Ma­lo vre­me­na za po­sao, pre­vi­še za no­ve uda­re

Još 56 da­na lexa Že­le pro­ces okon­ča­ti što pri­je, Pe­ru­ško za idu­ći tje­dan naj­a­vio tekst na­god­be

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN SUZANA VAROŠANEC

Kao i kod os­tav­ke Ram­lja­ka po­li­ti­ka ide na kon­ti­nu­itet, tek uz ‘le­te­će iz­mje­ne’ na­met­nu­te okol­nos­ti­ma

Tekst pri­jed­lo­ga na­god­be Agro­ko­ro­vih vje­rov­ni­ka se do­vr­ša­va i obja­vit će se idu­ći tje­dan, po­ru­čio je po­vje­re­nik Fa­bris Pe­ru­ško u is­tu­pu dan na­kon os­tav­ke pot­pred­sjed­ni­ce Vla­de Mar­ti­ne Da­lić. Pri­li­kom obja­ve nje­zi­ne os­tav­ke i pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić dao je nas­lu­ti­ti da afe­ra Hot­ma­il ne­će utje­ca­ti na ti­jek pro­ce­sa. Pod­cr­tao je da pos­ti­za­nje na­god­be oče­ku­je u za­kon­skom ro­ku (do 10. sr­p­nja). Kao i u slu­ča­ju os­tav­ke biv­šeg po­vje­re­ni­ka An­te Ram­lja­ka, ko­joj su ta­ko­đer pret­ho­di­li jav­ni pri­tis­ci i afe­ra (“sa­vjet­ni­ci”), po­li­ti­ka se u tom pro­ce­su oči­to od­lu­či­la za stra­te­gi­ju što br­žeg za­tva­ra­nja te pri­če. Dak­le, po­li­ti­ku kon­ti­nu­ite­ta, tek uz “le­te­će iz­mje­ne” na­met­nu­te sple­tom okol­nos­ti.

Do is­te­ka lex Agro­ko­ra pre­os­ta­lo je 56 da­na, a to je i ja­ko ma­lo i ja­ko mno­go vre­me­na. Ma­lo ga je s ob­zi­rom na pre­os­ta­li po­sao i rje­ša­va­nje još broj­nih prav­no-pro­ces­nih ko­ra­ka, ali uz nas­ta­vak cu­re­nja kon­tro­verz­nih pre­pi­ski i do­ku­me­na­ta dva mje­se­ca mo­gu bi­ti i “pu­no pre­vi­še” vre­me­na, po­se­bi­ce za iona­ko za­gri­žen po­li­tič­ki ka­pi­tal pre­mi­je­ra i Vla­de. A stva­ri, či­ni se, idu upra­vo u tom smje­ru.

Zbir­ku ema­ilo­va ju­čer je is­ti por­tal obo­ga­tio i obja­vom ko­pi­je fak­tu­re od­vjet­nič­kog druš­tva Bo­ri­sa Ša­vo­ri­ća i par- tne­ra s nak­na­da­ma ko­je je ta ku­ća uo­či ak­ti­vi­ra­nja lex Agro­ko­ra is­po­ru­či­la ru­skoj VTB za us­lu­ge ve­za­ne uz ban­či­no fi­nan­ci­ra­nje Agro­ko­ra. No, to ni­je i je­di­ni iz­vor mo­gu­ćih dalj­njih kom­pli­ka­ci­ja. I go­diš­nji skup prav­ni­ka u gos­po­dar­stvu ko­ji da­nas po­či­nje u Opa­ti­ji, a u do­broj je mje­ri te­mat­ski in­s­pi­ri­ran slu­ča­jem Agro­kor, Vla­di bi pri­je mo­gao do­dat­ni uteg ne­go vje­tar u le­đa. Na tom sku­pu pre­dvi­đe­na su iz­la­ga­nja ne­ko­li­ci­ne pro­fe­so­ra i prav­nih auto­ri­te­ta upra­vo o ne­kim od glav­nih spor­nih pi­ta­nja u slu­ča­ju Agro­kor, od jam­s­ta­va pa do os­po­ra­va­nja traž­bi­na. Pre­ma pro­gra­mu, pri­mje­ri­ce, je i rad ko­ji (su)pot­pi­su­je pro­fe­sor Pe­tar Mi­la­din, či­ja re­cen­zi­ja za­vr­š­ne ver­zi­je lex Agro­ko­ra (dio se­ta objav­lje­nih ema­ilo­va) ni­ma­lo ne ide u pri­log Vla­di.

Sva­ko ma­lo i u raz­nim se is­tu­pi­ma raz­nih di­oni­ka slu­ča­ja Agro­kor na­ba­ci po­ne­ka in­tri­gant­na je­ška kak­vu je ju­čer na N1 te­le­vi­zi­ji po­nu­dio pred­stav­nik Udru­ge ma­njin­skih di­oni­ča­ra Mi­ros­lav Je­li­čić Pur­ko. Go­vo­re­ći o “asi­mi­la­ci­ji po­vje­re­ni­ka Pe­ru­ška u tzv. sku­pi­nu Borg” ov­laš je spo­me­nuo i ka­ko bi, pre­ma nes­luž­be­nim in­for­ma­ci­ja­ma, za za­tva­ra­nje na­god­be tre­bao bi­ti na­gra­đen “iz­me­đu 1 i 2 mi­li­ju­na eura”.

Da je per­cep­ci­ja u tom pro­ce­su ve­oma važna, pa i da, ba­rem u po­li­tič­koj sfe­ri, mo­že is­pas­ti pre­sud­na, da­nas je pri­lič­no iz­vjes­no. Uto­li­ko ne ču­di i ši­rok ras­pon pro­cje­na što je to op­ti­ma­lan od­go­vor na uda­re s ko­ji­ma se tre­nut­no su­oča­va pro­ces na­god­be, a s njim i Vla­da.

Go­ran­ko Fi­žu­lić u po­gle­du us­mje­ra­va­nja pro­ce­sa u Agro­ko­ru ko­ji su na ras­po­la­ga­nju pre­mi­je­ru vi­di tri sce­na­ri­ja, a naj­iz­gled­ni­ji nas­ta­vak is­tim pu­tem, ne sma­tra i naj­mu­dri­jim. “Kad bi pre­mi­jer shva­tio da si­lo­va­njem pro­ce­du­re ne mo­že­mo ima­ti na­god­bu ko­ja zbog sil­nih tuž­bi ne bi ima­la po­gub­ne re­po­ve po RH, išao bi u Sa­bor i tra­žio pro­du­lje­nje lexa za šest mje­se­ci. Tu mu pak os­ta­je iz­bor da to po­vje­ri i no­voj eki­pi struč­nja­ka”, sma­tra.

Us­pjeh na­god­be ovi­si, či­ni se, i o ve­li­či­ni pro­ble­ma ne­za­do­volj­nih vje­rov­ni­ka ko­ji os­po­ra­va­ju od stra­ne iz­van­red­ne upra­ve priz­na­te traž­bi­ne. Da je taj pro­blem do­is­ta ve­lik, ot­krio je po­vje­re­nik, po ko­jem se os­po­ra­va­nja ra­de “iz tak­tič­kih raz­lo­ga sa svr­hom one­mo­gu­ća­va­nja okon­ča­nja pro­ce­sa”. Os­po­ra­va­nje traž­bi­na pred­stav­lje­no kao ‘me­ha­ni­pred­ste­ča­je­ve, zam’ za us­po­ra­va­nje pro­ce­sa, pre­ma Pe­ru­šku one­mo­gu­ću­je da se pos­tu­pak us­pješ­no pri­ve­de kra­ju, ia­ko s dru­ge stra­ne po miš­lje­nju na­ših su­go­vor­ni­ka to bi mo­glo bi­ti i neo­v­la­šte­no mi­je­ša­nje u pra­va vje­rov­ni­ka.

Sto­ga se otva­ra pi­ta­nje ko­ji su učin­ci os­po­ra­va­nja i utje­ca­ja na na­god­bu. Prav­ni­ci ka­žu da su to pra­vo gla­sa i pra­vo na­mi­re­nja. Sud ocje­nju­je ho­će li da­ti pra­vo gla­sa, a za si­tu­aci­ju kad se pra­vo­moć­no od­lu­či je­su li traž­bi­ne os­no­va­ne na­be­no god­ba mo­ra ima­ti re­zer­vi­ra­na sred­stva u skla­du s prin­ci­pom da će i te traž­bi­ne bi­ti ut­vr­đe­ne kao os­no­va­ne. Važ­nost to­ga po­ka­zu­je se i slu­ča­ju ste­čaj­nog pla­na Pe­ve­ca i us­pješ­nog res­truk­tu­ri­ra­nja, s ti­me da je pos­to­ja­lo oko 100 mil. ku­na os­po­re­nih traž­bi­na upu­će­nih u pra­ni­ce, u ko­ji­ma se pre­ma na­šim iz­vo­ri­ma po­ka­zu­je se da je ve­ći­na os­po­ra­va­te­lja bi­la u pra­vu. Ka­ko zbog ste­čaj­ne prak­se, ta­ko i zbog po­sve su­prot­ne si­tu­aci­je ve­za­no uz jer se vje­rov­ni­ci­ma us­kra­ti­lo pra­vo na os­po­ra­va­nje priz­na­tih traž­bi­na, pre­ma na­šim su­go­vor­ni­ci­ma Agro­ko­rov po­vje­re­nik ne bi smio ima­ti ni­ka­kav pro­blem u či­nje­ni­ci os­po­ra­va­nja. Ka­žu da će sud mo­ra­ti re­ći ho­će li ta­kav vje­rov­nik ko­jem je iz­van­red­ni po­vje­re­nik priz­nao traž­bi­nu, a dru­gi vje­rov­nik je os­po­rio, ipak ima­ti pra­vo gla­sa. Ta­ko­đer, po­vje­re­nik ‘sa­mo’, ka­žu, tre­ba re­zer­vi­ra­ti no­vac ako ne ot­pad­nu os­po­ra­va­nja.

“Po­vje­re­nik ni­je u pra­vu i ni­je ov­la­šten ula­zi­ti u pi­ta­nje za­što ne­ki vje­rov­nik na­čel­no ima prav­ni ili čak pos­lov­ni in­te­res os­po­ra­va­ti traž­bi­nu tre­ćem vje­rov­ni­ku”, ka­že naš su­go­vor­nik ko­ji ni­je že­lio bi­ti ime­no­van. Pi­ta­nje os­po­ra­va­nje, tvr­de i dru­gi, auto­nom­no je pi­ta­nje gdje ne bi tre­ba­lo ula­zi­ti u to za­što net­ko ima in­te­res, a prin­cip je slje­de­ći: Ako je os­po­ra­va­nje spor­no, na su­du je da to ocje­ni, a ako je nes­por­no, da to ot­klo­ni. Od­vjet­nik Mi­ćo Lju­ben­ko ka­že ka­ko se mo­že za­klju­či­ti da ni­je na po­vje­re­ni­ku da se mi­je­ša u rad su­da, ni­ti da po­ku­ša su­ge­ri­ra­ti.

Je li na ovoj te­mi – os­po­ra­va­nja traž­bi­na priz­na­tih od stra­ne po­vje­re­ni­ka, mo­gu­će oče­ki­va­ti pri­ti­ske na sud, tek će se vi­dje­ti, a za vje­ro­va­ti je da će zbog osjet­lji­vos­ti slu­ča­ja su­ci bi­ti na vi­si­ni za­dat­ka. Nes­luž­nas­ta­vak se doz­na­je i da pro­blem os­po­ra­va­nja mo­že bi­ti mno­go ve­ći u pos­lov­nom smis­lu. Ako se to pre­ve­de na poz­na­te naj­ve­će vje­rov­ni­ke ko­ji su os­po­ri­li traž­bi­ne obvez­ni­ča­ra­pri­mje­ri­ce Adris, po­vo­dom če­ga je nas­tao pred­met u ko­jem je ra­di ut­vr­đi­va­nja os­po­re­nih traž­bi­na tu­ži­telj The Bank od New York Mel­lon kao skr­b­nik, dok je tu­že­nik Agro­kor d.d. i sas­tav­ni­ce, či­ni se da ta ban­ka ne bi mo­gla ta­ko jed­nos­tav­no i čis­to pro­da­ti svoj por­t­felj dok­le god ima pro­blem os­po­ra­va­nja. Nji­ho­va pra­va su či­ni se pod upit­ni­kom i on­da taj vje­rov­nik ima za­is­ta pro­ble­me, ali sa­ma na­god­ba i os­ta­li vje­rov­ni­ci s ti­me ne­ma­ju pro­blem. Za raz­li­ku od iz­vo­ra bli­skih iz­van­red­noj upra­vi ko­ji sma­tra­ju da se mo­že ra­di­ti i o zlo­upo­tre­ba­ma ins­ti­tu­ta os­po­ra­va­nja traž­bi­na, upu­će­ni na­vo­de da su os­po­ra­va­te­lji po­put Adri­sa uvje­re­ni u svo­ju prav­nu ar­gu­men­ta­ci­ju. Os­ta­je pi­ta­nje i da­je li sud npr. ov­last Adri­su da bu­de zas­tup­nik Agro­ko­ra, tu­že­ni­ku od stra­ne tu­ži­te­lja skr­b­nič­ke ban­ke, što na­la­žu ste­čaj­na pra­vi­la, ili je mo­gu­će da kao i pos­tup­ku iz­van­red­ne upra­ve po­vje­re­nik po du­gi put po­no­vo bu­de zas­tup­nik Agro­ko­ra. To bi zna­či­lo da po dru­gi put priz­na­je is­te traž­bi­ne. Ti­me bi se ujed­no, na­vo­de, odu­ze­lo pra­vo vje­rov­ni­ku os­po­ra­va­te­lju da zas­tu­pa svoj stav da je traž­bi­na neo­s­no­va­na. U slu­ča­ju Adris gru­pe pri­jet­nja je i miš­lje­nje Po­rez­ne upra­ve po ko­jem is­pra­vak vri­jed­nos­ti fi­nan­cij­ske imo­vi­ne (a tu pred­nja­či Adris gru­pa, ko­ja je da­la ca 1 ml­rd. kn kre­di­ta Agro­ko­ru) ni­je po­rez­no priz­na­ti ra­shod. Dak­le, s ove os­no­ve Adris Gru­pa bi tre­ba­la pla­ti­ti cca 180 mil kn po­re­za na do­bit jer ne uži­va tret­man po­rez­no priz­na­tog ra­sho­da.

U SLU­ČA­JU ADRI­SA PRI­JET­NJA JE I MIŠ­LJE­NJE PO­REZ­NE DA IS­PRA­VAK VRI­JED­NOS­TI FI­NAN­CIJ­SKE IMO­VI­NE NI­JE PO­REZ­NO PRIZ­NA­TI RA­SHOD ZBOG ČE­GA BI PLATILA 180 MIL. KN PO­RE­ZA

TOMISLAV MILETIĆ/ PIXSELL

Po­vje­re­nik Fa­bris Pe­ru­ško u is­tu­pu dan na­kon os­tav­ke Mar­ti­ne Da­lić

SLAVKO MIDŽOR/ PIXSELL

Čel­nik Adri­sa An­te Vla­ho­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.