Oko 80 pos­to svih jav­nih inves­ti­ci­ja fi­nan­ci­ra­no je iz EU fon­do­va

Fi­nan­cij­ski po­ten­ci­jal

Poslovni Dnevnik - - OKRUGLI STOL - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

U pros­to­ri­ja­ma Pos­lov­nog dnev­ni­ka i Ve­čer­njeg lis­ta odr­žan je okru­gli stol na te­mu ra­zvo­ja hr­vat­skih žu­pa­ni­ja do 2030. go­di­ne

Eu­ro­pa je pu­tem ko­he­zij­skih po­li­ti­ka i dru­gih ins­tru­me­na­ta ko­ji su nam na ras­po­la­ga­nju va­žan dio hr­vat­skog re­gi­onal­nog ra­zvo­ja, a fi­skal­na i funk­ci­onal­na de­cen­tra­li­za­ci­ja ključ­na je za rav­no­mje­ran ra­zvoj svih re­gi­ja. Pri­li­kom for­mi­ra­nja za­ko­na ko­ji se ti­ču je­di­ni­ca lo­kal­ne i re­gi­onal­ne sa­mo­upra­ve važ­no je da se, uz po­ti­ca­nje ra­zvo­ja ne­ra­zvi­je­nih kra­je­va, di­je­lo­vi­ma s vi­so­kim stup­njem ra­zvi­je­nos­ti omo­gu­ći dalj­nje na­pre­do­va­nje. Is­tak­nu­to je to na okru­glom sto­lu na te­mu ra­zvo­ja hr­vat­skih žu­pa­ni­ja do 2030. go­di­ne, odr­ža­nom u pros­to­ri­ja­ma Pos­lov­nog dnev­ni­ka i Ve­čer­njeg lis­ta, s ko­je­ga je po­ru­če­no i da su hr­vat­ske žu­pa­ni­je 25 go­di­na od os­nut­ka pos­ta­le snažna spo­na iz­me­đu gra­đa­na i iz­vr­š­ne vlas­ti.

Pro­ra­ču­ni ko­ji­ma ras­po­la­žu žu­pa­ni­je, gra­do­vi i op­ći­ne naj­češ­će ni­su dos­tat­ni za re­ali­za­ci­ju pro­je­ka­ta bez europ­skih sred­sta­va, a po­se­bi­ce onih iz po­dru­čja kul­tu­re, pri­rod­ne ba­šti­ne, is­tra­ži­va­nja i ino­va­ci­ja te ko­mu­nal­ne i ces­tov­ne in­fras­truk­tu­re. Važ­nost Eu­rop­ske ko­he­zij­ske po­li­ti­ke za hr­vat­ske žu­pa­ni­je is­tak­nuo je pred­sjed­nik Hr­vat­ske za­jed­ni­ce žu­pa­ni­ja i žu­pan Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je Go­ran Pa­uk. “Oko 80 pos­to svih jav­nih inves­ti­ci­ja u Hr­vat­skoj fi­nan­ci­ra­no je iz fon­do­va EU, a kad taj efekt pre­ba­ci­te na BDP, do­la­zi­te do 2-3 pos­to ras­ta kad bi se ko­he­zij­ska sred­stva ko­ris­ti­la u ras­po­nu ko­ji nam je omo­gu­ćen. U pro­ra­ču­ni­ma ne­dos­ta­je slo­bod­nih sred­sta­va, a po­ten­ci­jal za ko­ri­šte­nje europ­skog nov­ca je ve­lik i mo­ra­mo ga is­ko­ris­ti­ti”, do­dao je. Go­vo­re­ći o de­mo­graf­skim pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma je Hr­vat­ska tre­nut­no su­oče­na, sma­tra da su na taj sce­na­rij utje­ca­le sve ins­tan­ce ovog druš­tva. “Na po­zi­tiv­na de­mo­graf­ska kre­ta­nja utje­ču po­sao i pla­ća, kva­li­tet­no zdrav­s­tvo i škol­s­tvo, pa­met- na stam­be­na po­li­ti­ka, do­bri uvje­ti za ro­di­lji­ne do­pus­te, ali i op­ća at­mo­sfe­ra u dr­ža­vi ko­ja mo­ra bi­ti po­zi­tiv­na. Ši­ben­sko – knin­ska žu­pa­ni­ja sta­nje nas­to­ji po­pra­vi­ti po­ti­ca­njem ra­zvo­ja ino­va­tiv­nog i kon­ku­rent­nog gos­po­dar­stva, va­lo­ri­za­ci­jom kul­tur­ne i pri­rod­ne ba­šti­ne te ra­zvo­jem tu­riz­ma, od­nos­no svo­jim gra­đa­ni­ma že­li­mo pru­ži­ti uvje­te za ugo­dan ži­vot, pri to­me ima­ju­ći u vi­du urav­no­te­že­ni ra­zvoj svih di­je­lo­va žu­pa­ni­je”, po­ru­čio je. Pa­uk po­ten­ci­jal ra­zvo­ja svo­je žu­pa­ni­je vi­di pr­vens­tve­no u po­dru­čji­ma na ko­ji­ma je mo­gu­će te­me­lji­ti dalj­nji ra­zvoj kao što su se­lek­tiv­ne gra­ne tu­riz­ma po­put ru­ral­nog, kul­tur­nog i sport­skog tu­riz­ma te na­uti­ke, za­tim u ra­zvo­ju me­ta­lo­pre­ra­đi­vač­ke in­dus­tri­je te po­ve­zi­va­nju gos­po­dar­stva s obra­zov­nim i znans­tve­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma.

Mo­ra­ju di­za­ti kre­di­te

Sva­koj stra­te­gi­ji pret­ho­di analiza pos­to­je­ćeg sta­nja uz po­moć ko­je se de­tek­ti­ra­ju pred­nos­ti i ne­dos­ta­ci te se u ko­nač­ni­ci de­fi­ni­ra­ju i ci­lje­vi, slo­žio se i žu­pan Kra­pin­sko – za­gor­ske žu­pa­ni­je Želj­ko Ko­lar. “Pre­ši­ro­ko smo iš­li s ovom fi­nan­cij­skom omot­ni­com i re- zul­ta­ti nam za sa­da ni­su naj­bo­lji. Da bi se to pro­mi­je­ni­lo svi za­jed­no mo­ra­mo bi­ti br­ži i efi­kas­ni­ji te je po­treb­no što hit­ni­je na­pra­vi­ti funk­ci­onal­nu i fi­skal­nu de­cen­tra­li­za­ci­ju ko­ja je ključ sve­ga. Za pos­to­je­će pro­jek­te ko­ji su odo­bre­ni kao žu­pa­ni­ja mo­ra­mo di­za­ti kre­di­te ka­ko bi­smo su­fi­nan­ci­ra­li svoj udio jer ne­ma­mo do­volj­no snaž­ne fi­skal­ne ka­pa­ci­te­te. To jed­nos­tav­no ni­je nor­mal­na si­tu­aci­ja, upit­na je i pro­ved­ba no­vih pro­je­ka­ta a ova­ko po­volj­na fi­nan­cij­ska omot­ni­ca kak­vu ima­mo sad, slje­de­ća vje­ro­jat­no ne­će bi­ti”, ka­zao je Ko­lar. Na­vo­de­ći de­mo­graf­ske pro­ble­me u svo­joj žu­pa­ni­ji, is­tak­nuo je i da dio pro­ble­ma le­ži u ni­skim pla­ća­ma zbog ko­jih se gu­bi dio rad­ne sna­ge ia­ko pu­no ma­nje ne­go u dru­gim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske. Mla­di k to­me, do­dao je, da­nas ne­ma­ju vo­lje ni­ti že­lje če­ka­ti da bi do­bi­li šan­su. Ne­ka od rje­še­nja ko­je su

za sa­na­ci­ju tog pro­ble­ma po­nu­di­li je, pri­mje­ri­ce, po­pu­la­ri­za­ci­ja te sti­pen­di­ra­nje de­fi­ci­tar­nih za­ni­ma­nja. “Sve je na kra­ju pi­ta­nje fi­skal­nog ka­pa­ci­te­ta i ko­li­ko uop­će to­ga mo­že­te re­ali­zi­ra­ti. U raz­dob­lju od 2030. na­šu žu­pa­ni­ju že­li­mo vi­dje­ti kao onu s ra­zvi­je­nim ma­lim i sred­njim po­du­zet­niš­tvom, cen­tri­ma kom­pe­ten­ci­ja i iz­vr­s­nos­ti, kva­li­tet­no ra­zvi­je­nim tu­riz­mom ko­ji će do 2025. go­di­ne ge­ne­ri­ra­ti i mi­li­jun no­će­nja. Po­nu­dit će­mo do­bru mre­žu vr­ti­ća i ško­la i do­bru pro­met­nu po­ve­za­nost da lju­di za 2030 mi­nu­ta mo­gu do­ći na po­sao u Za­greb i na­kon nje­ga nam se vra­ti­ti u Za­go­rje”, po­ru­čio je Ko­lar.

Raz­li­či­te stra­te­gi­je

Pos­to­je mno­ge sek­tor­ske stra­te­gi­je ko­je uže de­fi­ni­ra­ju odre­đe­na po­dru­čja, na­gla­sio je žu­pan Si­sač­ko mos­la­vač­ke žu­pa­ni­je Ivo Ži­nić. “Na do­brom smo pu­tu do­bre us­kla­đe­nos­ti ni­žih ra­zi­na, a ono gdje vi­dim pro­blem je pro­ved­ba stra­te­gi­ja i či­nje­ni­ca da se ne­do­volj­no ko­ris­te. Stra­te­ško je pla­ni­ra­nje ite­ka­ko bit­no za ra­zvoj odre­đe­nog po­dru­čja, pri če­mu va­lja na­po­me­nu­ti da je Si­sač­ko­mos­la­vač­ka žu­pa­ni­ja po­gra­nič­no po­dru­čje, a sa­mim ti­me i u dru­ga­či­jem po­lo­ža­ju. Rat­na zbi­va­nja su os­ta­vi­la tra­ga na ra­zvo­ju ove, ali i dru­gih na­ših žu­pa­ni­ja. Uni­šte­ni su go­to­vo svi gos­po­dar­ski su­bjek­ti što je te­ret ko­ji i da­nas no­si­mo. Upra­vo eu­rop­ska ko­he­zij­ska po­li­ti­ka omo­gu­ća­va je­dan sus­tav so­li­dar­nos­ti i ra­zvi­je­ni­ja po­dru­čja tre­ba­ju vo­di­ti bri­gu o ru­ral­nim po­dru­čji­ma”, po­jas­nio je Ži­nić. Spo­me­nuv­ši de­mo­gra­fi­ju, ka­zao je i da je je­dan od žu­pa­nij­skih pro­ble­ma to što go­to­vo 80 pos­to si­sač­ko – mos­la­vač­kih stu­de­na­ta na­kon stu­di­ja os­ta­ne ži­vje­ti u Za­gre­bu. “Pre­ma ne­kim ra­ču­ni­ca­ma, mo­gli bi­smo iz­gu­bi­ti 50 ti­su­ća sta­nov­ni­ka kroz slje­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na. Pro­ces ra­zvo­ja je vr­lo spor, što uglav­nom mo­že­mo za­hva­li­ti pres­po­roj bi­ro­kra­ci­ji te pre­glo­maz­nom dr­žav­nom apa­ra­tu ko­ji ko­či ra­zvoj­ne pro­ce­se. Sla­žem se da bi se dr­žav­na imo­vi­na tre­ba­la spus­ti­ti je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne sa­mo­upra­ve na uprav­lja­nje, jer tko mo­že kva­li­tet­ni­je uprav­lja­ti re­gi­onal­nim ra­zvo­jem ne­go žu­pa­ni­je, gra­do­vi i op­ći­ne. De­cen­tra­li­za­ci­ju tre­ba ubr­za­ti, već ure­di dr­žav­ne upra­ve iz­a­zi­va­ju pa­ra­le­li­zam u obav­lja­nju pos­lo­va na re­gi­onal­noj ra­zi­ni”, ka­zao je. Do­dao je i da je pred­nost Si­sač­ko­mos­la­vač­ke žu­pa­ni­je le­ži u po­ten­ci­ja­lu ra­zvo­ja kon­ti­nen­tal­nog tu­riz­ma te u spe­ci­ja­li­za­ci­ji i odr­ža­va­nju in­dus­tri­ja ko­je je on­dje već pos­lu­ju, dok će sve to sku­pa omo­gu­ći­ti nor­ma­lan ži­vot i vra­ti­ti dio lju­di ko­ji je oti­šao.

Stra­te­gi­ja da­je od­go­vor što tre­ba­mo na­pra­vi­ti, a do­ku­ment je taj ko­ji go­vo­ri ka­ko to tre­ba uči­ni­ti da ne os­ta­ne sve sa­mo skup že­lja, sma­tra žu­pan Po­že­škos­la­von­ske žu­pa­ni­je Alojz To­ma­še­vić. “Na­ša stra­te­gi­ja ne mo­že bi­ti is­ta kao stra­te­gi­je dal­ma­tin­skih žu­pa­ni­ja, ali na­rav­no da mo­že­mo su­ra­đi­va­ti. Što se ti­če us­tro­ja ovak­vog kak­vog da­nas ima­mo, već 25 go­di­na, za­što mi­je­nja­ti ne­što što funk­ci­oni­ra? Po­an­ta je u to­me da su žu­pa­ni­je po­vez­ni­ce s mi­nis­tar­stvi­ma i Vla­dom RH. Ako u Sla­vo­ni­ji ne bu­de vi­še lju­di, što će nam tvor­ni­ce i mi­li­ju­ni? Pi­ta­nje os­tan­ka lju­di na na­šim pros­to­ri­ma je i pi­ta­nje na­ci­onal­ne si­gur­nos­ti”, ka­že To­ma­še­vić. Na­gla­sio je ka­ko su di­je­lo­vi Po­že­škos­la­von­ske žu­pa­ni­je još uvi­jek pod mi­na­ma te da tre­ba ra­di­ti na kva­li­te­ti i vi­si­ni ži­vot­nog stan­dar­da zbog kak­vog vi­še ne­će bi­ti is­e­lja­va­nja. “U po­ljo­pri­vre­di že­li­mo stvo­ri­ti uvje­te u ko­ji­ma po­ljo­pri­vred­ni­ci ne bi bi­li vi­še sa­mo pro­izvo­đa­či si­ro­vi­ne ne­go i fi­nal­nog pro­izvo­da. Že­li­mo is­ko­ris­ti­ti sva­ku sto­pu zem­lje, po­ti­ca­ti otva­ra­nje obi­telj­skih gos­po­dar­sta­va, os­na­ži­ti in­dus­tri­ju. Sve su to na­ši od­go­vo­ri na de­mo­graf­ske pro­ble­me”, is­tak­nuo je po­že­škos­la­von­ski žu­pan.

Sma­nje­nje ne­jad­na­kos­ti

Do­gra­do­na­čel­ni­ca Za­gre­ba Oli­ve­ra Ma­jić pod­sje­ti­la je na sta­tus Za­gre­ba kao gra­da i žu­pa­ni­je te či­nje­ni­cu da je is­to­vre­me­no i sje­di­šte naj­ve­će ur­ba­ne aglo­me­ra­ci­je u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj ko­ja je­di­na obu­hva­ća po­dru­čje vi­še od jed­ne žu­pa­ni­je, što­vi­še tri žu­pa­ni­je s ukup­no tri­de­set je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve. “Ko­he­zij­ska po­li­ti­ka te­ži sma­nje­nju ne­jed­na­kos­ti, ali ne­jed­na­kost je pi­ta­nje per­s­pek­ti­ve. S jed­ne stra­ne Za­greb je naj­ra­zvi­je­ni­ja hr­vat­ska je­di­ni­ca lo­kal­ne i po­druč­ne sa­mo­upra­ve, ali se s dru­ge stra­ne mo­ra­mo us­po­re­đi­va­ti s dru­gim eu­rop­skim glav­nim gra­do­vi­ma, pri če­mu je oči­to da mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na i o adek­vat­nom po­zi­ci­oni­ra­nju na­šeg Gra­da i u kon­tek­s­tu europ­skih me­tro­po­la. Za nas je po­seb­no važ­no da je ur­ba­ni ra­zvoj do­šao u sre­di­šte ko­he­zij­ske po­li­ti­ke te da pri­li­ke ko­je su pred na­ma do­is­ta i re­ali­zi­ra­mo za­jed­nič­kim na­po­ri­ma, a na do­bro­bit gra­đa­na na­ših gra­do­va, žu­pa­ni­ja i aglo­me­ra­ci­ja”, is­tak­nu­la je do­gra­do­na­čel­ni­ca Ma­jić. U tom smis­lu, nas­ta­vi­la je, mo­ra­mo ulo­ži­ti sav po­tre­ban na­por da u part­ner­stvu i za­jed­niš­tvu os­tva­ri­mo što efi­kas­ni­je pov­la­če­nje sred­sta­va iz fon­do­va EU, na te­me­lju ci­lje­va, pri­ori­te­ta i mje­ra ko­je smo ut­vr­di­li na­šim stra­te­škim do­ku­men­ti­ma. “Na­ša dva ključ­na do­ku­men­ta po­li­ti­ke re­gi­onal­nog ra­zvo­ja su Stra­te­gi­ja ra­zvo­ja ur­ba­ne aglo­me­ra­ci­je i ra­zvoj­na stra­te­gi­ja Gra­da, ko­ji su iz­ra­đe­ni u su­rad­nji svih re­le­vant­nih di­oni­ka suk­lad­no na­ci­onal­noj ra­zvoj­noj stra­te­gi­ji. Od svih po­ten­ci­ja­la i re­sur­sa ko­ji­ma ras­po­la­že Grad Za­greb, za­gre­bač­ki čo­vjek (lju­di) bi­li su i bit će naj­važ­ni­ji čim­be­nik ra­zvo­ja što po­t­vr­đu­je­mo i na­šom pro­ak­tiv­nom de­mo­graf­skom po­li­ti­kom”, po­ru­či­la je Ma­jić.

JURICA GALOIĆ/PIXSELL

Alojz To­ma­še­vić, Želj­ko Ko­lar, Oli­ve­ra Ma­jić, Go­ran Pa­uk, mo­de­ra­to­ri­ca Maj­da Mi­ku­lan­dra, Ivo Ži­nić i glav­ni ured­nik Pos­lov­nog dnev­ni­ka Vla­di­mir Ni­še­vić

KVA­LI­TET­NI­JE UPRAV­LJA­NJE NU­DE ŽU­PA­NI­JE, GRA­DO­VI I OP­ĆI­NE Ivo Ži­nić si­sač­ko-mos­la­vač­ki žu­pan

VAŽ­NO JE DA JE UR­BA­NI RA­ZVOJ UŠAO U SRE­DI­ŠTE KO­HE­ZIJ­SKE PO­LI­TI­KE Oli­ve­ra Ma­jić do­gra­do­na­čel­ni­ca Za­gre­ba

AKO NE BU­DE VI­ŠE LJU­DI, ŠTO ĆE NAM TVOR­NI­CE I MI­LI­JU­NI? Alojz To­ma­še­vić po­že­ško-slavonski žu­pan

PO­TEN­CI­JAL ZA KO­RI­ŠTE­NJE EU NOV­CA JE VE­LIK I MO­RA­MO GA IS­KO­RIS­TI­TI Go­ran Pa­uk ši­ben­sko-knin­ski žu­pan

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.