IRB i Vin­ča is­tra­žu­ju ka­ko br­že in­dus­trij­ski pro­izves­ti vo­dik

Po­hra­na ener­gi­je Na Ru­đe­ru u pro­jek­tu sa znans­tve­ni­ci­ma iz Sr­bi­je i Švi­car­ske

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

U kom­bi­na­ci­ji s ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma i elek­tro­li­zom vo­de vo­dik bi mo­gao pos­ta­ti čist, ze­le­ni no­sač ener­gi­je, ka­že Ni­ko­la Bi­li­škov, ko­ji su­ra­đu­je s Ins­ti­tu­ti­ma Vin­ča i EMPA

Iz Ins­ti­tu­ta Ru­đer Bo­ško­vić (IRB) u Za­gre­bu ne­dav­no je sti­gla vi­jest o no­vim spoz­na­ja­ma ve­za­ni­ma uz po­hra­nu vo­di­ka, ko­je bi mo­gle ima­ti vr­lo ši­ro­ku in­dus­trij­sku pri­mje­nu te za­mi­je­ni­ti da­nas do­mi­nant­na fo­sil­na go­ri­va. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma is­tra­ži­vač­ki tim sas­tav­ljen od ‘ru­đe­rov­ca’ Ni­ko­le Bi­li­ško­va, is­tra­ži­va­ča sr­p­skog Ins­ti­tu­ta za nuk­le­ar­ne na­uke Vin­ča i znans­tve­ni- ka sa švi­car­skog fe­de­ral­nog ins­ti­tu­ta EMPA, ka­ko ka­žu, sa­da za­vi­ru­je ‘is­pod ha­ube’ ke­mij­skih pro­ce­sa.

Bez opas­nih ota­pa­la

Na­ime, vo­di­ko­ve tehnologije sa­me po se­bi vi­še ni­su bu­duć­nost jer se ovaj ke­mij­ski ele­ment već ko­ris­ti kao no­sač ener­gi­je u raz­li­či­tim sus­ta­vi­ma kao što su auto­mo­bi­li, GSM sta­ni­ce i re­pe­ti­to­ri. Ono što, s dru­ge stra­ne, jest re­vo­lu­ci­onar­no su no­vi po­da­ci o tra­ja­nju me­ha­no­ke­mij­skih re­ak­ci­ja u tom pro­ce­su, kao i po­ten­ci­jal u ko­jim se sve smje­ro­vi­ma te re­ak­ci­je mo­gu odves­ti.

“Ako na­ši ma­te­ri­ja­li jed­no­ga da­na do­ži­ve in­dus­trij­sku pro­izvod­nju, mo­ći će se do­bi­va­ti u kra­ćem vre­me­nu i to bez pri­mje­ne opas­nih ota­pa­la ko­ja či­ne čak 80 pos­to ot­pa­da ke­mij- ske in­dus­tri­je. U kom­bi­na­ci­ji s ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma i elek­tro­li­zom vo­de, vo­dik bi do­is­ta mo­gao pos­ta­ti čist, ‘ze­le­ni’ no­sač ener­gi­je.

Već da­nas pos­to­ji vi­še pro­je­ka­ta u ko­ji­ma se vo­dik pro­izvo­di, skla­di­šti i ko­ris­ti za ops­kr­bu ve­ćih sus­ta­va kao što su iz­o­li­ra­na na­se­lja na ne­kim oto­ci­ma. Ne ne­dos­ta­je nam ide­ja za slič­ne pro­jek­te ko­ji bi mo­gli

Ni­ko­la Bi­li­škov

ke­mi­čar s IRB-a bi­ti re­ali­zi­ra­ni u Hr­vat­skoj, što bi na­šu zem­lju mo­glo do­ves­ti u vo­de­ću po­zi­ci­ju – i to ra­me uz ra­me s naj­ra­zvi­je­ni­jim zem­lja­ma.

Dak­le, ima­mo ide­je, ima­mo zna­nje, ima­mo i od­lič­ne su­rad­nje, sa­mo nam tre­ba pot­po­ra za os­tva­re­nje tih pla­no­va”, po­jas­nio je Bi­li­škov u raz­go­vo­ru za Pos­lov­ni dnev­nik.

Re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja, po­kre­nu­to­ga pri­je tri go­di­ne i vri­jed­nog oko dva mi­li­ju­na ku­na, objav­lje­ni su i u ugled­nom ča­so­pi­su Che­mis­try – a Eu­ro­pe­an Jo­ur­nal.

Nit­ko pri­je u Hr­vat­skoj

Part­ner­stvo tri­ju me­đu­na­rod­nih ins­ti­tu­ci­ja za­po­če­lo je Bi­li­škov­lje­vim od­la­skom na švi­car­ski ins­ti­tut pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, ka­da je on­dje pred­sta­vio ide­ju sin­te­ze i ka­rak­te­ri­za­ci­je ma­te­ri­ja­la za po­hra­nu vo­di­ka na te­me­lju ke­mij­skih hi­dri­da, što je ujed­no i po­dru­čje ko­jim se u Hr­vat­skoj pri­je nje­ga nit­ko ni­je ba­vio.

“Su­rad­nje ovog ti­pa nuž­ne su ako že­li­mo do­ći do važ­nih spoz­na­ja ko­je se mo­gu ši­ri­ti na spe­ci­fič­ne pri­mje­ne. Na­ša pro­ble­ma­ti­ka je po svo­joj pri­ro­di pri­mje­nji­va, ali kao ke­mi­ča­ri su­dje­lu­je­mo sa­mo u ke­mij­skim as­pek­ti­ma, dok je pro­blem po­hra­ne vo­di­ka in­ter­dis­ci­pli­na­ran. Za­to i u Hr­vat­skoj po­ku­ša­va­mo for­ma­li­zi­ra­ti suradnju sa znans­tve­ni­ci­ma iz dru­gih ins­ti­tu­ci­ja”, po­ru­čio je na kra­ju Ni­ko­la Bi­li­škov, do­dav­ši da ni hr­vat­ski znans­tve­ni­ci ni hr­vat­ske ins­ti­tu­ci­je svo­jom eks­per­ti­zom ni­ma­lo ne za­os­ta­ju za oni­ma u za­pad­nim zem­lja­ma.

FOTOLIA

No­ve spoz­na­je mo­gle bi do­ves­ti do ši­ro­ke in­dus­trij­ske pri­mje­ne vo­di­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.