Uve­zi­mo rad­ni­ke s Fi­li­pi­na, vri­jed­ni su i skrom­ni, a ra­dit će za 600 eura

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DA­VOR IVANKOVIĆ/VL

Da­vor Štern, biz­ni­smen i biv­ši mi­nis­tar, po­čas­ni je kon­zul Fi­li­pi­na i sma­tra da nam ota­mo mo­že sti­ći po­moć za rje­ša­va­nje go­ru­ćeg pro­ble­ma hr­vat­skog tu­riz­ma i ugos­ti­telj­stva

Ne bu­du li Filipinci rje­še­nje, os­ta­ju nam je­di­no Sr­bi­ja i BiH, ko­ja se kao re­zer­vo­ar rad­ne sna­ge oči­to is­u­šu­je

Da­vor Štern, hr­vat­ski biz­ni­smen i biv­ši mi­nis­tar sma­tra da ima na­či­na br­zo i kva­li­tet­no ri­je­ši­ti go­ru­ći pro­blem hr­vat­skog tu­riz­ma i ugos­ti­telj­stva, pa i zdrav­s­tva, a to je ne­dos­ta­tak ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ti­su­ća rad­ni­ka ko­li­ko ih sa­da manj­ka u tim sek­to­ri­ma gos­po­dar­stva.

Doš­li smo u ap­surd­nu si­tu­aci­ju da se Hr­va­ti is­e­lja­va­ju, a ne­ma­mo dos­ta rad­ne sna­ge. Naj­vi­še se u ovom tre­nut­ku to osje­ća u tu­riz­mu, gra­đe­vin­skom sek­to­ru i bro­do­grad­nji?

Ni­je to ne­ka no­vost. Taj pro­blem pos­to­ji, sa­mo smo se od nje­ga uda­lja­va­li. Mis­lim da ga vlas­ti ni da­nas ni­su svjes­ne. Sje­ćam se kad sam još bio u Vla­di 1995., po­ja­vio se pro­blem manj­ka za­va­ri­va­ča u Ulja­ni­ku u Pu­li, bi­lo ih je vi­ška u 3. ma­ju, no ni­smo mo­gli do­bi­ti lju­de da se pre­se­le iz Ri­je­ke u 80 ki­lo­me­tra uda­lje­nu Pu­lu. Ra­di­je su iš­li ra­di­ti u Ita­li­ju, a mi smo mo­ra­li odo­bri­ti kvo­te za Ru­mu­nje. To je bi­lo pri­je 22 go­di­ne, a si­tu­aci­ja je sva­kom go­di­nom pos­ta­ja­la još te­ža. Ru­pe u ugos­ti­telj­stvu smo za­tva­ra­li uvozom rad­ne sna­ge, naj­vi­še iz BiH, no i oni su sa­da ra­di­je kre­nu­li da­lje u EU. Oči­to se BiH kao re­zer­vo­ar rad­ne sna­ge is­u­šu­je. Od du­bro­vač­kih tu­ris­tič­kih i ugos­ti­telj­skih po­du­zet­ni­ka već go­di­na­ma ču­jem da im manj­ka kva­li­tet­ne kva­li­fi­ci­ra­ne rad­ne sna­ge, nad­ko­no­ba­ri­ma i ku­ha­ri­ma već nu­de ve­li­ki no­vac, no tu je glav­ni pro­blem po­vo­ljan smje­štaj. Naši su lju­di des­ti­mu­li­ra­ni ka­da shva­te da bi se tre­ba­li gu­ra­ti njih če­ti­ri, pet u jed­noj so­bi, a za adek­va­tan smje­štaj po­tro­šit će po­la pla­će. Na­me­će mi se rje­še­nje ko­je je mo­gu­će i ad hoc pro­ves­ti, a to je uvoz rad­ne sna­ge s Fi­li­pi­na.

Vi ste po­čas­ni kon­zul Fi­li­pi­na pa je nor­mal­no da ta­mo i tra­ži­te rje­še­nje, zar ne?

Pred­la­žem Fi­li­pin­ce po uzo­ru na mno­ge europ­ske dr­ža­ve kod ko­jih je ve­li­ki dio rad­ni­ka u ugos­ti­telj­stvu, tu­riz­mu i me­di­cin­skim dje­lat­nos­ti­ma, na­ro­či­to kad su me­di­cin­ske ses­tre u pi­ta­nju, ali­men­ti­ran pre­ko Fi­li­pi­na­ca. Fi­li­pi­ni su zem­lja sa 100 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, lju­di su skrom­ni, obra­zo­va­ni, ima­ju rad­ne na­vi­ke, go­vo­re per­fek­t­no en­gle­ski i špa­njol­ski je­zik, a sprem­ni su za re­la­tiv­no ma­li no­vac ići na rad u ino­zem­s­tvo.

Ko­li­ko je Fi­li­pi­na­ca na pri­vre­me­nom ra­du iz­van do­mo­vi­ne?

U ovom tre­nut­ku ih oko 5 mi­li­ju­na ra­di u ino­zem­s­tvu, te znat­no do­pri­no­se pri­lje­vu nov­ca u Fi­li­pi­ne. Go­diš­nje pu­tem doz­na­ka od tih lju­di u Fi­li­pi­ne sti­že 27 mi­li­jar­di do­la­ra.

Na ko­ji bi na­čin Hr­vat­ska mo­gla “re­gru­ti­ra­ti” Fi­li­pin­ce?

Oni od­la­ze iz svo­je zem­lje na na­čin vrlo sličan onom ka­ko su Hr­va­ti organizirano od­la­zi­li u Njemačku 1970ih temeljem de­ta­šma­na, tj. radnih kvota ko­je su se do­dje­lji­va­le sva­ke go­di­ne. Ta­ko su naši struč­ni radnici od­la­zi­li organizirano, pre­ko In­gre, As­tre i os­ta­lih ve­ćih tvrt­ki ko­je su se ba­vi­le vanj­skom tr­go­vi­nom.

To im je omo­gu­ća­va­lo da za­dr­že si­gu­ran po­sao do­ma i si­gur­nost so­ci­jal­nog i zdrav­s­tve­nog osi­gu­ra­nja, a kon­tro­li­ra­li su se uvje­ti od­no­sa pre­ma nji­ma i smje­šta­ja u za­pad­nim zem­lja­ma. Kao što se mi sa­da bri­ne­mo o na­šim mor­na­ri­ma na stra­nim bro­do­vi­ma. Pri­mje­ri­ce, Filipinci či­ne tre­ći­nu rad­ne sna­ge na svim bro­do­vi­ma u svi­je­tu. Fi­li­pi­ni uglav­nom ima­ju or­ga­ni­zi­ran rad svo­jih rad­ni­ka u ino­zem­s­tvu i dr­žav­nu agen­ci­ju za za­poš­lja­va­nje u pre­ko­mor­skim zem­lja­ma, a nji­ma je sva­ka zem­lja pre­ko­mor­ska, i agen­ci­ja ša­lje Fi­li­pin­ce na rad u više od 100 ze­ma­lja. Na zah­tjev kli­jen­ta ili dr­ža­ve oni pro­na­đu pro­fil po­treb­nih lju­di, or­ga­ni­zi­ra­ju do­la­zak rad­ni­ka čar­te­ri­ma u zem­lju gdje bi ra­di­li, do­go­va­ra­ju os­nov­nu pla­ću i smje­štaj, te vo­de bri­gu o nji­ma. Ta se agen­ci­ja po­tom bri­ne da se svi nji­ho­vi radnici kas­ni­je, po za­vr­šet­ku ugo­vo­ra, vra­te na Fi­li­pi­ne. To je do­bar na­čin da se po­mo­ću me­đu­dr­žav­nog spo­ra­zu­ma do­đe do to­ga da se za­pos­li odre­đe­ni broj Fi­li­pi­na­ca pre­ko lje­ta u Hr­vat­skoj i da se po is­te­ku ugo­vo­ra vra­te ku­ći.

Filipinci su, dak­le, kao naši gas­tar­baj­te­ri, vra­ća­ju se ku­ći?

Naj­ve­ćim di­je­lom Filipinci ne os­ta­ju u zem­lja­ma gdje rade, ima­ju obi­te­lji na Fi­li­pi­ni­ma i vo­le se vra­ti­ti do­ma i ži­vje­ti me­đu svo­ji­ma. Ta­ko bi Hr­vat­ska na krat­ke sta­ze ri­je­ši­la pro­blem za­poš­lja­va­nja i ti­me bi­smo mi mo­gli na dvi­je­tri go­di­ne ri­je­ši­ti naš go­ru­ći pro­blem.

Čuo sam ne­dav­no iz­ja­vu mi­nis­tra tu­riz­ma Ga­ri­ja Cap­pel­li­ja da on sma­tra ka­ko će­mo pro­blem u ugos­ti­telj­stvu i tu­riz­mu ri­je­ši­ti do­dat­nim kva­li­fi­ci­ra­njem na­ših lju­di. Ja bih vo­lio da se to re­ali­zi­ra, me­đu­tim, ko­li­ko vi­dim, naši lju­di ni­su sklo­ni bi­ti ku­ha­ri i ko­no­ba­ri, ra­di­je bi bili me­na­dže­ri i di­rek­to­ri.

Mi­nis­tru Cap­pel­li­ju že­lim pu­no sre­će, ali po­ma­lo sam skep­ti­čan da će ne­što u kra­ćem vre­me­nu pos­ti­ći. Sma­tram da bi upra­vo aran­žman s Fi­li­pi­ni­ma mo­gao ri­je­ši­ti dio na­ših pro­ble­ma već u slje­de­ćoj tu­ris­tič­koj se­zo­ni, te da bi naši ugos­ti­te­lji i tu­ris­tič­ki me­na­dže­ri doš­li ne sa­mo do kva­li­tet­ne rad­ne sna­ge ne­go i do ben­c­h­mar­ka, stan­dar­da ra­da u ugos­ti­telj­stvu, gdje bi svi vi­dje­li i na­uči­li ka­ko se mo­že br­že, bo­lje i kva­li­tet­ni­je us­lu­ži­ti gos­ta i tu­ris­ta. Filipinci ima­ju vrlo vi­so­ke stan­dar­de u ra­du i vrlo su motivirani radnici.

Kod nas se mo­že ču­ti da se bo­je an­ga­ži­ra­ti stran­ce poput Fi­li­pi­na­ca jer se po­la­zi od to­ga da naši lju­di više zna­ju o Hr­vat­skoj i mo­gu je tu­ris­ti­ma bo­lje pro­pa­gi­ra­ti od, npr. njih?

Ap­so­lut­no, no ja ni­ka­da ne bih na­pra­vio res­to­ran ili ho­tel u ko­jem ra­di sa­mo fi­li­pin­sko osob­lje, ali ra­ču­nam da bi Filipinci sva­ka­ko mo­gli po­pu­ni­ti odre­đe­ni dio radnih mjes­ta.

Na­kon što se sklo­pi me­đu­dr­žav­ni ugo­vor, ka­ko bi se Filipinci ras­po­re­đi­va­li u na­še tvrt­ke?

Hr­vat­ska stra­na na­kon pot­pi­si­va­nja tak­vog ugo­vo­ra an­ga­ži­ra ne­ko­li­ko na­ših agen­ci­ja za za­poš­lja­va­nje, to bi bio or­ga­ni­zi­ra­ni ka­nal pu­tem ko­je­ga bi se uvje­to­va­la i sva nji­ho­va pra­va i za­ra­da. Tu dje­lu­je tr­ži­šte i vje­ro­jat­no bi se, ka­da bi bi­lo druk­či­je, po­ja­vio i odre­đe­ni broj ne­re­gis­tri­ra­nih Fi­li­pi­na­ca, što na­šoj dr­ža­vi, a i Fi­li­pi­ni­ma, ne bi bi­lo u in­te­re­su.

Je­su li pla­će ko­je se kod nas na Ja­dra­nu is­pla­ću­ju u se­zo­ni do­volj­no pri­hvat­lji­ve za fi­li­pin­ske rad­ni­ke?

Je­su. Filipinci bi za na­šu pro­sječ­nu pla­ću, uz ri­je­še­nu pre­hra­nu i smje­štaj, na­rav­no, vrlo ra­do doš­li ra­di­ti na Ja­dran.

Mo­ra­te zna­ti da oni dolaze isključivo ra­di­ti, u pravilu ne troše za­ra­đe­ni no­vac, ne­go ga ša­lju obi­te­lji­ma na Fi­li­pi­ne.

Kon­kret­no, ko­ja bi nji­ma bi­la pri­hvat­lji­va pla­ća na tim pos­lo­vi­ma kod nas?

Ra­di­li bi za mje­seč­nu pla­ću od 500600 eura ne­to. No, mo­ra bi­ti ri­je­šen smje­štaj. Oni ne ra­ču­na­ju da bi bili smje­šte­ni sa­mi, ne­go po ne­ko­li­ko njih, no u pri­mje­re­nim uvje­ti­ma. Ta­ko je u Ri­mu i Be­ču, u sva­kom od tih gra­do­va ra­di po ne­ko­li­ko de­se­ti­na ti­su­ća Fi­li­pi­na­ca. Mi će­mo mo­ra­ti ri­je­ši­ti pro­blem uvozom rad­ne sna­ge, a ne bu­du li to Filipinci pre­os­ta­ju nam je­di­no zem­lje okru­že­nja, uglav­nom BiH i Sr­bi­ja, odak­le već do­la­zi ve­li­ki broj glaz­be­ni­ka na Ja­dran, te Ukra­ji­na.

FILIPINCI SU VRLO MOTIVIRANI I DOLAZE ISKLJUČIVO RA­DI­TI, U PRAVILU NE TROŠE ZARAĐENO GDJE RADE. NJIHOVIM UVOZOM NA DVI­JE-TRI GO­DI­NE RIJEŠILI BI­SMO PRO­BLEM

RADNICI

BI STIZALI NA SLIČAN NA­ČIN KAO NAŠI U NJEMAČKU 70-IH, ORGANIZIRANO TEMELJEM RADNIH KVOTA

BORIS ŠČITAR/VL/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.