Mi­li­ju­ni gra­đa­na u EU mje­sec ne mo­gu pre­ži­vje­ti s onim što za­ra­de

Ap­so­lut­no si­ro­maš­nih Ta­li­ja­na sve vi­še

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - ANA BLAŠKOVIĆ

Za raz­li­ku od os­ta­lih čla­ni­ca Uni­je, u Hr­vat­skoj se ap­so­lut­no siromaštvo ne mje­ri sus­tav­no, ali re­la­tiv­na sto­pa si­ro­maš­tva je oko 20%

Broj Ta­li­ja­na ko­ji ži­ve is­pod ap­so­lut­ne gra­ni­ce si­ro­maš­tva zbog kri­ze se go­to­vo utros­tru­čio u po­s­ljed­njih de­set go­di­na. Broj si­ro­maš­nih, od­nos­no onih ko­ji si ne mo­gu priuštiti po­tro­šač­ku košaricu ro­ba i us­lu­ga, do­seg­nuo je 4,7 mi­li­ju­na proš­le go­di­ne, što je oko tri pu­ta vi­še od 1,7 mi­li­ju­na ko­li­ko je si­ro­maš­nih bi­lo 2006. u su­sjed­noj zem­lji, obja­vio je Blo­om­berg po­zi­va­ju­ći se na na­ci­onal­nu sta­tis­ti­ku.

Ita­li­ja je ti­je­kom kri­ze od 2008. do 2013. iz­gu­bi­la vi­še od če­t­vr­ti­ne na­ci­onal­nog out­pu­ta. Broj ne­za­pos­le­nih po­ras­tao je s 5,7 pos­to 2007. na 13 po- sto u 2014. , a u svib­nju je iz­no­sio 11,3 pos­to. Pri­tom su naj­vi­še po­go­đe­ni mla­di: u gru­pi iz­me­đu 18 i 34 go­di­ne broj si­ro­maš­nih do­seg­nuo je 10 pos­to, a kod sta­ri­jih od 65 broj si­ro­maš­nih pao je na 3,8 pos­to.

Du­lji­na re­ce­si­je

Ra­ni­je ove go­di­ne Ita­li­ja je po­kre­nu­la no­vi ins­tru­ment u bor­bi pro­tiv si­ro­maš­tva, vr­stu nov­ča­ne po­mo­ći (in­clu­si­on in­co­me) ko­ji bi tre­bao za­mi­je­ni­ti ne­ke od pos­to­je­ćih mje­ra. Us­mje­ren je na 400.000 ku­ćans­ta­va i obu­hva­tit će ukup­no 1,7 mi­li­ju­na gra­đa­na. Za pro­gram su na­mi­je­nje­ne dvi­je mi­li­jar­de eura ove, a idu­će go­di­ne još 2,2 mi­li­jar­de eura.

“Eu­ro­pa iz kri­ze ni­je iz­aš­la neo­krz­nu­ta: broj onih ko­ji ži­ve is­pod na­ci­onal­ne gra­ni­ce si­ro­maš­tva po­ras­la, a ko­ju mje­ri sto­pa re­la­tiv­nog si­ro­maš­tva, po­ras­la je sa 16,5 pos­to 2008. na 18,5 pos­to u 2015.”, is­ti­če Danijel Nes­tić s Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta, do­da­ju­ći da Hr­vat­ske u tim po­da­ci­ma ne­ma jer su se u 2008. go­di­ni gle­da­le sa­mo ta­daš­nje čla­ni­ce Uni­je.

A kak­va je situacija u Hr­vat­skoj, nes­lav­noj re­kor­der­ki po du­lji­ni re­ce­si­je u EU? Predrag Bejaković s Ins­ti­tu­ta za jav­ne financije is­ti­če da je “siromaštvo te­ško mjeriti jer je ono društvena stigma i nit­ko se ne vo­li hvaliti da je siromašan”. “Kod nas se ap­so­lut­no siromaštvo ne mje­ri sus­tav­no, već sa­mo re­la­tiv­na sto­pa ko­ja se go­di­na­ma vr­ti oko 20 pos­to”, ka­že. Re­la­tiv­na gra­ni­ca si­ro­maš­tva ut­vr­đu­je se kao 60 pos­to me­di­jal­no­ga do­hot­ka ku­ćans­tva, a to je za po­je­din­ca u Hr­vat­skoj 24.000 ku­na go­diš­nje.

Ne­za­hval­ne us­po­red­be

Kad su proš­le go­di­ne do­ma­ći sta­tis­ti­ča­ri te­ri­to­ri­jal­no ma­pi­ra­li siromaštvo doš­li su do broj­ke da je 2011. u kon­ti­nen­tal­nom di­je­lu Hr­vat­ske bi­lo 19,4 pos­to si­ro­maš­nih, a u ja­dran­skom 12,6 pos­to. “U Hr­vat­skoj je sto­pa si­ro­maš­tva re­la­tiv­no sta­bil­na, kreće se oko 20ak pos­to. Si­ro­maš­ni i u kri­zi os­ta­ju si­ro­maš­ni, od­nos­no, re­la­tiv­no gle­da­no, kri­za je vi-

SVE VI­ŠE ONIH KO­JI SI NE MO­GU PRIUŠTITI MJESEČNU KOŠARICU

SIROMAŠTVO JE TE­ŠKO MJERITI JER JE ONO DRUŠTVENA STIGMA I NIT­KO SE NE VO­LI HVALITI DA JE SIROMAŠAN, KA­ŽE PREDRAG BEJAKOVIĆ S IJF-A

še pogodila one s vi­šim do­ho­ci­ma. Ako ima­te pla­ću 2200 ku­na i pad­ne vam na 2150 ku­na, ma­nje ste po­go­đe­ni ne­go net­ko ko­me je 15.000 ku­na pa­la na 10.000. Prem­da se ne­što po­gor­ša­la, učin­ko­vi­tost so­ci­jal­nih tran­sfe­ra u Hr­vat­skoj je ve­li­ka, bez njih bi bi­lo sto­pa si­ro­maš­tva bi­la ve­ća od 40 pos­to”, objaš­nja­va Bejaković.

No, re­la­tiv­na sto­pa si­ro­maš­tva ne zna­či da je net­ko za­is­ta i siromašan, is­ti­če Bejaković, jer ono me­to­do­lo­ški gle­da sa­mo nov­ča­na pri­ma­nja, ali ne i pri­mje­ri­ce, so­ci­jal­ne tran­sfe­re u na­tu­ri, ima li oso­ba okuć­ni­cu s vr­tom u ko­jem uz­ga­ja hra­nu, a u ob­zir ne uzi­ma ni po­re­ze... Po­seb­no sli­ku is­kriv­lju­je us­po­re­đi­va­nje sto­pa si­ro­maš­tva u Eu­ro­pi jer net­ko tko je siromašan u Luk­sem­bur­gu gdje je gra­ni­ca si­ro­maš­tva 18.000 eura go­diš­nje (is­pod ko­je ži­vi 16,9 pos­to ta­moš­njih gra­đa­na), bio bi bo­gat u Hr­vat­skoj gdje je gra­ni­ca od 3272 eura ne­dos­tiž­na pe­ti­ni sta­nov­ni­ka.

“Bi­lo bi iz­nim­no ko­ris­no da ima­mo po­ka­za­telj ap­so­lut­nog si­ro­maš­tva po­put Ta­li­ja­na da se na te­me­lju nje­ga do­ne­su ci­lja­ne mje­re za bor­bu pro­tiv si­ro­maš­tva ko­ji­ma će se sred­stva us­mje­ra­va­ti pre­ma za­is­ta po­tre­bi­tim sku­pi­na­ma i re­gi­ja­ma”, za­klju­ču­je Nes­tić.

FOTOLIA, Iz­vor: Eu­ros­tat

Gra­ni­ca ri­zi­ka si­ro­maš­tva u čla­ni­ca­ma Eu­rop­ske uni­je (60 pos­to me­di­jal­nog go­diš­njeg do­hot­ka)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.