Hr­vat­ske obvez­ni­ce bo­lje zbog is­to­ka Eu­rop­ske uni­je

Zvi­jez­de na tr­ži­štu Pri­nos u ovoj go­di­ni pao i do 14 pos­to

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TO­MIS­LAV PILI

Zvi­jez­de na tr­ži­štu Pri­nos na obvez­ni­ce u ovoj go­di­ni pao i do 14 pos­to

Sen­ti­ment na SIE tr­ži­šti­ma zna­čaj­ni­je utje­če na na­ša iz­da­nja od domaćih eko­nom­skih po­ka­za­te­lja

Na kri­li­ma opo­rav­ka eko­no­mi­je i oče­ki­va­nja da se bli­ži kraj ne­za­bi­lje­že­nih nov­ča­nih po­ti­ca­ja Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke (ECB), obvez­ni­ce is­toč­no­europ­skih dr­ža­va pos­ta­le su pra­ve zvi­jez­de fi­nan­cij­skog tr­ži­šta. Po­zi­ti­van trend pre­lio se i na hr­vat­ske obvez­ni­ce, ia­ko inves­ti­to­ri naš dug sma­tra­ju ne­što ri­zič- ni­jim, tvr­de ana­li­ti­ča­ri. Eko­no­mi­je s is­to­ka Eu­ro­pe u pr­vom su tro­mje­se­čju u pro­sje­ku ras­le 2,85 pos­to, naj­vi­še u tri go­di­ne dok je ne­za­pos­le­nost pa­la proš­le go­di­ne na naj­ni­že ra­zi­ne od 1999. go­di­ne, po­ka­zu­ju po­da­ci Blo­om­ber­ga.

Če­ti­ri pu­ta vi­še

Zbog do­bre ma­kro­eko­nom­ske sli­ke obvez­ni­ce Če­ške, Polj­ske, Ma­đar­ske ili Ru­munj­ske tre­nut­no nu­de po­vrat od go­to­vo se­dam pos­to ili če­ti­ri pu­ta vi­še nego pri­li­kom ula­ga­nja u nje­mač­ki dug. Kre­ta­nja pri­no­sa hr­vat­skih euro­obvez­ni­ca pra­te kre­ta­nja euro­obvez­ni­ca u regiji, pri če­mu je pad pri­no­sa u pro­ma­tra­nom raz­dob­lju za- bi­lje­žen i kod ma­đar­skih i ru­munj­skih iz­da­nja, is­ti­ču za Pos­lov­ni dnev­nik ana­li­ti­ča­ri Ra­if­fe­isen ban­ke.

“Ia­ko u du­go­roč­noj per­s­pek­ti­vi ma­kro­eko­nom­ska kre­ta­nja na do­ma­ćem tr­ži­štu ima­ju utje­caj na kre­ta­nje hr­vat­skih euro­obvez­ni­ca, što je jas­no vid­lji­vo u re­la­tiv­no vi­šoj pre­mi­ji ri­zi­ka u od­no­su na us­po­re­di­ve zem­lje, sen­ti­ment na tr­ži­šti­ma obvez­ni­ca re­gi­je sred­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe (SIE) krat­ko­roč­no ipak zna­čaj­ni­je utje­če na nji­ho­vo kre­ta­nje od sa­mih domaćih ma­kro­eko­nom­skih po­ka­za­te­lja. Ta­ko su, i u pr­voj po­lo­vi­ci go­di­ne, po­dr­ža­ne pa­dom pri­no­sa na obvez­nič­kim tr­ži­šti­ma SIE re­gi­je i hr­vat­ska ino­zem­na iz­da­nja za­bi­lje­ži­la pad pri­no­sa, po­du­pr­te po­volj­nim kre­ta­nji­ma i po­zi­tiv­nim tr­žiš­nim sen­ti­men­tom u gos­po­dar­stvi­ma SA­Da i Eu­ro­pe”, is­ti­ču iz te ban­ke. Ta­ko se, pri­mje­ri­ce, pri­nos hr­vat­ske eur­ske euro­obvez­ni­ce s dos­pi­je­ćem u 2025. go­di­ni od po­čet­ka go­di­ne spus­tio za oko 60 baz­nih bo­do­va (14 pos­to) dok je pri­nos naj­du­že hr­vat­ske euro­obvez­ni­ce (2027. go­di­ne) od iz­da­nja pao za oko 10 pos­to od­nos­no oko 30 baz­nih bo­do­va,

EKSPANZIVAN KARAKTER MONETARNE PO­LI­TI­KE EU­ROP­SKE SRE­DIŠ­NJE

BAN­KE NASTAVIT ĆE PO­ZI­TIV­NO UTJECATI I NA KRE­TA­NJE OBVEZ­NI­CA U ISTOČNOJ EUROPI

tvr­de iz Ra­if­fe­ise­na. Pod­sje­ti­mo, pri­nos i ci­je­na obvez­ni­ce kre­ću se u su­prot­nom smje­ru, pa pa­dom pri­no­sa ras­te ci­je­na.

Zna­čaj­no su­že­nje

Po­s­lje­dič­no, uz rast pri­no­sa na vo­de­ćim svjet­skim tr­ži­šti­ma nje­mač­ka 10go­diš­nja obvez­ni­ca do­seg­nu­la je proš­li tje­dan naj­vi­šu ra­zi­nu u po­s­ljed­njih go­di­nu i pol od 0,6 pos­to pri če­mu je u sa­mo mje­sec da­na za­bi­lje­žen rast za 34 baz­nih bo­do­va raz­li­ke u pri- no­su u od­no­su na re­fe­rent­na iz­da­nja zna­čaj­no su se su­zi­le, u pro­sje­ku 50 baz­nih bo­do­va, ka­žu ana­li­ti­ča­ri.

“Po­vo­ljan trend po­t­vr­đu­je i kre­ta­nje do­lar­ske pre­mi­je osi­gu­ra­nja od kre­dit­nog ri­zi­ka (CDS) za 5go­diš­nju hr­vat­sku obvez­ni­cu ko­ja se do sre­di­ne sr­p­nja spus­ti­la na 137 baz­nih bo­do­va što je 85 baz­nih bo­do­va ni­že u od­no­su na po­če­tak go­di­ne. Is­to­vre­me­no, pre­mi­ja ri­zi­ka na is­to­vje­tan ma­đar­ski CDS spus­ti­la se na 108 baz­nih bo­do­va, naj­ni­žu ra­zi­nu od 2008. i po­čet­ka svjet­ske fi­nan­cij­ske kri­ze”, is­ti­ču iz Ra­if­fe­ise­na. Ekspanzivan karakter ECBo­ve monetarne po­li­ti­ke uz po­vi­jes­no ni­ske ra­zi­ne pri­no­sa nastavit će po­zi­tiv­no utjecati i na kre­ta­nje obvez­ni­ca re­gi­je SIE, što će se odra­zi­ti i na kre­ta­nje hr­vat­skih iz­da­nja, prog­no­zi­ra­ju ana­li­ti­ča­ri.

FOTOLIA

Pre­mi­ja ri­zi­ka na ma­đar­ski CDS pa­la je na naj­ni­žu ra­zi­nu od fi­nan­cij­ske kri­ze 2008. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.