Po­troš­nja sla­do­le­da udvos­tru­če­na

Slat­ki re­kor­di Po­traž­nja bu­ja, ali ni slas­ti­čar­sko tr­ži­šte ni­je imu­no na ve­li­ku hr­vat­sku bolj­ku - ne­dos­ta­tak ka­dro­va

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MIROSLAV KUSKUNOVIĆ/VL miroslav.ku­sku­no­vic@ve­cer­nji.net

Slat­kiS re­kor­di Po­traž­nja bu­ja, ali ni slas­ti­čar­sko tr­ži­štetr ni­je imu­no na ve­li­ku hr­vat­sku bolj­ku­bolj - ne­dos­ta­tak ka­dro­va­kad k

S do­sa­daš­njih 25 do 28 mi­li­ju­na li­ta­ra u de­vet mje­se­ci ove go­di­ne sko­či­li smo na 50 mi­li­ju­na li­ta­ra po­troš­nje ove slas­ti­ce

Tu­ris­tič­ka se­zo­na u 2017. go­di­ni ima­la je iz­u­ze­tan utje­caj na po­rast po­troš­nje sla­do­le­da u Hr­vat­skoj, a po­s­ljed­nje pro­cje­ne go­vo­re da se u Hr­vat­skoj za pro­tek­lih de­vet mje­se­ci 2017. go­di­ne kon­zu­mi­ra­lo vi­še 50 mi­li­ju­na li­ta­ra sla­do­le­da.

Po­da­tak je to ko­ji je iz­ne­na­dio slas­ti­ča­re, ko­ji su već go­di­na­ma na­uče­ni da je taj pro­sjek 25 28 mi­li­ju­na li­ta­ra, a Hr­va­ti i tu­ris­ti ko­ji po­sje­ću­ju Hr­vat­sku, je­du vr­hun­ski sla­do­led.

Is­tak­nu­to je to na šes­tom, in­ter­na­ci­onal­nom kon­gre­su slas­ti­čar­stva, sla­do­le­dar­stva i kon­di­tor­stva In­ter­s­last ko­ji je odr­žan po­čet­kom tjed­na u Kra­pi­ni.

'Ani­mi­raj­te mla­de'

“U de­vet mje­se­ci ukup­no slas­ti­čar­stvo (sla­do­led, slas­ti­ce i kon­di­tor­ski pro­izvo­di) za­bi­lje­ži­lo je po­rast pro­izvod­nje od čak 20 pos­to u od­no­su na proš­lu go­di­nu, ka­že Stje­pan Odo­ba­šić iz no­vin­sko­nak­lad­nič­ke tvrt­ke Ro­bin­son, ko­ja je or­ga­ni­za­tor i po­kre­tač ovog kon­gre­sa.

Ka­že ka­ko je jed­na od glav­nih te­ma kon­gre­sa bio ne­dos­ta­tak rad­ne sna­ge u ovom sek­to­ru.

“Hr­vat­sko slas­ti­čar­stvo hit­no tre­ba 220 slas­ti­ča­ra. Ako se to ne ri­je­ši, mo­rat će­mo za­poš­lja­va­ti­ti iz su­sjed­nih slas­ti­ča­re slas­ti­ča­sjed­nih ze­ma­lja.. Na In­ter­s­las­tu stu smo ima­li­aras­pra­ve- o ne­su­sjed­ne dos­tat­ku ka­dro­va u slas­ti­čar­stvo. Osim što je sus­tav obra­zo­va­nja ta­kav ka­kav jes­te, ne pos­to­ji ve­li­ko za­ni­ma­nje mla­dih za ovaj po­sao.

Pro­fi­ta­bil­na pro­izvod­nja

Izos­ta­je ko­or­di­ni­ra­na ak­ci­ja, od­nos­no ani­mi­ra­nje mla­dih za ovaj po­ziv, za raz­li­ku od­su­sjed­ne Slo­ve­ni­je ko­ja je prov­pro­vo­di­la sus­tav­nu kam­p­kam­pa­nju pro­tek­lih go­di­go­di­na te ani­mi­ra­li li­ani­mi­ra­li mla­dem Slo­ve­na­ca caSlo­ve­na­ca za ovo zva­nje ppa su do­bi­li jed­no či­ta­vo, no­vo odje­lje­nje slas­ti­ča­ra (uz pos­to­je­će). spos­to­je­će). Tu bi ttr­tre­ba­lo i u nas uuči­ni­ti­či is­ko­ra­ke”, ka­že­ka­žže Odo­ba­šić. Po­da­ciP po­ka­zu­ju zu­ju­po­ka­zu­juu kka­ko po­tro­šač u Hr­vaHr­vat­sko­jat pro­sječ­no po­je­de 7,57 li­ta­ra sla­do­le­da le­das­la­do­le­da god­go­diš­nje,di dok Ame­ri­ka­nac ri­ka­nacAme­ri­ka­nac ča­ča­kak 15 li­ta­ra. U Hr­vat­skojHr­v­vat su naj­ve­ći lju­bi­te­lji i po­po­tro­ša­či­ot sla­do­le­da das­la­do­le­da Za­grep­ča­ni,Za­grep­ča­an a on­da sli­je­de de Dal­ma­tin­cDal­ma­tin­ci­ci te iza njih Sla­von­ci. von­ci. Slas­ti­ča­ri ččes­to kod sla­do­le­da le­da is­ti­ču pro­pro­fi­ta­bil­nos­to nje­go­ve go­ve­nje­go­ve pro­izvod­pro­izvod­nje,dn a to se naj­bo­lje bo­lje­naj­bo­lje vi­di i poo cci­je­na­ma ku­gli­ca ca­ku­gli­ca u Sla­do­led Hr­vat­skoHr­vat­skoj.oju u Za­greb ko­šta 7 ku­na, u Za­druu 88, Spli­tu 9, Opa- ti­ji čak 10 ku­na, a ne­ke slas­ti­čar­ni­ce u Du­brov­ni­ku pro­da­va­le su ku­gli­cu i po 16 ku­na”, na­vo­de iz Ro­bin­so­na. U Hr­vat­skoj ra­di 580 slas­ti­čar­ni­ca, a naj­ve­ći po­rast pro­izvod­nje je u obrt­nič­kim tvrt­ka­ma, gdje zna­čaj­nu ulo­gu ima­ju seg­men­ti iz­vor­nos­ti i ori­gi­nal­nos­ti pro­izvo­da, vjer­nost ku­pa­ca te ko­nač­no pro­fi­li­ra­nje sve ve­ćeg bro­ja slas­ti­čar­ni­ca u smje­ru pro­izvod­nje iz­vor­nih hr­vat­skih slas­ti­ca.

Još bo­lji suu re­zul­ta­ti u pro­izvod­nji ko­la­ča, no na kon­gre­su­su je is­tak­nu­to ka­koo je si­vo tr­ži­šte i da­lje ve­li­ki pro­blem ovog sek­to­ra. Do­da­ju i ka­koo In­ter­s­last iz­u­zet­no - zna­če­nje­je pri­da­je hr­vat­skih­pre­fe­ri­ra­nju ri­kih iz­vor­nih slas­ti­ca.ca.

Ita­li­ja pr­va

Ita­li­ja je proš­le­le go-go­di­ne pro­izve­la - naj­vi­še sla­do­le­da u ci­je­loj Eu­rop­skoj j uni­ji. Iz ta­li­jan­skih is­las­ti­čar­ni­ca- iz­aš­lo je 595 mi­li­ju­na li­ta­ra sla­do­le­da, što je 19 pos­to ukup­ne eu­rop­ske pro­izvod­nje. Ta ko­li­či­na je jed­na­ka iz­no­su od 6,8 mi­li­jar­di ku­gli­ca, što zna­či da Ta­li­ja­ni pro­izvo­dee to­li­ko da 90% % lju­di na pla­ne­ti eti mo­že do­bi­ti po jed­nu. U pro­izvod­nji i pro­da­ji za­pos­le­no je 69.000 lju­di u 19.000 slas­ti­čar­ni­ca, a go­diš­nja za­ra­da je 1,4 mi­li­jar­de eura. Sli­je­de pro­izvo­đa­či iz Nje­mač­ke (515 mi­li­ju­na li­ta­ra), te Fran­cu­ske i Bel­gi­je. Sva­ki Ta­li­jan u pro­sje­ku go­diš­nje po­je­de oko sto ku­gli­ca sla­do­le­da, a kad se do­da­ju i tu­ris­ti, za izvoz os­ta­ne vr­lo ma­lo, ta­ko da po iz­vo­zu Ita­li­ja za­uzi­ma tek pe­to to mjes­to u Eu­ro­pi, iza Nje­mač­ke, Fran­cu­ske, Bel­gi­je i Ni­zo­zem­ske.

FOTOLIA

Pre­sjek do­ma­ćeg tr­ži­šta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.