Struč­nja­ci za oz­bilj­no kaž­nja­va­nje ne­pla­ća­nja

(Ne)lik­vid­nost Ne­is­pu­nja­va­nje obve­za, kao i ne­za­ko­ni­to odu­zi­ma­nje imo­vi­ne, tra­ži sank­ci­je bez ko­jih se na­ša kul­tu­ra ne­pla­ća­nja ni­kad ne­će pro­mi­je­ni­ti

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - SUZANA VAROŠANEC suzana.va­ro­sa­nec@pos­lov­ni.hr

Do­ma­ći po­rez­ni eks­per­ti ko­men­ti­ra­ju re­zul­ta­te uvo­đe­nja obras­ca o dos­pje­lim, a ne­na­pla­će­nim po­tra­ži­va­nji­ma

No­vi po­da­ci Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja - Po­rez­ne upra­ve o 37,7 mi­li­jar­di ku­na ne­na­pla­će­nih fak­tu­ra s kra­ja trav­nja još ne da­ju pra­vu sli­ku sta­nja s na­pla­tom po­tra­ži­va­nja svih ko­ji su pos­lo­va­li s tvrt­ka­ma iz sus­ta­va Agro­kor i pri­tom ima­li pro­ble­ma. Tek će u idu­ćem kvar­tal­nom iz­vješ­ću o dos­pje­lim, a ne­na­pla­će­nim po­tra­ži­va­nji­ma (OPZSTAT1) zbog sis­tem­skog zna­ča­ja raz­bis­tri­ti ko­li­ki je utje­caj po­sr­nu­log kon­cer­na na pro­blem manj­ka lik­vid­nos­ti u hr­vat­skom gos­po­dar­stvu. Rok za pre­da­ju tog obras­ca za dru­gi kvar­tal je do 20. ko­lo­vo­za, pre­da­je se za sva po­tra­ži­va­nja na dan 30. lip­nja ko­ja ni­su na­pla- će­na do 31. sr­p­nja, a dos­tav­lja se elek­tron­skim pu­tem Po­rez­noj upra­vi pu­tem sus­ta­va e-Po­rez­na. Ka­ko je no­vi alat po­rez­nih vlas­ti i nje­go­vo ko­ri­šte­nje pod po­ve­ća­lom, is­kris­ta­li­zi­ra­le su se ujed­no i nje­go­ve do­bre stra­ne, ali i ne­ke lo­še, zbog če­ga se ču­ju i pr­va upo­zo­re­nja na račun pri­mje­ne.

Ma­nje ne­na­pla­će­nih ra­ču­na

Ma­zar­sov struč­njak i naš ko­men­ta­tor Pe­re Mi­oč ta­ko po pi­ta­nju utje­ca­ja ovog obras­ca na trend pa­da ne­lik­vid­nos­ti je skep­ti­čan, po nje­mu je “te­ško re­ći da su upra­vo ove mje­re do­ve­le do sma­nje­nja ne­na­pla­će­nih po­tra­ži­va­nja”. Ipak, tvr­di i da je neo­s­por­no vid­ljiv trend sma­nje­nja ukup­nih ne­na­pla­će­nih ra­ču­na pri­jav­lje­nih pu­tem Obra­zac OPZSTAT1 jer uku­pan iz­nos od kra­ja 2015. do dru­gog kvar­ta­la 2017. sma­njen je s 41,3 mi­li­jar­de ku­na na 37,7 mi­li­jar­de. Obra­zac OPZSTAT1, pod­sje­ća Mi­oč, bio je nas­ta­vak ak­tiv­nos­ti ko­ji­ma je Po­rez­na že­lje­la im­ple­men­ti­ra­ti sus­tav ko­jim bi im omo­gu­ćio pra­će­nje

DOBRA STRA­NA JE MO­GUĆ­NOST STVARANJA

PREPREKE ZA FINANCIRANJE POSLOVNJA NA RAČUN DOBAVLJAČA

po­šti­va­nja ro­ko­va pla­ća­nja pre­ma Za­ko­nu o fi­nan­cij­skom pos­lo­va­nju i pred­ste­čaj­noj na­god­bi. Na­ime, ka­da je stu­pio na sna­gu, pos­to­ja­le su odred­be o ro­ko­vi­ma pla­ća­nja i kaz­na­ma za ne­po­šti­va­nje, ali ne i alat ko­jim bi se sus­tav­no pra­ti­li i se­lek­ti­ra­li po­du­zet­ni­ci ko­ji ne po­štu­je pro­pi­se. U tom smis­lu, ima­ju­ći u vi­du svr­hu ko­ju se nji­me že­li pos­ti­ći, dio struč­nja­ka me­đu ko­ji­ma i on, oče­ku­je da će po­du- zet­ni­ci­ma ko­ji ne pla­ća­ju obve­ze na vri­je­me, Po­rez­na češ­će ku­ca­ti na vra­ta. Va­žan mo­ment za ovaj alat ako se on do­is­ta ko­ris­ti u funk­ci­ji za­šti­te vje­rov­ni­ka te po­di­za­nja le­tvi­ce u učin­ko­vi­tos­ti do­bro­volj­ne, a ne pri­sil­ne na­pla­te po nje­go­voj ocje­ni pred­stav­lja i mo­guć­nost stvaranja prepreke za financiranje pos­lo­va­nja na račun dobavljača, što je i za­jed­nič­ki na­ziv­nik za sve do ju­čer broj­ne i učes­ta­le pri­tuž­be na mo­de­le u pos­lo­va­nju To­do­ri­će­va kon­cer­na. No, i u tom di­je­lu kod dalj­nje pri­mje­ne ovog ins­tru­men­ta i za ubu­du­će le­ži naj­vi­še iz­a­zo­va, na što uka­zu­ju pr­vi kri­ti­ča­ri.

Na te­ret vje­rov­ni­ka

Na­ime, uvo­đe­nje do­dat­nih obra­za­ca poput ovih, sla­žu se po­du­zet­ni­ci i po­rez­ni struč­nja­ci, stva­ra ad­mi­nis­tra­tiv­ne tro­ško­ve po­rez­nim obvez­ni­ci­ma od pri­la­god­be sof­tve­ra do do­dat­nog ra­da osob­lja, pa po­rez­ni struč­njak i glav­ni ured­nik RRiFa Vla­do Br­ka­nić i upo­zo­ra­va na ne­dos­tat­nost pos­ti­za­nja ci­lja kao što je iden­ti­fi­ka­ci­ja ža­ri­šta ne­lik­vid­nos­ti, ka­že, ako se ne po­du­zi­ma­ju ko­ra­ci za pre­kr­šaj­ne mje­re iz Za­ko­na o fi­nan­cij­skom pos­lo­va­nju. Pro­pi­sa­ne su, pod­sje­ća, nov­ča­ne kaz­na zbog po­vre­da za­kon­skog ro­ka pla­ća­nja (30 da­na od da­tu­ma ra­ču­na i slič­no.

Iz­no­se od 5000 do mi­li­ju­na ku­na, ali Br­ka­nić na­vo­di i da pro­ved­bu za­ko­na u tom smis­lu još ni­smo vi­dje­li. Nje­go­vo sta­ja­li­šte iz­re­če­no ovih da­na u Pos­lov­nom dnev­ni­ku do­la­zi kao toč­ka na ‘i’ zbog ve­li­kih frus­tra­ci­ja vje­rov­ni­ka ko­ji za­pra­vo te­že to­me da se uz po­moć me­ha­ni­za­ma ko­ji sto­je na ras­po­la­ga­nju dr­ža­vi ta ne­vje­ro­jat­na la­ko­ća ne­pla­ća­nja na­po­kon pre­ki­ne. Br­ka­nić apos­tro­fi­ra i slje­de­ći pro­blem: ži­vje­ti na tu­đi račun, ka­že, pred­stav­lja pos­lov­nu fi­lo­zo­fi­ju ko­ju su ne­ki usvo­ji­li kao obra­zac svog pos­lo­va­nja, dok je ma­lo pri­mje­ra upra­va dru­šta­va da je net­ko zbog pre­za­du­že­nos­ti obja­vio ste­čaj.

“Ste­čaj je po­s­lje­di­ca du­go­traj­ne blo­ka­de i rad­nji ko­je je po­du­zeo vje­rov­nik, a ne duž­nik”, is­ti­če pri­mje­ću­ju­ći da skup­ni po­da­ci iz izvještaja o ne­pla­ća­nju da­ju uvid u trend ne­ke mje­re, ali je kri­tič­ki ras­po­lo­žen za­to što iz izvještaja Po­rez­ne “ne­ma­mo informacije o konkretnom djelovanju nadzornih tijela”. A ako ne­ma ak­ci­je iza ovak­vih in­for­ma­ci­ja, on­da je sav tro­šak po nje­mu uza­lu­dan, a ge­ne­ri­ra ga upra­vo tak­vo pri­kup­lja­nje po­da­ta­ka. “I k to­me tro­šak pa­da na te­ret onih ko­ji to ne zas­lu­žu­ju, ko­ji još tr­pe ne­pla­ća­nje svo­jih duž­ni­ka. Po tim ra­ču­ni­ma u ve­ći­ni slu­ča­je­va PDV je vje­rov­nik pla­tio, fak­tu­ri­ra­na svo­ta is­po­ru­ke je uš­la u pri­hod na ko­ji će pla­ti­ti po­rez na dobit, a u slu­ča­ju ot­pi­sa ne­će mu bi­ti po­rez­no priz­nat ra­shod. Ko­li­ko bre­me se sva­lju­je ne po­du­zet­ni­ke vje­rov­ni­ke! Je­di­no tuž­ba ili ovr­ha ima uči­nak na priz­na­va­nje ra­sho­da s te­me­lja ot­pi­sa ne­na­pla­će­nih traž­bi­na. Ta­ko se uz sve dru­ge pred­me­te na su­do­ve sva­lju­ju tuž­be ko­je ne­ma­ju učin­ka, a rje­še­nje je jed­nos­tav­no: tko ni­je pla­tio, a vje­rov­nik mu je ot­pi­sao traž­bi­nu, taj tre­ba uči­nak bes­plat­nog pri­mit­ka – prihoda i po­rez­no sno­si­ti. Ta­ko je bi­lo do 2000. ka­da je za­po­čeo kon­ti­nu­ira­ni i sus­ta­van ‘na­pad’ na one ko­ji po­tra­žu­ju”, za­klju­ču­je Br­ka­nić.

Sta­ri pro­blem

Na­pla­ta po­tra­ži­va­nja i pro­ble­ma­ti­ka na­pla­te jedna je sta­ra te­ma, ka­že po­rez­ni sa­vjet­nik Hr­vo­je Zgom­bić iz te ta­ko­đer pod­sje­ća na to da u Hr­vat­skoj na­pla­ta po­tra­ži­va­nja naj­pri­je odražava nekulturu ponašanja u eko­nom­skim procesima ko­ju predvodi dr­ža­va.

“Ta po­svu­da pro­ši­re­na ide­ja da ja vo­dim svo­je pos­lo­va­nje, svoj biz­nis na na­čin da ga ne fi­nan­ci­ram ja, već mo­ji pos­lov­ni part­ne­ri (do­bav­lja­či) što dr­ža­va po­dr­ža­va po­sve ne­efi­kas­nim sud­stvom i ne­si­gur­nim is­ho­di­ma sud­skih pro­ce­sa, ja­ko je do­pri­ni­je­la i da­nas do­pri­no­si eko­nom­skom sta­nju Hr­vat­ske. Pri­tom sa­ma dr­ža­va ko­ja predvodi u ne­pla­ća­nji­ma po­tra­ži­va­nja, kroz re­pre­siv­ni apa­rat osi­gu­ra­va bez­u­vjet­no da nje­zi­na po­tra­ži­va­nja bu­du pla­će­na u ro­ku”, ka­že. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pak, ako na tren za­ne­ma­ri­mo obvez­no­prav­ne as­pek­te na­pla­te, po­gle­daj­mo štos eto do­ga­đa u tro­ku­tu do­bav­ljač ku­pac dr­ža­va: ku­pac ne pla­ća do­bav­lja­ču i, re­al­no, ma­lo to­ga sto­ji na ras­po­la­ga­nju do­bav­lja­ču da se na­pla­ti, pre­čes­to ta na­pla­ta ovi­si sa­mo o do­broj vo­lji kup­ca. S dru­ge stra­ne, ka­že, dr­ža­va ne sno­si ni­ka­kav ri­zik na­pla­te svog po­re­za, ona ga u ci­je­los­ti pre­va­lju­je na dobavljača ko­jeg za­kon­ski stav­lja u po­lo­žaj svog na­plat­nog agen­ta, čak i u si­tu­aci­ja­ma kad se sa­ma jav­lja kao ku­pac.

“Kak­vog smis­la ima da, pri­mje­ri­ce, do­bav­lja­či ko­ji svo­je pro­izvo­de ili us­lu­ge pro­da­ju dr­ža­vi mo­ra­ju promp­t­no pla­ti­ti PDV, dok si is­ta dr­ža­va ne­sank­ci­oni­ra­no za­dr­ža­va pra­vo da ne pla­ća svoj dug go­di­nu ili dvi­je. Is­to­vre­me­no i po­sve ne­ra­zum­no, dr­ža­va kroz po­re­ze po­ti­če duž­ni­ke i fi­nan­ci­ra nji­ho­ve du­go­ve”, na­vo­di do­da­ju­ći da se si­tu­aci­ja oko na­pla­te po­tra­ži­va­nja ne­će pro­mi­je­ni­ti dok “dr­ža­va sa­ma ne pro­mi­je­ni svo­je po­na­ša­nje i dok kroz za­kon­ski ok­vir ne uve­de oz­bilj­ne kaz­ne za ne­pla­ća­nje, ba­rem u od­no­si­ma iz­me­đu prav­nih oso­ba”.

Sve dok se kup­nja ro­ba i us­lu­ga ko­je se on­da ne pla­ća­ju ne bu­de pro­ma­tra­la kao svo­je­vr­s­no ne­za­ko­ni­to odu­zi­ma­nje imo­vi­ne (ma­nje je bit­no ko­ji će se na­ziv da­ti tom či­nu), ge­ne­ral­na ocje­na Zgom­bi­ća, gla­si da se na­ša kul­tu­ra (ne)pla­ća­nja ne­će pro­mi­je­ni­ti!

U NAS NA­PLA­TA PO­TRA­ŽI­VA­NJA ODRAŽAVA JEDNU NEKULTURU PONAŠANJA U EKO­NOM­SKIM PROCESIMA KO­JU PREDVODI DR­ŽA­VA Hr­vo­je Zgom­bić Sig­ma Bu­si­ness Con.

PRO­BLEM JE ŠTO IZ IZVJEŠTAJA PO­REZ­NE UPRA­VE NE­MA­MO INFORMACIJE O KONKRETNOM DJELOVANJU NADZORNIH TIJELA Vla­do Br­ka­nić RRiF

TE­ŠKO JE RE­ĆI DA JE UPRA­VO MJE­RA UVO­ĐE­NJE OBRAS­CA OPZSTATDOVELA DO SMA­NJE­NJA NE­NA­PLA­ĆE­NIH PO­TRA­ŽI­VA­NJA Pe­re Mi­oč Ma­zars Ci­not­ti 5 ti­su­ća ku­na mi­ni­mal­na kaz­na zbog po­vre­da za­kon­skog ro­ka pla­ća­nja, mi­li­jun ku­na mak­si­mal­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.