Rast iz­vo­za po­gu­ra­li EU i in­ter­na de­val­va­ci­ja

Prog­no­ze HNB-a Mno­ga po­du­ze­ća pro­tek­lih go­di­na sni­ža­va­la pla­će, sa­da su pri­tis­ci na rast

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN

Pro­duk­tiv­nost je zad­njih pet-šest go­di­na ras­la br­že od ma­se pla­ća. Na taj je na­čin i te­čaj za­pra­vo de­val­vi­rao 25 posto, što eko­no­mi­ju či­ni kon­ku­rent­ni­jom

Nas­ta­vak raz­mjer­no snaž­nog rasta iz­vo­za i ubr­za­va­nje inves­ti­ci­ja glav­ni su no­si­te­lji dalj­njeg gos­po­dar­skog opo­rav­ka, a pre­ma naj­no­vi­jim prog­no­za­ma Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke on će se ove go­di­ne oči­to­va­ti u ras­tu BDPa od tri posto. Ta je prognoza, ka­žu, u smislu rizika po­zi­tiv­nih i ne­ga­tiv­nih uravnotežena. Dak­le, po­djed­na­ka je vje­ro­jat­nost da se, pri­mje­ri­ce, tu­ris­tič­ki i ukup­ni iz­voz­ni re­zul­ta­ti po­ka­žu boljim od tre­nut­nih pro­jek­ci­ja pa rast BDPa po­dig­nu na vi­še od tri posto, kao i da on is­pad­ne manji, što bi se do­go­di­lo npr. u slu­ča­ju da pro­ces res­truk­tu­ri­ra­nja Agrokora bu­de “ne­ured­ni­ji” ne­go što se sad či­ni iz­gled­nim. Potencijalni negativan učinak krize tog kon­cer­na na gos­po­dar­ski rast u HNBu procjenjuju na 0,3 posto, ali nji­ho­va su oče­ki­va­nja i da je ri­zik da se on ma­te­ri­ja­li­zi­ra veći za 2018.

Is­ti­ču­ći važ­nost iz­vo­za i ro­ba i us­lu­ga kao mo­to­ra rasta (ove go­di­ne oče­ku­je se 6,6 posto), gu­ver­ner Bo­ris Vuj­čić is­tak­nuo je ka­ko se sto­pe nje­go­va rasta i ubr­za­va­ju. “Ne ra­di se tu sa­mo o tu­riz­mu, od­nos­no iz­vo­zu us­lu­ga, već i o iz­vo­zu ro­ba, ko­ji pos­ti­že i re­kord­ne sto­pe rasta”. Osim člans­tva u Eu­rop­skoj uni­ji ko­ji je iz­voz­ni- ci­ma otvo­rio no­ve pri­li­ke na je­dins­tve­nom tr­ži­štu, za već dos­ta du­gi niz so­lid­nih sto­pa rasta hr­vat­skog iz­vo­za di­je­lom je zas­luž­no i to što se pro­tek­lih go­di­na do­go­di­la i snaž­na in­ter­na de­val­va­ci­ja. Pro­duk­tiv­nost je u zad­njih pet­šest go­di­na ras­la br­že od ma­se pla­ća. Na taj je na­čin i te­čaj (de­fla­ci­oni­ra­no je­di­nič­nim tro­škom ra­da) za­pra­vo de­val­vi­rao 25 posto. Za Vuj­či­ća je to naj­bo­lji po­ka­za­telj kre­ta­nja kon­ku­rent­nos­ti. “Za to­li­ko je eko­no­mi­ja pos­ta­la kon­ku­rent­ni­ja”, ka­že gu­ver­ner, ali is­to­dob­no upo­zo­ra­va i da je ove go­di­ne us­po­red­no s ras­tom za­pos­le­nos­ti za­mjet­no i ja­ča­nje pri­ti­sa­ka na ci­je­nu ra­da, od­nos­no je­di­nič­ni tro­šak ra­da. To je po­naj­pri­je iz­ra­že­no u pri­vat­nom sek­to­ru, na­ro­či­to u dje­lat­nos­ti­ma u ko­ji­ma već ne­ko vri­je­me manj­ka rad­ni­ka (od tu­riz­ma i gra­đe­vi­nar­stva do ITa). No, i u pri­la­god­bi pla­ća na ni- že una­zad pet­šest go­di­na pri­vat­ni se sek­tor u nas po­ka­zao re­la­tiv­no flek­si­bil­nim. Ta­ko je u raz­dob­lju 2010.2013. 17 posto po­du­ze­ća pri­bje­gao za­mr­za­va­nju pla­ća, a ne­što vi­še od če­t­vr­ti­ne ih je ba­rem jed­nom u tom raz­dob­lju po­seg­nu­lo i za sma­nji­va­njem os­nov­nih pla­ća. Pre­ma na­la­zi­ma an­ke­te o pri­la­god­bi pla­ća u uvje­ti­ma ne­po­volj­nih gos­po­dar­skih šo­ko­va ko­ja je pro­ve­de­na me­đu svim čla­ni­ca­ma EU, na ra­zi­ni Uni­je za­mr­za­va­nje pla­ća je bi­lo češ­ći iz­bor europ­skih po­du­ze­ća ne­go­li hr­vat­skih to je pro­ve­lo sva­ko če­t­vr­to po­du­ze­će u EU, ali je za­to u pro­sje­ku sa­mo njih 4,5 posto po­se­za­lo za re­za­njem pla­ća.

POTENCIJALNI NEGATIVAN UČINAK KRIZE AGROKORA NA RAST U HNB-U PROCJENJUJU NA 0,3 POSTO

HNB-OVA PROGNOZA RASTA BDP-A OD 3 POSTO U SMISLU RIZIKA OSTVARENJA JE URAVNOTEŽENA. VEĆI JE MOGUĆ POKAŽE LI SE IZVOZ BOLJIM, A MANJI AKO SE ZAKOMPLICIRA KRIZA AGROKORA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.