Iz­mje­ne Ovr­š­nog za­ko­na su jeftino po­li­ti­kant­stvo, a ne rje­ša­va­nje pro­ble­ma

Bez oko­li­ša­nja Dim­na za­vje­sa Pom­poz­no naj­av­lji­va­na rje­še­nja ne­će pod kon­tro­lu sta­vi­ti sve ko­ji pa­ra­zi­ti­ra­ju na pro­ce­su ovr­ha, od od­vjet­nič­kih ure­da do jav­nih bi­ljež­ni­ka, ni­ti su kva­li­tet­ni ins­tru­ment so­ci­jal­ne za­šti­te već mo­gu sa­mo za­kom­pli­ci­ra­ti od­no­se n

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI&ANALIZE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Na­jav­lji­va­ne kao spa­so­nos­no rje­še­nje za pro­blem ovr­ha bez kon­tro­le zbog ko­jih je 330.000 blo­ki­ra­nih gra­đa­na, zbog ko­jih su ban­ka­ri ner­voz­no mje­se­ci­ma lo­mi­li pr­ste, iz­mje­ne Ovr­š­nog za­ko­na u prak­si su tek dim­na za­vje­sa. Uz is­pri­ke na ne­sret­nu alu­zi­ju na po­ža­re na Ja­dra­nu, dru­ga­či­je se ni­ka­ko ne mo­gu na­zva­ti pom­poz­no naj­av­lji­va­na rje­še­nja PR-ov­skih ma­ši­ne­ri­ja s Mar­ko­vog tr­ga.

Ukrat­ko, ni­ti će te iz­mje­ne pod kon­tro­lu sta­vi­ti sve ko­ji pa­ra­zi­ti­ra­ju na pro­ce­su ovr­ha od od­vjet­nič­kih ure­da do jav­nih bi­ljež­ni­ka eks­po­nen­ci­jal­no po­ve­ća­va­ju­ći pro­blem, ni­ti su kva­li­tet­ni ins­tru­ment so­ci- za­šti­te. U jav­nos­ti je naj­ja­če odjek­nu­la Mos­to­va ide­ja (ko­ju je Plen­ko­vi­će­va Vla­da obje­ruč­ke pri­hva­ti­la) o za­bra­ni ovr­he nad je­di­nom ne­kret­ni­nom. I to je, no­mi­nal­no u za­ko­nu, ali uz bit­ni do­da­tak da kli­jent ban­ke mo­že kod jav­nog bi­ljež­ni­ka ovje­ri­ti iz­ja­vu (ko­ja ti­me pos­ta­je ovr­š­na is­pra­va) da pris­ta­je za­lo­ži­ti baš tu je­di­nu ne­kret­ni­nu u ko­rist ban­ke.

Jef­ti­ni po­li­tič­ki bo­do­vi

I ta odred­ba ras­krin­ka­va cje­lo­kup­no li­ce­mje­rje skup­lja­nja jef­ti­nih po­li­tič­kih bo­do­va na te­mi ovr­ha. Da se ra­zu­mi­je­mo, da je za­is­ta zabranjena ovr­ha na jedinoj nekretnini Hr­vat­ska bi efektivno jed­nim potezom ukinula stambeno kreditiranje, a vje­ro­jat­no i ši­rom otvorila vrata tužbama ba­na­ka pro­tiv države kad bi im pos­to­je­ći za­lo­zi pos­ta­li bez­vri­jed­ni.

Jer, ko­ja bi ban­ka da­la stam­be­ni kre­dit bez hi­po­te­ke? Sa­da is­pa­da da će dr­ža­va za­šti­ti upra­vo one kli­jen­te ko­ji­ma ne treba upis za­lo­ga, a to su oni ma­lo­broj­ni iz top eša­lo­na. Ni­ti os­ta­la rje­še­nja u bit­nom ne rje­ša­va­ju ključ­ne pro­ble­me ovr­ha u zem­lji. Po­di­za­nje neo­vr­ši­vog di­je­la pri­ma­nja s dvi­je tre­ći­ne na tri če­t­vr­ti­ne i za­bra­na ovr­he na nekretnini za dug či­ja je glav­ni­ca ma­nja od 20.000 ku­na, dio struč­nja­ka poz­drav­lja s as­pek­ta so­ci­jal­ne za­šti­te, no te mje­re no­se i ri­zi­ke.

Nepouzdana naplata ni­je sa­mo pro­blem tvrt­ki ni­ti je sa­mo Agro­kor kre­irao ne­lik­vid­nost do ra­zi­ne kri­mi­na­la već je ne­pla­ća­nje pos­ta­lo pa­ra­dig­ma eko­nom­skih od­no­sa dvi­ju ugo­vor­nih stra­na, što uklju­ču­je i gra­đa­ne. Od gu­ra­nja par­kir­nih kaz­ni u zas­ta­ru, šver­ca­nja u tra­mva­ju, do skri­va­nja vlas­niš­tva da se iz­bjeg­ne ali­men­ta­ci­ja ili pla­ća­nje po­re­za, društveno je po­želj­no “sna­ći se”, umjes­to da tak­vo ponašanje bu­de ta­bu.

Uz to, ži­vi­mo u zem­lji s ni­skim pro­sječ­nim pla­ća­ma zbog ko­jih ban­ka­ri ola­bav­lju­ju pra­vi­la o naj­ma­njoj visini pri­ma­nja za di­za­nje kre­di­ta; ža­los­na je is­ti­na da bez ura­ču­na­va­nja si­vih pri­ho­da (od po­mo­ći ro­di­te­lja do ra­da na cr­no) dobar dio gra­đa­na ne bi se kva­li­fi­ci­rao da odo­bra­va­nje kre­di­ta.

Psi­ho­lo­ški ins­tru­ment

U tak­vim uvje­ti­ma uz re­al­no sla­bo funk­ci­oni­ra­ju­ći prav­ni sus­tav, pri­jet­nja ovr­hom sna­žan je psi­ho­lo­ški ins­tru­ment ko­ji vje­rov­ni­ci ima­ju. Ve­za­nje ru­ku vje­rov­ni­ci­ma, uklju­ču­ju­ći i ban­ke, za na­pla­tu nji­ho­vih po­tra­ži­va­nja ša­lje lo­šu po­ru­ku i otva­ra ri­zik mo­ral­nog ha­zar­da. Uos­ta­lom, za­jal­ne što po­mi­ri­ti dug ako se mo­žeš ne­kaž­nje­no iz­vu­ći s nje­go­vim ne­pla­ća­njem? Tu se kris­tal­no jas­na pa­ra­le­la mo­že po­vu­ći s (ne)pla­ća­njem po­re­za. Obve­ze svih onih ko­ji ne pla­te po­rez, jed­nos­tav­no se pre­li­je­va­ju na ured­ne pla­ti­še. Što je ve­ća sto­pa eva­zi­je, veći je pri­ti­sak na oni ko­ji ju ne pri­mje­nju­ju. Ne­bit­no je tko će, ali pro­ra­čun treba po­pu­ni­ti. Is­to vri­je­di i u slu­ča­ju ne­vra­ća­nja kre­di­ta. Tro­šak zaj­mo­va ko­ji se ban­ka­ma ne vra­ća­ju (ili dr­ža­va mo­ti­vi­ra na nji­ho­vo ne vra­ća­nje, slu­čaj­no ili ne), fi­li­gran­ski se ugra­đu­ju u cijene no­vih kre­di­ta ili u pro­mje­nji­ve ka­ma­te pos­to­je­ćih zaj­mo­va, i to je ono što je dr­ža­va tre­ba­la imati na umu kod iz­mje­na ovr­š­nih pro­pi­sa.

Kre­ira­nje so­ci­jal­ne po­li­ti­ke jed­na je od ključ­nih za­da­ta­ka države. Ona se treba pa­ž­lji­vo pro­mis­li­ti i im­ple­men­ti­ra­ti na­kon oz­bilj­nih ana­li­za, a ne na po­li­ti­kant­ski bez va­ga­nja po­s­lje­di­ca. U su­prot­nom ga­še­nje jed­nog po­ža­ra, sa­mo pot­pi­ru­je dru­ge ko­ji jednako ta­ko mo­gu imati ra­zor­ne po­s­lje­di­ce za dr­ža­vu i gra­đa­ne.

DA JE ZABRANJENA OVR­HA NA JEDINOJ NEKRETNINI HR­VAT­SKA BI EFEKTIVNO JED­NIM POTEZOM UKINULA STAMBENO KREDITIRANJE I OTVORILA VRATA TUŽBAMA

NEPOUZDANA NAPLATA NI­JE SA­MO PRO­BLEM

TVRT­KI VEĆ JE DRUŠTVENO PRIHVATLJIVO PONAŠANJE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.