OTVORENO TR­ŽI­ŠTE RA­DI ZA NELIBERALNE VOĐE

Za­do­volj­ni gla­sa­či Ru­si­ja pod Pu­ti­nom obič­no bi­lje­ži pro­ra­čun­ski su­fi­cit i aku­mu­li­ra ogrom­ne de­viz­ne pri­ču­ve, Ma­đar­ska ta­ko­đer sli­je­di mu­dru fi­skal­nu po­li­ti­ku pod Or­bánom, a Er­do­gan či­ni to is­to u Tur­skoj ot­kad je stu­pio na vlast i ni­je ni­kad ni­je do­veo u

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - DANIEL GROS* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Us­pon “neliberalne de­mo­kra­ci­je” u Europi je­dan je od naj­po­gub­ni­jih tren­do­va na­šeg vre­me­na. Ti re­ži­mi obič­no su usre­do­to­če­ni na vo­đu ko­ji kon­cen­tri­ra moć kr­še­njem –i u ne­kim slu­ča­je­vi­ma uki­da­njem – ins­ti­tu­ci­onal­nih kon­tro­la i pro­vje­ra. Vla­di­mir Pu­tin u Ru­si­ji, Re­cep Tayyip Er­doğan u Tur­skoj i Vik­tor Or­bán u Ma­đar­skoj pred­stav­lja­ju tri naj­o­či­gled­ni­je ma­ni­fes­ta­ci­je tog fe­no­me­na. No, ono što je do­is­ta vri­jed­no paž­nje – i opas­no – jest na ko­ji na­čin su ti re­ži­mi mo­gli za­dr­ža­ti potporu gra­đa­na.

Kon­tro­la nad tra­di­ci­onal­nim me­di­ji­ma, po­put te­le­vi­zi­je, ra­di­ja i no­vi­na, na­rav­no pred­stav­lja je­dan raz­log zbog ko­jeg ti re­ži­mi za­dr­ža­va­ju svo­ju iz­bor­nu ve­ći­nu. Me­đu­tim, ma­ni­pu­la­ci­ja, ili čak iz­rav­na kon­tro­la me­di­ja ne može objas­ni­ti traj­nu po­pu­lar­nost ne­li­be­ral­nih vo­đa, pot­kri­jep­lje­nu is­tra­ži­va­nji­ma jav­nog mni­je­nja.

Glav­ni raz­log po­li­tič­kog us­pje­ha tih vo­đa je da su ti re­ži­mi, us­pr­kos svom po­zi­ci­oni­ra­nju kao an­ti­za­pad­njač­ki, sli­je­di­li ta­ko­zva­ni Wa­shin­g­ton- kon­sen­zus, ko­ji pro­pi­su­je oprez­ne ma­kro­eko­nom­ske po­li­ti­ke i otvo­re­na tr­ži­šta. Ru­si­ja pod Pu­ti­nom naj­o­či­ti­ji je pri­mjer tak­vog pris­tu­pa, dok nje­na vla­da obič­no bi­lje­ži pro­ra­čun­ski su­fi­cit i aku­mu­li­ra ogrom­ne de­viz­ne pri­ču­ve.

Ma­đar­ska ta­ko­đer sli­je­di mu­dru fi­skal­nu po­li­ti­ku pod Or­bánom, a Er­doğan či­ni to is­to u Tur­skoj ot­kad je stu­pio na vlast. Jav­ni dug u te tri zem­lje je sto­ga već ni­zak ili je (kao što je to slu­ča­ju u Ma­đar­skoj) u pa­du. U dva od ova tri slu­ča­ja, li­be­ral­ni pret­hod­ni­ci tak­vog re­ži­ma iz­gu­bi­li su kre­di­bi­li­tet zbog do­vo­đe­nja zem­lje u fi­nan­cij­sku kri­zu.

Učin­ko­vi­ta stra­te­gi­ja

Una­toč to­me, ne­li­be­ral­ni moćnici pri­hva­ti­li su te­me­lje Wa­shin­g­ton­skog kon­sen­zu­sa – da oprez­ne ma­kro­eko­nom­ske po­li­ti­ke du­go­roč­no vo­de do bo­lje eko­nom­ske per­for­man­se – i obič­no de­le­gi­ra­ju ma­kro­eko­nom­sko uprav­lja­nje apo­li­tič­nim struč­nja­ci­ma. Oni su se odu­pri­je­li is­ku­še­nju za ko­ri­šte­njem krat­ko­roč­nih fi­skal­nih ili mo­ne­tar­nih sti­mu­lan­sa u ci­lju po­ve­ća­nja vlas­ti­te po­pu­lar­nos­ti, te su se umjes­to to­ga po­uz­da­li u po­li­ti­ku iden­ti­te­ta ka­ko bi odr­ža­li iz­bor­nu prev­last. Du­go­roč­ni rezultat bi­la je so­lid­na eko­nom­ska per­for­man­sa – i re­la­tiv­no za­do­volj­ni gla­sa­či.

To je u iz­ri­či­toj opre­ci s pris­tu­pom, re­ci­mo, po­koj­nog ve­ne­zu­elan­skog vođe moć­ni­ka Hu­ga Cháve­za, ko­ji je uži­vao ši­ro­ku potporu u raz­dob­lju od 14 go­di­na tro­še­njem pri­ho­da du­go­traj­nog pro­cva­ta cijena naf­te na ve­li­ko­duš­ne so­ci­jal­ne pro­gra­me.

U ovom tre­nut­ku u ko­jem su se ci­je­ne naf­te ot­pri­li­ke pre­po­lo­vi­le na­kon 2014.– i bez ikak­vih tre­nut­nih fi­skal­nih ubla­ža­va­nja na­mi­je­nje­nih pot­po­ri uvo­za – Cháve­zov na­s­ljed­nik, Ni­colás Ma­du­ro, su­očen je s ka­tas­tro­fal­nom eko­nom­skom kri­zom i eska­la­ci­jom gra­đan­skih ne­mi­ra.

Mu­dra po­li­ti­ka sto­ga se svo­di na učin­ko­vi­tu du­go­roč­nu stra­te­gi­ju za oču­va­nje re­ži­ma. Eu­rop­ski ne­li­be­ral­ni moćnici pre­poz­na­li su da će, ako pre­ko­mjer­na po­troš­nja vo­di do fi­nan­cij­ske kri­ze i po­tre­be za tra­že­njem po­mo­ći od Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da, nji­ho­vi da­ni na vlas­ti bi­ti od­bro­ja­ni.

Us­pon na ci­je­na­ma naf­te

Mu­dra ma­kro­eko­nom­ska po­li­ti­ka po­dr­ža­va rast, ali ona može funk­ci­oni­ra­ti samo ako gos­po­dar­stvo os­ta­ne re­la­tiv­no slo­bod­no. Do ovog tre­nut­ka, ni­ti Pu­tin ni­ti Er­doğan ni­su us­kla­di­li svo­ju na­ci­ona­lis­tič­ku re­to­ri­ku s pro­tek­ci­onis­tič­kom po­li­ti­kom.

Upra­vo su­prot­no, Pu­ti­no­va Ru­si­ja pri­dru­ži­la se Svjet­skoj tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji; a Er­doğan ni­kad ni­je do­veo u pi­ta­nje ca­rin­sku uni­ju Tur­ske s Eu­rop­skom uni­jom, us­pr­kos či­nje­ni­ci da su bi­la­te­ral­ni od­no­si s EU još lo­ši­ji ne­go što su bi­li, a ni­su bi­li do­bri.

Du­go­roč­ni­ji iz­a­zov za moć­ni­ke je odr­ža­va­nje nji­ho­vih ne­li­be­ral­nih po­li­tič­kih re­ži­ma eko­nom­ski li­be­ral­nim. S vre­me­nom, ras­te iskušenje predavanja kon­tro­le ras­tu­ćeg udje­la u gospodarstvu prijateljima i obitelji i korupcija obič­no ras­te, dok glav­na igra u gra­du pos­ta­je ra­zvi­ja­nje po­li­tič­kih ve­za i ula­gi­va­nje re­ži­mu. U tre­nut­ku kad do­đe do to­ga, pad ras­ta je ne­iz­bje­žan.

Ta je du­go­roč­na pri­jet­nja naj­o­či­ti­ja u Ru­si­ji. Pu­tin je slu­čaj­no stu­pio na vlast u tre­nut­ku u ko­jem su ci­je­ne naf­te po­če­le ras­ti s po­vi­jes­no ni­ske toč­ke. Sto­ga ni­je bi­lo iz­ne­na­đu­ju­će da je Ru­si­ja mo­gla os­tva­ri­ti sna­žan rast ti­je­kom su­per-cik­lu­sa ro­be ši­ro­ke po­troš­nje ko­ji je us­li­je­dio, a ko­ji je za­vr­šio tek ne­dav­no. Ma­kro­eko­nom­sko uprav­lja­nje ti­je­kom pro­cva­ta cijena naf­te bi­lo je do­volj­no mu­dro i oprez­no da do­pus­ti re­ži­mu da pod­ne­se ne­dav­ni pad cijena naf­te.

Me­đu­tim u ovom tre­nut­ku, go­to­vo tri go­di­ne na­kon za­vr­šet­ka su­per­cik­lu­sa ro­be ši­ro­ke po­troš­nje, Ru­si­ja je su­oče­na s tu­rob­nim iz­gle­di­ma. Ži­vot­ni stan­dard stag­ni­ra; dok se po­ten­ci­jal­na sto­pa ras­ta gos­po­dar­stva pro­cje­nju­je ot­pri­li­ke samo na 1,5% – ra­zi­na ko­ja su­ge­ri­ra da će Ru­si­ja os­ta­ti traj­no si­ro­maš­ni­ja od os­tat­ka Eu­ro­pe.

Tur­ska je mo­gla do­ći do slič­nog pre­okre­ta. Er­doğa­no­va Stran­ka prav­de i ra­zvo­ja (AKP) nas­li­je­di­la je gos­po­dar­stvo ko­je se opo­rav­lja­lo od oz­bilj­ne fi­nan­cij­ske kri­ze i ima­lo je zna­tan po­ten­ci­jal za rast, us­li­jed kon­ti­nu­ira­ne ur­ba­ni­za­ci­je i po­zi­tiv­nih po­ma­ka ve­za­no uz obra­zov­nu ra­zi­nu sta­nov­niš­tva.

Ras­te auto­ri­tar­nost

Do ne­dav­no, vla­da Stran­ke prav­de i ra­zvo­ja ogra­ni­či­la je svo­je upli­ta­nje i usre­do­to­či­la se na do­ma­ći seg­ment gos­po­dar­stva, po­put jav­ne na­ba­ve i po­troš­nje na in­fras­truk­tu­ru. Me­đu­tim, na­kon proš­lo­go­diš­njeg ne­us­pje­log po­ku­ša­ja voj­nog uda­ra, re­žim si je uzeo ov­last zap­lje­ne tvrt­ki u vlas­niš­tvu oso­ba op­tu­že­nih za sim­pa­ti­zi­ra­nje ta­ko­zva­nog Güle­no­vog po­kre­ta, ko­ji je Er­doğan okri­vio za osmiš­lja­nje po­ku­ša­ja voj­nog uda­ra.

Sto­ti­ne tvrt­ki već su zap­lje­nje­ne i stav­lje­nje pod upra­ski vu Er­doğa­no­vih bli­skih su­rad­ni­ka. Ako se to nas­ta­vi, po­du­zet­ni­ci će pres­ta­ti s ula­ga­nji­ma i rast će po­sus­ta­ti. Problem je u to­me da kad ne­ki ne­li­be­ral­ni re­žim jed­nom kre­ne tim pu­tem, on ne može s la­ko­ćom po­nov­no us­pos­ta­vi­ti vje­ro­dos­toj­nu opre­di­je­lje­nost za po­šti­va­nje pra­va vlas­niš­tva, jer ins­ti­tu­ci­je ko­je to osi­gu­ra­va­ju u li­be­ral­nim de­mo­kra­ci­ja­ma, po­put neo­vis­nog pra­vo­su­đa i pro­fe­si­onal­ne dr­žav­ne služ­be, vi­še ne pos­to­je.

Da­naš­nji eu­rop­ski moćnici zadržali su potporu gra­đa­na održavanjem relativne eko­nom­ske slobode o ko­joj ovi­si dugoročan prosperitet. No, ka­ko ti re­ži­mi pos­ta­ju sve vi­še auto­ri­tar­ni, nji­ho­va spo­sob­nost udo­vo­lja­va­nja gla­sa­či­ma pos­ta­je sve ne­iz­vjes­ni­ja.

MOĆNICI SU ZADRŽALI POTPORU ODRŽAVANJEM RELATIVNE EKO­NOM­SKE SLOBODE O KO­JOJ OVI­SI DUGOROČAN PROSPERITET

RAS­TE ISKUŠENJE PREDAVANJA KON­TRO­LE RAS­TU­ĆEG UDJE­LA U GOSPODARSTVU PRIJATELJIMA I OBITELJI I KORUPCIJA OBIČ­NO RAS­TE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.