Fi­nan­ci­je­ri Agro­ko­ra i oni ko­ji su ih nad­zi­ra­li ni­su mo­gli vi­dje­ti ve­li­či­nu pro­ble­ma

Pe­tar Pi­er­re Ma­tek, čel­nik Han­fe o is­tra­ga­ma ko­je se vo­de u kon­cer­nu

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TO­MIS­LAV PILI

Problem Agro­ko­ra mno­go je dub­lji od pi­ta­nja re­gu­la­ti­ve i nad­zo­ra fi­nan­cij­skog tr­ži­šta, sma­tra Ma­tek, a fi­nan­ci­ra­nje pre­ko fak­to­rin­ga i os­ta­li slu­ča­je­vi iz nad­lež­nos­ti Han­fe tek su manji dio tog pro­ble­ma

Ma­što­vi­ti na­či­ni fi­nan­ci­ra­nja Agro­ko­ra već ne­ko­li­ko mje­se­ci iz­la­ze na vi­dje­lo, a nad­zor Hr­vat­ske agen­ci­je za nad­zor fi­nan­cij­skih us­lu­ga (Han­fa) u tim slu­ča­je­vi­ma do­la­zi do iz­ra­ža­ja. O is­tra­ga­ma ko­je su u ti­je­ku, ali i sve ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va stra­nih bro­ke­ra­ja ko­ji neovlašteno nude us­lu­ge tr­go­va­nja rizičnim instrumentima raz­go­va­ra­li smo s Pe­trom Pi­er­rom Ma­te­kom, pred­sjed­ni­kom Uprav­nog vi­je­ća Han­fe.

Pro­vo­di li Han­fa is­tra­ge u ve­zi fi­nan­ci­ra­nja Agro­ko­ra? Su­ra­đu­je­te li s Dr­žav­nim od­vjet­niš­tvom?

Han­fa ne može i ne­ma ov­las­ti di­rek­t­no nad­zi­ra­ti pos­lo­va­nje Agro­ko­ra ili bi­lo ko­je dru­ge, slič­ne kom­pa­ni­je. Is­ti­na, Han­fa već du­že vri­je­me po­ja­ča­no nad­zi­re, iz­me­đu os­ta­log, pos­lo­va­nje inves­ti­cij­skih fon­do­va i faktoring dru­šta­va kao i dru­gih su­bje­ka­ta ko­ji su ima­li in­ten­ziv­ni­je pos­lov­ne od­no­se s kon­cer­nom Agro­kor. Uz to, Han­fa vo­di ra­ču­na i o to­me da kom­pa­ni­je či­ji vri­jed­nos­ni pa­pi­ri ko­ti­ra­ju na ure­đe­nom tr­ži­štu Za­gre­bač­ke bur­ze re­do­vi­to objav­lju­ju fi­nan­cij­ske iz­vje­šta­je i važ­ne in­for­ma­ci­je, a ka­ko bi ula­ga­te­lji mo­gli do­ni­je­ti in­for­mi­ra­ne od­lu­ke.

U tre­nut­ku ka­da je objav­lje­na sum­nja u is­prav­nost pos­to­je­ćih fi­nan­cij­skih iz­vje­šta­ja te ne­pra­vo­dob­ne obja­ve fi­nan­cij­skih iz­vje­šta­ja za 2016. go­di­nu Han­fa je promp­t­no re­agi­ra­la i obus­ta­vi­la trgovanje di­oni­ca­ma kom­pa­ni­ja iz sas­ta­va kon­cer­na Agro­kor, sve dok se ne obja­ve novi fi­nan­cij­ski iz­vje­šta­ji. O pos­lo­va­nju Agro­ko­ra re­ći će vi­še re­vi­zo­ri, no­va Upra­va i nad­lež­ne ins­ti­tu­ci­je, a mi smo otvo­re­ni za su­rad­nju i su­ra­đu­je­mo sa svim ins­ti­tu­ci­ja­ma za ko­je je to za­ko­ni­ma pre­dvi­đe­no, pa ta­ko i s Dr­žav­nim od­vjet­niš­tvom.

Što Han­fa za­mje­ra Nexus FGS-u te pri­je­ti li tom druš­tvu odu­zi­ma­nje odo­bre­nja za rad?

Han­fa ni­je u mo­guć­nos­ti jav­no iz­no­si­ti de­ta­lje o pos­tup­ci­ma ni­ti pre­ju­di­ci­ra­ti nji­hov is­hod, pa ta­ko ni ve­za­no uz nad­zor druš­tva i fon­do­va Nexus. Važ­no je is­tak­nu­ti da u pro­ce­su sva­kog nad­zo­ra pos­to­ji toč­no pro­pi­sa­na pro­ce­du­ra ko­je se mo­ra­mo dr­ža­ti te sva­ki su­bjekt kod ko­jeg pro­vo­di­mo nad­zor ima svo­ja pra­va. Od­lu­ke se ne do­no­se is­hi­tre­no ni­ti zbog jav­nog pri­ti­ska, već se sva­ki su­bjekt nad­zo­ra može oči­to­va­ti na za­pis­nik te ima pra­vo dos­ta­vi­ti i do­dat­ne do­ka­ze i do­ku­men­ta­ci­ju. Tek ka­da za­vr­ši ci­je­li taj pro­ces Han­fa do­no­si rje­še­nje. Na­čel­no re­če­no, u bi­lo ko­jem slu­ča­ju, Han­fa može: pro­pi­sa­ti nad­zor­nu mje­ru i/ili pod­ni­je­ti pre­kr­šaj­nu ili kaz­ne­nu pri­ja­vu nad­lež­nim ti­je­li­ma, ovis­no o če­mu je ri­ječ. Nad­zor­ne mje­re mo­gu bi­ti: pre­po­ru­ke upra­vi druš­tva, opo­me­na, ot­kla­nja­nje ne­za­ko­ni­tos­ti i ne­pra­vil­nos­ti, ne­ka od po­seb­nih nad­zor­nih mje­ra po­put pri­vre­me­ne za­bra­ne is­pla­ta iz re­zer­ve i do­bi­ti, odu­zi­ma­nje odo­bre­nja za rad za sve ili za po­je­di­ne dje­lat­nos­ti ili za uprav­lja­nje svim ili po­je­di­nim fon­do­vi­ma. Oče­ku­je­mo da će re­zul­ta­ti nad­zo­ra i rje­še­nje za Nexus bi­ti poz­na­ti po­čet­kom je­se­ni.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te tvrd­nje da se 'sus­tav oko­mio na Nexus ka­ko bi se nji­ho­vo pos­lo­va­nje do­di­je­li­lo dru­gim igra­či­ma na tr­ži­štu'?

Ulo­ga re­gu­la­to­ra je da vo­di ra­ču­na o po­šti­va­nju pro­pi­sa i da pro­mi­če red na tr­ži­štu, a ne da bi­lo ko­ga fa­vo­ri­zi­ra ili de­mo­ni­zi­ra. Ov­dje ni­je ri­ječ o fon­do­vi­ma u ko­je ula­žu ma­li ula­ga­te­lji, gra­đa­ni, ko­ji­ma je po­treb­na veća za­šti­ta od strane za­ko­no­dav­ca i re­gu­la­to­ra, već je ri­ječ o fon­do­vi­ma pri­vat­nog ka­pi­ta­la, s kli­jen­ti­ma pro­fe­si­onal­nim inves­ti­to­ri­ma, ko­ji ima­ju zna­nja i re­sur­se po­treb­ne da do­bro ra­zu­mi­ju sve ri­zi­ke i sa­mi se iz­bo­re za svo­ja pra­va. Za ta je druš­tva za uprav­lja­nje naj­važ­ni­je da za­dr­že po­vje­re­nje svo­jih ula­ga­te­lja. Ho­će li u to­me us­pje­ti ovi­si samo o nji­ma. Pi­ta­nje po­vje­re­nja ula­ga­te­lja u Nexu­so­ve fon­do­ve ni­je ve­za­no uz samo rje­še­nje ili mje­ru ko­ju će Han­fa, even­tu­al­no, na­lo­ži­ti. Han­fa je odre­đe­nim financijskim ins­ti­tu­ci­ja­ma ko­je su fi­nan­ci­ra­le Agro­kor “u si­voj zo­ni” odu­ze­la odo­bre­nja, ali su oni nas­ta­vi­li s tom prak­som pre­re­gis­tri­rav­ši se u uobi­ča­je­na tr­go­vač­ka druš­tva. Je li Han­fa mo­gla upo­zo­ri­ti dru­ga nad­lež­na

ti­je­la na tu prak­su i jes­te li, na kra­ju kra­je­va, to i uči­ni­li?

Da, bi­lo je tak­vih slu­ča­je­va, no bi­la je ri­ječ o to­me da je Han­fa za­bra­ni­la obav­lja­nje odre­đe­nih ak­tiv­nos­ti, a na­kon če­ga su ta druš­tva svo­je­volj­no za­tra­ži­la uki­da­nje odo­bre­nja te su ti­me pres­ta­la bi­ti pod nad­zo­rom Han­fe. Ti­je­kom tih do­ga­đa­nja, ra­di do­bi­va­nja in­for­ma­ci­je o to­me ko­je su sve fi­nan­cij­ske ins­ti­tu­ci­je invol­vi­ra­ne, bi­li smo u in­ten­ziv­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji s HNBom. To što su ta druš­tva pres­ta­la bi­ti pod na­šim nad­zo­rom jer vi­še ni­su obav­lja­la dje­lat­nos­ti ko­je mi nad­zi­re­mo ne zna­či da za nji­ho­vo pos­lo­va­nje vi­še nit­ko ni­je bio nad­le­žan, ako su kr­ši­li ne­ke dru­ge za­ko­ne. Sma­tra­te li da je slu­čaj Agro­kor ra­zot­krio sla­be toč­ke u re­gu­la­ti­vi do­ma­ćeg fi­nan­cij­skog tr­ži­šta, po­put nad­zo­ra faktoring dru­šta­va, upit­nos­ti vje­ro­dos­toj­nos­ti fi­nan­cij­skih iz­vješ­ća na te­me­lju ko­jih ula­ga­či do­no­se od­lu­ke, inves­ti­cij­skih od­lu­ka mi­ro­vin­skih fon­do­va i su­dje­lo­va­nja nji­ho­vih čla­no­va upra­va u nad­zor­nim

U TI­JE­KU SU NADZORI U SVIM LICENCIRANIM FAKTORING DRUŠTVIMA

od­bo­ri­ma kom­pa­ni­ja či­je di­oni­ce mi­ro­vin­ski fon­do­vi po­sje­du­ju?

Problem Agro­ko­ra je pu­no dub­lji ne­go problem re­gu­la­ti­ve i nad­zo­ra fi­nan­cij­skog tr­ži­šta. U slu­ča­ju Agro­ko­ra naj­ve­ći problem je ve­zan uz njihove do­bav­lja­če, a fi­nan­ci­ra­nje pre­ko fak­to­rin­ga je tek manji dio cje­lo­kup­nog pro­ble­ma. Slič­no je i s utje­ca­jem raz­nih dru­gih me­dij­ski eks­po­ni­ra­nih slu­ča­je­va iz nad­lež­nos­ti Han­fe. To go­vo­ri u pri­log to­me da oni ko­ji su fi­nan­ci­ra­li Agro­kor kao i oni ko­ji su ih nad­zi­ra­li vje­ro­jat­no ni­su mo­gli vi­dje­ti ukup­nu sli­ku i ve­li­či­nu pro­ble­ma. Slič­ne stva­ri su se do­ga­đa­le i u svijetu, sje­ti­te se samo En­ro­na ili kri­ze hi­po­te­kar­nih kre­di­ta u SADu.

Ge­ne­ral­no gle­da­no, regulativa u svijetu i u EU sve vi­še uključuje i aspekte razmjene informacija i sistemskih ri­zi­ka. Važ­nu ulo­gu ima us­kla­đi­va­nje s EU stan­dar­di­ma jer se i EU su­oča­va sa slič­nim iz­a­zo­vi­ma. I u Hr­vat­skoj vi­di­mo odre­đe­ni na­pre­dak. Za­kon o fak­to­rin­gu je ko­nač­no u ci­je­los­ti stu­pio na sna­gu po­čet­kom go­di­ne. U ti­je­ku su nadzori u svim licenciranim faktoring društvima. Zna­ča­jan na­pre­dak pred­stav­lja i Za­kon o mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma iz 2014. na­kon či­jeg do­no­še­nja se sve od­lu­ke i ula­ga­nja mi­ro­vin­skih fon­do­va mo­ra­ju de­talj­no ar­gu­men­ti­ra­ti i do­ku­men­ti­ra­ti. Vje­ru­je­mo da će odre­đe­ni na­pre­dak do­ni­je­ti i novi Za­kon o re­vi­zi­ji te novi Za­kon o tr­ži­štu ka­pi­ta­la ko­ji su tre­nu­tač­no u pri­pre­mi.

Cre­do­su je pri­vre­me­no za­bra­njen rad na dvi­je go­di­ne u pru­ža­nju us­lu­ga tr­go­va­nja iz­ve­de­ni­ca­ma. Ocje­nju­je­te li to ne­uobi­ča­je­no oš­trom mje­rom?

Mje­ra je mo­žda ne­uobi­ča­je­na jer ni­je bi­lo slič­nih pos­lov­nih mo­de­la pos­lo­va­nja s ma­lim ula­ga­te­lji­ma kao što je to bi­lo kod Cre­do­sa, ali ne bih re­kao da je pre­oš­tra. Na­še je sta­no­vi­šte bi­lo da treba za­šti­ti in­te­re­se ma­lih inves­ti­to­ra, gra­đa­na, ko­ji su na ula­ga­nje na­go­vo­re­ni čak i ne­po­šte­nom mar­ke­tin­škom prak­som. Ve­lik na­gla­sak sta­vi­li smo na te­me­lji­to pri­kup­lja­nje do­ka­za ka­ko bi pos­tu­pak bio te­me­lji­to ar­gu­men­ti­ran i odr­živ u po­ten­ci­jal­nim sud­skim spo­ro­vi­ma pro­tiv rje­še­nja, ali is­to ta­ko i u po­ten­ci­jal­nim sud­skim pos­tup­ci­ma u ko­ji­ma bi kli­jen­ti Cre­do­sa ko­ji se sma­tra­ju ošte­će­ni­ma mo­gli tra­ži­ti nak­na­du šte­te od druš­tva. Samo druš­tvo Cre­dos može nas­ta­vi­ti ra­di­ti u dru­gim seg­men­ti­ma svog pos­lo­va­nja, za­bra­na se od­no­si samo na dio ve­zan uz trgovanje iz­ve­de­ni­ca­ma.

Po­s­ljed­njih go­di­na Han­fa upo­zo­ra­va na tvrt­ke ko­je neovlašteno nude trgovanje rizičnim financijskim instrumentima zastupajući strane brokerske ku­će. Može li Han­fa uči­ni­ti ne­što vi­še na spre­ča­va­nju tak­ve prak­se osim obja­ve upo­zo­re­nja?

Tak­va prak­sa je problem na ra­zi­ni ci­je­le EU, a ne samo u Hr­vat­skoj, pa se na toj ra­zi­ni i po­ku­ša­va ri­je­ši­ti. Naj­češ­će je ri­ječ o kom­pa­ni­ja­ma s Ci­pra ko­je dje­lu­ju u ci­je­loj EU. Na tak­vim pri­mje­ri­ma ot­kri­ve­ne su sla­bos­ti sus­ta­va jer svat­ko može nu­di­ti svo­je us­lu­ge bi­lo gdje, bez pu­no tro­ško­va, na brz i jef­tin na­čin, čes­to i samo te­le­fo­nom.

Uko­li­ko te kom­pa­ni­je ne­ma­ju po­druž­ni­cu ili sje­di­šte u Hr­vat­skoj za­ko­no­dav­s­tvo ne os­tav­lja pu­no pros­to­ra na­ma kao re­gu­la­to­ru jer su te kom­pa­ni­je u nad­lež­nos­ti re­gu­la­to­ra iz njihove zem­lje sje­di­šta. Mi u ok­vi­ru svo­jih ov­las­ti mo­že­mo samo iz­da­ti upo­zo­re­nje i skre­nu­ti po­zor­nost jav­nos­ti na tak­ve kom­pa­ni­je kao i oba­vi­jes­ti­ti njihove re­gu­la­to­re suk­lad­no pro­pi­si­ma EU.

Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu re­gu­la­ti­vu forex tr­ži­šta te ima li pros­to­ra za nje­zi­no una­pre­đe­nje?

Han­fa tre­nu­tač­no te­me­ljem ov­las­ti iz Za­ko­na o tr­ži­štu ka­pi­ta­la nad­zi­re trgovanje iz­ve­de­nim financijskim instrumentima u od­no­su na va­lu­te kao i financijskim ugo­vo­ri­ma za raz­li­ke u od­no­su na va­lu­te. Pros­tor za una­pre­đe­nje re­gu­la­ti­ve forex tr­ži­šta de­fi­ni­tiv­no pos­to­ji s ob­zi­rom na to da u EU tre­nu­tač­no ne pos­to­ji regulativa ko­ja bi de­talj­ni­je pro­pi­si­va­la pra­vi­la po­na­ša­nja na forex tr­ži­štu. Sma­tra­mo da bi u skorijoj budućnosti na­ve­de­ni seg­ment fi­nan­cij­skog tr­ži­šta na ra­zi­ni EU tre­ba­lo podrobnije regulirati.

Za­vr­še­na je jav­na ras­pra­va o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o tr­ži­štu ka­pi­ta­la ko­je ci­lja­ju na pro­mje­nu u ra­du SKDD-a te sus­ta­va na­mi­re. Je li pro­jekt SKDD-CCP pre­am­bi­ci­ozan za do­ma­će tr­ži­šte, inves­ti­cij­ska dru­šta­va tvr­de da im je pri­la­god­ba na taj pro­jekt ve­li­ko fi­nan­cij­sko op­te­re­će­nje?

Iz­mje­ne za­ko­na su nas­ta­vak us­kla­đe­nja s već im­ple­men­ti­ra­nim ured­ba­ma ko­je ure­đu­ju pos­lo­ve po­rav­na­nja i na­mi­re na tr­ži­štu EU. Pro­jekt SKDD CCP od­no­si se na sus­tav po­rav­na­nja, a za­vr­šet­kom pro­jek­ta bi tre­bao pos­ta­ti sre­diš­nja dru­ga ugo­vor­na stra­na za odre­đe­ne fi­nan­cij­ske ins­tru­men­te u skla­du s EU re­gu­la­ti­vom te bi nje­go­va li­cen­ca za obav­lja­nje tih pos­lo­va bi­la priz­na­ta na ci­je­lom EU tr­ži­štu. Pro­jekt pred­stav­lja pri­la­go­đa­va­nje EU u smis­lu po­bolj­ša­nja kva­li­te­te in­fras­truk­tu­re i ima broj­ne po­zi­tiv­ne aspekte, od ve­će si­gur­nos­ti po­rav­na­nja tran­sak­ci­ja, ali i na­mi­re, i za fi­nan­cij­ske po­sred­ni­ke i za kli­jen­te, pre­ko ve­ćeg po­ten­ci­ja­la ra­zvo­ja no­vih pro­izvo­da za trgovanje pa do omo­gu­ća­va­nja ‘short sel­lin­ga’.

Uz to, na­še tr­ži­šte bit će atrak­tiv­ni­je ino­zem­nim ula­ga­či­ma ko­ji, pri­tis­nu­ti re­gu­la­ti­vom o uprav­lja­nju ri­zi­ci­ma, mo­gu ima­ti re­zer­ve pre­ma su­dje­lo­va­nju na tr­ži­štu ko­je ne­ma adek­vat­nu in­fras­truk­tu­ru. S dru­ge strane či­nje­ni­ca je da EU regulativa ni­je nak­lo­nje­na ma­lim tr­ži­šti­ma kao što je na­še te da je to re­la­tiv­no ve­lik tro­šak u od­no­su na ve­li­či­nu tr­ži­šta i su­di­oni­ka na tr­ži­štu. No, ako in­fras­truk­tu­ra ne bu­de una­pri­je­đe­na mo­glo bi se do­go­di­ti da ve­li­ki su­di­oni­ci na tr­ži­štu svo­je trgovanje i de­po­zi­tar­ne pos­lo­ve pre­ba­ce u ino­zem­s­tvo.

TVRT­KE KO­JE NEOVLAŠTENO NUDE TRGOVANJE RIZIČNIM FINANCIJSKIM

INSTRUMENTIMA ZASTUPAJUĆI STRANE BROKERSKE KU­ĆE PROBLEM SU RA­ZI­NI CI­JE­LE EU, A NE SAMO U HR­VAT­SKOJ NA RA­ZI­NI EU U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI TREBA PODROBNIJE REGULIRATI FOREX TR­ŽI­ŠTE REGULATIVA U SVIJETU I U EU SVE VI­ŠE UKLJUČUJE I ASPEKTE RAZMJENE INFORMACIJA I SISTEMSKIH RI­ZI­KA

MARKO PRPIĆ/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.