U Los An­ge­le­su pa­met­na ra­s­vje­ta se na­pa­ja i iz ko­ra­ka pje­ša­ka

Ur­ba­ni iz­a­zo­vi Naj­ra­ši­re­ni­je ino­va­ci­je ko­je po­di­žu kva­li­te­tu ži­vo­ta u ve­li­kim svjet­skim gra­do­vi­ma

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

Ne­ki od pro­je­ka­ta pa­met­nih gra­do­va već su dio na­še sva­kod­ne­vi­ce, a dalj­nji ra­zvoj bit će zas­no­van na kon­cep­tu ‘in­ter­ne­ta stva­ri’

Pro­jek­ci­je po­je­di­nih ame­rič­kih me­di­ja, kao što je Dzo­ne po­sve­ćen naj­no­vi­jim teh­no­lo­škim pos­tig­nu­ći­ma, ka­žu da će se na glo­bal­noj ra­zi­ni za iz­grad­nju pa­met­nih gra­do­va do 2020. go­di­ne ulo­ži­ti oko 400 mi­li­jar­di do­la­ra. Uz to, pre­ma iz­vješ­ću ana­li­tič­ke ku­će McKin­sey prog­no­zi­ra se i da će se u pa­met­nim gra­do­vi­ma do 2025. go­di­ne ge­ne­ri­ra­ti 60 pos­to svjet­skog BDPa, kao i da će on­dje ži­vje­ti oko 86 pos­to ukup­ne svjet­ske po­pu­la­ci­je. Ne­ki od pro­je­ka­ta pa­met­nih gra­do­va već su dio na­še sva­kod­ne­vi­ce, dok je nji­hov dalj­nji ra­zvoj zas­no­van na kon­cep­tu IoT (‘In­ter­net of Thin­gs’) i oče­ku­je se da će uve­li­ke po­ve­ća­va­ti kva­li­te­tu ži­vo­ta gra­đa­na di­ljem svi­je­ta.

Jed­na od naj­ra­ši­re­ni­jih ino­va­ci­ja u grad­skoj in­fras­truk­tu­ri je pa­met­na jav­na ra­s­vje­ta, a pa­ra­lel­no s na­pret­kom teh­no­lo­gi­ja i ovaj se seg­ment ubr­za­no tran­sfor­mi­ra u svo­je po­bolj­ša­ne ver­zi­je. Već stan­dard­ni set funk­ci­ja jav­ne pa­met­ne ra­s­vje­te uklju­ču­je WiFi ve­zu, mo­guć­nost pu­nje­nja ba­te­ri­ja, dok is­to­vre­me­no tak­va je­di­ni­ca pu­tem pa­met­nih sen­zo­ra pri­kup­lja i po­dat­ke u stvar­nom vre­me­nu ko­ji se pos­li­je mo­gu ko­ris­ti­ti. Pri­je go­di­nu da­na u Las Ve­ga­su je ins­ta­li­ra­na pa­met­na jav­na ra­s­vje­ta ko­ja se na­pa­ja ne sa­mo iz sun­če­ve svje­tlos­ti već i iz ko­ra­ka pje­ša­ka, od­nos­no ki­ne­tič­ke ener­gi­je. Ni­šta ma­nje važ­ne ni­su ni pri to­me ge­ne­ri­ra­ne ušte­de, pa je ta­ko poz­nat pri­mjer Los An­ge­le­sa ko­ji je na go­diš­njoj ra­zi­ni ušte­dio 9 mi­li­ju­na do­la­ra na­kon što je go­to­vo 80 pos­to svo­jih 215 ti­su­ća sta­rih na­trij­par­nih ulič­nih svje­ti­lja­ka za­mi­je­nio LED ver­zi­ja­ma.

Pa­met­no par­ki­ra­nje

Na dru­gom mjes­tu po­pu­lar­nos­ti i op­će ra­ši­re­nos­ti na­la­zi se pa­met­ni par­king. Iako ini­ci­jal­no za­miš­ljen kao alat u sma­nje­nju za­gu­še­nja s vre­me­nom su se iz ovog kon­cep­ta ra­zvi­li i do­dat­ni be­ne­fi­ti po­put zna­čaj­nih ušte­da go­ri­va te pre­tva­ra­nje užih grad­skih cen­ta­ra u mjes­ta ugod­na za bo­ra­vak. U sve­mu to­me po­mo­gle su i apli­ka­ci­je za par­king ko­je uka­zu­ju na naj­bli­žu dos­tup­nu par­kir­nu toč­ku, či­me se šte­de vri­je­me i no­vac, sma­nju­ju emi­si­je štet­nih pli­no­va, dok se is­to­dob­no olak­ša­va pro­tok pro­me­ta. Uz to, otiš­lo se i ko­rak da­lje, pa se pu­tem mo­bil­ne apli­ka­ci­je Par­kWhiz par­kir­no mjes­to da­nas mo­že una­pri­jed pla­ti­ti i re­zer­vi­ra­ti.

Na to se na­do­ve­zu­je i pa­met­no pla­ni­ra­nje tran­s­por­ta sve ve­ći broj sus­ta­va ko­ris­ti otvo­re­ne grad­ske po­dat­ke ka­ko bi vo­za­či­ma pred­lo­ži­li naj­bo­lju i naj­prik­lad­ni­ju ru­tu. Sus­ta­vi sa­da pos­ta­ju so­fis­ti­ci­ra­ni­ji, uzi­ma­ju­ći u ob­zir osob­ne pre­fe­ren­ci­je kao što su tro­ško­vi, si­gur­nos­ni pro­ble­mi ili ko­li­či­na CO2 ko­ja se os­tav­lja iza se­be. To­me va­lja do­da­ti i in­for­ma­tiv­ne i in­te­rak­tiv­ne ki­oske pos­tav­lje­ne u broj­nim gra­do­vi­ma, Citymap­pe­ri, ko­ji na jed­nom mjes­tu okup­lja­ju in­for­ma­ci­je i nu­de mul­ti­mo­dal­ne tran­s­port­ne op­ci­je što šte­di vri­je­me i u sa­mom tran­s­por­tu, kao i vri­je­me ulo­že­no u pla­ni­ra­nje.??Uz sva­kod­nev­ne iz­a­zo­ve ubr­za­ne ur­ba­ni­za­ci­je sve važ­ni­ji­ma pos­ta­ju sus­ta­vi za pra­će­nje sta­nja oko­li­ša, pa da­nas ti­pi­čan pa­met­ni grad ima pre­gršt sta­ni­ca ko­je de­tek­ti­ra­ju one­čiš­će­nja zra­ka ili vre­men­ske uvje­te, a in­for­ma­ci­je se pri­kup­lja­ju u stvar­nom vre­me­nu. Na­ve­de­no po­ma­že odre­di­ti iz­vor po­ten­ci­jal­nih pro­ble­ma ko­ji se po­tom mo­gu br­zo i učin­ko­vi­to ri­je­ši­ti, a kre­ira se i ba­za po­da­ta­ka ko­ja mo­že pos­lu­ži­ti pri sva­kom slje­de­ćem pla­ni­ra­nju. Ne­ka od tih rje­še­nja pos­ta­la su i ‘gad­ge­ti’, po­put TZOA sa sen­zo­ri­ma za mje­re­nje kak­vo­će zra­ka, tem­pe­ra­tu­re, vlaž­nos­ti, at­mo­sfer­skog tla­ka i UV zra­ka, sve u jed­nom no­si­vom ure­đa­ju.

Ak­tiv­na si­gur­nost

Na pret­hod­nih se ne­ko­li­ko ino­va­ci­ja ne­mi­nov­no na­do­ve­zu­je i pa­met­no pri­kup­lja­nje sme­ća, pris­tup ko­ji nu­di ši­ru le­pe­zu mo­guć­nos­ti jer obje­di­nju­je pri­kup­lja­nje i ana­li­zu po­da­ta­ka, na­kon če­ga sli­je­di i op­ti­mi­za­ci­ja na­či­na na ko­ji se pri­kup­lja ot­pad. Naj­poz­na­ti­ji je BigBel­ly pa­met­ni sustav ot­pa­da i re­cik­li­ra­nja, im­ple­men­ti­ran u glav­nim gra­do­vi­ma SA­Da te u vi­še od 50 ze­ma­lja ši­rom svi­je­ta. BigBel­ly ima sprem­nik na so­lar­ni po­gon u ko­ji sta­ne do pet pu­ta ve­ća ko­li­či­nu ot­pa­da ne­go u tra­di­ci­onal­ni sprem­nik, a i sam upo­zo­ra­va od­go­va­ra­ju­ći grad­ski odjel ka­da ga tre­ba is­praz­ni­ti. Sve se vi­še pri­ča i o ak­tiv­noj si­gur­nos­ti ko­ji su nas­ta­li jer grad­ski cen­tri ne­ri­jet­ko mo­gu dje­lo­va­ti kao opas­na mjes­ta, po­se­bi­ce u kas­nim ve­čer­njim sa­ti­ma. Ipak, na tr­ži­štu se na­la­ze no­vi sus­ta­vi ko­ji re­agi­ra­ju na po­kret i to po­ve­ća­njem svje­tlos­nih ra­zi­na ili jed­nos­tav­no upo­zo­ra­va­ju­ći da je či­ja pri­sut­nost na auto­bus­noj sta­ni­ci za­bi­lje­že­na. Uz to, pos­to­je sof­tve­ri po­ve­za­ni sa sen­zo­ri­ma zvu­ka ko­ji mo­gu ot­kri­ti puc­nja­ve i auto­mat­ski ih pri­ja­vi­ti po­li­cij­skom odje­lu bez ob­zi­ra na uklju­če­nost gra­đa­na.

Di­je­lje­nje pri­je­vo­za trend je ko­ji u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­bi­va sve vi­še na zna­ča­ju. Ka­da shva­ti­mo da naš osob­ni auto­mo­bil ot­pri­li­ke 20 do 22 sa­ta os­ta­ne par­ki­ran neg­dje te da ga ko­ris­ti­mo sa­mo taj ma­li pre­os­ta­li dio vre­me­na pos­tav­lja se pi­ta­nje ima li uop­će smis­la po­sje­do­va­ti ga? Osim što za­pos­le­ni­ci is­te tvrt­ke na po­sao sve vi­še od­la­ze di­je­lje­nim pri­je­vo­zom, vi­še ni­je to­li­ko ‘straš­no’ ni oti­ći na da­lji put s do ta­da ne­poz­na­tim oso­ba­ma ko­je nu­de is­tu tak­vu us­lu­gu. Uz to, ve­ći­na su­vre­me­nih gra­do­va kao sas­tav­ni dio in­fras­truk­tu­re po­sje­du­je i grad­ske bi­cik­lis­tič­ke sus­ta­ve. Fin­ska je jed­na od pr­vih ze­ma­lja ko­ja je po­ti­ca­la lo­kal­ne vlas­ti na inves­ti­ra­nje što je kon­cept ko­ji se da­nas pre­lio u go­to­vo sva­ku ra­zvi­je­nu zem­lju.

FOTOLIA

Ko­ri­šte­njem no­vih LED ulič­nih svje­tilj­ki Los Angeles je na go­diš­njoj ra­zi­ni os­tva­rio ušte­du od 9 mi­li­ju­na do­la­ra

FOTOLIA

Di­je­lje­nje pri­je­vo­za trend je ko­ji u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­bi­va sve vi­še na zna­ča­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.