Rast od 3% odr­živ sa­mo uz efi­kas­ni­je ins­ti­tu­ci­je države

Gu­ver­ne­rov stav Ne­pro­vo­đe­nje re­for­mi za Vuj­či­ća naj­ve­ći ma­kro­eko­nom­ski ri­zik

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

BI­LO BI LOŠE DA BUDEMO ZADOVOLJNI SA SADAŠNJIM

REZULTATIMA, KO­JI NI­SU LOŠI, ALI NI JAKO DOBRI. HR­VAT­SKA MO­RA RAS­TI PO VIŠIM STOPAMA DA SE PRIBLIŽI RAZVIJENIJIMA

Is­to ta­ko, u Hr­vat­skoj je 50 posto po­du­ze­ća ko­ja su bi­la su­oče­na s pa­dom po­traž­nje i fi­nan­cij­skim ogra­ni­če­njem na to od­go­vo­ri­lo i sma­nje­njem pla­ća, dok je na ra­zi­ni EU to uči­ni­lo u pro­sje­ku njih 9,2 posto, s tim da je u Slo­ve­ni­ji za tim po­seg­nu­lo sva­ko če­t­vr­to po­du­ze­će, Slo­vač­koj njih 35%, Špa­njol­skoj 10%, Le­to­ni­ji 47%, a npr. u Nje­mač­koj 7,6 posto.

Od po­du­ze­ća kod ko­jih je pad po­traž­nje bio us­to jako na­gla­šen, u nas je njih 70 posto iš­lo na sma­nje­nje pla­ća, što je ta­ko­đer znat­no iz­nad pro­sje­ka EU, od­nos­no tre­ći naj­ve­ći udjel me­đu nje­zi­nim čla­ni­ca- ma (veći udjel za­bi­lje­žen je sa­mo kod Le­to­ni­je i Grč­ke).

Na­rav­no, ne­što ma­nje iz­ra­že­na ri­gid­nost no­mi­nal­nih pla­ća u po­du­ze­ći­ma u Hr­vat­skoj di­je­lom je objaš­nji­va i či­nje­ni­com da je kod nas i re­ce­si­ja bi­la dub­lja i du­go­traj­ni­ja, s odra­zom na po­nu­du i po­traž­nju na tr­ži­štu ra­da. Uza sve, je­dan od fak­to­ra flek­si­bil­nos­ti pla­ća je i ras­pros­tra­nje­nost i cen­tra­li­za­ci­ja ko­lek­tiv­nih ugo­vo­ra. U Hr­vat­skoj su, pre­ma na­la­zi­ma spo­me­nu­te an­ke­te i ana­li­zi HNBa, ko­lek­tiv­nim ugo­vo­ri­ma re­gu­li­ra­ne pla­će 47 posto za­pos­le­nih, dok je na ra­zi­ni EU nji­ma po­kri­ve­no 60 posto za­pos­le­ni­ka (sta­nje 2013.). Us­to, u nas do­mi­ni­ra­ju ko­lek­tiv­ni ugo­vo­ri pot­pi­sa­ni na ra­zi­ni po­du­ze­ća ko­je se obič­no sma­tra­ju flek­si­bil­ni­ji­ma od onih pre­go­va­ra­nih i pot­pi­sa­nih na vi­šoj ra­zi­ni.

Ka­ko bi­lo, tre­nu­tač­no je do­ma­ći pri­vat­ni sek­tor, ba­rem onaj pro­pul­ziv­ni­ji, pod po­ja- ča­nim pri­tis­ci­ma pri­la­god­be pla­ća na vi­še. A to sa­mo zna­či da je za odr­ža­va­nje i/li dalj­nje ja­ča­nje kon­ku­rent­nos­ti, bez če­ga i ve­će sto­pe rasta iz­vo­za te­ško mo­gu bi­ti odr­ži­ve i traj­ni­je, iz­u­zet­no važ­no da ja­či po­ti­caj na­po­kon do­đe i po os­no­vi po­jef­ti­nje­nja države i po­ve­ća­nja efi­kas­nos­ti ins­ti­tu­ci­ja. Za­to je i gu­ver­ner još jed­nom na­gla­sio ka­ko “u sred­njem ro­ku ni­je­dan ma­kro­eko­nom­ski ri­zik ni­je to­li­ko sna­žan kao ri­zik ne­pro­vo­đe­nja struk­tur­nih re­for­mi, od­nos­no ja­ča­nja efi­kas­nos­ti ins­ti­tu­ci­ja u jav­noj upra­vi, pra­vo­su­đu, zdrav­s­tvu i slič­no”. Bez to­ga se, ka­že, ne mo­že oče­ki­va­ti ja­ča­nje rasta, već sa­mo nje­go­vo us­po­ra­va­nje.

“Želimo li odr­ža­ti ovu sto­pu rasta od 3 posto ili je ubr­za­ti, bit će neo­p­hod­no uči­ni­ti ci­je­lu eko­no­mi­ju efi­kas­ni­jom i kon­ku­rent­ni­jom kroz struk­tur­ne re­for­me. O to­me se stal­no pri­ča, ali se na to­me do­volj­no ne ra­di. Bi­lo bi jako loše da budemo zadovoljni sa sadašnjim rezultatima, ko­ji ni­su loši, ali ni­su ni jako dobri. Jer, da bi se pri­bli­ži­la ra­zvi­je­ni­jim zem­lja­ma, Hr­vat­ska mo­ra ras­ti po višim stopama”, po­ru­čio je.

GRGO JELAVIĆ/PIXSELL

Gu­ver­ner Bo­ris Vuj­čić i mi­nis­tri­ca gos­po­dar­stva Mar­ti­na Da­lić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.