Du­bai ima ‘mje­rač sre­će’, a u Bar­ce­lo­ni gra­đa­ni od­lu­ču uju ko­je će se ces­te ob­nav­lja­ti

Ur­ba­ni li­de­ri No­kia je na te­me­lju po­da­ta­ka kon­zul­tant­ske ku­će Mac­hi­ne Re­se­ar­c­ha pro­ve­la is­tra­ži­va­nje u ko­jem je­opi­sa­la 22 ur­ba­na sre­di­šta ko­ja se već mo­gu sma­tra­ti pa­met­nim gra­do­vi­ma u pu­nom smis­lu te ri­je­či

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

Ne­ko­li­ko de­se­ta­ka gra­do­va po­du­ze­lo je go­le­me ko­ra­ke u smje­ru ‘smart cityja’ ka­ko bi do­no­si­li bo­lje od­lu­ke, po­tak­nu­li eko­nom­ski ra­zvoj i druš­tve­nu in­te­rak­ci­ju te osi­gu­ra­li su­ži­vot ur­ba­ne sre­di­ne s pri­ro­dom

Pa­met­nim odr­ži­vim gra­dom sma­tra se ino­va­ti­van grad ko­ji ko­ris­ti in­for­ma­cij­ske i ko­mu­ni­ka­cij­ske teh­no­lo­gi­je (ICT) i dru­ge na­či­ne za po­bolj­ša­nje kva­li­te­te ži­vo­ta, učin­ko­vi­tos­ti grad­skog pos­lo­va­nja i us­lu­ga te kon­ku­rent­nos­ti, is­to­vre­me­no osi­gu­ra­va­ju­ći is­pu­nja­va­nje po­tre­ba sa­daš­njih i bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja s uva­ža­va­njem eko­nom­skih, druš­tve­nih i eko­lo­ških as­pe­ka­ta. Ovu de­fi­ni­ci­ju pa­met­nog gra­da po­nu­dio je ITU-T, sek­tor te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ske stan­dar­di­za­ci­je sa sje­di­štem u Že­ne­vi ko­ji okup­lja struč­nja­ke za ra­zvoj me­đu­na­rod­nih stan­dar­da iz ci­je­log svi­je­ta. Ne­ko­li­ko de­se­ta­ka gra­do­va di­ljem svi­je­ta već je po­du­ze­lo odre­đe­ne ko­ra­ke u tom smje­ru, os­la-

nja­ju­ći se na in­te­li­gent­ne in­for­ma­tič­ke sus­ta­ve i IoT (in­ter­net stva­ri) ka­ko bi op­ti­mi­zi­ra­li jav­ne us­lu­ge, do­no­si­li bo­lje od­lu­ke, po­tak­nu­li eko­nom­ski ra­zvoj i druš­tve­nu in­te­rak­ci­ju te funk­ci­oni­ra­nje ve­li­kih ur­ba­nih sre­di­na pre­tvo­ri­li u su­ži­vot u skla­du s pri­ro­dom.

Stra­te­ški ok­vir za ra­zvoj

U ana­li­zi ko­ju je pro­ve­la kon­zul­tant­ska ku­ća Mac­hi­na Re­se­ar­ch pre­dvi­đa se da će do 2025. go­di­ne bi­ti čak 27 mi­li­jar­di po­ve­za­nih ure­đa­ja di­ljem svi­je­ta te da će se iz ovog seg­men­ta pa­met­nih gra­do­va ge­ne­ri­ra­ti 3 tri­li­ju­na do­la­ra prihoda. Na tra­gu nji­ho­vih po­da­ta­ka, fin­ska je No­kia u is­tra­ži­va­nju po­sve­će­nom upra­vo ovoj ver­zi­ji bu­duć­nos­ti opi­sa­la 22 ur­ba­na sre­di­šta ko­ja se već mo­gu sma­tra­ti pa­met­nim gra­do­vi­ma u pu­nom smis­lu de­fi­ni­ci­je.

Na­rav­no, po­vi­jest, ge­ogra­fi­ja, eko­no­mi­ja, kul­tu­ra i dru­gi čim­be­ni­ci gra­do­ve či­ne raz­li­či­ti­ma, pa jedna vr­sta pla­na pa­met­nog gra­da ne mo­že od­go­vo­ri­ti na raz­li­či­te po­tre­be sva­kog od njih.

Pri­mje­ra ra­di, grad­sko vijeće Auc­k­lan­da, naj­ve­ćeg gra­da No­vog Ze­lan­da u či­joj re­gi­ji ži­vi tre­ći­na no­vo­ze­lan­d­skog sta­nov­niš­tva ili njih 1,4 mi­li­ju­na, ra­zvi­lo je stra­te­ški ok­vir za svo­je pa­met­ne grad­ske ak­tiv­nos­ti ko­je obu­hva­ća šest po­dru­čja, i to otvo­re­ne po­dat­ke, ino­va­ci­je, di­gi­tal­no obra­zo­va­nje, pa­met­ni grad­ski pri­je­voz, ot­pad i ener­get­sku učin­ko­vi­tost te kva­li­te­tu ži­vo­ta za­jed­ni­ce. Ia­ko je ve­ći­na pro­je­ka­ta još uvi­jek u fa­zi ra­zvo­ja, Mac­hi­na Re­se­ar­ch is­ti­če ne­ko­li­ko ka­rak­te­ris­ti­ka nji­ho­va pris­tu­pa ko­je dru­gi di­je­lo­vi svi­je­ta mo­gu uze­ti kao pri­mjer do­bre prak­se.

Pr­vens­tve­no to je stra­te­ški ok­vir ko­ji olak­ša­va sva­ko slje­de­će pla­ni­ra­nje, za­tim tes­t­ne fa­ze ko­je se iz­vo­de pr­vo na ma­njim lo­ka­ci­ja­ma pri­je ne­go se pre­ne­su na ši­re grad­sko po­dru­čje te u ko­nač­ni­ci stva­ra­nje ino­va­ci­ja ko­je su ši­ro­ko pri­mje­nji­ve.

Va­lja spo­me­nu­ti i Ban­g­kok, taj­lan­d­ski glav­ni grad i nji­ho­va naj­važ­ni­ja lu­ka, ko­ji ima oko osam mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka. Nje­go­vi ključ­ni pa­met­ni grad­ski projekti uklju­ču­ju ši­ro­ko­po­jas­ni i jav­no dos­tup­ni WiFi, sen­zo­re za pra­će­nje razine zvu­ka i kak­vo­će zra­ka i vo­de ka­ko bi se spri­je­či­lo one­čiš­će­nje i in­te­li­gent­ne tran­s­port­ne sus­ta­ve ko­ji omo­gu­ća­va­ju pra­će­nje razine pro­me­ta i po­s­lje­dič­no po­bolj­ša­nje razine za­gu­še­nja pro­me­ta.

Ono po če­mu se ovaj grad još is­ti­če je što su re­agi­ra­li na vri­je­me i dje­lu­ju po hit­nos­ti rje­ša­va­nja naj­ve­ćih pro­ble­ma, sma­tra se u No­ki­ji­nu iz­vješ­ću, za­tim grad­ske vlas­ti ra­zu­mi­ju slo­že­nost bi­lo ko­jeg po­ten­ci­jal­nog rje­še­nja pri­je nas­tav­ka te je sva­ki pro­jekt ska­la­bi­lan.

Bar­ce­lo­na ima 1,6 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, a us­to je i atrak­tiv­no tu­ris­tič­ko sre­di­šte pa se ta broj­ka po­ve­ća i do ne­ko­li­ko pu­ta. Stra­te­gi­ju pa­met­nog gra­da za­po­če­li su još 2011. go­di­ne i poz­na­ti su po to­me što su me­đu pr­vi­ma usvo­ji­li kon­cept ‘par­ti­ci­pa­tiv­nog pla­ni­ra­nja’ ko­ji je omo­gu­ćio sta­nov­ni­ci­ma da gla­sa­ju o mo­guć­nos­ti­ma re­kons­truk­ci­je odre­đe­nih ces­ta i po­dru­čja.

Do sa­da su im­ple­men­ti­ra­li niz pro­je­ka­ta, od ko­jih va­lja iz­dvo­ji­ti pa­met­no pri­kup­lja­nje ot­pa­da sa sen­zo­ri­ma u kon­tej­ne­ri­ma i kan­ta­ma, za­tim pa­met­na ra­s­vje­ta, pra­će­nje ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti zgra­da, pa­met­no par­ki­ra­nje i ‘Bi­cing’ sus­tav za iz­najm­lji­va­nje bi­cik­la, jav­ni WiFi i pra­će­nje sta­nja oko­li­ša pu­tem sen­zor­skih mre­ža, uklju­ču­ju­ći pra­će­nje ko­ri­šte­nja vo­de u jav­nim fon­ta­na­ma.

Po­to­nje je ovom gra­du omo­gu­ći­lo od­go­vor­no uprav­lja­nje vo­de­nim re­sur­si­ma u tre­nut­ci­ma ka­da im je pri­je­ti­la nes­ta­ši­ca vo­de. Ono što Bar­ce­lo­nu kons­tant­no svr­sta­va u sam vrh pa­met­nih gra­do­va bi­lo ko­jeg is­tra­ži­va­nja su snaž­no vod­stvo s jas­nom vi­zi­jom, za­tim nje­go­va­nje mo­de­la jav­nog pri­vat­nog part­ner­stva te otvo­re­na po­dat­kov­na plat­for­ma ko­ja omo­gu­ća­va uklju­či­va­nje i tre­ćih za­in­te­re­si­ra­nih stra­na.

De­cen­tra­li­za­ci­ja sus­ta­va

Ber­lin s go­to­vo če­ti­ri mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ko­ji se kao i svi ve­ći ra­zvi­je­ni gra­do­vi su­oča­va s pro­ble­mom osi­gu­ra­va­nja nor­mal­nih uvje­ta ži­vo­ta za sve ve­ći broj sta­nov­ni­ka. Kao pri­mar­ne ci­lje­ve pos­ta­vi­li su ra­zvoj pa­met­ne jav­ne upra­ve, pa­met­nog sta­no­va­nja, pa­met­nog gos­po­dar­stva, mo­bil­nos­ti, in­fras­truk­tu­re i po­ve­ća­nje razine jav­ne si­gur­nos­ti. Sma­tra se ka­ko uspjeh ber­lin­skog pris­tu­pa le­ži u de­cen­tra­li­zi­ra­nos­ti sus­ta­va uprav­lja­nja grad­skim ini­ci­ja­ti­va­ma, ali i što uve­li­ke vo­de ra­ču­na o ra­zi­ni edu­ka­ci­je o kon­cep­tu pa­met­nih gra­do­va te u ko­nač­ni­ci otvo­ren ka­rak­ter grad­skih po­da­ta­ka na os­no­vu ko­jih se mo­gu ra­zvi­ja­ti broj­ne dru­ge apli­ka­ci­je i sus­ta­vi.

S go­to­vo de­set mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ko­lum­bij­ska se Bo­go­ta pri­je ne­ko­li­ko go­di­na okre­nu­la ci­lje­vi­ma či­ja je re­ali­za­ci­ja pla­ni­ra­na do 2025. go­di­ne, a ko­ji uklju­ču­ju plat­for­mu otvo­re­nih po­da­ta­ka, jav­no dos­tu­pan WiFi, na­ci­onal­ni pro­gram elek­trič­ne mo­bil­nos­ti i ‘bi­ke sha­ring’ sus­tav, uprav­lja­nje pro­me­tom i gu­žva­ma te us­mje­ra­va­nje na sma­nje­nje za­ga­đe­nos­ti zra­ka i oko­li­ša.

U Bogoti sma­tra­ju da gos­po­dar­stvo zna­nja zah­ti­je­va pro­ak­tiv­ne po­li­ti­ke i ak­tiv­nos­ti ko­je pro­mi­ču zna­nost, teh­no­lo­gi­ju i ino­va­ci­je za pos­ti­za­nje pro­duk­tiv­ne i druš­tve­ne tran­sfor­ma­ci­je, pre­no­si se u iz­vješ­ću.

Ta­ko­đer, društveni utje­caj je ključ­ni kri­te­rij pa se razvijaju socijalni projekti, a ne sa­mo komercijalni i nji­hov se uspjeh mje­ri djelotvornošću i učin­ko­vi­tos­ti u izvršavanju.

Bo­go­ta je po­du­ze­la ko­ra­ke ka­ko bi stvo­ri­la pa­met­ni grad stav­lja­ju­ći po­dat­ke u sre­di­šte svog od­lu­či­va­nja dok je ko­or­di­ni­ra­ni pris­tup raz­li­či­tih odje­la pos­ta­vio te­me­lje za pos­ti­za­nje ra­ni­je spo­me­nu­tih ci­lje­va, sma­tra se u iz­vješ­ću.

U ci­je­loj je pri­či oko pa­met­nih gra­do­va va­žan fak­tor i za­do­volj­stvo gra­đa­na uve­de­nim pro­mje­na­ma, pa ta­ko u Du­ba­iju pos­to­ji svo­je­vr­s­ni ‘mje­rač sre­će’ ko­ji grad­skim vlas­ti­ma po­ma­že u pro­cje­ni ka­ko ko­ris­ni­ci re­agi­ra­ju na pa­met­ne grad­ske us­lu­ge.

Kao još jedna od pred­nos­ti na­vo­di se i da pa­met­na grad­ska rje­še­nja mo­gu po­mo­ći u re­vi­ta­li­za­ci­ji onih ma­nje po­pu­lar­nih ili za­pu­šte­nih grad­skih če­t­vr­ti, od­nos­no pre­tvo­ri­ti ih u di­je­lo­ve gra­da ko­ji će bi­ti spo­sob­ni pos­ta­ti sre­di­na­ma priv­lač­ni­ma inves­ti­to­ri­ma.

27 mi­li­jar­di po­ve­za­nih ure­đa­ja bit će di­ljem svi­je­ta do 2025. go­di­ne

U BOGOTI JE DRUŠTVENI UTJE­CAJ JE­DAN OD KLJUČNIH KRITERIJA PA SE RAZVIJAJU SOCIJALNI PROJEKTI, A NE SA­MO KOMERCIJALNI I NJI­HOV SE USPJEH MJE­RI DJELOTVORNOŠĆU I UČIN­KO­VI­TOS­TI U IZVRŠAVANJU

3 tri­li­ju­na ame­rič­kih do­la­ra prihoda ge­ne­ri­rat će seg­ment pa­met­nih gra­do­va do 2025. go­di­ne

FOTOLIA

Bar­ce­lo­na je me­đu pr­vi­ma usvo­ji­la kon­cept par­ti­ci­pa­tiv­nog pla­ni­ra­nja

Pa­met­no: Si­gur­nost:

Po­bolj­ša­nje kva­li­te­te ži­vo­ta gra­đa­na, ja­ča­nje ino­va­tiv­nos­ti, druš­tve­nog i gos­po­dar­skog ra­zvo­ja te stva­ra­nje gra­do­va priv­lač­ni­jim mjes­ti­ma za ži­vot

Po­ma­že spri­je­či­ti ili mi­ni­mi­zi­ra­ti ri­zi­ke i učin­ke štet­nih do­ga­đa­ja, uklju­ču­ju­ći kri­mi­nal, ne­sre­će, za­ga­đe­nje oko­li­ša i pri­rod­ne ka­tas­tro­fe

FOTOLIA

Auc­k­land pro­jek­te pri­je ne­go se pri­mje­ne na ši­rem grad­skom po­dru­čju tes­ti­ra na ma­njim lo­ka­ci­ja­ma

Odr­ži­vost: IOT APLI­KA­CI­JE Bo­do­va­nje: 1 = ne­ra­zvi­je­no 5 = vi­so­ko ra­zvi­je­no

Sma­nje­nje utje­ca­ja na oko­liš (npr. po­troš­nja ener­gi­je i emi­si­je ug­lji­ka) grad­skih ope­ra­ci­ja i ak­tiv­nos­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.