No­vi smje­ro­vi za­kon­skih rje­še­nja na­pla­te

Ko­men­tar Kad su du­go­vi u pi­ta­nju i dr­ža­va će tre­ba­ti po­tak­nu­ti sluh da pra­va vje­rov­ni­ka ni­su ap­so­lut­na

Poslovni Dnevnik - - NAPLATA POTRAŽIVANJA - MIĆO LJUBENKO mi­co.ljubenko@ gma­il.com

Pro­ble­ma­ti­ka na­pla­te po­tra­ži­va­nja pos­ta­la je više ne­go ak­tu­al­na te­ma u po­s­ljed­njih 10 go­di­na i upra­vo za­to su za­kon­ska rje­še­nja do­ži­vje­la iz­u­ze­tan ra­zvoj. Pri­tom ne zna­či nuž­no da su sva rje­še­nja bi­la dobra i pro­duk­tiv­na, da su fer i rav­no­prav­no šti­ti­la pra­va vje­rov­ni­ka i duž­ni­ka.

U tom raz­dob­lju oči­ti su bili tren­do­vi mo­gu­će i pre­ko­mjer­ne za­šti­te duž­ni­ka, ali i obrat­no. Da­nas za­ko­no­da­vac us­mje­ra­va po­zor­nost sa­mo na pi­ta­nje ne­kret­ni­na kod duž­ni­ka npr. kroz no­vi Ovr­š­ni za­kon s vid­lji­vim tren­dom oso­bi­te za­šti­te duž­ni­ka. Ov­dje je ko­ris­no pod­sje­ti­ti da je is­ti Ovr­š­ni za­kon 1999. go­di­ne ure­đi­vao pro­da­ju ne­kret­ni­ne čak i bez bi­lo kak­ve do­nje gra­ni­ce vri­jed­nos­ti cijene za ko­ju se ku­pu­je i traž­bi­ne ko­ja se ti­me na­mi­ru­je.

Po­seb­na te­ma u na­pla­ti po­tra­ži­va­nja ko­ja se la­ko gu­bi iz vi­da je pi­ta­nje za­tez­nih ka­ma­ta. Upra­vo zbog pre­ko­mjer­nos­ti tih ka­ma­ta mno­ga po­tra­ži­va­nja ni­su na­pla­će­na. Vr­hu­nac tog pro­ble­ma bio je 2004. go­di­ne ka­da je Sa­bor u for­mi tzv. vje­ro­dos­toj­nog tu­ma­če­nja od­lu­čio da se za­tez­ne ka­ma­te više ne­će obra­ču­na­va­ti kao do ta­da, ali je ipak os­ta­vio nji­ho­vu vi­si­nu ta­da na 15 pos­to što je za mno­ge duž­ni­ke ne­dos­tiž­no, a vje­rov­ni­ke ne­na­pla­ti­vo.

Vr­ste pos­tu­pa­ka

U me­đu­vre­me­nu, raz­li­či­tim za­ko­ni­ma de­fi­ni­ra­ni su no­vi obli­ci na­pla­te po­tra­ži­va­nja od ko­jih su ne­ki vrlo in­ten­ziv­no za­ži­vi­li, a dru­gi uz­ro­ko­va­li prav­ne di­le­me i fak­tič­no na­pu­šta­nje u prak­si. Mo­že se za­klju­či­ti da je da­nas na ras­po­la­ga­nju naj­ve­ći do­sad ras­pon za­kon­skih ala­ta za na­pla­tu, ali ko­ji no­se sa­da već vrlo vid­lji­ve pred­nos­ti i ne­dos­tat­ke. Vr­sta ins­tru­men­ta za na­pla­tu ili pos­tup­ka ko­ji će se ko­ris­ti­ti ni­je sa­ma po se­bi više ili ma­nje kva­li­tet­na već to pri­mar­no ovi­si o svr­si za ko­ju se ko­ris­ti, ali i sa­moj oso­bi duž­ni­ka. Što se vr­sta pos­tu­pa­ka ti­če mo­gu se po­di­je­li­ti na sud­ske i iz­van­sud­ske. Ia­ko će svat­ko na pr­vi pogled per­ci­pi­ra­ti sud­ske pos­tup­ke kroz kla­sič­ne tuž­be, du­go­traj­nost, ne­iz­vjes­nost i vi­so­ke tro­ško­ve jas­no je da to ni­je nuž­no ta­ko.

Na pri­mjer, jav­no je ma­nje pri­mi­je­će­no ka­ko su mno­gi za­ko­ni po­ja­ča­li ulo­gu su­da gle­de na­pla­te kroz vrlo efi­kas­ne teh­nič­ke ala­te. Sa­da je ta­ko mo­gu­će tra­ži­ti mje­ru iz­dva­ja­nja sred­sta­va o ko­ji­ma se vo­di par­ni­ca na po­čet­ku par­ni­ce. Sa­da je, ta­ko­đer, mo- gu­će tra­ži­ti da sud pu­tem Po­rez­ne upra­ve pro­vje­ri je li utu­že­no po­tra­ži­va­nje po­rez­no knji­že­no kod duž­ni­ka i ako da, ti­me ono pres­ta­je bi­ti spor­no za sud.

Na sna­zi je od 2015. go­di­ne i pred­ste­čaj­ni pos­tu­pak ko­jeg duž­ni­ci ne mo­gu zlo­upo­ra­bi­ti. Svi­ma nam je bi­lo poz­na­to ka­kav je bio pret­hod­ni, ali je ne­poz­na­ni­ca ka­kav će bi­ti bu­du­ći. Pre­ma ak­tu­al­noj obja­vi nad­lež­nog Mi­nis­tar­stva je­di­no je oči­to da će bi­ti po­nov­no no­vi za­kon ko­ji će sva­ka­ko utje­ca­ti na na­pla­tu po­tra­ži­va­nja. Ni­je se pri­mi­je­ti­lo da je tzv. auto­mat­ski ste­čaj iz­bri­sao go­to­vo po­lo­vi­cu ne­na­pla­će­nog du­ga ove go­di­ne kod prav­nih oso­ba, do­bro očis­tio tr­ži­šte, te us­kla­dio sta­tis­ti­ku i stvar­nost.

Što se ti­če ins­tru­me­na­ta na­pla­te vri­je­me je po­ka­za­lo vrlo za­nim­lji­ve “plu­se­ve i mi­nu­se”. Za po­če­tak, za­duž­ni­ca kao naj­češ­ći ins­tru­ment ima pred­nost što se br­zo i la­ko pri­bav­lja, ako je duž­nik že­li da­ti. Ona im čak ja­ču efi­kas­nost od sud­ske pre­su­de. Na­ime, pre­ma za­ko­nu su to obje ovr­š­ne is­pra­ve, ali je za­duž­ni­ca “ovr­š­ni­ja” jer se njo­me sred­stva pre­no­se is­ti dan, a pre­su­dom na­kon 60 da­na. Na­rav­no da je to jedna od po­gre­ša­ka Ovr­š­nog za­ko­na. Naši gos­po­dar­stve­ni­ci u pravilu su ih uvi­jek iz­da­va­li bez de­fi­ni­ra­nih uvje­ta, ta­ko da su po­ne­kad uz­ro­ko­va­li sud­ske spo­ro­ve zbog ko­ri­šte­nja za­duž­ni­ce. Ipak, va­lja na­gla­si­ti da za­duž­ni­ca ima ogra­ni­če­ni do­seg u slu­ča­ju blo­ka­de ra­ču­na duž­ni­ka, a po­hval­no je to što je za­kon pre­poz­nao svo­ju po­gre­šku kod zas­to­ja ovr­he za­duž­ni­ca či­me se omo­gu­ća­va­lo pre­ska­ka­nje re­dos­li­je­da.

Zam­ke fak­to­rin­ga

Mje­ni­ca kao naj­sta­ri­ji ins­tru­ment osi­gu­ra­nja i na­pla­te go­to­vo je iš­čez­nu­la iz re­do­vi­te upo­ra­be. Te­me­lji se na iz­u­zet­no ar­ha­ič­nom i ne­jas­nom Za­ko­nu o mje­ni­ci (dok ne pos­to­ji npr. Za­kon o za­duž­ni­ci). Sa­da je pos­ta­la vrlo ak­tu­al­na i iz­a­zi­va prav­ne dvoj­be kroz slu­ča­ju Agro­kor gdje se po­ja­vi­la u vi­du raz­li­či­tih tran­sak­ci­ja, ali i pro­pus­ta. Kla­sič­ne hi­po­te­ke su svi­ma poz­na­te i ima­ju svoj prav­ni stan­dard, dok su fi­du­ci­je bi­le vrlo po­pu­lar­ne, ali su zbog prav­nih ne­jas­no­ća u re­ali­za­ci­ji go­to­vo na­pu­šte­ne u ban­kar­skom sek­to­ru. Ovr­ha pu­tem jav­nog bi­ljež­ni­ka je ins­tru­ment na­pla­te ko­ji os­ta­je sva­kom vje­rov­ni­ku ako ne­ma ni­šta u ru­ka­ma osim, svog ne­na­pla­će­nog ra­ču­na. Iz­raz ovr­ha u tom pos­tup­ku ni­je naj­sret­ni­ji jer uz­ro­ku­je nes­po­ra­zu­me s is­tim iz­ra­zom ovr­ha, ali temeljem ovr­š­nih is­pra­va (za­duž­ni­ca, pre­su­da idr.). Zna­ko­vi­to je da i da­lje iz­u­zet­no ve­lik broj ovr­ha pu­tem bi­ljež­ni­ka za­vr­ša­va u sud­skom spo­ru. Na pri­mjer, sa­mo Trgovački sud Za­greb u po­s­ljed­nje tri go­di­ne pri­ma iz­me­đu šest i se­dam ti­su­ća tak­vih spo­ro­va go­diš­nje. Za­nim­ljiv je i pogled ne­kih EU ins­ti­tu­ci­ja u od­no­su na na­šu ovr­hu pu­tem jav­nog bi­ljež­ni­ka ko­je os­po­ra­va­ju ov­last bi­ljež­ni­ku da na taj na­čin za­mje­nju­je sud. Dugo je za ured­ne vje­rov­ni­ke, ali i duž­ni­ke faktoring bio elegantno rje­še­nje na­pla­te. Me­đu­tim, naš naj­ve­ći slu­čaj zbog ko­jeg smo i napravili po­se­ban za­kon bacio je no­vo svjetlo na faktoring. Svi smo na­rav­no zna­li od­go­vor što je cilj i smi­sao fak­to­rin­ga, ako duž­nik ured­no pla­ća. Upra­vo za­to ve­ći­na ugled­nih vje­rov­ni­ka i nji­ho­vih re­vi­zo­ra čak je kod se­be u ci­je­los­ti za­tva­ra­la po­tra­ži­va­nja pre­ma duž­ni­ku već is­pla­tom od faktoring druš­tva.

Dak­le, ri­zik re­gre­sa ni­je pos­to­jao ni u ži­vo­tu ni­ti u re­vi­zi­ji, a ni­ti su prav­ni­ci ima­li raz­lo­ga tu­ma­či­ti ga na raz­li­či­te na­či­ne. Sa­da ka­da se on do­go­dio u stvar­nos­ti, sve pos­ta­je ak­tu­al­no i mo­rat će­mo na­ći ne­ke od­go­vo­re na si­tu­aci­je ko­je pri­je ni­smo ima­li. Što ako faktoring druš­tvo ot­kup­lju­je dos­pje­la po­tra­ži­va­nja? Što ako ne na­pla­ću­je po­tra­ži­va­nja i kao ne na­pla­ti­va za­tim vra­ća re­gres­nom jam­cu? Pi­ta­nja su mno­ga, a od­go­vo­ri ne­po­uz­da­ni. Za kraj, naj­za­nim­lji­vi­ji trend u na­pla­ti po­tra­ži­va­nja prov­la­či se u ti­ši­ni po­s­ljed­njih go­di­na. Ri­ječ je o ot­ku­pu po­tra­ži­va­nja. Ne mis­li se na­rav­no na spo­me­nu­ti faktoring ne­go na fon­do­ve i dru­ge su­bjek­te ko­ji su sus­tav­no već ot­ku­pi­li ve­ći dio svih dos­pje­lih po­tra­ži­va­nja iz ban­kar­skog sek­to­ra. Je li to druš­tve­no i eko­nom­ski ko­ris­no, vri­je­me će po­ka­za­ti.

Naš Ovr­š­ni za­kon otvo­rio je mo­guć­nost za pro­mje­nu ovr­ho­vo­di­te­lja ti­je­kom ovr­he bez su­glas­nos­ti duž­ni­ka pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Par­nič­ni za­kon to još ne do­pu­šta.

Tran­zi­ci­ja kapitala

Mo­že bi­ti pi­ta­nje što zna­či ka­da za­kon jas­no re­gu­li­ra da kre­di­te mo­gu da­va­ti sa­mo ban­ke, ali is­ti taj za­kon od­mah za­tim otva­ra vra­ta da ban­čin kre­dit mo­že ot­ku­pi­ti bi­lo tko. Je li do­is­ta duž­ni­ku sve­jed­no tko mu je vje­rov­nik ili je duž­nik bi­rao od ko­ga će uze­ti kre­dit? Za­sad ne mo­gu bi­ti vid­lji­ve po­s­lje­di­ce ove ve­li­ke tran­zi­ci­je kapitala.

Mo­žda će ona bi­ti za sve ko­ris­na, ali kad su du­go­vi u pi­ta­nju sva­ka­ko će i dr­ža­va tre­ba­ti po­tak­nu­ti sluh da pra­va vje­rov­ni­ka ni­su ap­so­lut­na, kao što smo to ra­zu­mje­li u slu­ča­ju ne­kret­ni­na kroz ovih 18 go­di­na evo­lu­ci­je Ovr­š­nog za­ko­na.

DUGO JE FAKTORING BIO ELEGANTNO RJE­ŠE­NJE NA­PLA­TE, ALI SLU­ČAJ ZBOG KO­JEG SMO NAPRAVILI I PO­SE­BAN ZA­KON NA NJE­GA JE BACIO PO­SVE NO­VO SVJETLO

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.