BLIJEDI LI SJAJ USPJEHA FRANCUSKOG PRED­SJED­NI­KA EMMANUELA MACRONA?

Ana­li­za Do­miš­lja­ti eko­nom­ski pro­gram Obe­ća­na re­for­ma tr­ži­šta ra­da već je do­bra­no u ti­je­ku i mo­gla bi bi­ti usvo­je­na već u ruj­nu, ali ma­kro­eko­nom­ski pro­gram Ma­cro­no­ve ad­mi­nis­tra­ci­je, ka­ko ga je ar­ti­ku­li­rao pre­mi­jer Phi­lip­pe, pred­stav­lja oz­bilj­no ra­zo­ča­ra­nje

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - CHARLES WYPLOSZ* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Em­ma­nu­el Ma­cron je u po­bjed­nič­kom za­ma­hu. U raz­dob­lju od go­di­ne da­na pre­šao je put od po­li­tič­kog aut­saj­de­ra, bez ikak­ve po­dr­ške es­ta­bli­šmen­ta, do pred­sjed­ni­ka Francuske i vo­đe no­vo­oform­lje­ne po­li­tič­ke stran­ke s dojm­lji­vom par­la­men­tar­nom ve­ći­nom. Mo­že li on odr­ža­ti taj tem­po?

Ma­cron du­gu­je svoj tre­nut­ni us­pjeh ne sa­mo sre­ći, već i svo­joj spo­sob­nos­ti da se odu­pre bi­lo kak­voj ne­pri­li­ci s ko­jom se su­sret­ne. On je us­pio da­ti bi­ra­či­ma ko­ji su osje­ća­li ne­po­vje­re­nje pre­ma po­li­tič­kom es­ta­bli­šmen­tu priv­lač­nu op­ci­ju ko­ja ni­je na­la­ga­la po­mak pre­ma kraj­nos­ti­ma, bi­lo u des­no ili li­je­vo. Počeli su ga sma­tra­ti pa­met­nim di­srup­to­rom di­srup­tiv­nih po­pu­lis­ta.

Ma­cro­nov eko­nom­ski pro­gram bio je oso­bi­to do­miš­ljat, jer je us­pio na bes­pri­je­ko­ran na­čin re­agi­ra­ti na vi­še od jed­nog de­set­lje­ća ana­li­za bolj­ki od ko­jih pa­ti fran­cu­sko gos­po­dar­stvo. On se po­sve­tio os­lo­ba­đa­nju tr­ži­šta ra­da od stag­na­ci­je i sma­nje­nju pre­ko­mjer­nog po­rez­nog op­te­re­će­nja ko­je gu­ši po­du­zet­niš­tvo. Ta­ko­đer se obve­zao da će sma­nji­ti nez­grap­nu fran­cu­sku dr­ža­vu, ko­ja tre­nut­no tro­ši 57% BDPa na go­diš­njoj ra­zi­ni, sma­nje­njem ogrom­ne re­gu­la­ti­ve i ra­ci­ona­li­za­ci­jom zas­ta­rje­log sus­ta­va so­ci­jal­ne skr­bi.

Na­kon po­bje­de na iz­bo­ri­ma, Ma­cron se bri­nuo za svo­ju re­pu­ta­ci­ju kao za svjež zrak, gra­de­ći vla­du sas­tav­lje­nu od mla­dih lju­di iz svih ži­vot­nih sfe­ra – mo­žda ne­iskus­nih, ali pa­met­nih i pu­nih en­tu­zi­jaz­ma. Oni ko­ji su se du­go ža­li­li ra­di francuskog gos­po­dar­skog pa­da ni­su mo­gli vje­ro­va­ti utje­lov­lje­nju ču­da pred vlas­ti­tim oči­ma. Me­đu­tim, ve­li­ka oče­ki­va­nja mo­gu naj­a­vi­ti ve­li­ko ra­zo­ča­ra­nje. Pr­vi sig­na­li ko­je oda­ši­lje Ma­cro­no­va ad­mi­nis­tra­ci­ja uz­ne­mi­ru­ju­ći su. Dok je obe­ća­na re­for­ma tr­ži­šta ra­da već do­bra­no u ti­je­ku i mo­gla bi bi­ti usvo­je­na već u ruj­nu, ma­kro­eko­nom­ski pro­gram Ma­cro­no­ve ad­mi­nis­tra­ci­je, ka­ko ga je ar­ti­ku­li­rao pre­mi­jer Édo­uard Phi­lip­pe, pred­stav­lja oz­bilj­no ra­zo­ča­ra­nje.

Pi­ta­nje kre­di­bi­li­te­ta

Phi­lip­pe je naj­a­vio da na­mje­ra­va sre­za­ti jav­nu po­troš­nju za sa­mo tri pos­tot­ka BDPa ti­je­kom raz­dob­lja od pet go- di­na. On je od­go­dio ne­ko­li­ko pa­met­nih po­rez­nih re­zo­va us­mje­re­nih na po­ti­ca­nje ras­ta, ne­ke od njih do kra­ja te­ku­ćeg Ma­cro­no­vog man­da­ta 2022. go­di­ne. Ne­ko­li­ko da­na kas­ni­je, Ma­cron je pro­mi­je­nio tak­ti­ku i ma­lo ubr­zao ne­ke od tih re­zo­va. Una­toč to­me, on na­mje­ra­va pro­ves­ti po­ve­ća­nje op­će sto­pe po­re­za 2018. go­di­ne ko­je je bi­lo pred­stav­lje­no kao dje­lo­mič­na kom­pen­za­ci­ja za re­zo­ve. U obra­nu tak­vog pris­tu­pa, Phi­lip­pe ci­ti­ra služ­be­ni en­ti­tet za pra­će­nje na­ci­onal­nih ra­ču­na, Re­vi­zor­ski sud (Co­ur des Comp­tes), ko­ji je iz­vi­jes­tio o oz­bilj­nim pre­ko­ra­če­nji­ma pro­ra­ču­na 2017. go­di­ne – kao po­s­lje­di­ca ne­is­kre­nih iz­bor­nih obe­ća­nja ko­je je dao pred­sjed­nik na od­la­sku – Franço­is Hol­lan­de. No­vo­pri­doš­li­ce mo­ra­ju sto­ga po­nov­no spustiti deficit na 3% BDPa, kao što je proš­le go­di­ne bi­lo obećano fran­cu­skim europ­skim partnerima. To je, ka­ko in­zis­ti­ra Phi­lip­pe, pi­ta­nje kre­di­bi­li­te­ta. No, ugađanje knji­go­vo­đa­ma i računovođama u Bruxellesu ili Berlinu prijetnja je ko­ja narušava početni gospodarski oporavak Francuske te, za­uz­vrat, po­dr­šku no­vom pred­sjed­ni­ku te zem­lje, u tre­nut­ku u ko­jem važ­ne i kat­kad ne­po­pu­lar­ne re­for­me mo­ra­ju bi­ti usvo­je­ne. (U ovom tre­nut­ku, per ca­pi­ta BDP sa­mo nez­nat­no pre­ma­šu­je ra­zi­nu na ko­joj se na­la­zio pri­je kri­ze, dok je spo­ri pad ne­za­pos­le­nos­ti za­po­čeo tek proš­le go­di­ne.) Eu­rop­ski vo­đe vje­ro­jat­no bi pre­fe­ri­ra­li nez­nat­ni pad de­fi­ci­ta nad gu­bit­kom jav­ne pot­po­re fran­cu­skom pro­europ­skom pred­sjed­ni­ku, pod uvje­tom da jav­na po­troš­nja bu­de sma­nje­na. Ma­cron mo­ra shva­ti­ti sve to. Za­što sto­ga po­du­zi­ma ta­kav ma­kro­eko­nom­ski ri­zik? Ta­ko­đer, što je mo­žda od još ve­će važ­nos­ti, na­go­vi­je­šta li to ka­ko će iz­gle­da­ti os­ta­tak nje­go­vog man­da­ta?

Naj­po­zi­tiv­ni­je tu­ma­če­nje je da se je Ma­cron od­lu­čio usre­do­to­či­ti na du­bo­ke i hra­bre re­for­me, dok is­to­vre­me­no pris­tu­pa ma­kro­eko­nom­skim pi­ta­nji­ma s opre­zom, što je ve­oma na­lik nje­go­vim pret­hod­ni­ci­ma, Ni­co­la­su Sar­kozyju i Hol­lan­du. Obo­je su is­pr­va od­ba­ci­li stro­ge mje­re šted­nje, da bi ih na­po­s­ljet­ku usvo­ji­li. Me­đu­tim, Sar­kozy i Hol­lan­de bi­li su su­oče­ni s vr­to­gla­vim pa­dom vlas­ti­tog rej­tin­ga jav­nog mni­je­nja na­kon usva­ja­nja stro­gih mje­ra šted­nje. Mis­li li Ma­cron da će se nje­go­vo sret­no raz­dob­lje nas­ta­vi­ti, re­ci­mo, snaž­ni­jim gos­po­dar­skim opo­rav­kom od ono­ga što se tre­nut­no pre­dvi­đa? Ili on jed­nos­tav­no vje­ru­je da se na­la­zi u po­volj­ni­joj po­zi­ci­ji od svo­jih pret­hod­ni­ka ve­za­no uz pre­živ­lja­va­nje ra­zo­ča­ra­va­ju­ćih is­ho­da po pi­ta­nju ras­ta i ne­za­pos­le­nos­ti? Dru­gim ri­je­či­ma, po­kre­će li Macrona vje­ra ili oho­lost?

Tu­ma­če­nje Ma­cro­no­vog na­či­na do­no­še­nja od­lu­ka, ko­je naj­vi­še uz­ne­mi­ru­je, jest da se on već na­la­zi u zam­ci vlas­ti­te ad­mi­nis­tra­ci­je. Naj­vi­ši fran­cu­ski duž­nos­ni­ci po­put onih ko­je je on oku­pio tra­di­ci­onal­no po­sje­du­ju slje­de­će dvi­je ka­rak­te­ris­ti­ke: su­vi­še su oprez­ni i ima­ju loš uvid u ma­kro­eko­nom­sku stra­te­gi­ju.

S ob­zi­rom na to, či­ni se vje­ro­jat­no da će mno­gi u Ma­cro­no­voj ad­mi­nis­tra­ci­ji shva­ti­ti eu­rop­ske spo­ra­zu­me vr­lo oz­bilj­no, čak su­vi­še oz­bilj­no i ide­ja o ener­gič­nim re­zo­vi­ma po­troš­nje bit će im od­boj­na, jer je nji­ho­va moć po­ve­za­na s ve­li­či­nom nov­ča­ni­ka ko­ji oni kon­tro­li­ra­ju. Ako je to toč­no, fran­cu­ska vla­da os­tat će ne­urav­no­te­že­na, s te­ži­štem pri vr­hu, dok će po­rez­no op­te­re­će­nje i na­da­lje iz­a­zi­va­ti gu­še­nje.

Tko on za­pra­vo jest?

No, tu je i tre­ća mo­guć­nost: Ma­cron vje­ru­je da u ci­lju pro­mi­ca­nja vlas­ti­te vi­zi­je Eu­rop­ske uni­je, on mo­ra dje­lo­va­ti bes­pri­je­kor­no na eu­rop­skoj po­zor­ni­ci, u skla­du s naj­stro­žim nje­mač­kim stan­dar­di­ma. Ta­kav bi pris­tup bio ra­zu­man kad bi Ma­cron do­is­ta imao no­vu vi­zi­ju za EU. Ti­je­kom iz­bor­ne kam­pa­nje, on je uglav­nom sa­mo pre­ra­dio tra­di­ci­onal­no fran­cu­sko sta­ja­li­šte: za­jed­nič­ka eu­rop­ska vla­da i fi­nan­cij­ski mi­nis­tar na ra­zi­ni euro­zo­ne s odvo­je­nim pro­ra­ču­nom za fi­nan­ci­ra­nje jav­nih ula­ga­nja.

Ve­ći­na os­ta­lih ze­ma­lja Eu­rop­ske uni­je već je od­ba­ci­la tu vi­zi­ju i mno­ge od njih vje­ru­ju da se ni­ti sa­ma Fran­cu­ska ne bi slo­ži­la s pri­je­no­som su­ve­re­ni­te­ta ko­ji bi tak­ve re­for­me po­dra­zu­mi­je­va­le. U sva­kom slu­ča­ju, EU se ne na­la­zi u po­zi­ci­ji u ko­joj bi mo­gla ras­prav­lja­ti o ta­ko ra­di­kal­nim ko­ra­ci­ma, jer njen naj­ve­ći pri­ori­tet još uvi­jek mo­ra bi­ti ka­ko po­pra­vi­ti ono što ne funk­ci­oni­ra: po­lu do­vr­še­nu ban­kar­sku uni­ju, ne­funk­ci­onal­ni Pakt o sta­bil­nos­ti i ras­tu, pre­ko­mjer­nu re­gu­la­ti­vu i praz­nu imi­gra­cij­sku po­li­ti­ku.

Ma­cro­nov br­zi us­pon odra­ža­va nje­go­vu spo­sob­nost da ka­že pra­vu stvar u pra­vim okol­nos­ti­ma. No, to ta­ko­đer zna­či da se Ma­cron use­lio u Eli­zej­sku pa­la­ču, a da ni­je po­ka­zao tko on za­pra­vo jest. Tre­ba se na­da­ti da će se on po­ka­za­ti čo­vje­kom ko­ji se na­zi­re u do­bro osmiš­lje­nom eko­nom­skom pro­gra­mu ko­ji je pred­sta­vio u svo­joj kam­pa­nji, a ne onim ko­ji se ocr­ta­va u ma­kro­eko­nom­skim po­li­ti­ka­ma na­kon nje­go­vog stu­pa­nja na vlast.

UGAĐANJE RAČUNOVOĐAMA U BRUXELLESU ILI BERLINU PRIJETNJA JE KO­JA NARUŠAVA POČETNI GOSPODARSKI OPORAVAK FRANCUSKE DEFICIT SE MO­RA SPUSTITI NA 3% BDP-A KA­KO JE I OBEĆANO PARTNERIMA U EU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.