Glo­bal­ni opo­ra­vak može da­lje i bez vod­stva gos­po­dar­stva SAD-a

Alan B. Kru­eger, glav­ni eko­nom­ski sa­vjet­nik u ad­mi­nis­tra­ci­ji biv­šeg ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Ba­rac­ka Oba­me uoči gos­to­va­nja na uma­škoj kon­fe­ren­ci­ji Agen­da 2030.

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DARKO BIČAK darko.bi­cak@pos­lov­ni.hr

Alan B. Kru­eger, glav­ni eko­nom­ski sa­vjet­nik Ba­rac­ka Oba­me uoči uma­ške kon­fe­ren­ci­je Agen­da 2030.

Po­s­lje­di­ce fi­nan­cij­ske kri­ze i Ve­li­ke re­ce­si­je još se osje­ća­ju. U SAD-u kre­di­ti os­ta­ju ogra­ni­če­ni

Pr­vi put u Hr­vat­skoj jed­na do­ma­ća udru­ga za pro­mi­ca­nje i una­pre­đe­nje znans­tve­ne iz­vr­s­nos­ti okuplja ve­li­ka svjet­ska ime­na s po­dru­čja eko­no­mi­je ko­ja će Hr­vat­ski Znans­tve­ni eks­pe­ri­men­tal­ni la­bo­ra­to­rij or­ga­ni­zi­ra kra­jem ko­lo­vo­za u Uma­gu 1. in­ter­na­ci­onal­nu znans­tve­nu kon­fe­ren­ci­ju Agen­da 2030.: Eko­no­mi­ja pred iz­a­zo­vi­ma da­naš­nji­ce, na ko­joj će se ras­prav­lja­ti o do­ga­đa­ji­ma ko­ji su pro­tek­log de­set­lje­ća po­kre­nu­li eko­nom­ske pro­mje­ne.

Tim po­vo­dom raz­go­va­ra­li smo sa zvi­jez­dom kon­fe­ren­ci­je Ala­nom B. Kru­ege­rom, glav­nim eko­nom­skim sa­vjet­ni­kom biv­šeg pred­sjed­ni­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Država, Ba­rac­ka Oba­me.

Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­no sta­nje glo­bal­ne eko­no­mi­je i što mis­li­te ide i u pra­vom smje­ru?

Svjet­sko gos­po­dar­stvo iz­gle­da bo­lje ne­go što je iz­gle­da­lo kra­jem re­ce­si­je. Na­po­kon bi­lje­ži­mo sin­kro­ni­zi­ra­ni rast. Ame­rič­ki opo­ra­vak bez mno­go dra­me nas­tav­lja se ot­pri­li­ke is­tim tem­pom i u vri­je­me ad­mi­nis­tra­ci­je pred­sjed­ni­ka Trum­pa. Po­bolj­ša­nje europ­skog gos­po­dar­stva je bi­lo iz­ne­na­đe­nje i po­dig­nu­lo je ra­zi­nu tr­ži­šta ka­pi­ta­la.

Ne­sre­ća je to da se gos­po­dar­stvo SA­Da kre­će u kri­vom smje­ru ka­da su u pi­ta­nju tr­go­vi­na i imi­gra­ci­ja, ali glo­bal­ni eko­nom­ski opo­ra­vak iz­gle- da do­volj­no jak da se nas­ta­vi i bez vod­stva ame­rič­kog gos­po­dar­stva.

Koliko je fi­nan­cij­ska kri­za ko­ja se do­go­di­la pri­je 10 go­di­na pro­mi­je­ni­la Ame­rič­ko gos­po­dar­stvo i po­s­lje­dič­no glo­bal­nu eko­no­mi­ju?

Po­s­lje­di­ce fi­nan­cij­ske kri­ze i Ve­li­ke re­ce­si­je još se osje­ća­ju. U SADu kre­di­ti os­ta­ju ogra­ni­če­ni. Dje­lo­mič­no zbog stro­že re­gu­la­ci­je, a di­je­lom jer su po­du­zet­ni­ci i pri­vat­na ku­ćans­tva oprez­ni­ja. Proš­li smo kroz spor, ali sta­lan opo­ra­vak. U Europi su pe­ri­fer­ne zem­lje pre­tr­pje­le duž­nič­ku kri­zu zbog to­ga što je je­dins­tve­na va­lu­ta spri­je­či­la de­pre­ci­ja­ci­ju njihove va­lu­te što je ina­če stan­dard­ni pro­ces pri­la­god­be. No, za sa­da je Eu­ro­zo­na os­ta­la pre­da­na pro­jek­tu eura, una­toč bol­nim eko­nom­skim uvje­ti­ma na pe­ri­fe­ri­ji.

Sla­že­te li se s lju­di­ma ko­ji go­vo­re da se zad­njih 10 do 20 go­di­na ori­jen­tir glo­bal­ne eko­no­mi­je pro­mi­je­nio iz do­bro­bi­ti za druš­tvo u kor­po­ra­tiv­nu do­bit ko­ja pos­ta­je je­di­na važna stvar?

U SADu naš fo­kus je odu­vi­jek na pro­fi­tu. Problem u SADu bio je u to­me što se ras­po­dje­la pla­ća ja­ko na­gi­nja­la pre­ma vr­hu. Do­nji i sred­nji sloj stag­ni­ra­ju de­set­lje­ći­ma što je uz­ro­ko­va­lo po­rast ne­jed­na­kos­ti. Ka­da svi di­je­lo­vi druš­tva ne ras­tu za­jed­nič­ki, u de­mo­kra­ci­ja­ma je te­ško odr­ža­ti do­bru gos­po­dar­sku po­li­ti­ku jer do­bra eko­nom­ska po­li­ti­ka čes­to odre­đu­je do­bit­ni­ke i gu­bit­ni­ke čak i ako gos­po­dar­stvo u cje­li­ni ras­te. Oš­tra re­to­ri­ka Do­nal­da Trum­pa na te­mu tr­go­vi­ne i imi­gra­ci­je u ve­li­koj je mje­ri na­iš­la na pri­hva­ća­nje pu­bli­ke jer su mno­gi Ame­ri­kan­ci bi­li za­bri­nu­ti za svo­je gos­po­dar­ske per­s­pek­ti­ve.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.