Gra­do­vi pov­la­če pre­ma­lo nov­ca iz

Ko­li­ko smo ‘pa­met­ni’? Vo­de­ći lju­de tvrt­ki ko­je se ba­ve ra­zvo­jem pa­met­nih rje­še­nja go­vo­re o in­te­re­su i mo­guć­nos­ti­ma

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - BORIVOJE DOKLER

U do­ma­ćim gra­do­vi­ma odr­ži­va mo­bil­nost po­pri­lič­no pred­nja­či u od­no­su na ne­ke dru­ge seg­men­te pla­ni­ra­nja pa­met­nih gra­do­va

Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma Dzo­na, na glo­bal­noj će se ra­zi­ni za iz­grad­nju pa­met­nih gra­do­va do 2020. ulo­ži­ti oko 400 mi­li­jar­du do­la­ra. Uz to, pre­ma iz­vješ­ću ana­li­tič­ke ku­će McKin­sey prog­no­zi­ra se i da će se u pa­met­nim gra­do­vi­ma do 2025. go­di­ne ge­ne­ri­ra­ti 60 pos­to svjet­skog BDPa. Ove broj­ke ne­dvoj­be­no po­ka­zu­ju da su grad­ske vlas­ti ši­rom svi­je­ta pre­poz­na­le važ­nost ra­zvi­ja­nja pa­met­nih rje­še­nja za gra­do­ve. Ka­ko na tom pla­nu sto­je hr­vat­ski gra­do­vi, upi­ta­li smo vo­de­će lju­de tvrt­ki ko­je se ba­ve ra­zvo­jem tak­vih rje­še­nja.

Kre­ši­mir Dvor­ski, di­rek­tor tvrt­ke Sus­ta­va jav­nih bi­ci­ka­la, ko­ji je u če­ti­ri go­di­ne us­pio po­kre­nu­ti next­bi­ke sus­ta­ve u 13 hr­vat­skih gra­do­va, is­ti­če kao su gra­do­vi da­nas iz­u­zet­no za­in­te­re­si­ra­ni za odr­ži­vi ra­zvoj te u tom kon­tek­s­tu odr­ži­va mo­bil­nost po­pri­lič­no pred­nja­či u od­no­su na ne­ke dru­ge seg­men­te pla­ni­ra­nja pa­met­nih gra­do­va.

“Gra­do­vi i op­ći­ne da­nas su sprem­ni­ji ne­go ika­da iz­dvo­ji­ti odre­đe­na sred­stva za pla­ni­ra­nje i im­ple­men­ta­ci­ju pa­met­nih rje­še­nja. Me­đu­tim bu­dže­ti su znat­no skrom­ni­ji od dru­gih ze­ma­lja čla­ni­ca EU. Pri­mje­ri­ce, Var­ša­va je pri­je pet go­di­na inves­ti­ra­la mi­li­ju­ne i mi­li­ju­ne eura za po­kre­ta­nje sus­ta­va jav­nih bi­ci­ka­la, ove je go­di­ne kom­plet­no ob­no­vi­la flo­tu i po­ve­ća­la broj sta­ni­ca i bi­ci­ka­la ta­ko da da­nas uli­ca­ma glav­nog gra­da Polj­ske cir­ku­li­ra čak 5000 jav­nih bi­ci­ka­la.

U us­po­red­bi s Hr­vat­skom, to zna­či da sa­mo Var­ša­va ima de­se­tak pu­ta više jav­nih bi­ci­ka­la ne­go svi gra­do­vi u Hr­vat­skoj za­jed­no. Dak­le trend je do­bar, ali broj­ke su skrom­ne. Te­melj­ni pro­blem ne vi­dim u ne­in­for­mi­ra­nos­ti, ne­go u ne­do­volj­nom priv­la­če­nju sred­sta­va iz EU fon­do­va ko­ji su više ne­go sprem­ni za su­bven­ci­oni­ra­nje pro­je­ka­ta iz do­me­ne pa­met­nih gra­do­va. Vje­ru­jem da se svi pre­du­vje­ti već sa­da is­pu­nje­ni ka­ko bi se ta si­tu­aci­ja ko­nač­no pre­okre­nu­la u ko­rist svih po­ten­ci­jal­nih korisnika us­lu­ga ko­je pru­ža­ju pro­vi­de­ri smart ci­ti­es rje­še­nja me­đu ko­ji­ma je bi­ke sha­ring jed­no od glo­bal­no naj­ra­ši­re­ni­jih i naj­po­pu­lar- ni­jih”, is­ti­če Kre­ši­mir Dvor­ski. U sam vrh pri­mje­nje­nih pa­met­nih rje­še­nja u svi­je­tu spa­da­ju i pa­met­ni par­king i pa­met­no pla­ni­ra­nje tran­s­por­ta. Tak­va rje­še­nja razvijaju se i u Hr­vat­skoj, a ona va­ra­ždin­ske tvrt­ke Mo­bi­li­sis, pri­mje­nju­ju se u više svjet­skih gra­do­va. “Za sa­da su u naj­ve­ćoj pri­mje­ni Fle­et Ma­na­ge­ment i Smart par­king rje­še­nja. U Fle­et Ma­na­ge­ment di­je­lu dr­ži­mo naj­ve­će pri­je­voz­nič­ke tvrt­ke u Hr­vat­skoj, ali i dru­ge ve­li­ke kom­pa­ni­je s ve­li­kim flo­ta­ma vo­zi­la. Tre­nut­no je u sus­ta­vu više od 18.000 vo­zi­la pod pra­će­njem. Ko­ris­ti ko­je kli­jen­ti ima­ju su broj­ne, a ne­ke od njih su br­že uprav­lja­nje voz­nim par­kom, si­gur­ni­je uprav­lja­nje pos­lov­nim procesima, kva­li­tet­ni­je uprav­lja­nje tro­ško­vi­ma u re­al­nom vre­me­nu te nad­zor vo­zi­la u bi­lo ko­jem tre­nut­ku”, ka­že di­rek­tor Mo­bi­li­si­sa Goran Ka­ni­žaj te is­ti­če ka­ko ka­ko je iza Smart par­king rje­še­nja, toč­ni­je, MagSen­sea sve više i više us­pješ­nih pro­je­ka­ta di­ljem svi­je­ta.

“Mo­bi­li­sis Smart par­king je sus­tav ko­ji nad­zi­re za­uze­tost par­kir­nih mjes­ta uz po­moć sen­zo­ra ugra­đe­nih u tlo. Sus­tav se te­me­lji na teh­no­lo­gi­ji mag­net­skog po­lja i de­tek­ti­ra vo­zi­la mje­re­njem pro­mje­na na zem­lji­nom mag­net­skom po­lju ko­je iz­a­zo­vu sta­tič­ka vo­zi­la ili vo­zi­la u po­kre­tu. Ko­ri­šte­njem ove teh­no­lo­gi­je uve­li­ke olak­ša­va­mo pro­na­la­zak par­kir­nog mjes­ta, sma­nju­je­mo vri­je­me bo­rav­ka u gu­žvi na ces­ti ili ga­ra­ži kao i emi­si­ju štet­nih pli­no­va auto­mo­bi­la. Sa­mim ti­me do­la­zi do bo­ljeg uprav­lja­nja pro­me­tom te na kra­ju i po­ve­ća­njem kva­li­te­te ži­vo­ta gra­đa­na što je i je­dan od ci­lje­va Smart citya”, na­po­mi­nje Ka­ni­žaj i na­do­da­je ka­ko je MagSen­se sus­tav me­đu os­ta­lim ugra­đen u ga­ra­ža­ma u Köl­nu i Bu­dim­pe­šti. In­te­res za MagSen­se su­tav u Hr­vat­skoj po­ka­zao je Grad Ši­be­nik ko­je bi nji­me že­li opre­mi­ti pod­zem­nu ga­ra­žu ka­pa­ci­te­ta 300 mjes­ta. “Hr­vat­ska po­la­ko sli­je­di svjet­ske tren­do­ve u po­gle­du pa­met­nih gra­do­va, ali je to još uvi­jek da­le­ko od ono­ga što se ra­di u svi­je­tu. Ipak ka­ko u ino­zem­s­tvu ta­ko i kod nas pri­sut­na je svi­jest o nuž­nos­ti ula­ga­nja u ovak­ve pro­jek­te”, sma­tra di­rek­tor Mo­bi­li­si­sa.

Znat­ne ušte­de i iz­vor za­ra­de

Jed­no od rje­še­nja ko­je se po­ka­zu­je kao ključ­no u gra­do­vi­ma bu­duć­nos­ti je i pa­met­no pri­kup­lja­nje ot­pa­da. Ka­ko ka­že Ma­ja Graml, di­rek­to­ri­ca BigBel­lyja Hr­vat­ska, pred­nos­ti pa­met­nog pri­kup­lja­nja ot­pa­da su po­ve­ća­na učin­ko­vi­tost i sma­nje­nje ope­ra­tiv­nih tro­ško­va u pri­kup­lja­nju ot­pa­da, pri če­mu se ujed­no sma­nju­je emi­si­ja CO2 i po­ve­ća­va kva­li­te­ta ži­vo­ta gra­đa­na. “Os­no­va pa­met­nog pri­kup­lja­nja ot­pa­da je sus­tav no­ti­fi­ka­ci­je te sen­zo­ri po­mo­ću ko­jih se pra­ti po­pu­nje­nost sprem­ni­ka za ot­pad. Za­hva­lju­ju­ći to­me ne­ma više ne­po­treb­nih od­la­za­ka na lo­ka­ci­je ka­ko bi se pro­vje­ri­lo tre­ba li is­praz­ni­ti sprem­ni­ke te se sp­rje­ča­va pre­na­tr­pa­nost sprem­ni­ka što naj­češ­će re­zul­ti­ra ra­si­pa­njem ot­pa­da iz sprem­ni­ka. Pre­ma is­kus­tvi­ma s Big­bel­ly sus­ta­vom, pa­met­nim pri­kup­lja­njem ot­pa­da broj odvo­za u gra­do­vi­ma na jav­nim po­vr­ši­na­ma sma­nju­je se do 80 pos­to, dok se tro­ško­vi pri­kup­lja­nja ot­pa­da sma­nju­ju do 75 pos­to”, is­ti­če di­rek­to­ri­ca BigBel­lya Hr­vat­ska či­ji je sus­tav im­ple­men­ti­ran i u gra­du Du­brov­ni­ku. Ta­mo su kla­sič­ne ko­ša­ri­ce za sme­će vo­lu­me­na do 70 li­ta­ra za­mi­je­nje­ne di­gi­tal­nim, pa­met­no po­ve­za­nim Big­bel­lyje­vim sprem­ni­ci­ma ka­pa­ci­te­ta do 800 li­ta­ra, a pos­tav­lje­ni su i BigBel­lyje­vi sprem­ni­ci za re­cik­li­ra­nje bo­ca i li­men­ki ka­pa­ci­te­ta 200 li­ta­ra.

“Ti­je­kom pr­vih šest mje­se­ci pri­mje­ne, broj odvo­za sa sva­ke od osam lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma se na­la­zi ukup­no 16 sprem­ni­ka sma­njio se s 35 pu­ta na 3 pu­ta tjed­no. To je re­zul­ti­ra­lo sma­nje­njem bro­ja odvo­za za 256 pu­ta tjed­no od­nos­no 1024 pu­ta mje­seč­no iz če­ga pro­iz­la­ze znat­ne ušte­de. Čis­to­ća Du­brov­nik is­prav­nim ko­ri­šte­njem in­for­ma­ci­ja ko­je do­bi­va kroz sof­tver na dnev­noj ba­zi po­ve­za­la je teh­no­lo­gi­ju i ljud­ske re­sur­se i ti­me su ‘za­jed­no’ po­ve­ća­li učin­ko­vi­tost pri­kup­lja­nja ot­pa­da za 88 pos­to”, ka­že Ma­ja Graml

60 pos­to svjet­skog BDP-a do 2025. ge­ne­ri­rat će se u pa­met­nim gra­do­vi­ma

IGOR ŠOBAN/PIXSELL

Hr­vat­ski gra­đa­ni još uvi­jek ni­su upoz­na­li be­ne­fi­te pa­met­nih gra­do­via

PD

U Du­brov­ni­ku su ko­ri­šte­njem BigBel­lyje­vih sprem­ni­ka po­ve­ća­li učin­ko­vi­tost pri­kup­lja­nja i po­ve­ća­li sto­pu re­cik­li­ra­nog ot­pa­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.