Crowd­fun­ding ne­kret­ni­na pos­tao

Re­vo­lu­ci­ja u grad­nji U glav­nom gra­du Ko­lum­bi­je sa­gra­đen je Bo­gotá Down­town Ba­catá, pr­vi ne­bo­der na svi­je­tu

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - BERNARD IVEZIĆ

Pre­ma po­da­ci­ma Crowd­so­ur­cin­ga ove se go­di­ne oče­ku­je da će crowd­fun­ding ne­kret­ni­na pri­ku­pi­ti 3,5 mi­li­jar­di do­la­ra kapitala., a 2025. to će bi­ti tr­ži­šte vri­jed­no više od 300 mi­li­jar­di do­la­ra

Da su pa­met­ni gra­do­vi mno­go više od teh­no­lo­gi­je mo­že se vi­dje­ti u Ko­lum­bi­ji. Hr­va­ti­ma je Ko­lum­bi­ja tre­nut­no naj­poz­na­ti­ja po ta­moš­njem bo­ga­ta­šu Fran­ku Ka­naye­tu Ye­pe­su, ko­ji je na pro­lje­će 2014. go­di­ne pr­vi pre­poz­nao po­ten­ci­jal tvrt­ke Ri­mac Au­to­mo­bi­li i u nju ulo­žio mi­li­jun do­la­ra. Dok je je­dan Ko­lum­bi­jac ta­ko po­tak­nuo re­vo­lu­ci­ju u pro­met­noj in­dus­tri­ji u Hr­vat­skoj, dvi­je go­di­ne ra­ni­je, u glav­nom gra­du Ko­lum­bi­je Bogoti, tvrtka Pro­digy Network po­kre­nu­la je glo­bal­nu re­vo­lu­ci­ju u gra­đe­vi­nar­stvu. Nov, pa­me­tan pris­tup ur­ba­noj grad­nji, ko­ji ko­ris­te, ne ogle­da se u teh­no­lo­gi­ji već u na­či­nu na ko­ji je no­vi gra­đe­vin­ski pro­jekt financiran.

Bo­gotá Down­town (BD) Ba­catá pr­vi je ne­bo­der na svi­je­tu ko­ji je financiran pre­ko crowd­fun­din­ga, od­nos­no grup­nog fi­nan­ci­ra­nja. Ne­bo­der ima 67 ka­to­va ko­ji se uz­di­žu do 240 me­ta­ra vi­si­ne. Dru­ga je naj­vi­ša gra­đe­vi­na u Juž­noj Ame­ri­ci i naj­vi­ša u Ko­lum­bi­ji. Ima 111,5 ti­su­ća kva­dra­ta pros­to­ra u ko­ji­ma su smje­šte­ni sta­no­vi, ho­tel s 364 so­be, ure­di i ve­li­ki trgovački cen­tar. No, to ni­su je­di­ne broj­ke ko­je fas­ci­ni­ra­ju u ovom pro­jek­tu. Ima on i lo­kal­nu draž. To je pr­vi ne­bo­der ko­ji se gradi u Ko­lum­bi­ji u po­s­ljed­njih 35 go­di­na, a nje­go­vu iz­grad­nju ini­ci­jal­no je fi­nan­ci­ra­lo čak 3800 gra­đa­na Ko­lum­bi­je. Da­nas je u pro­jekt uklju­če­no njih 5000, ko­ji su još ti­je­kom grad­nje mo­gli tr­go­va­ti svo­jim udje­li­ma.

Po­nos Ko­lum­bi­je

He­len Wexler, di­rek­to­ri­ca Jnexta, VC fon­da ko­ji je po­kre­nu­la upra­va gra­da Je­ru­za­le­ma ( Je­ru­sa­lem De­ve­lop­ment Aut­ho­rity) na kon­fe­ren­ci­ji “Di­gi­tal­na bu­duć­nost – Gra­do­vi i stvar­nost” što se odr­ža­la u Za­gre­bu u lip­nju upra­vo je pri­mjer BD Ba­catá is­tak­nu­la kao su­šti­nu ono­ga što do­no­si kon­cept pa­met­nih gra­do­va. Wexler je pre­ma iz­bo­ru ča­so­pi­sa For­tu­ne jedna od 30 naj­u­tje­caj­ni­jih lju­di u Iz­ra­elu mla­đih od 30 go­di­na, a na po­pis je doš­la za­hva­lju­ju­ći ni­zu pro­gra­ma po­mo­ću ko­jih je pro­bu­di­la teh­no­lo­šku sce­nu u Je­ru­za­le­mu. No, da bi to uči­ni­la, ka­že, tra­ži­la je naj­bo­lju prak­su po­svu­da po svi­je­tu pa ta­ko i na mjes­ti­ma ko­ja bi bi­la neo­če­ki­va­na na pr­vu, poput ko­lum­bij­ske Bo­go­te.

“Pri­je pet go­di­na BD Ba­catá bi­la je tek pri­mjer jed­ne ra­di­kal­ne ide­je dru­ga­či­jeg pris­tu­pa ur­ba­nom ra­zvo­ju, ali da­nas, kad je taj ne­bo­der ta­ko­re­ći do­vr­šen, vi­di­mo da je to je­dan od pri­mje­ra što će se za­pra­vo u na­red­nim go­di­na­ma ra­di­ti u onim gra­do­vi­ma ko­ji su stvar­no pa­met­ni”, ka­že Wexler. Izuz­me­mo li je­men­ski Shi­bam, ko­ji na­zi­va­ju Man­hat­ta­nom Bli­skog is­to­ka zbog svo­jih ne­ko­li­ko sto­ti­na ne­bo­de­ra sta­rih i po 500 go­di­na, su­vre­me­ni ne­bo­de­ri gra­de se tek po­s­ljed­njih 130 go­di­na. No, mo­del grad­nje uvi­jek se te­me­ljio na inves­ti­to­ru ko­ji je sam fi­nan­ci­rao grad­nju da bi prodaja us­li­je­di­la kad bi se pro­jekt po­kre­nuo ili do­vr­šio. U tom su mu pos­lu uvi­jek po­mo­gli pri­ja­te­lji i pos­lov­ni part­ne­ri, ban­ke i fon­do­vi. Grad­nja ve­li­kih gra­đe­vi­na u ur­ba­nim sre­di­na­ma do­sad je bi­la pre­ve­lik za­lo­gaj za jed­nog inves­ti­to­ra.

No, Pro­digy Network 2009. go­di­ne, tri go­di­ne pri­je po­čet­ka grad­nje u Bogoti, po mo­de­lu grup­nog fi­nan­ci­ra­nja pri­ku­pio po 20 ti­su­ća do­la­ra inves­ti­ci­je od 3800 ula­ga­ča. Na­kon to­ga više ni­je bio pro­blem pri­vu­ći još sred­sta­va do tra­že­nih 170 mi­li­ju­na do­la­ra. Po­seb­no sto­ga što su ula­ga­či mo­gli pro­da­va­ti svo­je udje­le, slič­no ka­ko to da­nas za inves­ti­ci­je u ma­le i sred­nje po­du­zet­ni­ke u Hr­vat­skoj nu­di Fun­der­be­am SEE. Pro­jekt grup­nog fi­nan­ci­ra­nja BD Ba­catá bio je pak to­li­ko po­pu­la­ran da su ma­li, grup­ni ula­ga­či svo­ju inves­ti­ci­ju po­deb­lja­li i do 40 pos­to, i pri­je ne­go je ove go­di­ne ne­bo­der do­vr­šen. Vo­đe­nje pos­la bi­lo je odra­đe­no pak to­li­ko škol­ski da je i ve­ći­na gra­đe­vi­na­ra na­mi­ri­la svo­ja po­tra­ži­va­nja, ta­ko­đer pri­je ne­go je ne­bo­der do­vr­šen do kra­ja.

U Hr­vat­skoj ne­le­gal­no

U ve­ći­ni dr­ža­va pa ta­ko i u Hr­vat­skoj ta­kav bi oblik grad­nje bio u si­voj zo­ni. Što­vi­še, u Hr­vat­skoj je grup­no financiranje ne­le­gal­no za sve osim za hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je i za­ba­vu. Ta­ko mo­že­te skup­lja­ti no­vac za po­mo­ći bo­les­ne, za bo­ja­nje ško­le ili ako že­li­te is­tr­ča­ti ma­ra­ton. No, grad­nja zgra­da, ula­ga­nja u ma­la i sred­nja po­du­ze­ća, kao u slu­ča­ju Fun­der­be­ama SEE, ili pak skup­lja­nje nov­ca za lan­si­ra­nje ne­kog pro­izvo­da, pri­mje­ri­ce na Kic­k­s­tar­te­ru i In­di­ego­gu, to se sve ne mo­že le­gal­no na­pra­vi­ti u Hr­vat­skoj. Ba­rem ne u ci­je­los­ti. Nuž­no je is­ko­ris­ti­ti pred­nos­ti ko­je je do­ni­je­lo člans­tvo Hr­vat­ske u EU. To zna­či kam­pa­nja grup­nog fi­nan­ci­ra­nja mo­že se or­ga­ni­zi­ra­ti i naj­a­vi­ti iz Hr­vat­ske, ali sve os­ta­lo se for­mal­no mo­ra pro­ves­ti u dru­gim čla­ni­ca­ma Uni­je gdje je to le­gal­no. Zna­či crowd­fun­ding plat­for­me mo­ra­ju bi­ti u Es­to­ni­ji, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji itd. U Ko­lum­bi­ji, ali i u SAD-u, odak­le je ini­ci­jal­no doš­la tvrtka Pro­digy Network, to je bi­lo mo­gu­će na­pra­vi­ti le­gal­no, i to u ci­je­los­ti, još 2012. go­di­ne. U SADu je to omo­gu­ćio JOBS Act. Eu­rop­ska Ko­mi­si­ja zbog to­ga pla­ni­ra u na­red­nim go­di­na­ma na­met­nu­ti crowd­fun­ding kao le­gal­ni oblik fi­nan­ci­ra­nja svim čla­ni­ca­ma Uni­je pa ta­ko i Hr­vat­skoj.

Tvrtka Pro­digy Network je do sa­da kroz crowd­fun­ding pri­ku­pi­la više od po­la mi­li­jar­de do­la­ra od 6500 inves­ti­to­ra. Ukup­no uprav­lja imovinom vri­jed­nom više od 800 mi­li­ju­na do­la­ra, a naj­važ­ni­ji projekti na ko­ji­ma ra­di tre­nut­no su na Man­hat­ta­nu. Pro­digy Network se, na­ime, spe­ci­ja­li­zi­rao u to­me da “obič­nim” Nju­jor­ča­ni­ma omo­gu­ći da su­dje­lu­ju u ve­li­kim gra­đe­vin­skim pro­jek­ti­ma na svom oto­ku, a da pri to­me ne mo­ra­ju bi­ti bo­ga­ta­ši ka­li­bra Do­nal­da Trum­pa. Svo­ju pr­vi pro­jekt re­ali­zi­ra­li su 2015 go­di­ne. Od ula­ga­ča iz 11 dr­ža­va pri­vuk­li su u pro­sje­ku po 80 ti­su­ća do­la­ra inves­ti­ci­je. S ukup­no 12 mi­li­ju­na do­la­ra fi­nan­ci­ra­li su iz­grad­nju jed­ne ma­nje stam­be­ne zgra­de, a po­vrat ko­ji da­ju svo­jim ula­ga­či­ma je 15 pos­to go­diš­nje. He­len Wexler, di­rek­to­ri­ca Jnexta ka­že da je Pro­digy Network bio in­s­pi­ra­ci­ja ta­li­jan­skoj Fi­ren­ci da ta­ko ob­no­vi jednu cr­k­vu. Do­da­je da je crowd­fun­ding ne­kret­ni­na pos­tao glo­bal­ni trend.

“Crowd­fun­ding plat­for­me poput Ci­ti­zi­nves­to­ra u SADu i Spa­ce­hi­vea u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji uka­zu­ju da su gra­đa­ni iz­nim­no motivirani su­dje­lo­va­ti u tak­vim pro­jek­ti­ma. Uos­ta­lom, tre­ba se pod­sje­ti­ti da je je­dan od naj­poz­na­ti­jih spo­me­ni­ka na svi­je­tu Kip Slobode u New Yorku financiran upra­vo kroz crowd­fun­ding, sa­mo se to ta­da drugačije zvalo”, ka­že Wexler.

Glo­bal­ni trend

Do­da­je da da­nas pos­to­ji više od sto plat­for­mi za crowd­fun­ding ne­kret­ni­na. Pre­ma po­da­ci­ma agen­ci­je Crowd­so­ur­cing ove go­di­ne oče­ku­je se da će se ta­ko pri­ku­pi­ti 3,5 mi­li­jar­di do­la­ra kapitala. Do 2025. go­di­ne to će bi­ti tr­ži­šte vri­jed­no više od 300 mi­li­jar­di

KIP SLOBODE U NEW YORKU FINANCIRAN JE UPRA­VO KROZ CROWD­FUN­DING, SA­MO SE TO TA­DA DRUGAČIJE ZVALO 3800 grup­nih ula­ga­ča inves­tri­ra­lo je u naj­ve­ći ne­bo­der u Bogoti u Ko­lum­bi­ji

PD

Ne­bo­der ima 67 ka­to­va ko­ji se uz­di­žu do 240 me­ta­ra vi­si­ne

PD

Ki­ne­ska tvrtka Hu­aShang Ten­da us­pje­la je 3D is­prin­ta­ti jed­no­kat­ni­cu ko­ja mo­že iz­dr­ža­ti po­tres mag­ni­tu­de 8 stup­nje­va po Ric­h­te­ru

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.