POGLED SA STRA­NE NO­VO ABNORMALNO U MONETARNOJ POLITICI

Ana­li­za Su­oča­va­nje s po­li­ti­kom Kad je nas­tu­pi­la glo­bal­na fi­nan­cij­ska kri­za 2007.-2009., Fed je sre­zao svo­ju ka­mat­nu sto­pu s 5,25% na 0%. Kad ni­ti to ni­je po­tak­nu­lo gos­po­dar­ski pro­cvat, Fed je za­po­čeo s pro­vo­đe­njem ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka i p

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - NOURIEL ROUBINI* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Fi­nan­cij­ska tr­ži­šta po­či­nju se za­bri­nja­va­ti us­li­jed na­pu­šta­nja ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka u broj­nim na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma. Usko­ro će ja­pan­ska sre­diš­nja banka Bank of Ja­pan (BOJ) i Švi­car­ska na­rod­na banka (SNB) bi­ti je­di­ne središnje ban­ke ko­je se još uvi­jek du­go­roč­no dr­že ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka.

Ame­rič­ke Fe­de­ral­ne re­zer­ve za­po­če­le su s na­pu­šta­njem vlas­ti­tog pro­gra­ma kup­nje vri­jed­nos­nih pa­pi­ra (kvan­ti­ta­tiv­nog po­pu­šta­nja ili QE) 2014. go­di­ne te s nor­ma­li­za­ci­jom ka­mat­nih sto­pa kra­jem 2015. Eu­rop­ska sre­diš­nja banka u ovom tre­nut­ku raz­ma­tra ko­jom br­zi­nom za­tvo­ri­ti pi­pu vlas­ti­te po­li­ti­ke kvan­ti­ta­tiv­nog po­pu­šta­nja u 2018. go­di­ni i u ko­jem tre­nut­ku ta­ko­đer tre­ba za­po­če­ti s na­pu­šta­njem ne­ga­tiv­nim ka­mat­nih sto­pa. Na sli- na­čin, bri­tan­ska sre­diš­nja banka Bank of En­gland (BoE) za­vr­ši­la je sa svo­jom po­s­ljed­njom run­dom kvan­ti­ta­tiv­nog po­pu­šta­nja – ko­ju je po­kre­nu­la na­kon re­fe­ren­du­ma o Brexi­tu u lip­nju proš­le go­di­ne, te raz­ma­tra o po­vi­še­nju ka­mat­nih sto­pa. Ta­ko­đer, ka­nad­ska sre­diš­nja banka Bank of Ca­na­da (BOC) kao i aus­tral­ska sre­diš­nja banka Re­ser­ve Bank of Aus­tra­lia (RBA) obje su naz­na­či­le da do­la­zi vri­je­me po­ve­ća­nja ka­mat­nih sto­pa.

Urav­no­te­že­nje ka­ma­te

Ipak, sve će te središnje ban­ke tre­ba­ti po­nov­no uves­ti nekonvencionalne monetarne po­li­ti­ke ako do­đe do još jed­ne re­ce­si­je ili fi­nan­cij­ske kri­ze. Raz- mis­li­te o ame­rič­kom Fe­du, ko­ji se na­la­zi u ja­čoj po­zi­ci­ji od bi­lo ko­je središnje ban­ke za na­pu­šta­nje ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka. Čak i ako nje­go­va nor­ma­li­za­cij­ska po­li­ti­ka bu­de us­pješ­na u vra­ća­nju ka­mat­nih sto­pa na ra­zi­nu rav­no­te­že, ta ra­zi­na ne­će pre­ma­ši­ti 3%.

Tre­ba ima­ti na umu da je ti­je­kom dva pret­hod­na cik­lu­sa ste­za­nja ko­ja je Fed pro­veo urav­no­te­že­na ka­mat­na sto­pa iz­no­si­la 6,5% i 5,25%, tim re­dos­li­je­dom. Kad su nas­tu­pi­le glo­bal­na fi­nan­cij­ska kri­za i re­ce­si­ja ko­ja je us­li­je­di­la na­kon nje u raz­dob­lju iz­me­đu 2007. i 2009. go­di­ne, Fed je sre­zao svo­ju ka­mat­nu sto­pu s 5,25% na 0%. Kad ni­ti to ni­je po­tak­nu­lo gos­po­dar­ski pro­cvat, Fed je za­po­čeo s pro­vo­đe­njem ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka, te je po pr­vi put po­kre­nuo kvan­ti­ta­tiv­no po­pu­šta­nje.

Kao što je po­ka­za­lo ne­ko­li­ko po­s­ljed­njih cik­lu­sa monetarne po­li­ti­ke, čak i ako Fed mo­že vra­ti­ti urav­no­te­že­nu ka­mat­nu sto­pu na ra­zi­nu od 3% pri­je nas­tu­pa­nja slje­de­će re­ce­si­je, još uvi­jek ne­će ima­ti do­volj­no pros­to­ra za učin­ko­vi­to ma­ne­vri­ra­nje. Re­zo­vi ka­mat­nih sto­pa do­se­ći će nul­tu do­nju gra­ni­cu pri­je ne­go što bu­du ima­li zna­čaj­ni utje­caj na gos­po­dar­stvo. Kad se to do­go­di, Fe­du i os­ta­lim glav­nim sre­diš­njim ban­ka­ma pre­os­tat će sa­mo če­ti­ri op­ci­je, sva­ka sa svo­jim tro­ško­vi­ma i po­god­nos­ti­ma.

Kvan­ti­ta­tiv­no po­pu­šta­nje

Po­naj­pri­je, središnje ban­ke mo­gle bi po­nov­no uves­ti po­li­ti­ke kvan­ti­ta­tiv­nog po­pu­šta­nja ili po­ve­ća­nja op­se­ga kre­di­ti­ra­nja kup­njom du­go­roč­nih dr­žav­nih obvez­ni­ca ili pri­vat­nih vri­jed­nos­ni­ca u ci­lju po­ve­ća­nja lik­vid­nos­ti i po­ti­ca­nja kre­di­ti­ra­nja. No, ogrom­nom eks­pan­zi­jom bi­lan­ci sre­diš­njih ba­na­ka, kvan­ti­ta­tiv­no po­pu­šta­nje te­ško da je li­še­no tro­ško­va ili os­lo­bo­đe­no ri­zi­ka.

Na­da­lje, središnje ban­ke mo­gle bi se vra­ti­ti politici ne­ga­tiv­nih ka­mat­nih sto­pa, kao što su to uči­ni­le Eu­rop­ska sre­diš­nja banka, ja­pan­ska i švi­car­ska sre­diš­nja banka, kao i ne­ke os­ta­le, uz kvan­ti­ta­tiv­no po­pu­šta­nje i po­ve­ća­nje op­se­ga kre­di­ti­ra­nja ti­je­kom po­s­ljed­njih go­di­na. Me­đu­tim, ne­ga­tiv­ne ka­mat­ne stope na­me­ću šte­di­ša­ma i ban­ka­ma tro­ško­ve, a oni se za­tim pre­no­se na kli­jen­te.

Tre­će, središnje ban­ke mo­gle bi pro­mi­je­ni­ti svo­ju sto­pu ciljane in­fla­ci­je s 2% na, re­ci­mo, 4%. Fed i os­ta­le središnje ban­ke u ovom tre­nut­ku ne­for­mal­no raz­ma­tra­ju tu op­ci­ju, jer bi ona mo­gla po­vi­si­ti urav­no­te­že­nu ka­mat­nu sto­pu na 5% do 6% i sma­nji­ti ri­zik do­se­za­nja nul­te do­nje gra­ni­ce ti­je­kom ne­ke slje­de­će re­ce­si­je.

Ci­lja­na sto­pa in­fla­ci­je

Ipak, ta je opcija kon­tro­verz­na iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Središnje ban­ke već se tru­de pos­ti­ći sto­pu in­fla­ci­je od 2%. U ci­lju pos­ti­za­nja 4pos­tot­ne in­fla­ci­je, mo­žda će bi­ti pri­mo­ra­ne pro­ves­ti čak još ne­ko­nven­ci­onal­ni je monetarne po­li­ti­ke ti­je­kom još du­ljeg raz­dob­lja. Što­vi­še, središnje ban­ke ne bi tre­ba­le pret­pos­ta­vi­ti da­će re­vi­di­ra­nje in­fla­cij­skih oče­ki­va­nja s 2% na 4% pro­te­ći glat­ko. Kad je in­fla­ci­ji bi­lo do­pu­šte­no kre­ta­nje s 2% na 4% ti­je­kom 1970ih, in­fla­cij­ska oče­ki­va­nja pos­ta­la su pot­pu­no nes­ta­bil­na, dok je po­rast ci­je­na da­le­ko pre­ma­šio 4%.

Posljednja opcija za središnje ban­ke je snižavanje ciljane stope in­fla­ci­je s 2% na, re­ci­mo, 0%, kao što je sa­vje­to­va­la Banka za me­đu­na­rod­na poravnanja. Ni­ža ci­lja­na sto­pa in­fla­ci­je ubla­ži­la bi po­tre­bu za ne­ko­nven­ci­onal­nim po­li­ti­ka­ma kad se stope pri­bli­ža­va­ju 0%, a in­fla­ci­ja je još uvi­jek is­pod 2%.

No, ve­ći­na sre­diš­njih ba­na­ka ima svo­je raz­lo­ge za ne pro­ved­bu tak­ve stra­te­gi­je. Po­naj­pri­je, nul­ta sto­pa in­fla­ci­je i traj­na raz­dob­lja de­fla­ci­je – kad je cilj 0%, a in­fla­ci­ja is­pod ci­lja–mo­gu do­ves­ti do de­fla­ci­je du­ga. A ko­se re­al­na( us­kla­đe­na pre­ma in­fla­ci­ji) vri­jed­nost no­mi­nal­no g du­ga po­vi­si, ve­ći broj duž­ni­ka mo­gao bi ući u ste­čaj. Po­vrh to­ga, u ma­lim otvo­re­nim gos­po­dar­stvi­ma, cilj od 0% mo­gao bi oja­ča­ti va­lu­tu i po­vi­si­ti tro­ško­ve pro­izvod­nje i pla­ća za do­ma­će iz­voz­ni­ke i do­ma­će sek­to­re ko­ji mo­gu kon­ku­ri­ra­ti uvo­zu.

Na­po­s­ljet­ku, kad nas­tu­pi slje­de­ća re­ce­si­ja, središnje ban­ke u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma ne­će ima­ti dru­gog iz­bo­čan ra osim po­nov­nog raz­ma­tra­nja nul­te do­nje gra­ni­ce pri­li­kom oda­bi­ra iz­me­đu če­ti­ri ne­priv­lač­ne op­ci­je. Iz­bor za ko­ji se od­lu­če ovi­sit će o na­či­nu na ko­ji va­žu ri­zi­ke na­pu­ha­va­nja vlas­ti­tih bi­lan­ci, na­me­ću­ći tro­ško­ve ban­ka­ma i po­tro­ša­či­ma, usre­do­to­čiv­ši se mo­žda na ne­dos­tiž­ne in­fla­cij­ske ci­lje­ve i na­no­se­ći šte­tu do­ma­ćim duž­ni­ci­ma i pro­izvo­đa­či­ma.

Dru­gim ri­je­či­ma, središnje ban­ke mo­rat će se su­oči­ti s is­tim po­li­tič­kim di­le­ma­ma ko­je su bi­le pri­sut­ne ti­je­kom glo­bal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze, uklju­ču­ju­ći “iz­bor” ve­za­no uz pro­ved­bu ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka. S ob­zi­rom na to da će u gos­po­dar­stvu vje­ro­jat­no po­nov­no do­ći do po­tre­be za financijskim poticajima, či­ni se da će nekonvencionalne monetarne po­li­ti­ke i na­da­lje os­ta­ti op­ci­jom.

POSLJEDNJA OPCIJA ZA SREDIŠNJE BAN­KE

JE SNIŽAVANJE CILJANE STOPE IN­FLA­CI­JE S 2% NA 0%, KAO ŠTO SAVJETUJE BANKA ZA PORAVNANJA BU­DE LI PO­TRE­BE ZA FINANCIJSKIM POTICAJIMA NEKONVENCIONALNE MONETARNE PO­LI­TI­KE OSTAT ĆE OP­CI­JOM

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.