Značajan pad sposobnosti apstraktnog mišljenja adolescenata svjet­ski je trend

Kva­li­te­ta obra­zo­va­nja Sla­bi­ji re­zul­tat na dr­žav­noj ma­tu­ri ni­je alar­man­tan ali se mo­že za­klju­či­ti da uče­ni­ci u ško­lo­va­nju ne stje­ču kom­pe­ten­ci­je ko­je bi tre­ba­li za ži­vot i pos­lo­va­nje u bu­duć­nos­ti, što je znak da ne­ke stva­ri tre­ba mi­je­nja­ti

Poslovni Dnevnik - - HRVATSKA PAMET HRVATSKOJ - BORIVOJE DOKLER

Bo­lji re­zul­tat dr­žav­ne ma­tu­re ni­je ja­mac za us­pjeh na stu­di­ju; pre­sud­na je mo­ti­va­ci­ja stu­den­ta, a važ­no je zna­ti ka­ko se uči i na ko­ji na­čin or­ga­ni­zi­ra­ti vri­je­me i oba­ve­ze

Dr­žav­nu ma­tu­ru ove je go­di­ne po­la­ga­lo 33.720 pris­tup­ni­ka, što je 2000 uče­ni­ka ma­nje u od­no­su na proš­lu go­di­nu. Re­zul­ta­ti na is­pi­ti­ma bi­li su vr­lo slič­ni oni­ma od proš­lih godina, osim u ma­te­ma­ti­ci gdje je pos­tig­nut sla­bi­ji us­pjeh. Dok je pro­sječ­na ocje­na ma­tu­ra­na­ta iz hr­vat­skog je­zi­ka na os­nov­noj ra­zi­ni do­bar, iz ma­te­ma­ti­ke je na vi­šoj ra­zi­ni do­vo­ljan, a naj­bo­lji re­zul­ta­ti os­tva­re­ni su u stra­nim je­zi­ci­ma. Ove go­di­ne naj­vi­ši je i pos­to­tak gim­na­zi­ja­la­ca ko­ji su pa­li ma­tu­ru – 3,3 pos­to, od­nos­no 425 gim­na­zi­ja­la­ca mo­rat će na no­vi rok. Iva­na Si­lić, vo­di­te­lji­ca odje­la za upi­se u RIT Cro­atia, ka­že ka­ko je bez de­talj­ne struč­ne ana­li­ze te­ško ko­men­ti­ra­ti ovo­go­diš­nje re­zul­ta­te.

“Sa­ma ma­tu­ra nam ne mo­že da­ti pot­pu­nu sli­ku sposobnosti ne­ke ge­ne­ra­ci­je, ali ka­da uz­me­mo u ob­zir i či­nje­ni­cu da nam uče­ni­ci lo­še pro­la­ze i na Pi­sa tes­to­vi­ma, mo­že­mo za­klju­či­ti da uče­ni­ci u ško­lo­va­nju ne stje­ču kom­pe­ten­ci­je ko­je bi tre­ba­li stje­ca­ti. I ia­ko o toj te­mi kon­ti­nu­ira­no ras­prav­lja­mo, ovak­vi re­zul­ta­ti tre­ba­li bi bi­ti do­dat­ni po­ti­caj da se pri­mi­mo uko­štac s pro­ble­mi­ma na­šeg obra­zov­nog sus­ta­va. Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja Wor­ld Eco­no­mic Fo­rum u jed­noj od svo­jih pu­bli­ka­ci­ja pi­še o kom­pe­ten­ci­ja­ma ko­je će bi­ti po­treb­ne u do­ba tzv. če­t­vr­te in­dus­trij­ske re­vo­lu­ci­je em­pa­ti­ja, spo­sob­nost kri­tič­kog raz­miš­lja­nja, pro­jek­t­no ori­jen­ti­ra­no raz­miš­lja­nje i kre­ativ­nost, iz­me­đu os­ta­log. U tom kon­tek­s­tu, ma­nje za­bri­nja­va­ju sa­mi re­zul­ta­ti ma­tu­re, a vi­še či­nje­ni­ca da je obra­zov­ni sus­tav i da­lje ne pri­pre­ma mla­de lju­de za ži­vot i pos­lo­va­nje u bu­duć­nos­ti. I to je srž pro­ble­ma”, is­ti­če Iva­na Si­lić.

Po­treb­no osu­vre­me­nja­va­nje

Pro­de­ka­ni­ca za nas­ta­vu Ve­le­uči­li­šta Bal­ta­zar Za­pre­šić Ana Sk­le­dar Ma­ti­je­vić sma­tra ka­ko je dr­žav­na ma­tu­ra mjer­ljiv po­ka­za­telj sred­njo­škol­skog zna­nja jer su tes­to­vi stan­dar­di­zi­ra­ni i pro­vo­de se u jed­na­kim uvje­ti­ma u ci­je­loj zem­lji. Me­đu­tim, ka­že, da­lo bi se ras­prav­lja­ti je li sred­njo­škol­ski ku­ri­ku­lum pri­la­go­đen da­naš­njim po­tre­ba­ma hr­vat­sko­ga druš­tva, ili bi ga tre­ba­lo osu­vre­me­ni­ti i s jed­ne stra­ne ras­te­re­ti­ti ne­po­treb­nih sa­dr­ža­ja, a s dru­ge obo­ga­ti­ti sa­dr­ža­ji­ma ko­ji će mla­di­ma omo­gu­ći­ti us­pje­šan nas­ta­vak ško­lo­va­nja i kas­ni­je us­pješ­no su­dje­lo­va­nje na tr­ži­štu ra­da. Na­ime, tr­ži­šte ra­da je­di­ni je pra­vi po­ka­za­telj us­pješ­nos­ti škol­s­tva, ka­že Ana Sk­le­dar Ma­ti­je­vić ko­ju smo upi­ta­li i da li se stu­den­ti ko­ji su po­lo­ži­li ma­tu­ru s vi­šim re­zul­ta­ti­ma bo­lje sna­la­ze na fa­kul­te­tu od onih s ni-

žim re­zul­ta­ti­ma. “Bo­lji re­zul­ta­ti dr­žav­ne ma­tu­re uka­zu­ju na to da su se kan­di­da­ti bo­lje pri­pre­mi­li te da ima­ju vi­šu ra­zi­nu odre­đe­nih sred­njo­škol­skih zna­nja. No, pre­ma mo­jem du­go­go­diš­njem is­kus­tvu, za us­pjeh na stu­di­ju pre­sud­na je mo­ti­va­ci­ja stu­den­ta, a iz­nim­no je važ­no i zna­ti ka­ko se uči i zna­ti or­ga­ni­zi­ra­ti vri­je­me i oba­ve­ze. Europ­ska ko­mi­si­ja de­fi­ni­ra­la je osam ključ­nih kom­pe­ten­ci­ja ko­je pred­stav­lja­ju kom­bi­na­ci­ju zna­nja, vje­šti­na i sta­vo­va ko­ji su po­treb­ni za osob­no is­pu­nje­nje i ra­zvoj, ak­tiv­no gra­đans­tvo, so­ci­jal­nu uklju­če­nost i za­poš­lja­va­nje. Spo­sob­nost učenja jed­na je od njih. Dak­le, ako je stu­dent mo­ti­vi­ran i zna hva­ta­ti bi­lje­ške, sa­že­ti du­ži tekst, raz­lu­či­ti bit­ne in­for­ma­ci­je od ne­bit­nih te npr. iz­ra­di­ti um­nu ma­pu, za­si­gur­no će us­pješ­ni­je stu­di­ra­ti, sma­tra pro­de­ka­ni­ca za nas­ta­vu Ve­le­uči­li­šta Bal­ta­zar Za­pre­šić. Iva­na Si­lić, vo­di­te­lji­ca odje­la za upi­se u RIT Cro­atia, ka­že da una­toč to­mu što RIT Cro­atia nu­di obra­zo­va­nje i stu­dij­sko is­kus­tvo ko­je po­dra­zu­mi­je­va okruž­je za stu­den­ta u ko­jem ga pro­fe­so­ri po­ti­ču na kri­tič­ko raz­miš­lja­nje, ra­zu­mi­je­va­nje, ino­va­ci­je i kre­ativ­nost, stu­den­ti­ma ko­ji ni­su na­vik­li na tak­ve uvje­te tre­ba vre­me­na da se pri­vik­nu.

Ko­li­či­na gradiva ni­je pre­sud­na

“U us­po­red­bi sa stu­den­ti­ma dru­gih ze­ma­lja, rek­la bih da hr­vat­ski stu­den­ti pro­la­ze najveću količinu gradiva iz go­to­vo svih predmeta. I to čes­to od­ma­že. Stu­den­ti iz ze­ma­lja po­put Ame­ri­ke i Ka­na­de, ili ne­kih europ­skih ze­ma­lja, po­ne­kad ni­su čak ni­ti sve če­ti­ri go­di­ne sred­nje ško­le uči­li ma­te­ma­ti­ku, ali se po­ne­kad pu­no sprem­ni­je no­se s rje­ša­va­njem pro­blem­skih za­da­ta­ka. S dru­ge stra­ne, hr­vat­skim uče­ni­ci­ma tre­ba i po nekoliko tje­da­na da se uvje­re da na nas­ta­vi ni­je po­treb­no za­pi­sa­ti sva­ku pro­fe­so­ro­vu ri­ječ jer ih nit­ko ne­će pi­ta­ti da od ri­je­či do ri­je­či po­no­ve što je na sa­tu re­če­no, ne­go će se tra­ži­ti da ra­zu­mi­ju, objas­ne i pri­mje­ne na­uče­no. No, ka­da se pri­vik­nu on­da je za­is­ta im­pre­siv­no gle­da­ti tran­sfor­ma­ci­je ne­kih od njih. Na­ši stu­den­ti zad­njih nekoliko godina bri­lji­ra­ju na re­no­mi­ra­nim me­đu­na­rod­nim na­tje­ca­nji­ma mla­dih ino­va­to­ra po­put Hen­kel In­no­va­ti­on Chal­len­gea ili L’Ore­al Bran­d­stor­ma osva­ja­ju­ći vo­de­će po­zi­ci­je. I to ni­je slu­čaj­nost. Nji­ho­vi ra­do­vi po­ne­kad bu­du za­is­ta im­pre­siv­ni – ‘from ze­ro to he­ro’ mo­del! Da za­klju­čim, mi stu­den­te ne bi­ra­mo is­klju­či­vo pre­ma re­zul­ta­ti­ma ma­tu­re, jer ne mis­li­mo da su ocje­ne po­ka­za­telj ne­či­jih sposobnosti. Sva­ki stu­dent RIT Cro­dih atia pri upi­su pro­la­zi i kroz in­ter­v­ju, gdje osim nje­go­vog poz­na­va­nja en­gle­skog je­zi­ka, ko­ji je naš služ­be­ni je­zik, po­ku­ša­va­mo i upoz­na­ti stu­den­ta, saz­na­ti što ga za­ni­ma, ko­ji su mu mo­ti­vi za upis i sl. Uglav­nom, sma­tra­mo da us­pjeh na ma­tu­ri ni­je po­uz­dan pre­dik­tor ne­či­jeg kas­ni­jeg us­pje­ha na stu­di­ju ili u pos­lov­nom ži­vo­tu, is­ti­če Iva­na Si­lić. Ono što je ipak u ne­ga­tiv­nom smis­lu obi­lje­ži­lo ovo­go­diš­nju dr­žav­nu ma­tu­ru je lo­ši­ji re­zul­tat iz ma­te­ma­ti­ke. Ali­sa Bi­lal Zo­rić, nas­tav­ni­ca Ve­le­uči­li­šta Bal­ta­zar Za­pre­šić sma­tra ka­ko pos­to­ji op­će­ni­ti pro­blem s ni­skim zna­njem ma­te­ma­ti­ke.

“Ma­te­ma­ti­ka je pred­met ko­ji se ne mo­že jed­nos­tav­no na­š­tre­ba­ti, tre­ba ju ra­zu­mje­ti i sve je po­ve­za­no. Ono što si na­učio u os­nov­noj ško­li se da­lje pro­dub­lju­je i na­do­gra­đu­je u sred­njoj. Je­dan pro­blem je lo­še zna­nje ma­te­ma­ti­ke u os­nov­noj ško­li, od­nos­no, sla­bo pred­z­na­nje za sred­nju. Dru­gi pro­blem kod ma­tu­re je taj što su za­da­ci iz ma­te­ma­ti­ke kon­ci­pi­ra­ni pre­ma gim­na­zij­skom pro­gra­mu, a ma­tu­ri pris­tu­pa­ju i uče­ni­ci stru­kov­nih ško­la, te ta či­nje­ni­ca dos­ta ru­ši pro­sjek. Pro­blem je i pre­op­se­žan nas­tav­ni plan i pro­gram, u ko­ji se nas­to­ji na­gu­ra­ti što vi­še gradiva, pa se na kra­ju ne zna­ju os­no­ve. Ta­ko­đer, tre­ba­le bi se vi­še po­jas­ni­ti ko­ris­ti i kon­kret­na upo­ra­ba ma­te­ma­ti­ke, da to ni­je sa­mo te­ški pred­met za ru­še­nje pro­sje­ka, ne­go je­dan od naj­ko­ris­ni­jih i naj­pri­mje­nji­va­ni­jih, is­ti­če Ali­sa Bi­lal Zo­rić. Kris­ti­jan Ta­bak, vo­di­telj ka­te­dre za pri­rod­ne i druš­tve­ne zna­nos­ti na RIT Cro­atia, ka­že ka­ko sva­ke go­di­ne na­kon obja­ve re­zul­ta­ta ma­tu­re svje­do­či­mo fe­no­me­nu sve lo­ši­jih i lo­ši­jih re­zul­ta­ta. “Re­al­no, in­pu­ti se ni­su mno­go pro­mi­je­ni­li. Uglav­nom, ima­mo is­te pro­fe­so­re, pro­gram se ni­je mi­je­njao, sta­tis­tič­ki gle­da­no in­te­li­gen­ci­ja mla- lju­di je inva­ri­jant­na, ne mi­je­nja se. Dak­le, os­ta­je nam je­di­na op­ci­ja u iš­či­ta­va­nju ove po­ja­ve, a to je da uz­ro­ci do­la­ze iz­va­na”, is­ti­če Ta­bak i uka­zu­je da su is­tra­ži­va­nja u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­ka­za­la značajan pad sposobnosti apstraktnog mišljenja adolescenata. Kon­kret­no, us­po­re­đi­va­njem sposobnosti apstraktnog mišljenja da­nas s ado­les­cen­ti­ma iz 60ih godina proš­log sto­lje­ća ut­vr­đen je pad od dvi­je go­di­ne, dak­le na kon­kret­nom pri­mje­ru to zna­či da da­naš­nji sred­njo­ško­lac u do­bi od 17 godina po­sje­du­je jed­nak ni­vo apstraktnog mišljenja kao sred­njo­ško­lac od 15 godina ko­ji je po­ha­đao sred­nju ško­lu 1960. go­di­ne, ka­že Ta­bak.

Sa­mos­tal­no do rje­še­nja

“Da­nas pos­to­ji svo­je­vr­s­na dog­ma da su sva pi­ta­nja ko­ja sre­će­mo u ško­li ‘’go­ogla­bil­na’’, sto­ga je mla­doj oso­bi iz­a­zov pri­hva­ti­ti zah­tje­ve da sa­mos­tal­no do­đe do ne­kog rje­še­nja. Ako ig­dje tre­ba mi­je­nja­ti pris­tup uče­nju, on­da je to u do­me­ni učenja ma­te­ma­ti­ke. Svi re­le­vant­ni trus­to­vi moz­go­va sma­tra­ju da je jed­na od ključ­nih vje­šti­na za bu­duć­nost spo­sob­nost ma­te­ma­tič­kog mišljenja. Mo­žda bi ‘zvjez­das­ti’ pris­tup uče­nju dao bo­lje re­zul­ta­te. Kre­ni­mo od kon­kret­nog slu­ča­ja, is­cr­pi­mo sve op­ci­je na tom slu­ča­ju, pro­vje­ri­mo da li svi ra­zu­mi­je­mo kon­cept, na­kon če­ga ide­mo na do­dat­ne pri­mje­re, a tek on­da for­mi­ra­mo fron­tu zna­nja s fun­da­men­tal­nim na­če­li­ma ko­je mla­da oso­ba re­al­ni­je mo­že per­ci­pi­ra­ti. Ta­ko do­ve­de­te mla­du oso­bu u sta­nje da je ona po­nov­no ot­kri­la na­če­la u se­bi, a što de­fi­ni­tiv­no stva­ra svo­je­vr­s­nu in­te­lek­tu­al­nu ugo­du u umu mla­dog čo­vje­ka, a kao po­s­lje­di­ca se bu­di mo­ti­vi­ra­nost i že­lja da se po­nov­no pos­tig­ne to sta­nje in­te­lek­tu­al­ne ugo­de”, za­klju­ču­je Ta­bak.

HR­VAT­SKI STU­DEN­TI PRO­LA­ZE NAJVEĆU KOLIČINU GRADIVA IZ GO­TO­VO SVIH PREDMETA Iva­na Si­lić RIT Cro­atia KRAJNJE JE VRI­JE­ME DA SE REVIDIRA NA­ČIN UČENJA MA­TE­MA­TI­KE Kris­ti­jan Ta­bak RIT Cro­atia

TR­ŽI­ŠTE

RA­DA JE­DI­NI JE PRA­VI PO­KA­ZA­TELJ US­PJEŠ­NOS­TI ŠKOL­S­TVA Ana Sk­le­dar Ma­ti­je­vić Bal­ta­zar Za­pre­šić

Ove go­di­ne hr­vat­ski uče­ni­ci pos­ti­gli su sla­bi­ji re­zul­tat u ma­te­ma­ti­ci, a za­bi­lje­žen je i naj­vi­ši pos­to­tak gim­na­zi­ja­la­ca ko­ji su pa­li ma­tu­ru

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.