Dok je u EU re­cik­li­ra­nje na pr­vom za­vr­ša­va na od­la­ga­li­štu, što je najs

Iza­zo­vi pred nama Pre­ma obve­za­ma pre­uze­tih od EU do 2022. tre­ba­li bi na de­po­ni­je od­la­ga­ti ma­nje od 25% ko­mun

Poslovni Dnevnik - - GOSPODARENJE OTPADOM - BORIVOJE DOKLER

Po­s­ljed­nih pet go­di­na pri­mje­tan je veliki na­pre­dak u gos­po­da­re­nju ot­pa­dom u Hr­vat­skoj, a no­vi Plan tre­bao bi da­ti no­vi vje­tar u le­đa

Iako či­ni tek oko 10 pos­to ukup­nog ot­pa­da, ko­mu­nal­ni ot­pad je onaj o ko­jem naj­vi­še pri­ča i pro­ble­ma­ti­zi­ra. Ri­ječ je o ot­pa­du ko­ji nas­ta­je uglav­nom u ku­ćans­tvi­ma, a u ma­njoj mje­ri u ma­lim po­du­ze­ći­ma te jav­nim us­ta­no­va­ma kao što su ško­le i bol­ni­ce. Pre­ma po­da­ci­ma Eu­ros­ta­ta, pro­sječ­na go­diš­nja pro­izve­de­na ko­li­či­na ko­mu­nal­nog ot­pa­da po sta­nov­ni­ku u Europ­skoj uni­ji iz­no­si­la je 476 ki­lo­gra­ma. Ka­da se to us­po­re­di s po­dat­kom iz 2006. go­di­ne, mo­že se za­klju­či­ti da je u po­s­ljed­njih de­set go­di­na ko­li­či­na ko­mu­nal­nog ot­pa­da po sta­nov­ni­ku u EU sma­nje­na za 8,5 pos­to.

Iako se ovaj si­la­zan trend mo­že po­ve­za­ti s EU mje­ra­ma po­li­ti­ke gos­po­da­re­nja ot­pa­dom, struč­nja­ci dr­že da je on ipak u ve­ćoj mje­ri re­zul­tat globalne gos­po­dar­ske kri­ze ko­ja je po­s­ljed­njih go­di­na za­hva­ti­la i zem­lje Uni­je. Gle­da­no po bro­ju čla­ni­ca, ukup­no 18 dr­ža­va je sma­nji­lo ko­li­či­nu ot­pa­da, de­vet je po­ve­ća­lo, dok je Mal­ta os­ta­la na is­toj ra­zi­ni.

Ukup­na ko­li­či­na ko­mu­nal­nog ot­pa­da po sta­nov­ni­ku znat­no va­ri­ra od zem­lje do zem­lje, što ovi­si o obras­ci­ma po­troš­nje, eko­nom­skom bo­gat­stvu, de­mo­graf­skim kre­ta­nji­ma, ali i na­či­ni­ma pri­kup­lja­nja i uprav­lja­nja ot­pa­dom.

Naj­vi­še ga pro­izvo­de Dan­ci (789 kg), Ci­pra­ni (638 kg) i Ni­jem­ci (625 kg), a naj­ma­nje Ru­mu­nji (247 kg), Po­lja­ci (286 kg) i Če­si (316 kg). Što se ti­če Hr­vat­ske, ona je s 393 ki­lo­gra­ma po sta- nov­ni­ku u do­njem do­mu po pro­izvod­nji ot­pa­da, ali je za­bri­nja­va­ju­će što se na­la­zi u sku­pi­ni ze­ma­lja ko­je su ga po­ve­ća­le po­s­ljed­njih de­se­tak go­di­na.

Po­zi­tiv­ni tren­do­vi

Re­kor­de­ri po ras­tu su Ni­jem­ci, Dan­ci, Slo­va­ci i Gr­ci, dok su ga naj­vi­še sma­nji­li Ir­ci, Bu­ga­ri i Špa­njol­ci. Iako je sma­nje­nje ili spre­ča­va­nje nas­tan­ka ot­pa­da za­pra­vo pr­vi i naj­važ­ni­ji ko­rak u od­go­vor­nom gos­po­da­re­nju ot­pa­dom, bi­tan se na­gla­sak stav­lja i na os­ta­le pro­ce­se nje­go­ve obra­de.

Gle­da­no po pri­ori­te­ti­ma, u re­la­ci­ji s tro­ško­vi­ma i ri­zi­ci­ma od štet­nog dje­lo­va­nja na oko­liš, na­kon sp­rje­ča­va­nja hi­je­rar­hij­ski sli­je­di re­cik­li­ra­nje, obra­da i ono naj­ma­nje po­želj­no – od­la­ga­nje. Ka­da se po­gle­da­ju po­da­ci Eu­ros­ta­ta o kre­ta­nji­ma pos­tu­pa­ka uprav­lja­nja ot­pa­dom u EU od 2005. do 2015. vid­ljiv je veliki na­pre­dak za što glav­nu zas­lu­gu ima­ju EU di­rek­ti­ve.

Di­ljem ci­je­le Eu­rop­ske uni­je sve se ve­ća ko­li­či­na ot­pa­da re­cik­li­ra, a sve ma­nje ša­lje na od­la­ga­li­šta. Toč­ni­je, po­s­ljed­njih de­set go­di­na re­cik­la­ža i kom­pos­ti­ra­nje su se go­to­vo utros­tru­či­li, spa­lji­va­nje udvos­tru­či­lo, a ko­li­či­na ot­pa­da ko­je za­vr­ša­va na od­la­ga­li­šti­ma sma­nji­la se za 59 pos­to.

Ta­ko je re­cik­li­ra­nje s 28,6 pos­to iz­bi­lo na pr­vo mjes­to pos­tu­pa­ka uprav­lja­nja ot­pa­dom, sli­je­di ga spa­lji­va­nje (26,5 pos­to), dok je od­la­ga­nje s 25,4 pos­to na tre­ćem mjes­tu.

Ko­li­ko je to veliki us­pjeh najbolje se vi­di us­po­red­bom s 2005. ka­da se 64 pos­to ko­mu­nal­nog ot­pa­da sla­lo se na od­la­ga­li­šta, dok se re­cik­li­ra­lo i spa­lji­va­lo ukup­no tek ne­što vi­še od 25 pos­to ot­pa­da.

Lo­še broj­ke

Na­ža­lost, tre­nut­no sta­nje u Hr­vat­skoj još je i go­re od to­ga. Na od­la­ga­li­šti­ma za­vr­ša­va 77 pos­to ko­mu­nal­nog ot­pa­da, dok je sa­mo 21 pos­to upu­ćen na opo­ra­bu.

Me­đu­tim, us­po­re­di­mo li to sa si­tu­aci­jom 2010. ka­da je na od­la­ga­li­šti­ma za­vr­ša­va­lo čak 94 pos­to ot­pa­da, a sa­mo 2 pos­to upu­će­no je na opo­ra­bu,

Ve­ći­na čla­ni­ca EU sma­nji­la je ko­li­či­nu ot­pa­da po sta­nov­ni­ku

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.