Ni­šta od bi­je­ga od pos­pre­ma­nja ne­re­da u vlas­ti­tom dvo­ri­štu

Bez oko­li­ša­nja Vrag i ta­mjan Umjes­to di­je­lje­nja ša­kom i ka­pom po prin­ci­pu ‘naj­glas­ni­jem naj­vi­še, a o du­go­vi­ma kas­ni­je’, pro­ra­čun za 2018. za ko­ji se već iz­ra­đu­ju smjer­ni­ce tre­bao bi re­za­ti jav­nu po­troš­nju

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Kad se po­čet­kom go­di­ne dr­ža­va za­du­ži­la za 8,5 mi­li­jar­di ku­na obe­ća­va­ju­ći pri­bliž­no tri pos­to pri­no­sa ula­ga­či­ma, jed­na­ko kao i pri­je mje­sec da­na za po­sud­bu tri mi­li­jar­de ku­na, iz Vla­de su za­do­volj­no is­ti­ca­li da se ra­di o po­vi­jes­no naj­bo­ljim uvje­ti­ma od iz­la­ska Hrvatske na me­đu­na­rod­na tr­ži­šta.

I, za­is­ta, u us­po­red­bi s 5,5 i vi­še, ili preko 9(!) pos­to ko­li­ko je HAC pot­pi­sao JP Mor­ga­nu 2009. go­di­ne, mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić je da­nas u ne­iz­mjer­no bo­ljoj po­zi­ci­ji. Ni­ža cijena ko­ju su kre­di­to­ri volj­ni da­ti po­s­lje­di­ca je ni­že premije rizika Hrvatske, a ko­ja je u po­s­ljed­njih go­di­nu i pol da­na u si­laz­noj pu­ta­nji. U 18 mje­se­ci ugru­bo, per­cep­ci­ja rizika Hrvatske u oči­ma vje­rov­ni­ka se pre­po­lo­vi­la.

Skok rej­tin­ga

U broj­ka­ma mje­re­no CDSom, od­nos­no pre­mi­jom osi­gu­ra­nja od kre­dit­nog rizika, ri­zič­nost dr­ža­ve pa­la je s 300 na 145 bo­do­va kra­jem lip­nja, a trend pa­da nas­tav­ljen je i u sr­p­nju. Raz­lo­zi pa­da ri­zič­nos­ti mo­gu se tra­ži­ti kod ku­će i u ino­zem­s­tvu. U mo­ru nov­ca ko­jim su pre­plav­lje­na fi­nan­cij­ska tr­ži- šta, ne­mi­no­van je pad ka­mat­nih sto­pa za sve, pa i Hr­vat­sku. Bu­du­ći da je od po­čet­ka 2016. pa­la do­ma­ća pre­mi­ja, dok je kom­pri­mi­ra­na pre­mi­ja rizika CEE zem­lja os­ta­la vi­še­ma­nje is­ta, oko 100 baz­nih bo­do­va, da­je za­klju­či­ti da su tr­ži­šta na­gra­di­la fi­skal­nu kon­so­li­da­ci­ju re­za­nje fi­skal­nog manj­ka te stav­lja­nje javnog dug pod kon­tro­lu. Dru­gim ri­je­či­ma, kre­dit­ni rej­ting naj­pri­je je po­ras­tao u prak­si, a to je tr­ži­šte. Sli­je­di pa­pir, od­nos­no po­t­vr­da rej­ting agen­ci­ja.

Pi­ja­ni bo­ga­ta­ši

Iz pa­da CDSa gr­mi ne­ko­li­ko sig­ni­fi­kant­nih za­klju­ča­ka. Pr­vi i os­nov­ni; cijena nov­ca ko­ju pla­ća­mo na dug ovi­si o na­šim po­te­zi­ma. (Ma­la di­gre­si­ja; Hr­vat­ska ni­je do­volj­no bit­na eko­nom­ski ni po­li­tič­ki po­put Ma­đar­ske ili Polj­ske ko­je zbog pro­ble­ma­tič­nih po­li­ti­ka tr­ži­šta tre­nut­no pe­na­li­zi­ra­ju ras­tom pre­mi­ja.) Kao ma­la ne­bit­na zem­lja, unu­tar sta­tis­tič­ke gre­ške u EU ok­vi­ri­ma, mo­žda le­ti­mo is­pod ra­da­ra, ali po­na­ša­nje po­put pi­ja­nih bo­ga­ta­ša dok re­al­no no­si­mo “ga­će na šta­pu” go­mi­la­ju­ći ma­njak i jav­ni dug, di­rek­t­no nam pum­pa pre­mi­ju rizika i ci­je­nu duga. Eska­la­ci­ja je za­us­tav­lje­na na ivi­ci: s jav­nim du­gom preko 80 pos­to i iz­da­ci­ma za kamate od 3,5 pos­to BDPa i rej­tin­gom “u sme­ću” i pu­za­ju­ćim ras­tom is­pod tri pos­to.

Dru­go, či­nje­ni­ca da je sta­bi­li­za­ci­jom jav­nih fi­nan­ci­ja CDS pre­po­lov­ljen dok CEE re­gi­ji vi­še ma­nje tu neg­dje, do­ka­zu­je da je ključ­no pos­pre­ma­nje u vlas­ti­tom dvo­ri­štu. S dru­ge stra­ne, is­to ne zna­či da skok ka­ma­ta u svi­je­tu ne­će­mo osje­ti­ti me­đu pr­vi­ma baš mi kao zem­lja s iz­ra­že­nim ma­kro ne­rav­no­te­ža­ma.

Što kad stig­nu obla­ci?

Ne ka­že se uza­lud da ban­ka­ri da­ju ki­šo­bran kad sun­ce si­je, a tra­že ga na­trag kad do­đu obla­ci. Hr­vat­ska je i da­lje neslavna rekorderka po vi­si­ni javnog duga, izdataka za kamate u BDPu i krhkom rastu. Na­ža­lost, pra­vi po­sao tek sli­je­di. Umjes­to di­je­lje­nja ša­kom i ka­pom iz pro­ra­ču­na po prin­ci­pu ‘naj­glas­ni­jem naj­vi­še, a o du­go­vi­ma će­mo kas­ni­je’ (sje­ti­mo se bra­ni­te­lja ili bes­po­treb­nih avi­ona dok zdrav­s­tvo, pri­mje­ri­ce, gr­ca s oko 8 mi­li­jar­di ku­na du­go­va), pro­ra­čun za 2018. za ko­ji se već iz­ra­đu­ju ini­ci­jal­ne smjer­ni­ce tre­bao bi re­za­ti jav­nu po­troš­nju. Bez to­ga ne­ma pa­da premije rizika ni ci­je­ne kredita za Vladu, a s ti­me ni za nas, obične smrtnike, kad po­ku­ca­mo na vra­ta ba­na­ka.

HR­VAT­SKA JE I DA­LJE NESLAVNA

REKORDERKA PO VI­SI­NI JAVNOG DUGA, IZDATAKA ZA KAMATE U BDP-U TE KRHKOM RASTU BEZ REZANJA RASHODA NE­MA PA­DA PREMIJE RIZIKA NI CI­JE­NE KREDITA ZA VLADU, A S TI­ME NI ZA NAS, OBIČNE SMRTNIKE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.