Usko­ro po­či­nje elek­tri­fi­ka­ci­ja Un­ske pru­ge

Poslovni Dnevnik - - INTERVJU TJEDNA -

Že­ljez­nič­ki tran­s­port u Hr­vat­skoj bio bi kra­ći za lu­ke Ši­be­nik, Za­dar i Split, a ob­no­va Un­ske pru­ge bi­la bi i po­če­tak po­vrat­ka že­ljez­nič­kog ko­ri­do­ra Za­greb - Split

Elek­tri­fi­ka­ci­ja di­je­la Un­ske pru­ge, na di­oni­ci du­goj 19 ki­lo­me­ta­ra, iz­me­đu Bi­ha­ća i Bo­san­ske Kru­pe tre­ba­la bi po­če­ti usko­ro, od­mah po iz­bo­ru iz­vo­đa­ča ra­do­va, po­t­vr­dio je Sa­mir Ala­gić, di­rek­tor po­dru­čja in­fras­truk­tu­re Že­ljez­ni­ca FBiH Bi­hać. Un­ska pru­ga, ko­ja je ne­ka­da po­ve­zi­va­la Un­sko­san­ski kan­ton s os­tat­kom zem­lje, kao i sa su­sjed­nom Hr­vat­skom, od kra­ja ra­ta na­la­zi se iz­van funk­ci­je.

Zah­tje­vi inves­ti­to­ra

“Sve je sprem­no za pos­tu­pak ras­pi­si­va­nja jav­nog po­zi­va za oda­bir iz­vo­đa­ča na ovom pos­lu i rok za za­vr­še­tak ra­do­va je 90 da­na od da­na ka­da iz­vo­đač bu­de uve­den u po­sao. Ina­če, ri­ječ je o pro­jek­tu či­ja je vri­jed­nost 2,8 mi­li­ju­na ma­ra­ka (oko 11,2 mil. ku­na) i fi­nan­ci­ra se sred­stvi­ma Že­ljez­ni­ca FBiH u sklo­pu pro­jek­ta re­vi­ta­li­za­ci­je Un­ske pru­ge”, po- tvr­dio je Ala­gić, do­da­ju­ći ka­ko su u to­ku pri­prem­ni ra­do­vi na čiš­će­nju di­oni­ce ko­ja će bi­ti elek­tri­fi­ci­ra­na, te da će za­vr­šet­kom ovog pro­jek­ta u pot- pu­nos­ti bi­ti elek­tri­fi­ci­ra­na tra­sa na di­oni­ci iz­me­đu Bi­ha­ća i Bo­san­ske Kru­pe.

Pre­mi­jer USKa Hu­se­in Ro­šić poz­dra­vio je po­če­tak re­ali­za­ci­je ovog pro­jek­ta, is­ti­ču­ći ka­ko se ra­di o pri­ori­tet­nom pi­ta­nju ka­da je ri­ječ o ko­mu­ni­ka­cij­skoj po­ve­za­nos­ti i eko­nom­skom ra­zvo­ju Un­sko­san­skog kan­to­na u budućnosti, bu­du­ći da su sve češ­ći zah­tje­vi inves­ti­to­ra da se u funk­ci­ju sta­vi že­ljez­nič­ki tran­s­port.

“Ovo pi­ta­nje je za nas važ­no zbog po­ve­zi­va­nja že­ljez­ni­com s os­tat­kom Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, kao i zbog ko­nek­ci­je

s Hr­vat­skom i ta­moš­njim lu­ka­ma te za ra­zvoj tu­riz­ma na ovim pros­to­ri­ma”, is­ta­kao je Ro­šić. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sa Že­ljez­ni­ca­ma FBiH do- go­vo­re­no je us­tu­pa­nje Ti­to­vog Pla­vog vla­ka, ko­ji se tre­nut­no na­la­zi na ob­no­vi u Raj­lov­cu, za po­tre­be una­p­rje­đe­nja tu­ris­tič­kih sa­dr­ža­ja u sklo­pu Na­ci­onal­nog par­ka Una. Ide­ja je da vlak pre­vo­zi tu­ris­te že­ljez­nič­kom tra­som do­li­nom ri­je­ke Une na re­la­ci­ji Bi­hać Mar­tin Brod.

U svib­nju ove go­di­ne mi­nis­tar ko­mu­ni­ka­ci­ja i pro­me­ta Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne Ismir Ju­sko i mi­nis­tar mo­ra, pro­me­ta i in­fras­truk­tu­re Hr­vat­ske Oleg But­ko­vić pot­pi­sa­li su ini­ci­ja­ti­vu za os­ni­va­nje za­jed­nič­kog ope­ra­tiv­nog ti­je­la ko­je će, na te­me­lju Spo­ra­zu­ma iz 2001. go­di­ne, pri­pre­mi­ti ana­li­zu tre­nut­nog sta­nja te iz­ra­di­ti ela­bo­rat i dos­ta­vi­ti ga Vi­je­ću mi­nis­ta­ra Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne na usva­ja­nje. S ob­zi­rom na zna­čaj pru­ge za sje­ve­ro­za­pad­nu re­gi­ju BiH i Ši­ben­skok­nin­sku žu­pa­ni­ju, u ini­ci­ja­ti­vi se is­ti­če da će dvi­je dr­ža­ve tim pro­jek­tom za­jed­nič­ki nas­tu­pa­ti pre­ma fon­do­vi­ma Eu­rop­ske uni­je. Gra­đa­ni sje­ve­ro­za­pad­nog di­je­la BiH i Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je že­le i tra­že da se Un­ska pru­ga po­no­vo oži­vi, jer uz po­kre­ta­nje na re­la­ci­ji (Bo­san­ski) Novi Grad Bi­hać Knin tra­že iz­laz do mo­ra. Pod Un­skom pru­gom po­dra­zu­mi­je­va se di­oni­ca Novi Grad Knin u du­ži­ni od 177,9 ki­lo­me­ta­ra, od če­ga kroz BiH pro­la­zi 119,44 ki­lo­me­ta­ra, dok kroz Hr­vat­sku pro­la­zi 58,46 ki­lo­me­ta­ra. Pru­ga na se­dam mjes­ta pre­la­zi gra­ni­cu BiH i Hr­vat­ske. Že­ljez­nič­kom in­fras­truk­tu­rom uprav­lja­ju tri že­ljez­nič­ke upra­ve: Že­ljez­ni­ce Re­pu­bli­ke Sr­p­ske i Že­ljez­ni­ca FBiH i HŽ in­fras­truk­tu­ra u Hr­vat­skoj.

De­fi­ni­ra­ni pri­je­la­zi gra­ni­ce

Spo­ra­zu­mom iz 2001. go­di­ne de­fi­ni­ra­ni su pri­je­la­zi pru­ge pre­ko dr­žav­ne gra­ni­ce Novi Grad Knin te vlas­nič­ki od­no­si ko­ji se ne mi­je­nja­ju gle­de di­je­lo­va pru­ge i pos­tro­je­nja ko­ji se na­la­ze na nji­ho­vom dr­žav­nom po­dru­čju. Ut­vr­đe­na je i raz­djel­na tač­ka, od­nos­no što bi bi­la nad­lež­nost že­ljez­nič­kih tvrt­ki u BiH, a što hr­vat­ske. Svat­ko će svoj dio odr­ža­va­ti, a re­gu­li­ra­no je i pi­ta­nje in­s­pek­ci­ja i pra­vo ubi­ra­nja pri­ho­da od pri­je­vo­za put­ni­ka i te­re­ta.

Pri­je ra­ta Un­skom pru­gom go­diš­nje je pro­la­zi­lo vi­še od mi­li­jun put­ni­ka i pre­vo­zi­lo se če­ti­ri mi­li­ju­na to­na ro­be. Sa­mir Ala­gić, di­rek­tor Po­dru­čja in­fras­truk­tu­re Že­ljez­ni­ca Fe­de­ra­ci­je u Bi­ha­ću, sma­tra da ka­da bi se samo de­set pos­to pri­je­vo­za ro­ba pre­us­mje­ri­lo, Un­ska pru­ga bi pri­lič­no za­ži­vje­la. Ala­gić tvr­di da bi po­kre­ta­nje di­je­la pru­ge od No­vog Gra­da do Kni­na bi­lo od ve­li­ke ko­ris­ti i ko­ri­šte­njem ba­rem tog di­je­la i že­ljez­nič­ki tran­s­port Hr­vat­ske bio bi kra­ći za lu­ke Ši­be­nik, Za­dar, Split, a bio bi to i po­če­tak vra­ća­nja že­ljez­nič­kog ko­ri­do­ra Za­greb Split.

PD

Pri­je ra­ta Un­skom pru­gom go­diš­nje je pro­la­zi­lo vi­še od mi­li­jun put­ni­ka i pre­vo­zi­lo se če­ti­ri mi­li­ju­na to­na ro­be

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.