

THO­MAS BJØRNFLATEN/LPO ARKITEKTER

Pa­pir­bred­den 3 je pos­lov­na zgra­da ko­ja ko­ris­ti ener­gi­ju iz ter­mal­nih iz­vo­ra

TOVE LAULUTEN

Ško­la Bjor­n­s­let­ta pa­siv­na je po pi­ta­nju emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va

ESTUDIO HERREROS

Mu­zej New Mun­ch po­put ve­ći­na zgra­da iz pro­gra­ma Fu­tu­reBu­ilt ne­ma pu­no par­kir­nih mjes­ta ka­ko bi po­sje­ti­te­lji što vi­še ko­ris­ti­li jav­ni pri­je­voz i bi­cik­le

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.